Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 89 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nema prijavljenih poslanika da su sprečeni da prisustvuju ovoj sednici.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 11. i 12. tačke dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DEVIZNOM POSLOVANjU I DOPUNA ZAKONA O PLATNOM PROMETU
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 11. i 12, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o deviznom poslovanju i Predlogu zakona o dopuni Zakona o platnom prometu.
Da li predstavnik predlagača mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, važeći Zakon o deviznom poslovanju donet je aprila 2002. godine. To je bio jedan od ključnih zakona u to vreme, koji je omogućio postizanje interne konvertibilnosti dinara i donošenjem tog zakona mi smo prihvatili član 8. Statuta Međunarodnog monetarnog fonda čime smo uveli konvertibilnost u svim tekućim plaćanjima sa inostranstvom.
Ovaj zakon je verovatno jedan od boljih zakona koji su doneti u periodu tranzicije, ali u međuvremenu je došlo do reformi u realnom sektoru privrede, do liberalizacije uslova privređivanja i zbog toga smo odlučili da idemo sa još većom liberalizacijom tokova plaćanja i naplatnog poslovanja u inostranstvu. Zbog toga sada predlažemo da Republika Srbija donese svoj zakon o deviznom poslovanju, pošto je ovaj zakon koji je sada na snazi bio savezni zakon.
Reći ću koje su najveće novine koje su ovde unete. Prvo, morali smo da usaglasimo ovaj zakon sa zakonima koji su u poslednje četiri godine doneti, a koji tangiraju ovu oblast. To su pre svega novi Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, Zakon o bankama, Zakon o dobrovoljnim penzionim fondovima, kao i Zakon o tržištu hartija od vrednosti.
Takođe, imamo jedan savezni zakon iz 1992. godine, to je Zakon o kreditnim poslovima, koji još uvek važi. Smatrali smo da taj zakon treba ukinuti, a da treba ingerencije iz tog zakona, odnosno osnovne postulate ugraditi u jedinstveni zakon o deviznom poslovanju, kako bismo smanjili broj propisa koji regulišu ovu materiju.
Što se tiče novina u ovom predlogu zakona u odnosu na ovaj savezni, koji će, ako se ovaj zakon usvoji, prestati da važi, pre svega ovaj zakon uključuje i kreditne poslove sa inostranstvom, a predlaže se prestanak važenja Zakona o kreditnim poslovima sa inostranstvom iz 1992. godine.
U ovom zakonu predviđa se duži rok za naplatu izvoza, odnosno za uvoz unapred plaćene robe i usluga. U postojećem zakonu taj rok je bio 90 dana, produžavamo ga na 180 dana kako bismo smanjili administriranje u ovoj oblasti i omogućili da se vrši još veći stepen liberalizacije, ali ipak uz zadržavanje instrumenata kontrole naplate izvoza, odnosno uvoza po avansnom plaćanju.
Ovim zakonom se omogućava kupovina i prodaja dugovanja i potraživanja nastalih po spoljnotrgovinskim poslovima.
Takođe, liberalizujemo dodatne kapitalne transakcije, jer, kao što znate, u dosadašnjem zakonu su tekuće transakcije sa inostranstvom bile potpuno slobodne, ali su kapitalne transakcije u jednom delu bile ograničene.
Sada jedan deo kapitalnih transakcija liberalizujemo, i to sledeće kapitalne transakcije, to su: poslovi sa dugoročnim hartijama od vrednosti, poslovi sa finansijskim derivatima, poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima, poslovi po osnovu osiguranja, dok ulaganje u kratkoročne hartije i dalje ostaje ograničeno za rezidente u zemlji, odnosno rezidente u inostranstvu, osim za Narodnu banku Srbije i poslovne banke.
Takođe omogućavamo slobodno plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija rezidenata, pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica u inostranstvu. To dosadašnjim zakonom nije bilo moguće, pa su se različite kompanije dovijale kako da to učine. Dakle, sad je moguće da naše srpske firme imaju direktne investicije u inostranstvu, ali ne samo pravna lica, već i fizička lica i preduzetnici koji se bave određenom delatnošću.
Dozvoljavamo kredite u devizama rezidentima, fizičkim licima za kupovinu nepokretnosti u zemlji, što nije bilo dozvoljeno prethodnim zakonom.
Omogućava se plaćanje radi sticanja svojine na nepokretnostima rezidenta u inostranstvu i nerezidenta u Srbiji, to je sada slobodno u skladu sa zakonom koji uređuje svojinsko-pravne odnose. Takođe, daje se mogućnost da ogranak stranog pravnog lica, rezident, može vršiti prenos sa računa u inostranstvo po izmirenju poreskih obaveza. Slobodan je prenos sa štednog deviznog i dinarskog računa nerezidenta.
Ovaj zakon i formalno daje mogućnost da se obrazuje odnosno uvodi devizni inspektorat kao organ Ministarstva finansija zadužen za kontrolu spoljnotrgovinskog, pre svega deviznog, poslovanja i naravno određuje strože sankcije za fiktivne ugovore ili neistinite isprave za iznos preko 100 hiljada evra. Sad se to tretira kao krivično delo, dakle ne samo kao prekršaj, već kao krivično delo.
Dakle, krivičnim delom po ovom zakonu se smatra naplata, plaćanje ili izdavanje naloga za plaćanje po osnovu fiktivnih ugovora ili neistinite isprave za iznos od preko 100 hiljada evra.
Upravo je devizna inspekcija u okviru Ministarstva finansija u prethodnom periodu svojim radom došla do saznanja da ima slučajeva gde se po osnovu fiktivnih ugovora ili neistinitih isprava vrši naplata ili plaćanje u devizama i do sada smo imali mogućnost samo da prekršajno gonimo učinioce, sada želimo da uvedemo i krivičnu odgovornost, dakle da pooštrimo sankcije za one koji krše ovaj zakon.
Moram da kažem da je ovaj zakon koncipiran na tzv. pozitivističkom pristupu, što podrazumeva da je dozvoljeno sve ono što je propisano, i obrnuto – da nije dozvoljeno sve što nije propisano. Zašto je ovaj pristup po nama dobar? Zato što se takvim pristupom smanjuje potreba za dodatnim tumačenjima. Naravno, ovakav pristup je i razumljiviji, kako za domaće tako i za strane investitore.
To bi bile osnovne karakteristike ovog zakona. Želeo bih da istaknem jedan kuriozitet – ovo je prvi zakon od kada ja radim kao ministar finansija na koji do danas nije stigao nijedan amandman, makar nije stigao do početka rasprave našem inspektoratu.
Što se tiče Predloga zakona o dopuni Zakona o platnom prometu, radi se o promeni samo jednog člana. Faktički, sa ovom promenom Zakona omogućava se ograncima stranih pravnih lica u Republici Srbiji da otvore tekući račun kod banaka, čime bi u sistemu platnog prometa imali mogućnost poslovanja kao rezidenti.
Suština zašto to radimo je što želimo da podržimo veće prisustvo ogranaka stranih privrednih društava i njihovog poslovanja u našoj zemlji uz što manje rizika. Jednostavno, želimo što više stranih direktnih investicija u Srbiji, želimo da omogućimo jednak tretman sa domaćim privrednicima.
