Hvala vam, gospođo Radeta, živeli. Da, nazdravlja se čašom, a ne pićem, to je sasvim u redu.

Dakle, svakako još jednom pozdravljam vaš stav o podeli vlasti. Ko god da dođe na izbore, on će tražiti od onih organa koji nisu izvršna vlast da preduzmu određene mere i ni na jedan način neće uticati. Nadam se da su to svi shvatili.

Sada, mislim da će svi vrlo rado zbog obaveza koje su imali shvatiti sledeće obrazloženje: 16. tačka dnevnog reda je Predlog zakona o ravnopravnosti polova, koji je podnela grupa od 15 narodnih poslanika 16. maja 2006. godine.

Zbog važnosti ovog zakona predsednik Skupštine je insistirao i poslanici su predložili da to bude odmah na dnevnom redu ove skupštine. Stigao je i veliki broj amandmana. Očito i oni koji su davali amandmane znaju koliko je važno rešavati ovo pitanje.

U skladu sa tim, da bi se zakon uskladio sa svim zahtevima, a da to ne produžava tok ove sednice, predstavnik predlagača narodni poslanik Nadica Momirov mi je potvrdila da grupa od 15 poslanika povlači sa dnevnog reda ovaj zakon, tako da oni koji su se pripremali za raspravu, molim, sa ove sednice... Molim?

Pardon, izvinjavam se, važno je reći iz procedure se povlači, vratiće se u proceduru posle usaglašavanja, da bi zakon bio dodatno usaglašen i usklađen sa svim zahtevima koje su i poslanici i druge zainteresovane organizacije dale.

Dakle, oni koji su se pripremali neće imati potrebe da nastavljaju sa tim pripremama.

Pošto na listama poslaničkih grupa (vraćam se na tekući dnevni red) više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.) Hvala.

Zaključujem načelni pretres.

Prelazimo na zajednički načelni pretres 14. i 15. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O RATIFIKACIJI UGOVORA O OSNIVANjU ENERGETSKE ZAJEDNICE IZMEĐU EVROPSKE ZAJEDNICE I ALBANIJE, BUGARSKE, BiH, HRVATSKE, BJRM, CRNE GORE, RUMUNIJE, SRBIJE I PRIVREMENE MISIJE UN NA KOSOVU I DAVANjU GARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE KFW PO ZADUŽENjU JP EPS (ZA HE BAJINA BAŠTA)

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 14. i 15, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave u zajedničkom načelnom pretresu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem, ako se slažete, pošto je to treći put danas konstatacija, da je vreme rasprave po poslaničkim grupama uobičajeno.

Zahvaljujem.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o ratifikaciji Ugovora o osnivanju energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, BJR Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije nemačkoj finansijskoj organizaciji KFW po zaduženju JP "Elektroprivreda Srbije" (rehabilitacija HE Bajina Bašta).

Da li neko od predstavnika predlagača, Radomir M. Naumov, ministar rudarstva i energetike ili Mlađan Dinkić, ministar finansija, žele reč?

Da, ministar Naumov.

Pre toga samo još jednom da podsetim, molim vas, dakle posle ove konstatacije koju sam malopre saopštio, to znači, ko nije pratio u popodnevnom radu ili nije bio prisutan, danas ćemo raditi samo do završetka objedinjene načelne rasprave o ove dve tačke dnevnog reda, što znači istovremeno da ćemo sutra raspravljati dosadašnju 17, 18. i 19. tačku dnevnog reda.

Kada završimo sa tim načelnim raspravama, ako završimo sutra, a pretpostavljam da hoćemo po broju članova koji ovi zakonski predlozi imaju, odnosno izveštaj Anketnog odbora, izbor nosilaca pravosudnih funkcija, u petak onda neće biti sednice. Nastavak će biti izuzetno u ponedeljak početkom rasprave o pojedinostima prve tačke dnevnog reda. Hvala vam svima na strpljenju. Izvolite, gospodine Naumov.

