Dame i gospodo narodni poslanici, kako je ovde napisano, cilj ovog zakona je sigurnost i ravnopravnost u javnom prevozu.
Što se tiče SRS, mi jesmo za to, svakako, ali na ovaj način kako je ovde prezentovano u ovom zaključku i napisano, ovde se to ne može postići i ne postiže se, zapravo može da se zloupotrebi onako kako to odgovara nekim na vlasti u odnosu na one koji su u opoziciji itd. Ja ću vam ispričati kako sve to može da se podvede, protumači i zloupotrebi.
Ovde se navodi da u slučaju da je neko lice zatečeno da nekim vozilom vrši šverc, da se narodnim jezikom izrazim, njemu se oduzima vozilo, stavlja se na neki parking i nakon završetka celog tog procesa ispitivanja, dokazivanja povede se prekršajni postupak i onda će da se utvrdi posle toga i daće mu se vozilo.
Ali, vozilo će mu se dati uz naknadu onih troškova čuvanja vozila na nekom parkingu. Što bi rekao narod, tu može da bude "skuplja pita no tepsija", ti troškovi mogu da budu toliko enormni da budu veći nego što je vredno vozilo.
Drugo, ovde nije napisano kako će se izvršiti primopredaja tog vozila, tehnička ispravnost, u kakvom je stanju i da se u istom takvom stanju i primi. Uzeću jedan banalan primer: bilo da je u pitanju neki kamion, autobus, putničko vozilo ili kombi, oduzme se pod nekim takvim uslovima, stavlja se na čuvanje i proces traje godinu dana.
Zimski je period, u hladnjaku je bila destilovana voda ili sa nešto malo razblaženog antifriza ili meka voda, mraz upropasti vozilo, dođe do pucanja bloka, hladnjaka i ostalih instalacija i šta onda? Mora da se zna na čiji teret će ići ti troškovi ili, jednostavno, to je rizik vlasnika vozila.
To može da se zloupotrebi, može da se izvrši drakonsko kažnjavanje, otprilike kao u šerijatskom zakonu – kojom si rukom ukrao, desnom? Desnu na panj, daj sekiru i seci.
Nije vozilo pošteno, nepošteno, lopovsko, kriminalno i slično; ono služi nekome u svrhu, služi za prevoz. Ako je neko napravio tim vozilom kriminal, neke nedozvoljene radnje, šverc i slično, onda ne znači da treba oduzimati vozilo, kao, sprečićemo mi to preventivno, da se ne može baviti tom delatnošću, pa ćemo tako izvršiti sprečavanje te pojave.
Ne, on će naći neko drugo vozilo, ali će to vozilo možda faliti drugim članovima porodice koji imaju mogućnost da voze, pošteno da rade. Neka izvoli inspekcija i neka ga kontroliše. Ukoliko radi takve radnje, postoje mere i neka oni to kažnjavaju.
Mi smo svakako za to da se pooštre mere da bi se smanjio kriminal i zloupotrebe svih vrsta, recimo, u javnom prevozu.
Ne želimo da zaštitimo one taksiste koji nelegalno koriste taksi vozila, nisu se prijavili, najverovatnije su tehnički neispravna i oduzimaju posao onima koji su legalno prijavljeni, koji su registrovani i koji plaćaju uredno porez. Naravno da to ne pokušavamo.
Zloupotrebe u ovom smislu mogu da se uzmu i na drugi način; ako bi se prihvatile ove odredbe, nijedan od građana nije siguran šta ga čeka na putu. Zamislite da se bilo ko od građana našao na putu, zaustavi ga saobraćajna, poreska inspekcija itd. i izvrši kontrolu, pa onda kaže – ta roba koja je kupljena (koja uopšte nije predmet za tržište, nije ni roba u smislu trgovine, najčešće građani ni ne drže račune sa fiskalne kase, nego je poneo za svoje potrebe ili je kupio tri košulje, nema račun itd) može da bude predmet zloupotrebe, šverca, bespravne trgovine itd. To može da bude razlog da mu se oduzme vozilo, a to znači, praktično, uništeno vozilo, trajno oduzeto vozilo, jer kad ono bude ležalo negde godinu ili dve dana, u takvim uslovima, od tog vozila nema ništa.
Drugi, takođe banalan, primer: stranke koje nisu na vlasti, koje su u opoziciji, pošle su na jedan miting, recimo, u Beograd, zamislite da smo mi iz Prijepolja pošli i zaustave nas negde na sredini puta između Prijepolja i Beograda, izvrše kontrolu – dajte spisak putnika. Nađe se neuredan spisak, nisu dobro evidentirani putnici, te nije dobar ugovor zato što je autobus bio upotrebljen u neki vanredni prevoz, vanlinijski, onda se protumači – to je za te i te svrhe, oduzimanje vozila, putnici će biti nasred puta izbačeni. Najverovatnije će se takve neprijatnosti ko zna koliko puta dešavati zato što su moguće zloupotrebe.
Ovde prekršaji, privredni prekršaji i prestupi nisu jasni, nisu precizni. Oni mogu da se tumače i ovako i onako, zavisi kako tumači onaj ko je na vlasti. Na primer, ako je nekom ko je na vlasti u interesu, može da kaže – hoćemo da sprečimo neki politički skup itd, onda će u tu svrhu i da upotrebi i sprečava slobodu kretanja građana itd.
Dakle, nije u pitanju da mi ovim pokušavamo da zaštitimo neke prestupnike, kriminalce itd. Ovo se odnosi na kriminalce. Druga je stvar kriminal koji je krivično delo. Na primer, našlo se vozilo, pobegao vozač, ostavio drogu u autu itd. To je druga stvar.
Dakle, nema veze sa ovim, ali sam privredni prekršaj itd. može da se zloupotrebi za sve ove svrhe, čak i u političke svrhe, da bi se postigao sasvim drugi cilj. Dakle, ovo je razlog zbog čega nismo za ovakav zakon, jer nema onu svrhu kako piše ovde, može da bude zloupotrebljen i upotrebiće se u sasvim druge svrhe kada to bude zatrebalo određenim vlastima.