Suština je da na taj način usaglašavamo ovaj zakon sa praksom i zakonima zemalja u okruženju, gde je takođe omogućeno da filijale, odnosno ogranci stranih privrednih društava učestvuju u platnom prometu i otvaraju tekuće račune. To je promena samo jednog člana, tako ne bih više zadržavao vašu pažnju.
Dakle, zakon o deviznom poslovanju je jedan od sistemskih zakona. Imajući u vidu da Srbija trenutno ima konvertibilnost u tekućim transakcijama sa inostranstvom, a da smo ovim zakonom dodatno liberalizovali neke kapitalne transakcije, mogu da kažem da će sledeća faza u razvoju zakonodavne aktivnosti na ovom polju biti ukidanje ovog zakona, jer u poslednjoj fazi ukida se zakon o deviznom poslovanju i sve devizne transakcije onda postaju slobodne.
To će se dogoditi onda kada se steknu uslovi da Srbija ima i eksternu konvertibilnost dinara, onda nema potrebe ni za kakvim zakonom koji reguliše tu oblast, jer su sve transakcije potpuno slobodne. Sada imamo slobodne tekuće transakcije i jedan deo kapitalnih, ali smo morali i dalje da zadržimo jedan deo ograničenja vezan za kapitalne transakcije zbog rizika oko platno-bilansne pozicije zemlje.
Kada će se desiti ukidanje ovog zakona, naravno, teško je predvideti. Daću samo jedan komparativni primer: Slovenija, koja je bila najbrža u tranziciji, koja je kao najrazvijenija zemlja ušla u Evropsku uniju, deset godina je imala konvertibilnost u tekućim plaćanjima, a posle deset godina stvorila je uslove za ukidanje tog zakona.
Imajući u vidu da smo mi naš Zakon o deviznom poslovanju usvojili u aprilu 2002. godine, pretpostavka je da ćemo za pet ili šest godina i mi doći u situaciju da ukinemo devizni zakon i da proglasimo konvertibilnost potpuno, i u kapitalnom smislu i u tekućim transakcijama.
U ovom trenutku, kao što znate, kao rezultat i ovog zakona, devizne rezerve Narodne banke Srbije iznose 8 milijardi dolara. Kada je ovaj zakon bio uveden iznosile su nešto preko milijardu dolara, dakle povećane su osam puta od 2002. godine do danas.
To je bio jedan od razloga što smo odlučili da milijardu dolara vratimo pre roka MMF-u. Jedna tranša će biti već tokom ovog leta, a do maja sledeće godine biće u potpunosti izmiren celokupan dug NBS prema MMF-u, imajući u vidu da sadašnji nivo deviznih rezervi omogućava pokrivanje uvoza za osam meseci.
Nekada je bilo svega mesec dana, a sada sa našim deviznim rezervama možemo da pokrijemo osmomesečni uvoz. Neki standard čak i za razvijenije zemlje je šest meseci pokrivanja deviznim rezervama. Dakle, nije potrebno imati veće rezerve i to je razlog zašto ćemo vratiti u potpunosti ovaj dug pre roka.
Hvala na pažnji i nadam se da ćemo u danu za glasanje svi podržati ovaj zakon.

Hvala. Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Reč ima Vesna Raca-Radisavljević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe G17 plus.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o deviznom poslovanju.
Prethodni zakon je doneo značajne promene i omogućio uvođenje konvertibilnosti nacionalne valute. Izmene koje ovaj zakon donosi su sledeće: ono što je značajno jeste da se kreditni poslovi sa inostranstvom koji do sada nisu bili tretirani tretiraju ovim zakonom, a pre svega zbog toga da se na jednom mestu, na jedan ozbiljan i sveobuhvatan način posmatraju svi poslovi koje imamo sa inostranstvom.
Šta je ono što će privredi biti izuzetno značajno i što će privredi izuzetno pomoći, to je ono što nas posebno zanima. Dakle, to je jedna ozbiljna liberalizacija spoljnotrgovinskih poslova i ozbiljno smanjeno administriranje. U čemu se to ogleda?
U tome što su sada rokovi za naplatu po izvršenom izvozu ili rokovi za uvoz po avansnim plaćanjima bili 90 dana. Ovi rokovi se produžavaju na 180 dana. Zašto je ovo važno?
Zato što je jedan ozbiljan skup administrativnih postupaka bio neophodan da se učini u odnosu na Narodnu banku, vezano za privredne subjekte, da se rokovi za naplatu ostvarenog izvoza ili za uvoz robe po plaćenim avansima za robu u inostranstvu produže. Svaki put su ti rokovi bili po 30 dana. Privredni subjekti koji imaju ozbiljne spoljnotrgovinske poslove na ovaj način dobijaju mogućnost da se bave onim što je suština njihovog posla, a to je komercijalno ugovaranje i tretiranje poslova, a ne administriranje.
Šta su, takođe, novosti, koje su izuzetno značajne zbog stalno prisutne težnje da se predstavnici stranih firmi, registrovani kao domaća pravna lica, kao rezidenti, da im se omogući jednak pravni status i jednako poslovanje? To su dva člana koja govore o mogućnostima prebijanja u odnosu 1:1. Postoji niz stranih kompanija koje ovde imaju svoje ogranke i imaju određena potraživanja po osnovu uvoza robe na ovo tržište upravo od svojih matičnih kompanija. Zbog toga je ovo prebijanje potraživanja izuzetno značajno i ono takođe smanjuje administriranje.
Ono što je takođe novina i što je dozvoljeno, to su asignacije u međunarodnom prometu. To je mogućnost da pravni subjekat može platiti, naravno na osnovu verodostojne dokumentacije, a zna se šta je verodostojna dokumentacija u prometu, i postojanja ugovora kojim se jasno definišu ti odnosi, nekom trećem licu. Dakle, ukoliko dugujete kompaniji iks ipsilon, a ona ima odnos sa nekom sledećom kompanijom, vi možete umesto toj kompaniji platiti onome kome ona duguje.
Naravno, sve ovo značajno utiče, kao i član zakona koji tretira moguće prebijanje, na visinu bankarskih troškova, jer se na sve takve transakcije plaćaju ozbiljni troškovi u platnom prometu sa inostranstvom.
Šta je ono što će verovatno domaće izvoznike, a uostalom i sve ostale privredne subjekte, obradovati? To je mogućnost ovog načina finansiranja putem otkupa potraživanja. Znači, to je ono što u ovom momentu donošenja ovog zakona daje ozbiljan zamajac izvoznicima, pre svega onima koje ovo tržište izuzetno forsira, a to su izvoznici smrznutog voća. Nadam se da nisu ovim vremenskim prilikama bili mnogo pogođeni i da će ovog ozbiljnog izvoza biti. To je nešto što će njima jako pomoći, jer se time omogućuje da od strane banaka sve ono što prodaju, a treba da naplate u rokovima koji su 90 i više dana, mogu u aranžmanu sa domaćom bankom da prodaju praktično svoje potraživanje od pravnih lica iz inostranstva, od njihovih komercijalnih partnera.
Znači, ovo su vrlo ozbiljne novine koje ovaj zakon donosi. One će dati jedan drugačiji ambijent u poslovanju sa pravnim licima, sa nerezidentima iz inostranstva. One će značajno doprineti stvaranju klime u kojoj će strani investitori drugačije i lakše investirati. Nadam se da ćete, kao i poslanička grupa G17 plus, podržati ovaj zakon.