Gospodine predsedniče, gospodo narodni poslanici, danas treba da razgovaramo i raspravljamo o zakonu o ratifikaciji Ugovora o formiranju energetske zajednice. Imam zaista izuzetno prijatnu dužnost da o tom ugovoru i tom zakonu danas kažem nekoliko reči.
Ugovor o formiranju energetske zajednice je prvi međunarodno-pravno obavezujući ugovor koji država Srbija sklapa sa Evropskom unijom. Sa jedne strane je Evropska komisija, odnosno Evropska unija, a sa druge strane se nalazi devet zemalja iz regiona jugoistočne Evrope.
Ugovor o formiranju energetske zajednice je plod dugih priprema, rezultat procesa koji traje poslednjih deset godina, u koji su uključeni Evropska komisija i Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope, institucije koje podržavaju razvoj energetskog sektora u celoj Evropi i zemlje ovog regiona, na bazi sličnih ranijih iskustava kada se uspostavljala Evropska unija i zajednica, kada se formirala jedna zajednica proizvođača uglja i na sličan način rešavali u suštini posredno i politički sporovi nastali posle Drugog svetskog rata, dovela je do stabilnosti i do prosperiteta u Evropi na sličan način posle burnih događanja na tlu bivše Jugoslavije.
I međunarodna zajednica i sve zemlje naslednice ovde stvaraju jedan ugovor, stvaraju zajedničko tržište koje će praktično da se poveže sa tržištem Evropske unije i mi dobijamo energetsko tržište koje obuhvata prostor od Turske do Baltika i od Rusije do Atlantika.
Takođe je lepa vest da su prošle nedelje u Luksemburgu, na sastanku Ministarskog saveta zemalja Evropske unije EU 25, gde su bili predstavljeni ministri zaduženi za energetiku u ovim evropskim zemljama i ministri zaduženi za istu oblast u zemljama jugoistočne Evrope, počeli već razgovori o implementaciji Ugovora o energetskoj zajednici na potpuno ravnopravnoj osnovi.
Tada je i obelodanjeno da Ugovor stupa zvanično na snagu 1. jula ove godine, jer je Ugovor ratifikovala Evropska komisija s jedne strane i šest zemalja potpisnica ugovora sa druge strane. Ostalo je da ratifikuju Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
Kada se ceo ovaj proces završi, mogu zaista da kažem sa ponosom da je to nešto što pokazuje i dokazuje da smo mi u oblasti energetike postali ključni faktor u ovom delu Evrope i vrlo značajan faktor za celu Evropu.
Prvi i najvažniji uslov danas svuda u svetu, posebno u Evropi, jeste sigurnost snabdevanja i pouzdanost snabdevanja energijom. Ugovor o energetskoj zajednici predviđa upravo taj momenat, da se stvaranjem jednog energetskog tržišta, koje je inače interkonektivno i tehnički povezano u jednu celinu koja odlično funkcioniše, stvore uslovi za sigurno snabdevanje tzv. mrežnim energijama, dakle, električnom energijom i prirodnim gasom.
Posebno je značajan položaj Srbije, jer ona se nalazi na takvom položaju da ima osam energetskih granica, da je vrlo interesantna i sa stanovišta budućih interkonekcija i investicija, da smo mi ti koji služimo i kao most i kao buduća tranzitna energetska zemlja u pogledu prirodnog gasa. Možemo da se povežemo ili se planira da se povežemo, to je Rumunija, Srbija, Hrvatska, do Osijeka s jedne strane, da se izgradi južni krak, gasni krak u Srbiji od Dimitrovgrada do Niša, magistralni gasovodi, kasnije gasifikacija cele Srbije, da se iz Niša kao čvorišta gasifikacija širi ka Kosovu i Metohiji, Crnoj Gori, na jug prema Leskovcu, širi se dalje na zapad prema Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.
Po tome postajemo vrlo važan faktor. Da ne govorim o elektroenergetskom sistemu i mreži, da smo mi bili deo tog udruženog sistema do 90-tih godina, pa se zbog ovih ratnih dejstava to poremetilo i raspalo, da bi se pre godinu dana i mi priključili toj zajednici evropske interkonekcije.
Dakle, Ugovor o energetskoj zajednici nam daje nekoliko elemenata.
Prvo, prvi put u praksi događa se da zemlje potpisnice ovog ugovora preuzimaju kompletno zakonodavstvo koje važi u zemljama Evropske unije u pogledu energetike, zaštite životne sredine, investicija, tržišnog ponašanja, obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i uvođenja energetski efikasnih tehnologija.
To će dovesti do toga da od 2008. godine, naravno, i veći potrošači energije mogu da biraju svog isporučioca energije, a to su tzv. kvalifikovani kupci, a domaćinstva i široka potrošnja negde od 2015. godine će biti u stanju da biraju svog isporučioca energije.
Veliki je posao pred nama.
Tu ima još mnogo izazova i naravno, još potrebnog normativnog i šireg rada, posebno u oblasti socijalnih pitanja, jer ova događanja sigurno će imati određene takve implikacije. Ali, moram da ponovim da smo mi budući članovi energetske zajednice postali praktično i deo evropske energetske zajednice i time, nezavisno od toga kada i da li će se politički Srbija uključiti u Evropsku uniju, danas je energetika Srbije deo te unije, jer se ovim praktično formira panevropsko energetsko tržište.
U okviru svega ovoga potrebne su i značajne investicije. Članstvo u ovom ugovoru daje nam te mogućnosti. Mi ćemo praktično to intenzivno koristiti i u gasifikaciji i u elektrifikaciji ubuduće.
Između ostalog, vrlo je važno da se naše energetske kompanije pripreme da budu ravnopravni učesnici u budućoj utakmici na tržištu i uopšte u zbivanjima u Evropi.
Između ostalog, jako je važno da se i naši potencijali, naši kapaciteti rehabilituju i, kao što znate, danas je u elektroenergetici situacija praktično najbolja u zadnjih 20 godina, da je vrlo pouzdano i sigurno snabdevanje energijom, kvalitetnom energijom i da su naši kapaciteti, naše elektrane, naša postrojenja rehabilitovani. Planira se i izgradnja novih.
Za sve to potrebna su sredstva, a između ostalog, imaćemo saradnju i pomoć i od energetske zajednice. Hvala.

