Dame i gospodo, govorimo o dva predloga zakona. Jedan je o davanju garancije Republike Srbije nemačkoj finansijskoj organizaciji KFW po zaduženju JP "Elektroprivreda Srbije", a drugi je Predlog zakona o ratifikaciji Ugovora o osnivanju energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, BJR Makedonije, Crne Gore, Rumunije, Srbije i Privremene misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Čuli ste od ovlašćenog predstavnika SRS gospodina Arsića koji su sve presudni razlozi zbog kojih SRS ne može glasati za ove vladine predloge. Samo ću vam reći da smo podneli određene amandmane na predloge ovih zakona, i na ovaj drugi predlog o ratifikaciji ugovora, da ne čitam sve ove države. Tu smo izrazili svoj principijelan stav da ovakav zakon ne treba da bude donet, a takav stav uvek izražavamo amandmanima kada tražimo da se svaki od ovih članova zakona briše.
Ovo potpuno svesno i namerno objašnjavam zato što neke naše kolege poslanici, koji valjda ne znaju šta je funkcija narodnog poslanika, često u javnosti izlaze sa tvrdnjama kako bi parlament bio mnogo efikasniji i mnogo brže radio kada ne bi bilo amandmana SRS i, naravno, često nam se prigovara zbog amandmana gde tražimo brisanje pojedinačno svakog člana predloga zakona.
Zbog javnosti hoću da obrazložim šta znači kada mi kažemo da svaki član zakona treba da se briše, pa i onaj poslednji član koji kaže da se zakon objavljuje u "Službenom glasniku" itd. To je jednostavno zato što mislimo da ovakav zakon uopšte ne bi trebalo da postoji u pravnom prometu u Republici Srbiji.
Kada je reč o davanju garancija Republike Srbije, vezano za rehabilitaciju Hidroelektrane Bajina Bašta, ovde nismo išli sa tom vrstom amandmana zato što nemamo ništa protiv, bar na ovaj način obrazloženog, uzimanja ovog kredita, ako je zaista namera ovakva kako je ovde predviđeno, ali smo podneli jedan amandman na član 4. gde smo tražili da se taj član briše zato što je u suprotnosti sa članom 3. Ne znam, ministre, da li ste vi i vaši saradnici videli šta je suština. Mislim da bi bilo dobro da se taj amandman prihvati. Dakle, suštinski nemamo ništa protiv i ne bismo bili protiv ove garancije, samo kada bi se ispunila ova forma predviđena našim amandmanima.
Ovaj ugovor o osnivanju energetske zajednice između Evropske zajednice i svih ovih republika je nešto što mi u SRS nikako ne možemo da prihvatimo. Kolega Arsić je govorio o više aspekata i više razloga zbog kojih je nama to neprihvatljivo.
Ali, ovde je jedno vrlo interesantno pitanje. To pitanje smo postavili ministru i Vladi u obrazloženju svih naših amandmana. Ovde stoji da se radi o osnivanju energetske zajednice, pa između ostalog i sa Republikom Crnom Gorom. Naše pitanje je – ko je to u Vladi Republike Srbije 4. maja 2006. godine znao da će Republika Crna Gora biti samostalna i da će se referendum okončati onako kako se okončao? Ministre, nemojte da se smeškate, ovo je suviše ozbiljno. Pročitala sam obrazloženje Vlade Republike Srbije zašto amandman nije prihvaćen; to obrazloženje je poprilično nebulozno i ovakvo obrazloženje možete da napišete nekome ko baš ništa ne razume.
Znate, ako ste ovo uputili narodnim poslanicima koji su i obrazovani, pametni, znaju da razmišljaju svojom glavom, onda zaista nemojte sa nama da se igrate. A vi koji se smeškate na to da smo mi pametni i obrazovani, ako hoćete, možemo da uporedimo diplome, drage kolege, što se tiče obrazovanja i zvanično završene škole. Što se tiče šireg obrazovanja, poznavanja ove materije i svih drugih materija, što se tiče pameti, visprenosti itd, nemojte da pokušavate da se sa nama takmičite, zaista to ne može da se uporedi, znate, mi smo srpski radikali.
Dalje, interesantno je ovo što je ministar ovde rekao da je ovo prvi obavezujući ugovor. Ne znam zašto se vi time hvalite i čime možete da se pohvalite ako je ovo prvi od obavezujućih ugovora u okviru tih raznih ugovora u okviru integracija u Evropsku uniju.
Ako ništa do sada niste postigli kao Vlada, bilo bi stvarno bolje da niste ni ovo, jer ovaj ugovor podrazumeva ono što ste vi govorili i sami kada ste pre mesec ili dva dana u javnosti obećali građanima Srbije i rekli da ste vi vrlo ponosni što ćete biti ministar koji će nakon zaključenja ovog ugovora, naravno parafraziram vas, u Srbiju uvesti ekonomsku cenu energenata.
Ministre, to nije dobro. Nije dobro zato što u Srbiji, nažalost, nema ko da plaća ekonomsku i evropsku cenu energenata. Pretpostavljam da vi u Vladi komunicirate, bez obzira što ste podeljeni po feudima, po strankama, ali pretpostavljam da s vremena na vreme razgovarate i da vam kolege koje prate neke druge oblasti kažu koliko je u Srbiji nezaposlenih, koliko je u Srbiji siromašnih, koliko je u Srbiji građana koji žive ispod egzistencijalnog nivoa, koliko je zatvorenih fabrika, koliko su male penzije. Ministre, sa svim tim parametrima pretiti građanima ekonomskom cenom energenata, u najmanju ruku je neozbiljno.