Poslanička grupa G17 plus će glasati za Predlog ovog zakona i pozivam sve ostale da glasaju za ovaj zakon.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Da, narodni poslanik Veroljub Arsić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da se složim da je ovaj zakon dobar. Srpska radikalna stranka neće glasati za ovaj zakon. Jeste bolji nego prethodni, ali daleko od toga da je dobar i daleko od toga da on uvažava sva ona pravila koja imamo na tržištu, kako domaćem, tako i deviznom. Neke stvari koje se nalaze u ovom ugovoru jednostavno ne mogu da budu prihvatljive za SRS.
Prvo, u članu 4. je rok od 180 dana, koji je produžen. Znači: "Rezident sredstva plaćanja po osnovu izvoza robe ili usluge unosi u Republiku u roku do 180 dana od dana izvoznog carinjenja robe, odnosno od dana izvršenja usluge". Ako se taj rok prekorači, smatra se kreditnim poslom sa inostranstvom.
Postavlja se pitanje da li je lice koje izvozi robu uvek u mogućnosti da naplati u određenom roku svoja potraživanja. To je taj problem zašto u samom Predlogu zakona nije ostavljena mogućnost da je to nemoguće pod određenim uslovima uraditi i da bude prihvatljivo da mu se to pravo ostavi da ostvari kod nadležnog suda, da ne bude prekršajno gonjen, po članovima ovog zakona koji se odnose na prekršajni postupak, čl. 59, 61, 62. i 63. Predloga ovog zakona.
Dalje, u članu 5. smo u obrnutoj situaciji: "Rezident unapred plaćenu robu ili uslugu uvozi u Republiku u roku do 180 dana od dana izvršenog plaćanja robe ili usluge". Dalje: "Rezident koji ne uveze robu ili uslugu u roku iz stava 1. ovog člana vrši povraćaj unapred plaćenog iznosa odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana".
Znači, ukoliko ne izvrši uvoz robe, opet se to smatra kreditnim poslom sa inostranstvom. Tu su malo određeni tržišni principi zanemareni. U interesu svakog ko se bavi trgovinom je da dobije robu što je god moguće povoljnije. Nekada je to rešeno na taj način što se pogodnost dobija na osnovu količine i na osnovu datuma nastanka dužničko-poverilačkog odnosa; znači, da li će to plaćanje robe biti sa odloženim rokom, plaćanje robe unapred ili plaćanje robe po prijemu.
Ako je plaćanje robe po prijemu, ovde to nije sporno. Ako je plaćanje na odloženo, nije sporno, ta mogućnost čak nije ni ostavljena ovim zakonom, da neko uveze robu, pa je plati za 180 dana. I to je moguće. Ili, plaćanje unapred. Ako se vrši plaćanje unapred, naravno da će svako, ako je u finansijskoj mogućnosti, da uplati što je god moguće više robe, da bi tu robu dobio po povoljnijoj ceni.
Čak se ide i dotle da pojedini uvoznici uplaćuju i za godinu dana, pa čak i dve godine unapred, i to količine koje domaće tržište ne može u nekom roku od šest meseci ili godinu dana, čak i da su jedini koji se bave tom delatnošću, da prihvati zbog količine. Sve se to radi zbog cene. Ostavite vi uvozniku, ukoliko se on bavi uvozom, da izvrši to plaćanje robe u skladu sa njegovim interesima, to je njegov novac, i na taj način da ostvari neki prihod po osnovu delatnosti kojom se bavi.
Dalje, u članu 6. se kaže: "Rezident - pravno lice može realizovan posao izvoza robe i usluga izuzetno naplatiti realizovanim uvozom robe i usluga, samo pod uslovima i na način koji propiše Vlada". To su međusobna prebijanja ili potraživanja kod poslovanja. Znači, na koji će to način Vlada Republike Srbije da propiše? Da li će da propiše da to zatvaranje finansijskog kruga mora da se obavi isključivo kod banaka koje su domaće ili imaju svoje predstavnike u Srbiji, ili će biti ostavljena mogućnost da se to uradi u inostranstvu?
Ovde je bilo reči o troškovima u spoljnotrgovinskom prometu, pogotovo kada su u pitanju bankarski troškovi. Slažem se da su veliki, ali ukoliko im na određen način ne bude ostavljena sloboda ili ovim zakonom ne bude propisano na koji način, može se tumačiti da će Vlada da donese takav propis i da će od tog propisa da imaju koristi samo banke, da će ta roba koja je predmet i uvoza i izvoza biti skuplja zbog tih bankarskih troškova.
Dalje, član 6. na određen način izjednačava uvoznike robe i one koji se bave spoljnotrgovinskom razmenom, što takođe nije u redu. Ako neko reši ili odluka Vlade bude takva da je teško sprovodljiva, on će da izveze robu, da je naplati i odmah sledećeg trenutka novac vrati i plati robu koju će da izveze. Na taj način ste izjednačili lica koja se bave čistim uvozom i lica koja se bave i uvozom i izvozom.
Valjda je cilj ove vlade, ako ne možemo sve što god se realizuje u spoljnotrgovinskom poslovanju da vratimo nazad u zemlju kao devizna sredstva, onda barem da te firme koje se bave uvozom, odnosno izvozom i rade to na bazi reciprociteta imaju makar malo povoljnije uslove na tržištu. O tome treba voditi računa. Ako to već niste u zakonu napisali, napišite u tim odlukama Vlade kako će to da izgleda.
Dalje, član 8. kaže: "Rezident ne može izvršiti naplatu, plaćanje ili izdati nalog za plaćanje, odnosno izvršiti prenos nerezidentu, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave".
Slažem se da je bilo zloupotreba u ranijem načinu poslovanja između uvoza i izvoza, da su se određene cene prilagođavale tako da izgledaju što je god moguće niže, da bi u tom carinskom postupku uvoznik imao što nižu carinsku osnovicu.
Međutim, ko će i na osnovu kojih kriterijuma da vrši procenu koje su isprave verodostojne i koja je to cena koja je navedena u ugovoru stvarna?
Mi smo imali Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju gde su određeni parametri za takve stvari dati, znači da cena bitnije odstupa od cene koja je u toj zemlji u njihovom prometu. Znači, postoji mehanizam kako će to da se rešava. Sasvim me iznenađuje da u samom ovom zakonu Zakon o deviznom poslovanju nije izjednačen sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju i nisu kompatibilni. To samo dokazuje u ovom slučaju da u ovoj vladi, koja ima sva ministarstva, svako ministarstvo radi za sebe, što gledajući kao jednu celinu nikako ne može da bude dobro.
Dalje, u članu 23. rezidenti - pravna lica mogu nerezidentima odobravati finansijske kredite iz dobiti koju rezidenti ostvare poslovanjem u inostranstvu i to pod uslovom da je nerezident - dužnik po kreditnom poslu u većinskom vlasništvu rezidenta. Tu je vrlo zanimljivo kako ćete tretirati, pogotovo kada je u pitanju privatizacija koja se ovde sprovodi. Imamo slučajeve da se pojavi strano preduzeće, otkupi domaće pravno lice, sada je rezident, ostvaruje neku dobit u spoljnotrgovinskom poslovanju, ali ta dobit se odliva kod njega kući, ne ovde, i ne vidim razlog zašto je jedna takva mogućnost ostavljena da se to zloupotrebljava.