Obaveštavam vas da su ovlašćeni predstavnici za ove tačke dnevnog reda: ispred poslaničke grupe SRS Veroljub Arsić, ispred G17 plus Milka Silajev i ispred SPS Dragan S. Jovanović.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Dragan S. Jovanović, ovlašćeni predstavnik SPS.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, dve tačke dnevnog reda koje kroz ovu objedinjenu raspravu danas obrađujemo, i ja imam utisak, ovo što reče ministar, da su nam danas na neki način prijatne.
Iz izlaganja ministra sam dve rečenice zabeležio, smatram ih važnim i na osnovu njih su reći samo nekoliko stvari.
Prva je da je ovaj ugovor koji smo potpisali prvi međunarodno-pravno obavezujući ugovor koji je Srbija potpisala sa EU. Druga konstatacija je da smo postali ključni faktor u energetici u ovom delu Evrope, a generalno i u celoj Evropi, da ne kažem neki faktor, ali nezaobilazni faktor.
Ratifikaciju Ugovora o osnivanju energetske zajednice jugoistočne Evrope zapravo treba da gledamo kroz ovo formiranje energetske zajednice kao jednu konzistentnu pojavu koja je u skladu sa našim državnim strateškim opredeljenjem, a to je priključenje EU. Praktično, ovo bi moglo da se tumači i kao prethodnica ili ulaznica u tu porodicu u domenu energetike.
Treba još reći da na ovakav način, zahvaljujući tom pristupu EU da kroz taj sektorski pristup omogući pojedinim zemljama da pristupe ovoj zajednici i daleko pre sticanja formalnih uslova za priključenje Uniji nama kao državi stvara određene pogodnosti koje su ovog momenta vezane za energetski sektor, a sekundarno ili posledično sigurno imaju pozitivne efekte i na sve druge grane koje su za nas jako interesantne.
Ono što je interesantno, to je kakva je sada naša pozicija i u kom smislu se ona popravlja gledajući na članstvo u ovoj energetskoj zajednici?
Neki optimistički stavovi čak upućuju na to da imamo šanse da se izborimo za lidersku poziciju u ovom delu jugoistočne Evrope, gledano po pitanju energetike. Da li će ona biti liderska ili neće možda ovog momenta nije ni presudno važno, ali šta je važno?
Želim da podsetim ovde na par stvari za koje smatram da su činjenice. Prva činjenica je da smo mi generalno po pitanju restrukturiranja i stvaranja jedne osnove za energetski sektor, uslovno rečeno, imali dve faze. Kada pričam o ovome, govorim o periodu od 2001. godine naovamo.
Ministarstvo koje je vodilo energetiku u prve tri godine objektivno je, i to ovako da biram reči, dosta lutalo, bez jasne i konzistentne politike, sa određenim stavovima koji su pokušavali da nam se predstave kao produžetak ili kao transmisija evropskih inicijativa. Očigledno da se nisu dobro razumele energetske potrebe, niti su se dobro shvatali pravci mogućeg razvoja energetike u ovoj državi, tako da objektivno u tom delu, u ovom smislu, i nismo napravili neke naročite rezultate.
Drugo, želim da podsetim da je pre dve godine kada smo ovde usvajali Zakon o energetici poslanička grupa SPS imala na taj zakon amandmane. Ti amandmani su se ticali dve stvari i to su dva pitanja koja želim ovog momenta da istaknem kao suštinski važna za status energetike u Srbiji. Prvo pitanje je pitanje strukture, a drugo pitanje je pitanje vlasništva.
I sada ću da ponovim ono što često ističemo, što je generalno i naše programsko opredeljenje, a to je da se mi zalažemo za energetiku koja će se strukturirati kao jedan vertikalno integrisani sistem u državnom vlasništvu.
Kad kažem državnom vlasništvu, to ne znači da se mi protivimo svakom obliku privatizacije, čak obrnuto, ali u državnom vlasništvu koje će obezbediti paket vlasništva minimalno 51 procenat. Na toj politici će se zasnivati i sva naša dalja delovanja kao poslaničke grupe u ovoj skupštini.
Ponovo podsećam da je vlada pre 2003. godine u mnogim segmentima zastupala stavove da treba ići u jedno horizontalno restrukturiranje i, kao posledicu toga, totalnu rasprodaju po segmentima delova energetike, pa do toga, recimo, da su domaća proizvodnja i domaći uslovi privređivanja toliko loši da, otprilike, u nekim delovima to treba i zatvoriti, ukinuti i preći na nabavku energenata isključivo iz uvoza. Činjenica da danas razgovaramo o ratifikaciji Ugovora o osnivanju energetske zajednice jugoistočne Evrope i o našoj poziciji u toj zajednici na najbolji način demantuje stavove o kojima govorim, a koji se tiču bivše vlade.
Zašto sam pomenuo amandmane koje smo predlagali na Zakon o energetici, koji, nažalost, tada nisu bili prihvaćeni od većine u ovoj skupštini? U međuvremenu je očigledno, slušajući evropske tonove, došlo da li do nekih reteriranja u stavovima, da li sad mi bolje razumemo te stavove, niti mogu, niti želim u ovoj situaciji da ulazim u to, ali očigledno da ono što sada zastupa Evropska komisija, a što smo čuli i od evropskog komesara posredno, to je da postoji stav da oni smatraju da države ovo pitanje treba da rešavaju manje-više autonomno. Preporuka evropskog komesara je da bi države članice energetske zajednice po ovom pitanju trebalo da se rukovode, kako oni kažu, najboljom evropskom praksom. Mi smo govorili još 2004. godine da je najbolja evropska praksa u ovome, ponavljam, vertikalno integrisan sistem sa većinskim državnim vlasništvom i da se one države koje su eksperimentisale i krenule nekim drugim pravcima restrukturiranja polako vraćaju ovim principima.
Gospodine ministre, kad bih hteo da koristim malo više vreme, mogao bih da kažem da je meni, kao pripadniku poslaničke grupe SPS, drago da je Evropska komisija došla na naše stavove. Doduše, trebalo je dve godine, ali dobro. To je bolje nego da smo nastavili u pređašnjim stavovima.