Malopre sam vam u šali dobacila, a sada vam kažem ozbiljno da je ovako nešto radila Kori Udovički kada je bila ministar, pa je tada rekla građanima da ako ne mogu da plate struju, prodaju stanove, pa da plate struju. Ako su tada poslušali Kori Udovički i rasprodali stanove, ne znam šta će sada da prodaju da plate ovu vašu struju.
Možda ćete vi da preporučite da prodaju bubrege da plate struju, pošto, nažalost, često u novinama imamo i takve naslove da građani zbog nekih obaveza prema državi nude na prodaju bubreg, da bi platili neku obavezu koju imaju prema državnom budžetu. Svaki dan se preti građanima Srbije po štampi da kreće Elektrodistribucija sa makazama prema neredovnim platišama od ovog iznosa do nekog tamo iznosa.
Ne možete tako, ministre. Naravno, znamo mi da građani treba da ispunjavaju svoje obaveze; za razliku od nekih koji su bili vaši koalicioni partneri, nikada građane nismo pozivali na građansku neposlušnost. Kada smo bili protiv nekog nameta, poreza i poskupljenja, govorili smo to za skupštinskom govornicom, ali nikada nismo rekli građanima da ne plaćaju svoje obaveze. Ne kažemo ni sada građanima da ne plaćaju struju, ali kažem vama, ministre, građani nemaju od čega da plate struju. To je problem Vlade, odnosno trebalo bi barem da bude problem Vlade Republike Srbije.
Ako je ovo jedan od uslova Evropske unije, volela bih da vas pitam – kada ste prihvatili ovaj uslov, a pretpostavljam da ste vi pregovarali u ime Vlade Republike Srbije, da li ste rekli gospodi u Evropskoj uniji koji je uslov Srbije prema Evropskoj uniji?
Znamo mi dobro, znaju oni, a valjda znate i vi, da Evropska unija strateški jeste zainteresovana za Srbiju, za naše strateške položaje i da bismo se priključili tim integracijama oni nama postavljaju raznorazne uslove, vi ih prihvatate, i mnogo više nego što se od vas često traži, ali bih volela da čujem da je neko iz Vlade Vojislava Koštunice rekao u tim razgovorima – prihvatićemo, gospodo iz Evropske unije, sve vaše uslove, ali od vas očekujemo da prihvatite jedan jedini uslov Srbije, a to je teritorijalni integritet Srbije, a to znači Kosovo i Metohija u okviru Srbije.
Možda bi bilo dobro da preporučite vašim kolegama koji razgovaraju da na taj način razgovaraju i da na taj način stavimo do znanja i toj EU šta je nama prioritet i da smo zarad teritorijalnog integriteta Srbije spremni tada čak i na ovakve ustupke. Ako će od nas samo da traže ovakve stvari i da i dalje srljaju naši građani u nemaštinu i bedu, onda ne znam ni koja je uloga Vlade, ni šta će uopšte ovakva vlada građanima Srbije, pogotovo što danas građani Srbije, opet moram da ih podsetim, zapravo nemaju državu.
Jer, u ovoj državi je izvršen državni udar, u Vladi Srbije sedeli su neki ljudi koji ovde nisu izabrani za ministre, jer u ovom parlamentu nije donet zakon o izmeni Zakona o ministarstvima. Srbija nema ministarstvo odbrane, Srbija nema ministarstvo spoljnih poslova, ali su sa vama sedeli, da li je tako, gospodine Naumov, Vuk Drašković i Zoran Stanković.
Ko ih je uveo na sednicu Vlade, šta su tamo radili, u kojoj ulozi, to ćete zaista morati da objasnite građanima na vanrednim parlamentarnim izborima.
Kada ste obrazlagali ova dva predloga Vlade, ministre, rekli ste da je ovo jedna od lepih vesti. Stvarno ne znam šta je to vas toliko oduševilo, koja je to lepa vest. Kada ste zaključivali ovaj ugovor o osnivanju energetske zajednice između Evropske zajednice i svih ovih nabrojanih republika, da li ste pitali Republiku Albaniju zašto se preko Šiptara na Kosovu i Metohiji mešaju u našu zemlju i u našu unutrašnju politiku; da li ste pitali vaše kolege iz Hrvatske da li imaju nameru da sednu za sto i da razgovaraju o oslobađanju Republike Srpske Krajine, koju su oni okupirali; da li ste kolege iz BiH upitali dokle će da kriju broj pobijenih Srba u Sarajevu? Ministre Naumov, mnogo toga ste imali da ih pitate i bilo bi dobro da jeste. Kad sve te stvari raščistimo, onda smo mogli da razgovaramo i o ovakvom ugovoru.
Zaista nemate razloga da budete ponosni što je ovo neki prvi zvaničan, kako vi rekoste, obavezujući ugovor. Još jedanput obaveštavam građane Srbije da ovaj prvi obavezujući ugovor znači poskupljenje cena energenata, a kako će to da plate, neka im je Bog na pomoć.