Imamo primere širom Srbije, recimo u Požarevcu je štamparija "Prosveta" koja je jednostavno nestala i prestala da se bavi delatnošću zato što je novi vlasnik jednostavno svu dobit koju preduzeće ostvari ispumpavao u zemlju odakle je došao, umanjivao prihode po osnovu poreza na dobit i na taj način oštetio ne samo privredu, već i državu, a ništa ne preduzimate da se sa tim problemom, koji nije usamljen, izađe na kraj.
Dalje, član 29. stav 1. kaže: "Nerezident, kao i rezident - ogranak stranog pravnog lica koji posluje preko nerezidentnog računa vrši prenos sa tog računa u inostranstvo pod uslovom da je prethodno izmirio poreske obaveze iz tog posla prema Republici."
Ovaj način u članu 29. je prevaziđen. Na svaki mogući način ste pokušavali, čak izuzetno rigorozno, da naplatite određene fiskalne obaveze na taj način što ćete vršiti određena ograničenja, pa ste čak išli dotle da automobil ne možete da registrujete dok ne donesete potvrdu da ste izmirili poreske obaveze. Mislim da je ovo moglo tehnički mnogo bolje da se uradi. Kako mislite da ga sprečite da obavi određenu finansijsku transakciju sa računa koji nije domaći, na osnovu čega, osim ako ne bude pod udarom samog zakona, a nisam primetio da ukoliko dođe do ovakve jedne zloupotrebe da se to krivično sankcioniše.
U članu 34. kaže se: "Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, plaćanje, naplaćivanje i prenos sredstava u Republici mogu se vršiti i u devizama po osnovu...".
Tu je po meni najinteresantnija tačka 5) koja kaže – po osnovu prodaje i davanja u zakup nepokretnosti. Zakonom o platnom prometu predvideli ste da je jedino sredstvo plaćanja u Republici dinar. Da li na ovakav način omogućavate da dinar ostane potpuno ravnopravan na tržištu u Republici? Znači, neko taj promet može da izvrši u devizama. Razumem u devizama što izvrši kupovinu neke nekretnine, ali ne mogu da razumem da se zakup o nepokretnosti plaća u devizama.
Da li ćete na ovaj način da rešite određene probleme ili ćete baš kada je u pitanju kupovina nekretnina da stavite banke u povlašćen položaj? Znači, prodavcu je data mogućnost da traži naplaćivanje u devizama. Naravno, kada bude sklapao bilo kakav prodajni ugovor da će da uslovi kupca da bude isplaćen u devizama, što znači da će banka davati kredit u devizama.
Do sada je to bilo sa valutnom klauzulom i sada se daje mogućnost da banka plasira devizna sredstva. Pošto kontrolišete bankarski sistem preko NBS, zašto onda niste naveli da će biti korišćene one kamate koje se koriste u zemlji odakle devize dolaze? Zašto to niste naveli? Zašto niste zaštitili korisnika kredita od zloupotreba banaka?
Zakup je jedna usluga i svako od nas vrši razne usluge, na tržištu ima raznih usluga. Onda omogućite da se svaka usluga plaća u devizama, svaka kupoprodaja svake robe, pa i nekretnina, pokretne imovine da bude naplaćivana u devizama. Zašto nešto izdvajate? Posledica takvog ponašanja jeste da dinar gubi na vrednosti i pitanje je dokle ćete uspeti ovim monetarnim merama koje primenjuje Narodna banka, zbog spoljnotrgovinskog deficita, da ga održite stabilnim, a sada još dozvoljavate i ovakvo ponašanje na tržištu. Ko će najveću korist od ovoga da ima? Isključivo banke, eventualno ko bude prodavao, ali isključivo banke. Korisnici kredita će biti na većoj šteti nego što su sada.
Kada je u pitanju član 42. koji propisuje razna ograničenja, da li ste proverili da su ova ograničenja koja ste propisali u članu 42. u skladu sa pravilima koje propisuje Svetska trgovinska organizacija. Da li ste to proveravali? Slažem se da u određenim situacijama treba sprečiti nekontrolisan odliv deviza iz države, da treba sprečiti nekontrolisan odliv zlatnih rezervi iz države, ali ne mogu da shvatim da hoćete da sprečavate i ulaz novca stranog porekla u državu, a pogotovo kada je u pitanju tržište hartija od vrednosti.
Biće u nepovoljnijem položaju uvoznici ili ćete da ugrozite carinski sistem zato što može hipotetički, mada smatram da je to nemoguće dokle god ste vi na vlasti, da bude toliki priliv deviza na domaćem tržištu da jednostavno morate da spuštate kurs dinara, odnosno vrednost deviza. Mislite da ćete da izazovete neki poremećaj? Teško.
Kada je u pitanju član 43, mislim da je jedna ovakva mogućnost trebalo da ostane u nadležnosti Skupštine Srbije. U članu 43. kaže se da NBS ili Vlada može uvesti dodatne zaštitne mere, ako je to neophodno, sa ciljem sprovođenja sankcija organizacija OUN ili drugih međunarodnih organizacija čiji je Republika Srbija član, koje ove organizacije sprovode prema drugim zemljama.
Mislim da je tu ipak trebalo da ostane mogućnost da se o tome izjašnjava Skupština Srbije, a ne Vlada Republike Srbije, jer smo svi bili svedoci kakve su sankcije bile sprovođene prema tadašnjoj SRJ, a posebno prema Srbiji.
Svi smo osetili težinu tih sankcija, znamo svi da su sankcije pogodile najsiromašnije slojeve stanovništva i da nisu dale očekivane političke rezultate kakve su gospoda sa Zapada očekivala; dobili su to od vas, a ne sankcijama, i čak su posledice koje su nastale zbog uvođenja tih sankcija mnogo teže nego razlozi koji su izazvali uvođenje sankcija. Znači, kada je u pitanju ovaj deo iz člana 43. to bi trebalo isključivo da bude u nadležnosti Skupštine Srbije, a ne izvršne vlasti.
Dalje, kada su u pitanju prekršajni postupci, tu se isto tako, i upravni postupak koji sprovodi devizni inspektorat, ne poštuje dvostepenost u odlučivanju, a ovde se pozivate u članu 54. da se može izjaviti žalba.
Ali, recimo, u članu 52. kada devizni inspektorat donosi rešenje, znači, žalba nije moguća, rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno. Moglo je da se navede da je rešenje, bez obzira na žalbu koja je uložena, da stupa na snagu, da ne odlaže njegovo izvršenje.
U članovima 57. i 58. ponovo uvodimo krivično zakonodavstvo u zakone koji se time ne bave. Nadam se da u Vladi Republike Srbije postoji valjda ministarstvo koje je zaduženo za oblast pravosuđa.
Kada donosite jedan zakon, predvidite i krivične sankcije za taj zakon, ali ih ubacite u Krivični zakon Republike Srbije. Uporednim krivičnim zakonodavstvom dovodite u situaciju da budu u suprotnosti krivični zakoni sa uporednim krivičnim zakonodavstvom, i na takav način stavljate sudove na muke koji će se zakon primenjivati.
Recimo, iz člana 58. ovo može da bude jedna klasična prevara, jer tamo je čak i predviđeno do kojih iznosa i krivične sankcije su mnogo veće, nego što je to u članu 58. i idu od jedne do 15 godina.