Znamo da su neke države u međuvremenu donele i određene dokumente na nivou svojih vlada kojima preciziraju buduće pravce kretanja u ovoj oblasti. U tom smislu mislim da će u ovom parlamentu naša poslanička grupa takođe inicirati donošenje jednog dokumenta, naravno u skladu sa poslovničkim mogućnostima, koji bi trebalo da bude podloga Vladi da eventualno kroz neka podzakonska akta donese dokument koji će na precizniji način definisati pitanja o kojima sada govorim, a ponavljam da su to pitanja restrukturiranja, izgleda sistema i pitanja vlasništva.
Ponavljam, u tom smislu mi ne zastupamo isključivo i obavezujuće 100% državno vlasništvo, mada je i to model koji je prisutan u nekim evropskim zemljama, ali se nikako ne smemo odreći tih sudbonosnih 51%. Zašto je to važno? Pokušaću na jednom malom i kratkom primeru da kažem, a vezano je za drugu tačku dnevnog reda o kojoj danas raspravljamo, a to je davanje garancije za ovaj kredit KFW za revitalizaciju, odnosno rehabilitaciju Bajine Bašte.
(Predsednik: Da li ćete koristiti i drugih 10 minuta?)
Da. Podsetio bih vas na nešto što je ministar Jočić izgovorio pre neki dan kada je davao uvodnu reč uoči rasprave o zakonu o ličnim kartama. Tada je rekao nešto što mislim da je šokiralo dobar deo poslanika, da je negde 2003. godine Vlada dala 100 miliona evra za neku opremu i za obuku kadrova, a trebalo je da posluži izradi ličnih karata. Mi smo tada kao država dali 100 miliona evra za posao koji nije ni bio u izgledu, zakon tada nije ni bio donesen. Neću da analiziram to. Neki elitni ekonomisti, a takvih ima i u sastavu te vlade, koji nam sa ove govornice drže pridike o tome kako treba voditi zemlju, mogli bi da pojasne danas šta znači investirati 100 miliona evra u jedan posao koji tri godine stoji zamrznut i kakav je ekonomsko-finansijski efekat tog posla. Ja mislim krajnje negativan, ali da ne ulazimo u to.
Navodim ovaj primer zato što želim da njemu suprotstavim činjenicu da danas raspravljamo o 30 miliona evra za koje praktično treba da damo garanciju nemačkoj finansijskoj organizaciji KFW za kreditni aranžman. Zašto treba da se iskoriste ta sredstva? Mogu da vam kažem da je ta rehabilitacija Bajine Bašte pripremana na sledeći način. O njoj se govori još od 1990. godine, pa su za nju rađene studije, idejni projekti, završne studije opravdanosti, detaljni projekti, angažovan je "Energoprojekt" kao institucija koja će sve to raditi; onda smo svu tu dokumentaciju dali finansijskim organizacijama, pa smo dobili odobrenje tih sredstava, pa je KFW odredio konsultanta koji će se baviti time.
Hoću da kažem da se na jedan krajnje ozbiljan način pristupa tom poslu i ta sredstva će se iskoristiti za rehabilitaciju četiri agregata koji su strateški važni za ovu državu. Što reče maločas ministar, i moram isto to da podvučem, elektroprivreda je sistem koji radi u ovoj zemlji i što manje čujemo o njegovom radu to je samo dokaz da on radi dobro i da na dobar i sve bolji način uspeva da investira i ulaže sredstva o kojima danas razgovaramo.
Šta ćemo dobiti od te rehabilitacije? Dobićemo pouzdane agregate, dobićemo jeftiniji kilovat-sat, jer se ulaže u revitalizaciju, ulaže se u podizanje stepena korisnosti, ali da ne idemo sada na tehničke pokazatelje. To može da se vidi dosta lako. Bajina Bašta je impresivan objekat.
O ceni kilovat-sata bi moglo da se priča dosta dugo i o specifičnom utrošku, o realnoj proizvodnoj ceni, ali zaista Skupština nije mesto za takvu priču. Bitno je da ona sredstva koja se ulože u ovu revitalizaciju imaju opravdanje za svaki cent koji se bude uložio, jer se na vrlo dobar i tehnički pripremljen način radi i organizuje taj posao.
Na kraju želim da kažem da se ovakvim načinom podižu svi parametri tehničke efikasnosti, to treba uvažavati i država tu mora da da svoj doprinos u smislu da pomogne takve projekte.
Međutim, čitajući dnevni red shvatio sam da je za ovu drugu tačku izvestilac Ministarstvo finansija i očekivao sam da ovde bude ministar Dinkić, pa sam i povodom toga hteo nešto da kažem, samo jednu rečenicu. Ono što u energetskom sektoru danas radimo mora da dobije odziv i od te institucije, mislim na Ministarstvo finansija.
Od ministra Dinkića u prošlom izlaganju, koje je imalo veze sa energetikom, čuo sam jednu rečenicu; rekao je da ukupno finansijsko ponašanje javnih preduzeća u energetskom sektoru utiče na makroekonomsku stabilnost i to je sigurno tako, to su veliki sistemi, značajni su za makroekonomsku stabilnost i u pozitivnom, ne samo u negativnom smislu.
U tom smislu bilo bi dobro da Ministarstvo finansija malo porazmisli i o nekim elementima finansijskog ponašanja prema energetskim preduzećima i energetskom sektoru, u prvom redu mislim na plate u tom sektoru i na kadrovske stimulative. Imamo veliki problem u energetici što mladi kadrovi koji su napunili 10 i 15 godina radnog staža, koji su izgrađeni, a ne vredi pominjati da takav kadar pored one primarne cene obrazovanja, znači sticanja fakultetske diplome, ako ne više ali bar isto toliko košta da se obuči na specifičnoj opremi na energetskim postrojenjima, koja zaista nije uporediva ni sa jednom drugom industrijom u našim uslovima. To su kadrovi koje moramo na svaki način zadržati i, gospodine ministre, zamolio bih vas da prenesete da je sa ove govornice zamoljeno Ministarstvo finansija da o tome najozbiljnije razmisli u okviru mogućnosti, da se tako i ponaša.
Na kraju, Socijalistička partija i njena poslanička grupa će glasati za obe tačke dnevnog reda, za ratifikaciju Ugovora i za davanje garancije na kreditni aranžman.

Reč ima narodni poslanik Milka Silajev, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe G17 plus.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je materija u kojoj bi trebalo da postoji apsolutna saglasnost svih poslanika, materija gde je postignuta saglasnost svih zemalja jugoistočne Evrope i gde su svi oni potpisali te ugovore.
Bila sam na jednom savetovanju u Rumuniji, grupa poslanika iz našeg poslaničkog doma, bili su poslanici iz ostalih zemalja i ukazivano je na značaj jednog ovakvog posla. Ovaj posao je takav da, hteli mi ili ne, Srbija nije mogla da bude mimoiđena jer je na putu, a i orijentacija ove vlade i pojedinih stranaka, da ne kažem svih, jeste baš za to da ova energetska zajednica i bude oformljena.
Ovaj zakon je važan zbog toga što će omogućiti da u slučaju nestanka energije u pojedinim delovima jedni drugima pomažemo, a to je vrlo važno, stvara se osećaj zajedništva na ovom prostoru. Ako ni oko čega drugog, neka bude prvo oko energije, a ona je izvor života na kraju, a pokazaće se kasnije da će to biti i voda i možda ćemo na ovom skupu raspravljati i o takvom jednom sporazumu.
Evropska komisija je ovaj posao započela početkom 2002. godine i rešila je da značajan deo svojih resursa angažuje za uspeh procesa osnivanja otvorenog tržišta energije, kao najprioritetnije aktivnosti u oblasti energetike i evropskih integracija zemalja jugoistočne Evrope. Rešavanje ove oblasti vodi ka ozbiljnoj reformi elektroenergetskog sektora. Evropska komisija je, kao institucija koja je zadužena za koordinaciju aktivnosti u ovom procesu, u saradnji sa zemljama regiona, postavila ciljeve koji su ambiciozni i normalno da idu ka svim ostalim integracijama, gde je i Pakt za stabilnost; uključeni su i različiti donatori i međunarodne finansijske institucije.
U tom cilju je u Atini 15. novembra 2002. godine potpisan Memorandum o razumevanju od strane ministra nadležnog za energetiku Vlade SR Jugoslavije. Ovim memorandumom je izražena politička volja potpisnika za uspostavljanje regionalnog tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi na principima na kojima se ovo tržište zasniva u EU i formirana nova organizaciona struktura ovog procesa. Radi realizacije ciljeva i sprovođenja odredbi Memoranduma obrazovani su Ministarski savet, Stalna grupa na visokom nivou i Regulatorni forum jugoistočne Evrope za električnu energiju, tzv. Atinski forum.
Na ministarskom savetu u Atini 8. decembra 2003. godine potpisan je Memorandum o razumevanju o regionalnom tržištu energije i njegovom uključivanju u unutrašnje tržište energije Evropske zajednice, koji pored tržišta električne energije obuhvaćenog Memorandumom uključuje i stvaranje regionalnog tržišta gasa, kao i zahteve Direktive EU o unutrašnjem tržištu električne energije 2003/54 i Direktive 2003/55.
Ovaj memorandum, kao i prethodni, ne predstavlja međunarodno obavezujući akt, već samo izraz političke volje i na kraju i interes određene grupe zemalja. Potpisivanje memoranduma je dalo dodatni podsticaj za pripremu Ugovora o osnivanju energetske zajednice.
Pravni okvir Ugovora čini regulativa EU, što znači da ugovorne strane preuzimaju obavezu da usaglase svoje zakonodavstvo sa zahtevima i direktivama Evropske unije koje se odnose na energetiku i zaštitu životne sredine, što je vrlo važno, na šta smo počeli da obraćamo pažnju, što do sada nije bio slučaj, i tokom 2004. i 2005. godine odvijali su se i okončali pregovori.
Nakon što je od strana u Ugovoru prihvaćen konačan predlog Ugovora, izvršeno je parafiranje ovog predloga u martu 2005. godine.
Proces osnivanja energetske zajednice je drugi naziv za proces osnivanja energetskog tržišta zemalja jugoistočne Evrope i njegovog kasnijeg integrisanja u unutrašnje tržište energije Evropske zajednice, kao strane u Ugovoru, ali i druge međunarodne energetske organizacije i integracije, kao i ostale zajednice.
Ratifikacija Ugovora o osnivanju energetske zajednice, a potom i njegovo efikasno sprovođenje, od ogromnog su značaja ne samo za uspeh reformi našeg energetskog sektora i njegovo funkcionisanje saglasno principima EU, već i za ukupni proces evropskih integracija, i to ne samo naše zemlje, već i ostalih zemalja regiona.
Ovaj ugovor nudi okvir za saradnju u oblasti energetike između zemalja jugoistočne Evrope, između njih i zemalja EU, i olakšava transfer iskustava i harmonizaciju sa zahtevima EU.
Njegovo sprovođenje će ojačati naše odnose sa EU, ali i sa zemljama u regionu, što će biti uzajamno korisno za sve strane u Ugovoru i omogućiće stabilnost i snažan ekonomski razvoj, jer je energija pokretač svih odnosa i celokupnog razvoja društva.
Ugovorne strane su se sporazumele da osnuju između sebe tržište električne energije, odnosno prirodnog gasa, na osnovu zajedničkog interesa i solidarnosti, a ovo tržište u narednim fazama može biti prošireno i sa drugim energetskim proizvodima i nosiocima energije.
Jedna od važnih pretpostavki je i stvaranje sigurnosnog sistema na nivou regiona za električnu energiju i gas. Trebalo bi da se u Ugovoru predvidi da zemlje pomažu jedna drugoj u slučaju energetske krize, to sam već kazala.
Ugovor predstavlja kamen temeljac evropskih integracija u regionu, analogno onome što se desilo u EU u prošlosti uspostavljanjem Evropske zajednice za ugalj i čelik, ali istovremeno i jedan kompleksan dokument, čiji će se sadržaj menjati i širiti sa daljim razvojem energetskog zakonodavstva EU, kao i sa funkcionisanjem institucija energetske zajednice koje se osnivaju Ugovorom, koje bi trebalo da budu potpuno operativne nakon stupanja Ugovora na snagu.
U narednom periodu Ministarski savet bi trebalo da zauzme stav po pitanju bugarskog predloga o osnivanju regionalnog energetskog informacionog centra, što ja uvek potenciram, jer to je normalno, kao institucije energetske zajednice, sa sedištem u Sofiji. Sigurna sam da će Ministarstvo rudarstva i energetike nastojati da predloži da neka od institucija energetske zajednice ima sedište u Beogradu. Za ostvarivanje ovakvog cilja bilo bi potrebno pokazati određene komparativne prednosti našeg sistema i našeg predloga. Doprinos Republike Srbije samom budžetu energetske zajednice platio bi se iz sredstava republičkog budžeta za 2007. godinu, što će se navesti, odnosno što će se u zakonu o budžetu i predvideti.
Prema proceni koja je dobijena od strane Evropske komisije, iz budžeta Republike Srbije bilo bi potrebno obezbediti maksimalno između 60.000 i 70.000 evra na godišnjem nivou kao doprinos budžetu energetske zajednice. Ministarski savet, čiji je član i ministar nadležan za pitanja energetike Republike Srbije, imaće punu kontrolu nad namenom sredstava budžeta energetske zajednice i načinom trošenja ovih sredstava. Ministarski savet će usvojiti proceduralni akt kojim se posebno utvrđuje postupak za sprovođenje budžeta i za prezentovanje i reviziju računa i inspekciju.
Posebno insistiram da stvarno jedan informacioni sistem bude taj koji će imati jedan centar u Beogradu, ali nije samo ovoj oblasti takav sistem potreban, nego nam je potreban u svim ministarstvima, za rad svih ministara. Skoro sam čitala izveštaj Vlade i pomalo sam tužna, jer to nisam našla, nisam videla da su se naša ministarstva trudila da razvijaju informacione sisteme u okviru svog rada.
Hvala vam, a mi ćemo kao G17 plus podržati ovaj zakon, što je normalno za Srbiju, a nažalost, ona je zadnja u potpisivanju ovog ugovora, ali to ne znači da neće biti najbolja.