Znači, usaglasite taj deo sa Krivičnim zakonom, konsultujte svoje kolege iz Ministarstva pravde, pa ćete na takav način onu nameru koju imate, a to je da za određena kršenja zakona odgovorna lica budu krivično gonjena, ali to će se nalaziti u Krivičnom zakonu.
Uopšte nije problem Skupštini Srbije da na svakom zasedanju usklađuje Krivični zakon sa novim zakonima koji su možda na prethodnoj sednici stupili na snagu.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnela samo jedna poslanička grupa, a to je SRS.
Reč dajem narodnom poslaniku Milovanu Radovanoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o deviznom poslovanju nastao je kao rezultat razmišljanja stručnih službi Ministarstva finansija, lica koja su zadužena da prate ovu problematiku i, naravno, onoga što se desilo 21. maja u vezi sa referendumom u Crnoj Gori za donošenje odluke o njihovom odvajanju, odnosno osamostaljivanju, iz zajedničke države Srbija i Crna Gora.
Da ne govorim o tom pitanju, s obzirom da se radi o čistom falsifikatu i u odsutnosti demokratski izražene volje građana za odvajanje ovog dela zajedničke države, odnosno Republike Crne Gore iz sastava zajedničke države Srbija i Crna Gora.
Zakon o deviznom poslovanju je posle petooktobarske revolucije donet aprila 2002. godine, kao što stoji u obrazloženju ovog zakona. On reguliše materiju iz ove oblasti na jedan drugačiji način nego do sada.
Rešenja koja su predložena u ovom predlogu zakona mogu biti bolja, jesu bolja od rešenja iz prethodnog Zakona o deviznom poslovanju i treba da regulišu materiju, kao što stoji u samom Predlogu zakona, iz ove oblasti koja važe za Republiku Srbiju.
S obzirom da su u međuvremenu nastala neka nova rešenja koja su sistemski vezana za devizno poslovanje, a nalaze se u drugim zakonima, potrebno je bilo da na jedan celovit način regulišete ovu materiju ovim zakonom koji se zove Zakon o deviznom poslovanju.
Naravno, ovaj zakon, s obzirom da je funkcionalno vezan za neke druge zakone, kao što je Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, Zakon o hartijama od vrednosti, Zakon o bankama, Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima, potrebno je funkcionalno povezati sa rešenjima koja su predviđena u navedenim zakonima.
To je tema kojom treba da se bave ekonomisti, ljudi koji se bave ovom problematikom i naravno državni organi, institucije iz ove oblasti.
Mi poslanici SRS u Narodnoj skupštini želimo o ovome da pričamo sa različitih aspekata, ali da ne prelazimo okvire iz Predloga zakona o deviznom poslovanju.
Meni lično, s obzirom da sam imao nameru, naravno da i dalje imam nameru da pričam o onome što sam već razmišljao da kažem za govornicom, ministar finansija gospodin Mlađan Dinkić je izašao iz ove sale, s obzirom da on ima drugačije mišljenje, ali sporili smo se jednom prilikom po ovoj temi pre izvesnog vremena, upravo u ovoj sali i za ovom govornicom. Nije sporno da je došlo do ukidanja saveznog na nezakonit, nelegalan način, a na ovaj način legitiman način od strane Narodne skupštine pokušaj donošenja novog zakona o deviznom poslovanju.
Jeste da stoji da je ovo sistemski zakon, da ima neke novine, kao što reče predstavnik predlagača Vlade Republike Srbije, da ima određenih novina, da se kod rezidenta prenose sredstva, da se mogu izvršavati, ali posle njihove naplate, odnosno izmirenja obaveza prema državi, da se uvodi krivična odgovornost kod deviznog poslovanja nakon kontrole deviznog inspektorata i niz drugih novina koje su predviđene ovim zakonom.
Međutim, šta je ovde sporno? Sporno je suštinsko pitanje, kao i kod svih drugih zakona – sprovođenje rešenja iz zakona koji su usvojeni u ovoj Narodnoj skupštini. Da li se poštuju ta rešenja, da li se poštuju ti zakoni, to je suštinsko pitanje u našem pravnom sistemu. Ozbiljna država i ozbiljna vlast treba posebno tim pitanjem da se pozabavi i smatram da ova vlast, uključujući i gospodina ministra finansija, ne može ozbiljnije da se pozabavi ovim pitanjem sve dok SRS ne dođe na vlast i učini ovu državu da ona bude pravna, da se poštuju zakoni, da se zakoni sprovode onako kako se donose.
Ovaj zakon ima neke svoje kvalitete, ali daleko od toga da je dobar zakon. Jeste da je u spoljnotrgovinskom poslovanju bitan element finansijske transakcije u platnom bilansu. Gde je sada naša država u platnom bilansu po pitanju spoljnotrgovinskog poslovanja, koliko smo u deficitu, jer se računa da smo blizu 5,5 milijardi dolara u deficitu po pitanju spoljnotrgovinskog poslovanja. Kada ćemo taj deficit da smanjimo, kada ćemo ga dovesti na nulu, a da ne govorim kada ćemo preći u onu drugu krajnost, odnosno suficit, gde imamo veći izvoz nego što imamo uvoz u tom poslovanju.
Posebno je sporno za mene kao poslanika SRS upravo devizno poslovanje NBJ, posle toga NBS, od 2001. godine nadalje, a zašto? Ja ću vam navesti odredbu člana 27. koja i ovom prilikom reguliše pitanje depozita u deviznom poslovanju, ili kako se kaže u naslovu ovog člana – depozitni poslovi, da banka, bez ograničenja, drži devize i na računima kod banaka u inostranstvu.
Upravo sam hteo malo i sa tog aspekta da za ovom govornicom pričam, da vam kažem nešto, a pri tom da ministar finansija bude prisutan i da uzme učešće, da negira ono što budem rekao.
Znamo da je poštena vlast mnogo potrebna ovoj državi. Na jednoj strani je sve veći broj ljudi koji su bez osnovne egzistencijalne mogućnosti za preživljavanje, a na drugoj strani odvaja se jedna manja grupa ljudi, koja se enormno bogati, ne na regularnim, zakonitim poslovima, nego upravo na pljački državne imovine.
Jedna od pljački državne imovine desila se u vezi sa deviznim poslovanjem i depozitnim poslovima 2002. godine, kada je upravo predstavnik predlagača po ovom predlogu zakona Vlade Republike Srbije ministar finansija gospodin Mlađan Dinkić nezakonitim i protivpravnim poslovanjem, bez odluke tadašnje Savezne vlade, bez odluke Vlade Republike Srbije, Vlade Crne Gore, izvršio depozit deviznih sredstava u dolarskom delu deviznih sredstava u jednu banku koja se tada zvala "Veksim banka", a kasnije promenila naziv u "Evroaksis banka", suprotno standardima međunarodne banke za obračun u Bazelu, koja je u dva navrata upozoravala i Narodnu banku Jugoslavije i tadašnju vlast u Beogradu da je nemoguće i da ne sme ovo da se radi.
Iz te "Evroaksis banke" kasnije su se obavljali komercijalni poslovi i po tom pitanju je međunarodna banka za obračun u Bazelu reagovala. Prvo, ne mogu da se vrše depoziti deviznih i dinarskih sredstava u stranoj banci, ako su akcionari domaća fizička ili pravna lica. To nije standard po toj banci i nije to međunarodni standard.
Pored upozorenja, upravo tadašnji guverner NBJ gospodin Mlađan Dinkić je to radio.