Hvala vama.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
Naravno, podržavam apel kada je u pitanju ovaj sistem, ali sve češće podržavam i apel u odnosu na onaj sistem koji je svojevremeno omogućavao da se diskusije prilože ako su u pisanom obliku. Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo poslanici, saslušali smo one koji su predložili ovakve zakone, one koji podržavaju zakone. Svi ova dva zakona predstavljaju kao neki veliki uspeh domaće Vlade, naše diplomatije, našeg izuzetnog geostrategijskog položaja, da ćemo na ovaj način da rešimo velike probleme u državi, da ne zaostajemo za EU, da u okruženju možemo da budemo ljudi koji ćemo biti na prvom mestu itd.
Prva stvar koja se uoči kada se čita naslov Predloga zakona jeste da su ovde potpisnice zemlje jugoistočne Evrope, Predlog zakona je od 5. maja, već tada je Crna Gora sebe smatrala državom, a sam ovakav Predlog zakona nam potvrđuje da se ova vlada nije mnogo borila za očuvanje državne zajednice, jer ovde ne piše ni državne zajednice, piše Republike Srbije i Republike Crne Gore.
Kada se dalje pogleda, slažem se, ovde geografski ne može da se pogreši, ovo jesu zemlje jugoistočne Evrope, ali postavljam jedno pitanje – da li ova vlada brine uopšte o Srbima koji ne žive na teritoriji današnje Republike Srbije i o Srbima koji žive na teritoriji Srbije, ali ne uživaju zaštitu svoje države?
Savijajte glavu, vama je ovaj ugovor važniji možda od Kosova, nama iz SRS nije.
Kada ste potpisali ugovor sa Hrvatskom, da li ste postavili makar jedan preduslov o pravima Srba u Hrvatskoj i zašto se već raseljeni Srbi ne vraćaju nazad?
Smeškajte se, gospodine Prodanoviću, vama to možda nije važno, nama iz SRS jeste. Zašto niste insistirali da se u svim naseljima gde su živeli Srbi ponovo vrati struja? Jeste li to mogli da uslovite kada smo toliko važni da se bez nas ništa u ovoj materiji ne može desiti? Niste, nije vam to ni važno.
Hrvatska naizgled zbog EU stvara sliku o sebi kako je demokratska država, gde svi uživaju građanska prava. Činjenica je da nije tako, činjenica je da se pravo stanje prikriva, a vi potpisivanjem ovakvih ugovora to prikrivano stanje podržavate.
Kažete da se na izradi ovog ugovora radilo 10 godina. Mislim da se najintenzivnije radilo od 5. oktobra. Rezultat intenziviranja priprema za ovaj ugovor jeste cena električne energije.
Tada ste pričali da je tadašnja cena električne energije neodrživa, da je cena koštanja mnogo veća i da zbog te mnogo veće cene koštanja moramo narodu da skinemo kožu sa leđa. Čak je i tadašnji ministar Kori Udovički rekla – ako ljudi nemaju para da plate struju, neka prodaju svoje stanove.
Da li je u tom trenutku bio važniji građanin koji je bio siromašan ili ovakav ugovor? Vi ste se opredelili za ugovor.
To je problem koji ste platili na izborima u decembru 2003, a tek ćete da platite na narednim izborima.
Sve ono što ste obećavali u izbornoj kampanji zaboravili ste prilikom formiranja ove vlade i još jedanput ste i ona obećanja koja ste davali prilikom formiranja Vlade ponovo pogazili kada je Vlada počela da funkcioniše.
Ovde se priča o vlasništvu nad elektroenergetskim sistemom.
Slažem se da elektroenergetski sistem treba da ostane u većinskom vlasništvu Republike, ali čini mi se da ste u mnogim delovima zakasnili. Baš u ovima o kojima pričate i baš u ovim zemljama sa kojima ste potpisivali ugovor veći privatni kapital koji potiče odavde iz Srbije, a koji nije pod našom kontrolom, već je zakupio određene dalekovode i to baš strateški mnogo važne za Republiku Srbiju.
Je l′ treba da kažemo ko je to zakupio? Vojin Lazarević i Vuk Hamović. To vi znate. Oni već kontrolišu naš elektroenergetski sistem. Ne može više kilovat da uđe u Srbiju i da izađe iz Srbije, a da oni nama ne ispostave račun.
Hoćemo da se vratimo na Srbe koji žive u Srbiji, a ne uživaju zaštitu države? Ne znam da li će i to da vam bude smešno. Potpisali ste ugovor sa Privremenom misijom UN na Kosovu. Koliko ste, gospodo, i vi ovde, bar deklarativno, skakali što u nekim srpskim naseljima nema struje; da li ste se zapitali kada ste taj ugovor potpisivali? Jeste li uslovili da Srbi na Kosovu nisu građani drugog reda, da žive u Srbiji, da moraju da imaju električnu energiju?
Jeste bili spremni čak i da, barem deklarativno, Republika Srbija plati te dugove nekoj distribuciji koja postoji na Kosovu i koja eksploatiše naša energetska postrojenja. Kakav ste odgovor dobili? Od toga nema ništa dokle god Srbi ne potpišu ugovore sa kosovskom distribucijom.
Jedan od uslova jeste da prihvate i njihove tablice, njihove lične karte, da se odreknu Srbije. Kada ste razmišljali o ovom ugovoru, to vam opet nije bilo važno.
Sada ovde imamo ugovor koji je, eto, prvi pisani dokument između Republike Srbije i EU koji je obavezujući. Kolika je cena? Cena je prilično visoka, da počnemo od one najmanje štete, povećanja cene električne energije, do jedne prilično ozbiljnije – da niste zaštitili Srbe koji ne žive u Srbiji, teritorijalno ovoj, i da niste zaštitili Srbe koji žive u Srbiji, ali ne uživaju zaštitu države.