Radio je zato što je ovu banku formiralo desetak pravnih lica iz zemlje, pa i inostranstva. Iz inostranstva nama dobro poznati Energy Financing Team ili EFT Vuka Hamovića, firma iz Londona, koji je bio akcionar, valjda još jeste, "Evroaksis banke" u Moskvi.
Drugi razlog zbog čega je reagovala banka za međunarodni obračun u Bazelu je to što iz deviznih i dinarskih rezervi država u bankama u inostranstvu ne mogu da se vrše komercijalni poslovi, ne mogu da se rade te stvari.
I pored upozorenja gospodin Mlađan Dinkić i dalje je držao devizna sredstva, i dalje ih je uvećavao u toj banci; i ne samo devizna sredstva, bio je priličan iznos i dinarskih sredstava u ovoj banci u Moskvi.
Naravno, ta devizna sredstva naše države, naših građana pod vrlo rizičnim aranžmanima i dalje su u komercijalnim poslovima sa klijentima u Rusiji rađeni uz kamatne stope od 13 do 15% godišnje.
I centralna banka Ruske Federacije dostavljala je vlastima u Beogradu podatak da se deo profita koji se ostvari iz ovih komercijalnih poslova na račun državnih deviznih sredstava, zahvaljujući Mlađanu Dinkiću i preko EFT Vojina Lazarevića, koristi za finansiranje jedne tada članice DOS-a i sada vladajuće stranke. Nije to bez razloga.
Finansijski aranžmani na relaciji NBJ - "Veksim", odnosno "Evroaksis banka", firma iz Londona Vuka Hamovića EFT i tadašnja i sadašnja stranka na vlasti, dogovoreni su početkom 2003. godine na Svetom Stefanu. Od toga ko je imao koristi, ko štetu? Koristi su imali pojedinci, korist je imao Mlađan Dinkić i ta stranka tadašnjeg DOS-a, ta stranka koja je sada na vlasti i koja je sada u Vladi Republike Srbije. Ko je imao štetu od ovoga? Štetu uvek imaju građani Srbije, štetu uvek ima narod, sve dok ne dođe SRS na vlast imaće narod i građani Srbije štetu.
Jeste da je teška situacija, jer se nalazimo u periodu tranzicije. Veoma rizična i teška situacija za sve zemlje koje se nađu u takvom jednom trenutku, pa i za našu Srbiju. Međutim, mnogo bi bilo lakše i bolje za državu, za narod i za sve građane Srbije da sve što se radi po pitanju tranzicije, pitanju privatizacije, koja je poseban problem danas, s obzirom da imamo stečajnu mafiju, na svu sreću deo te mafije se nalazi u zatvoru i treba da bude u zatvoru... Imamo mnogo kriminala i kod saobraćajne mafije i kod informativne mafije. Bilo bi bolje da svega toga nema i da posvetimo pažnju stvaranju boljih i kvalitetnijih uslova za život svim građanima Srbije, da ono što imamo delimo svima, ne podjednako po pitanju socijalne demagogije, nego da se ne krade, da se ne pljačka, da se ne otima od građana Srbije, od države.
To je suština priče koju vi u vlasti niste sposobni trenutno da sprovedete. Baš naprotiv, i dalje vršite pljačku i krađu od ove države i od ovog naroda i tek će dolaskom SRS doći do slobode građana Srbije, oslobodićemo građane Srbije straha od kriminala, od tajkuna, od mafijaša, od šetanja po Srbiji Velimira Ilića i drugih ministara i lažnih obećanja da će ovo, ono uraditi, da će izgraditi puteve magistralne, regionalne, poljske, šumske i šta ja znam kakve sve.
Jedna od afera koja je poznata građanima Srbije je afera kofer. Znate vi za kofer i za 100.000 evra. U to su umešani, po pričama onih učesnika u toj aferi, i Radovan Jelašić, guverner NBS, i viceguverner i još neki funkcioneri drugih stranaka. Po tom pitanju tajac. Stavljena je tačka, nikom ništa, ništa se ne radi, istražni organi, sudski organi ne gone krivce ili bar mi nemamo informaciju da gone stvarne krivce i da obaveštavaju javnost da se vidi šta se radi po tom pitanju.
Poseban je problem, dame i gospodo, u deviznom poslovanju, koje je predmet ovog predloga zakona, kako je došlo do formiranja Nacionalne štedionice.
Privatna Nacionalna štedionica formirana je, zahvaljujući Mlađanu Dinkiću, Miroljubu Labusu, od državnih para. Opet isti igrači u sličnoj priči. Opet isti učesnici, opet EFT, Vuk Hamović, Vojin Lazarević. Tom prilikom opljačkana je država ne samo za veliki iznos sredstava, nego za imovinu bivšeg ZOP-a, odnosno Službe društvenog knjigovodstva, znači oprema, poslovni prostor, čiji je deo sada na korišćenju ove šifrovane stranke G17 plus, koji je deo Vlade Republike Srbije.
Nacionalna štedionica u međuvremenu je prodata EFG-u, Evrobanci iz Grčke. Niko se ne pita čija je ta imovina koja je prodata. Pitaju se pošteni ljudi iz SRS, i ne samo oni, ima poštenih ljudi još u Srbiji koji su javno iznosili svoje stavove, stručnjaka iz ove oblasti, iz oblasti ekonomije i finansija. Trebalo bi svi mi poslanici da znamo, trebalo bi građani da znaju da je ovo pitanje odlaska u prošlost, u istoriju političku stranke koja je mnogo toga nanela ovoj državi i građanima Srbije zbog pljačke velikih sredstava, i to državnih sredstava, kako deviznih, tako i dinarskih.
Takođe, kaže se ovde u članu 57, koji govori upravo o uvođenju krivične odgovornosti, da ko kupuje od fizičkih i pravnih lica, bez odobrenja Narodne banke, devizna sredstva podleže krivičnoj odgovornosti. Parafraziram. Gde je krivična odgovornost za državne funkcionere? Zašto krivično ne odgovara Mlađan Dinkić za sve što je uradio u našoj državi, gde je naneo ogromnu štetu i državi i građanima Srbije?
Treba, kao što u članu 60. kod prekršajne odgovornosti kaže da ako se platni promet sa inostranstvom ne obavlja preko NBS kazniće se toliko i toliko, da ne čitam iznos. Naravno da treba, ali da li imaju građani poverenje u NBS, u ljude koji vode NBS, u Radovana Jelašića, u onog viceguvernera Dušana Simića koji je bio u pritvoru? Je l′ se tako zove, nisam možda pogrešio? Dejan Simić, koji je bio dva ili tri meseca u pritvoru zbog afere kofer, ponovo se vraća na neko odgovorno mesto, rukovodeće mesto u NBS.
Pa kako građani Srbije da imaju poverenje u državu, u institucije, državne organe, u nas političare, kako mogu građani Srbije da imaju poverenja u ljude koji treba da vode pošteno ovu državu, na pošten način, u skladu sa zakonom, a oni sami pljačkaju državu i upravo te građane? I zato nemojte da se čudite što građani Srbije daju poverenje upravo Srpskoj radikalnoj stranci. Približavamo se onoj famoznoj crti, kritičnoj za vas, gde će mnogi, ne svi... Ne kažem ja da u G17 plus ili u Demokratskoj žutoj Tadićevoj stranci, sa tajkunima Draganom Đilasom i drugima, nema poštenih ljudi, ima, ali kada govorimo o kriminalu konkretno kažemo – Mlađan Dinkić je kriminalac, mafijaš, lopov, Miroljub Labus takođe.
Kada govorimo konkretno o kriminalu, govorimo konkretno sa imenima i prezimenima. Mi ne generalizujemo stvari, kao vi što radite. I nije slučajno da su se mnogi sada u vlasti uplašili dolaska SRS na vlast, jer se približavamo onoj kritičnoj tački, odnosno procentu od 50% poverenja građana Srbije, da će se naći u zatvoru. I naći će se u zatvoru i treba da budu u zatvoru, tamo im je mesto.

Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović. Neka se pripremi narodni poslanik Miloš Dišić. Ne oprostite, Vjerica Radeta je sledeći narodni poslanik.

Poštovani narodni poslanici, evo pored mnogih ekspertskih zakona ministra Dinkića i njegove ekspertske grupe, koju pokriva Vlada Republike Srbije, danas imamo na dnevnom redu Predlog zakona o deviznom poslovanju.
Iz obrazloženja ovog zakona vidimo da su razlozi za njegovo donošenje, iako je prethodni Zakon o deviznom poslovanju donet i bio u primeni od aprila 2002. godine, jer treba da se ispune obaveze preuzete prihvatanjem člana 8. Statuta MMF-a.
Kada već pominjemo ovde MMF, nema ovde ministra Dinkića da mu postavim pitanje ko je naslednik prava u MMF-u, da li je to Srbija, adekvatno onome što se pričalo zadnjih skoro mesec dana, od 21. maja, ili da slušamo sada drugu priču unazad nekoliko dana da to više nije samo Srbija nego Srbija i Crna Gora.
Da li će to biti isto i sa Svetskom bankom i sa svim drugim pravima, adekvatno tome što kaže, i obavezama u drugim finansijskim organizacijama sveta?
Drugi razlog zašto se sada predlaže donošenje novog zakona o deviznom poslovanju je, kako je ovde navedeno, to što je izvršena privatizacija većine društvenih preduzeća, pa su se stvorili uslovi za još veću liberalizaciju tokova plaćanja i naplatu poslovanja sa inostranstvom. Ovde je samo trebalo staviti crticu pljačka većine društvenih preduzeća kroz privatizaciju, a liberalizacija faktički isto nije termin da bi se devizno poslovanje sa inostranstvom navodno sa ovim odredbama zakona poboljšalo, jer i u toj oblasti je haos i anarhija.
Bivši ministar finansija Đelić, koji je sada jedan od direktora Meridijan banke, i tadašnji guverner NBJ govorili su da je maltene dinar već konvertibilan 2002. godine.
Nisu ostvarili konvertibilnost dinara, dinar gubi iz godine u godinu vrednost, inflacija je sve veća i veća, katastrofalno je stanje u poslovanju, bez obzira na podatke koji se iznose.
Pogotovo katastrofalno je poslovanje vezano za trgovinski ili platni deficit države i naroda. Iz godine u godinu platni deficit se povećava i sada Srbija nije u stanju da pokrije ni 50% izvoza uvozom.
Ali zato i odredbe ovog zakona koje su ovde, kako je rečeno, funkcionalno povezane sa zakonima koji su već doneti u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju, Zakonom o bankama, Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima, kao i sa Zakonom o tržištu hartija od vrednosti, treba da čine jednu celinu.
Odredbe ovog zakona faktički su na neki način loše, kao i ovi zakoni koji su usvojeni, a usmereni su tako da doprinesu daljoj pljački ili uticaju tajkuna, bogataša ili mafije i na oblast deviznog poslovanja.
Kao pravnik smatram i poslanička grupa SRS je uvek bila za to da ako postoji srodnost oblasti da se ne donosi više zakona nego po pravilu da se to sažima u što manje zakona, ali zakoni da budu jasni, precizni, razumljivi i da se mogu primenjivati, kako od onih na koje se odnose, a pogotovu na organe koji to treba da sprovode.
Zakon koji je sada na dnevnom redu sadrži navodno i odredbe bivšeg Zakona o kreditnim poslovima sa inostranstvom. Najmanje se iz odredbi ovog zakona vide kreditni poslovi sa inostranstvom, težište ovih odredbi je da je rok naplate potraživanja po ostvarenom izvozu produžen ili dupliran od 90 na 180 dana.
Da li je interes države Srbije da se taj rok duplira? Verovatno pod pritiskom, kako je i u obrazloženju ovde rečeno, privrednika, a rekao sam ko su ti privrednici.
Radi se o jednom vrlo malom broju koji faktički vladaju Srbijom preko Vlade Republike Srbije i svih institucija države Srbije; sada, njima je verovatno smetnja ovaj rok 90 dana, jednostavno da taj rok bude pola godine.
Druga odredba koja je neshvatljiva – navodno u izuzetnim situacijama (ali izuzetak u Srbiji postaje pravilo u svim oblastima, pa i u ovom delu) Vlada može dozvoliti izvozniku da izvrši kompenzaciju, da ne naplaćuje ostvareni izvoz, da ne prenosi devizna sredstva u državu, nego uvozom da kompenzira ono što je izvezeno.
Normalno, iz Srbije će ići sirovine, ići će ono što je jeftino, a treba nekome u okruženju ili u Evropi, a uvešće se sve i svašta u Srbiju. I to će doneti u toj kompenzaciji onome ko izvozi određenu dobit. Ništa slučajno.
Postavlja se pitanje, kada se pogledaju odredbe ovog zakona, pored ovih ovlašćenja datih Vladi da izuzetno odlučuje, donosi odluke, daje saglasnost, što je neshvatljivo da to stoji jer sam na početku rekao da zakon treba da bude jasan i precizan, kakva je uloga u sprovođenju Zakona Narodne banke Republike Srbije, kakva je uloga guvernera.
Ovde se govori o prekršajnim i kaznenim odredbama. Kada pogledamo i te kaznene odredbe, jasno vidimo, i sve druge odredbe, kome su na neki način namenjene i kome treba da idu u prilog.
Od ovih dosta članova kaznenih odredbi, od člana 57. do člana 66, faktički, vidi se kada se pogleda član 57. da je za fizičko lice, ako se uhvati ili zatekne da trguje efektivnim stranim novcem ili čekovima, zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina, a i za pokušaj izvršenja će se kazniti ovo lice.
Ako pogledamo član 58: "Ko izvrši naplatu, plaćanje ili izda nalog za plaćanje, odnosno izvrši prenos nerezidentu iznosa koji prelazi 100.000 evra, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave, kazniće se za krivično delo kaznom zatvora od jedne do deset godina", i za pokušaj će se takođe kazniti. Vidite samo u ta dva člana kakva je razlika u težini stvarno učinjenog krivičnog dela, a skoro nikakva razlika sa zaprećenom kaznom.
Idemo dalje, uzmite član 59, gde su prekršaji: novčanom kaznom od 10.000 do milion dinara kazniće se za prekršaj rezident - pravno lice, banka i nerezident - pravno lice. Zamislite raspon kazne od 10.000 do milion dinara, to je sto puta. To je zaprećena kazna onim bankama koje su dovedene posle uništavanja četiri državne banke 3. januara 2002. godine.