Hajde da se vratimo na ovu garanciju za Bajinu Baštu. Tehnički gledano, možemo da raspravljamo da li je ovakva investicija prvo potrebna toj hidrocentrali i da li je, ako je već potrebna, zato morala da se zaduži država.
Evo, čuli smo primer da je bivša Vlada Zorana Živkovića potrošila sto miliona dinara na nekakvu opremu koja omogućava Vladi Republike Srbije da u svakom trenutku prati građane.
Interesuje me koliko su tu zaradili ministri iz te vlade, na to nam još uvek niste dali odgovor, a smatram da možete, samo da hoćete. Ono je plaćeno iz nekih budžetskih izvora, a sada zadužujemo državu za 30 miliona evra.
Da stvar u celoj ovoj priči bude još pomalo tragičnija, baš je ta Bajina Bašta već duže problem u Republici Srbiji, ne zbog njenih tehničkih kapaciteta, mogućnosti, modernizacije, nego je predmet određene zloupotrebe.
(Predsednik: Koristićete i drugih 10?)
Koristiću i drugih 10 minuta. Znači, prilikom završavanja posla za ovu dvojicu lopuža Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, koji su prisilili, odnosno svojim vezama uticali na EPS da električnu energiju koja je trebalo da bude isporučena Bosni i Hercegovini isporuči Srbiji iz Bugarske i zato što je tada bila podmirena potrošnja u Republici Srbiji, odnosno potrošnja bila manja od uvezene električne energije i one koju kapaciteti mogu da proizvode, baš ta Bajina Bašta je preko svojih prelivnih polja razvila svoju akumulaciju i baš sa tim novcem su i kupovani ovi dalekovodi koji su oko nas ili njihov zakup na 10, 15 i 20 godina.
Sada kada smo u jednoj ovakvoj situaciji, iako je taj Anketni odbor Skupštine Srbije nedvosmisleno dokazao... Mada se sporimo oko izveštaja, jer je navodno trebalo da bude angažovana revizorska kuća koja će izveštaj Anketnog odbora da potvrdi.
Revizorska kuća nikada nije angažovana, izveštaj nikada nije potvrđen, a ova dvojica mangupa i lopuža ostali su na slobodi i još uvek sa tim istim novcem koji je raznim malverzacijama dospeo do njih mogu da ucenjuju Republiku Srbiju.
Zašto ova vlada nije tada postupila kao što je postupila u slučaju Bogoljuba Karića, znači kada je čovek kriminalac počeo da ruši vlast onda je bilo moguće da država interveniše, a kada ova dvojica kriminalaca i dalje rade svoj posao na nezakonit način država ne reaguje. Postavlja se pitanje ko iz države sarađuje sa njima.
Evo, više nemate potrebe ni prema državnoj zajednici koju bi štitili pod izgovorom – ne treba kvariti odnose u državnoj zajednici zbog Vojina Lazarevića, pa eto neka se on provuče, važnija je državna zajednica. Eto sada više nema ni državne zajednice, i to ste ukinuli.
Znači, koji su razlozi, zašto država jednostavno ne zaštiti svoj interes, zašto ne otpočne postupak protiv te dvojice po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakonu o krivičnom postupku itd?
Imate pravo da svu imovinu koja je na nezakonit način stečena i potvrđena presudom, znači pravosnažnom presudom, imate pravo da tu imovinu plenite svuda gde god se nalazi u svetu.
Pa završite taj posao, nemojte više da državu zadužujete novcem, pogotovo kada imate načina kako da ono što je oteto od države vratite državi. Očigledno je da vi nemate nameru da tako postupite.
Potpuno razumem situaciju, pogotovo gospodina ministra, i on je u tom trenutku na određen način bio u vlasti kada se to dešavalo i izgleda mi da su to, između ostalog, razlozi zašto određeni ljudi još uvek ne mogu da budu dostupni pravdi.
Što se tiče ova dva predloga zakona, SRS će glasati protiv ovih zakona, jer na prvom mestu, kada je ovaj zakon u pitanju, zaboravljate i neke druge interese osim energetskih, koji su u ovom trenutku možda važniji. Kada je u pitanju ovaj zakon, em što ste dozvolili da država bude opljačkana, em je i cena električne energije prilično visoka pa možete iz realnih izvora da izvršite tu revitalizaciju sistema.
Pogotovo nemamo poverenje u vas kada se pogleda član 3, član 4. Voleo bih da mi neko objasni zašto to tako piše u zakonu. U članu 3. se kaže – otplatu zajma vrši EPS na račun KFW-a, u evrima. Sredstva za otplatu zajma obezbediće zajmoprimac iz sopstvenih prihoda. Zajmoprimac je dužan da sredstva za otplatu zajma obezbeđuje prema planu otplate za svaku povučenu tranšu, u iznosu koji uključuje glavnicu, proviziju na nepovučeni deo zajma, troškove garantovanja i prateće troškove.
U sledećem članu 4. dolazi do kolizije. Znači: "Zajmoprimac je dužan da za svrhu raspodele povoljnih kamatnih uslova zajma vrši uplate godišnjih iznosa, u dinarskoj protivvrednosti, na preostali iznos zajma, u skladu sa ugovorom člana 2. zakona. Zajmoprimac je dužan da vrši uplate sredstava iz stava 1. ovog člana u budžetski fond za finansiranje primarnih ekoloških mera u sektoru energetike, kojim će upravljati ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike."
E sad, dame i gospodo poslanici koji ćete podržati ovaj zakon, baš me interesuje da li ćete da se zapitate zašto se sredstva koja su primljena na osnovu nekog zajma ne vraćaju onome ko je dao zajam, nego se uplaćuju na neke posebne račune Ministarstvu.