Sve te banke koje su ovde došle, odnosno formirane kao navodne ćerke banke evropskih banaka, država iz okruženja ili Evrope, za prekršaj, kada je u pitanju devizno poslovanje, mogu da budu kažnjene 10.000 dinara. To će biti i pravilo, 10, 20, 30 ili 50, jer devizni inspektorat, postupak će se voditi po nalogu ili uz patronat ministra finansija, G17 plus.
Sve ove banke na neki način su, uz veliku angažovanost i bivšeg potpredsednika Vlade Labusa, Dinkića, Đelića, Vlahovića, dovedene da ovde jednu siromašnu zemlju, jedan siromašan narod varaju sa navodno izuzetno dobrim uslovima i kod potrošačkih kredita i drugih kredita, da prevare građane Srbije i na neki način do kraja ih opljačkaju, pored ove pljačke koja je do sada učinjena i kroz privatizaciju i kroz stečaj banaka, kao i sve ostalo što se događa u državi Srbiji.
Neodgovornost i neozbiljnost predlagača se vidi u članu 68. Nisu potrebni sada podzakonski akti, oni se mogu doneti u roku od tri meseca, ali zato će se primenjivati podzakonski akti koji su na snazi. Neshvatljivo je za jednog ozbiljnog pravnika da se primenjuju podzakonski akti zakona koji prestaje da važi, a donose novi zakoni ili se predlaže novi zakon koji faktički treba da stupi na snagu osam dana posle objavljivanja.
Nisam bez razloga pominjao ni G17 plus, ni ministra Dinkića. Ovo što je vezano za Predlog ovog zakona direktno je vezano i za ovo što se događalo ranijih godina. Pomenuo sam 3. januar 2002. godine i stečaj četiri velike banke.
Posle pokretanja stečaja te četiri velike banke došlo je do uništavanja još nekih banaka u Srbiji. Ti koji su to sprovodili, Savet Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka do jula 2005. godine sačinjavali su Vesna Džinić, predsednik Saveta Agencije, Mira Erić-Jović, Zora Simović, Vesna Arsić, Mlađan Dinkić, Goran Anđelić i Dejan Simić. Gospodina Dinkića znate, bio je guverner Narodne banke Jugoslavije, a Dejan Simić je tada bio član Saveta Agencije.
Nakon donošenja Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, organ upravljanja Agencijom je Upravni odbor. Taj upravni odbor Vlada je formirala 28.7.2005. godine. Sada isti taj savet, odnosno upravni odbor sačinjavaju opet Vesna Džinić, predsednik Upravnog odbora, Predrag Bubalo, ministar privrede i privatizacije, Mlađan Dinkić, Vesna Arsić, Mira Erić-Jović, Evica Zdravković i opet Dejan Simić, tada bio viceguverner Narodne banke Jugoslavije. Čuli su maltene svi građani Srbije o aferi kofer. Evo danas navodno piše da kofer nije izrežiran, kofer je bio stvaran i podignuta je optužnica.
Sada ću izneti samo malo detalja oko izveštaja Agencije za osiguranje depozita za 2005. godinu o radu ove agencije. Težište ću staviti na stečaj ove četiri velike banke: Jugobanke, Investbanke, Beobanku, Slavija banke, mada ovde imam i za Borsku banku i za JIK banku.
Nažalost, od 3. januara 2002. godine do sastavljanja ovog izveštaja skoro ništa nije urađeno što je bilo obavezno da se uradi po svim pozitivnim propisima, da se ovaj stečaj sprovede i dovede do kraja. Gledajući izveštaj, stečaj je na početku, jer u jednom delu se kaže da je za najveća potraživanja četiri ove banke tek krenuo postupak preispitivanja.
Zamislite kada se to navede i napiše od ovakvih koje sam ovde pobrojao, koji vode ovu Agenciju za osiguranje depozita, bivšu Agenciju za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, da tek sada počinju postupak najvećih potraživanja četiri velike banke da istražuju.
Suština je, pored onoga što su ostvarili da unište četiri najveće državne banke, da krenu u postupak privatizacije, pljačke Srbije, građana Srbije i radnika Srbije, da se ogromna imovina, i u novcu i na deviznim računima u inostranstvu, otme bez transparentnosti, kako vi to volite da kažete, a ja takav izraz nikada ne upotrebljavam, bez javnosti, bez pravog puta da se taj novac vrati u državu Srbiju građanima Srbije.
Nije bilo dovoljno ni to što su otete devize sa računa "Eksim banke" iz Moskve, sa računa agencije i Jugobanke Njujork, sa računa Mešovite jugoslovensko-londonske banke u Londonu, sa računa Jugoslovensko-francuske banke u Parizu itd. Radi se o stotinama miliona dolara. Šta je bilo sa ogromnim poslovnim prostorom van Srbije, sa poslovnim prostorom koji su ove banke imale u BiH, Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji?
Šta je bilo sa poslovnim prostorom koji su ove banke imale u Evropi, Moskvi, Njujorku?
Nigde u evidencijama tog poslovnog prostora nema, ali zato je već prodato 57.711 metara kvadratnih poslovnog prostora ovih banaka, pored toga što je razgrabljena celokupna pokretna imovina, umetničke slike, vozila, sav pokretni inventar, stolovi, stolice, kompjuteri i sva tehnika. Prodato je 57.711 kvadratnih metara za 1.133.322.000. Kada se ovo preračuna grubo, to je samo nešto preko 100 evra po kvadratu.
Da li vi znate, a znate, da su poslovni prostori tih banaka, počev od centra Beograda, širom Srbije, u najekskluzivnijim zonama? Druga činjenica, kako su izgrađeni, kako su bili enterijerski opremljeni, da se daju u takvo bescenje, odnosno da se poklone. Znate li kome su poklonjeni? Poklanjani su, po pravilu, ovim bankama koje su došle da "usreće" građane Srbije. Neću pojedinačno da navodim, ali su, po pravilu, sve iste.
Gde je ovde odgovornost Trgovinskog suda u Beogradu, koji, faktički, vodi stečajni postupak za ove četiri banke? Da li je ovo sada slika onoga što se događalo i što se možda i dalje događa u Trgovinskom sudu u Beogradu, pored one stečajne mafije koja je već pritvorena, a ovo je deo koji pripada stečajnom postupku.
Kao poslanici SRS, kada su u pitanju istina, pravda, grubo kršenje zakona, pljačkanje radnika, građana, seljaka, preko toga nećemo da pređemo i nikada nismo prelazili.
Gledajući odredbe ovog zakona, samo sam uopšteno govorio o njima, to je isto da se zatvori jedan krug, da ovi koji su već opljačkali Srbiju, a nema ih mnogo, nastave dalje da pljačkaju, da ovaj siromašan narod, koji izuzetno teško živi, gleda kako se oni u razvratu provode ili šenluče po ulicama ili u zatvorenim restoranima.
Nažalost, sredstva informisanja, što mi posebno teško pada kao čoveku i narodnom poslaniku, i taj javni servis takvima daju prostora da pokušaju da ovaj narod i dalje zamajavaju.
Građani Srbije su već svesni, osetili su gorko na svojoj koži da se ovako više ne može i za neki mesec će SRS, na vanrednim lokalnim izborima, preuzeti ovu Srbiju, jer Srbija mora da se spase. Ovo je pitanje opstanka i spasa Srbije i srpskog naroda.