Hvala vam, gospodine Arsiću. Da li ima još neko ko želi reč od ovlašćenih predstavnika ili predsednika?
(Hranislav Perić: Do koliko radimo?)
Molim vas, do završetka. A niste pratili, izvinjavam se, ja sam mislio šalite se. Korektno, moramo jedni drugima da damo obaveštenja. Radimo do završetka načelne rasprave o ova dva zakona.
Upravo ću vas obavestiti da je, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnela poslanička grupa SRS, tri govornika. Dakle, po izlaganju ova tri govornika, ali u pravu ste, treba dati obaveštenje... Molim da mi se kasnije daju imena te dvojice iz ovog nedvosmisleno utvrđenog izveštaja oko koga se svi spore. Hvala vam.
Prvo će imati reč narodni poslanik Vjerica Radeta, potom narodni poslanik Milan Veselinović, pa narodni poslanik Rodoljub Gačević. Izvolite, gospođo Radeta.

Dame i gospodo, govorimo o dva predloga zakona. Jedan je o davanju garancije Republike Srbije nemačkoj finansijskoj organizaciji KFW po zaduženju JP "Elektroprivreda Srbije", a drugi je Predlog zakona o ratifikaciji Ugovora o osnivanju energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, BJR Makedonije, Crne Gore, Rumunije, Srbije i Privremene misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Čuli ste od ovlašćenog predstavnika SRS gospodina Arsića koji su sve presudni razlozi zbog kojih SRS ne može glasati za ove vladine predloge. Samo ću vam reći da smo podneli određene amandmane na predloge ovih zakona, i na ovaj drugi predlog o ratifikaciji ugovora, da ne čitam sve ove države. Tu smo izrazili svoj principijelan stav da ovakav zakon ne treba da bude donet, a takav stav uvek izražavamo amandmanima kada tražimo da se svaki od ovih članova zakona briše.
Ovo potpuno svesno i namerno objašnjavam zato što neke naše kolege poslanici, koji valjda ne znaju šta je funkcija narodnog poslanika, često u javnosti izlaze sa tvrdnjama kako bi parlament bio mnogo efikasniji i mnogo brže radio kada ne bi bilo amandmana SRS i, naravno, često nam se prigovara zbog amandmana gde tražimo brisanje pojedinačno svakog člana predloga zakona.
Zbog javnosti hoću da obrazložim šta znači kada mi kažemo da svaki član zakona treba da se briše, pa i onaj poslednji član koji kaže da se zakon objavljuje u "Službenom glasniku" itd. To je jednostavno zato što mislimo da ovakav zakon uopšte ne bi trebalo da postoji u pravnom prometu u Republici Srbiji.
Kada je reč o davanju garancija Republike Srbije, vezano za rehabilitaciju Hidroelektrane Bajina Bašta, ovde nismo išli sa tom vrstom amandmana zato što nemamo ništa protiv, bar na ovaj način obrazloženog, uzimanja ovog kredita, ako je zaista namera ovakva kako je ovde predviđeno, ali smo podneli jedan amandman na član 4. gde smo tražili da se taj član briše zato što je u suprotnosti sa članom 3. Ne znam, ministre, da li ste vi i vaši saradnici videli šta je suština. Mislim da bi bilo dobro da se taj amandman prihvati. Dakle, suštinski nemamo ništa protiv i ne bismo bili protiv ove garancije, samo kada bi se ispunila ova forma predviđena našim amandmanima.
Ovaj ugovor o osnivanju energetske zajednice između Evropske zajednice i svih ovih republika je nešto što mi u SRS nikako ne možemo da prihvatimo. Kolega Arsić je govorio o više aspekata i više razloga zbog kojih je nama to neprihvatljivo.
Ali, ovde je jedno vrlo interesantno pitanje. To pitanje smo postavili ministru i Vladi u obrazloženju svih naših amandmana. Ovde stoji da se radi o osnivanju energetske zajednice, pa između ostalog i sa Republikom Crnom Gorom. Naše pitanje je – ko je to u Vladi Republike Srbije 4. maja 2006. godine znao da će Republika Crna Gora biti samostalna i da će se referendum okončati onako kako se okončao? Ministre, nemojte da se smeškate, ovo je suviše ozbiljno. Pročitala sam obrazloženje Vlade Republike Srbije zašto amandman nije prihvaćen; to obrazloženje je poprilično nebulozno i ovakvo obrazloženje možete da napišete nekome ko baš ništa ne razume.
Znate, ako ste ovo uputili narodnim poslanicima koji su i obrazovani, pametni, znaju da razmišljaju svojom glavom, onda zaista nemojte sa nama da se igrate. A vi koji se smeškate na to da smo mi pametni i obrazovani, ako hoćete, možemo da uporedimo diplome, drage kolege, što se tiče obrazovanja i zvanično završene škole. Što se tiče šireg obrazovanja, poznavanja ove materije i svih drugih materija, što se tiče pameti, visprenosti itd, nemojte da pokušavate da se sa nama takmičite, zaista to ne može da se uporedi, znate, mi smo srpski radikali.
Dalje, interesantno je ovo što je ministar ovde rekao da je ovo prvi obavezujući ugovor. Ne znam zašto se vi time hvalite i čime možete da se pohvalite ako je ovo prvi od obavezujućih ugovora u okviru tih raznih ugovora u okviru integracija u Evropsku uniju.
Ako ništa do sada niste postigli kao Vlada, bilo bi stvarno bolje da niste ni ovo, jer ovaj ugovor podrazumeva ono što ste vi govorili i sami kada ste pre mesec ili dva dana u javnosti obećali građanima Srbije i rekli da ste vi vrlo ponosni što ćete biti ministar koji će nakon zaključenja ovog ugovora, naravno parafraziram vas, u Srbiju uvesti ekonomsku cenu energenata.
Ministre, to nije dobro. Nije dobro zato što u Srbiji, nažalost, nema ko da plaća ekonomsku i evropsku cenu energenata. Pretpostavljam da vi u Vladi komunicirate, bez obzira što ste podeljeni po feudima, po strankama, ali pretpostavljam da s vremena na vreme razgovarate i da vam kolege koje prate neke druge oblasti kažu koliko je u Srbiji nezaposlenih, koliko je u Srbiji siromašnih, koliko je u Srbiji građana koji žive ispod egzistencijalnog nivoa, koliko je zatvorenih fabrika, koliko su male penzije. Ministre, sa svim tim parametrima pretiti građanima ekonomskom cenom energenata, u najmanju ruku je neozbiljno.
Malopre sam vam u šali dobacila, a sada vam kažem ozbiljno da je ovako nešto radila Kori Udovički kada je bila ministar, pa je tada rekla građanima da ako ne mogu da plate struju, prodaju stanove, pa da plate struju. Ako su tada poslušali Kori Udovički i rasprodali stanove, ne znam šta će sada da prodaju da plate ovu vašu struju.
Možda ćete vi da preporučite da prodaju bubrege da plate struju, pošto, nažalost, često u novinama imamo i takve naslove da građani zbog nekih obaveza prema državi nude na prodaju bubreg, da bi platili neku obavezu koju imaju prema državnom budžetu. Svaki dan se preti građanima Srbije po štampi da kreće Elektrodistribucija sa makazama prema neredovnim platišama od ovog iznosa do nekog tamo iznosa.
Ne možete tako, ministre. Naravno, znamo mi da građani treba da ispunjavaju svoje obaveze; za razliku od nekih koji su bili vaši koalicioni partneri, nikada građane nismo pozivali na građansku neposlušnost. Kada smo bili protiv nekog nameta, poreza i poskupljenja, govorili smo to za skupštinskom govornicom, ali nikada nismo rekli građanima da ne plaćaju svoje obaveze. Ne kažemo ni sada građanima da ne plaćaju struju, ali kažem vama, ministre, građani nemaju od čega da plate struju. To je problem Vlade, odnosno trebalo bi barem da bude problem Vlade Republike Srbije.
Ako je ovo jedan od uslova Evropske unije, volela bih da vas pitam – kada ste prihvatili ovaj uslov, a pretpostavljam da ste vi pregovarali u ime Vlade Republike Srbije, da li ste rekli gospodi u Evropskoj uniji koji je uslov Srbije prema Evropskoj uniji?
Znamo mi dobro, znaju oni, a valjda znate i vi, da Evropska unija strateški jeste zainteresovana za Srbiju, za naše strateške položaje i da bismo se priključili tim integracijama oni nama postavljaju raznorazne uslove, vi ih prihvatate, i mnogo više nego što se od vas često traži, ali bih volela da čujem da je neko iz Vlade Vojislava Koštunice rekao u tim razgovorima – prihvatićemo, gospodo iz Evropske unije, sve vaše uslove, ali od vas očekujemo da prihvatite jedan jedini uslov Srbije, a to je teritorijalni integritet Srbije, a to znači Kosovo i Metohija u okviru Srbije.
Možda bi bilo dobro da preporučite vašim kolegama koji razgovaraju da na taj način razgovaraju i da na taj način stavimo do znanja i toj EU šta je nama prioritet i da smo zarad teritorijalnog integriteta Srbije spremni tada čak i na ovakve ustupke. Ako će od nas samo da traže ovakve stvari i da i dalje srljaju naši građani u nemaštinu i bedu, onda ne znam ni koja je uloga Vlade, ni šta će uopšte ovakva vlada građanima Srbije, pogotovo što danas građani Srbije, opet moram da ih podsetim, zapravo nemaju državu.
Jer, u ovoj državi je izvršen državni udar, u Vladi Srbije sedeli su neki ljudi koji ovde nisu izabrani za ministre, jer u ovom parlamentu nije donet zakon o izmeni Zakona o ministarstvima. Srbija nema ministarstvo odbrane, Srbija nema ministarstvo spoljnih poslova, ali su sa vama sedeli, da li je tako, gospodine Naumov, Vuk Drašković i Zoran Stanković.
Ko ih je uveo na sednicu Vlade, šta su tamo radili, u kojoj ulozi, to ćete zaista morati da objasnite građanima na vanrednim parlamentarnim izborima.
Kada ste obrazlagali ova dva predloga Vlade, ministre, rekli ste da je ovo jedna od lepih vesti. Stvarno ne znam šta je to vas toliko oduševilo, koja je to lepa vest. Kada ste zaključivali ovaj ugovor o osnivanju energetske zajednice između Evropske zajednice i svih ovih nabrojanih republika, da li ste pitali Republiku Albaniju zašto se preko Šiptara na Kosovu i Metohiji mešaju u našu zemlju i u našu unutrašnju politiku; da li ste pitali vaše kolege iz Hrvatske da li imaju nameru da sednu za sto i da razgovaraju o oslobađanju Republike Srpske Krajine, koju su oni okupirali; da li ste kolege iz BiH upitali dokle će da kriju broj pobijenih Srba u Sarajevu? Ministre Naumov, mnogo toga ste imali da ih pitate i bilo bi dobro da jeste. Kad sve te stvari raščistimo, onda smo mogli da razgovaramo i o ovakvom ugovoru.
Zaista nemate razloga da budete ponosni što je ovo neki prvi zvaničan, kako vi rekoste, obavezujući ugovor. Još jedanput obaveštavam građane Srbije da ovaj prvi obavezujući ugovor znači poskupljenje cena energenata, a kako će to da plate, neka im je Bog na pomoć.