Hvala vama. Po Poslovniku se javio Aleksandar Vučić. Pre toga ste se vi javili za repliku. Istovremeno da vas obavestim da će posle toga biti liste govornika. Molim vas, da bi se pripremili govornici, liste govornika su prijavili Nova Srbija, samostalni poslanici 9+9, Za evropsku Srbiju, SPS, SRS i G17 plus.
Posle vašeg izlaganja po Poslovniku, gospodine Vučiću, i vaše replike koju sam zatekao, prvi će reč imati narodni poslanik Tomislav Kitanović, pa Meho Omerović. Hvala na strpljenju. Izvolite, Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada sam dobio poruku iz "Telekoma", kako se usijao, imali ste cela četiri dolazna poziva danas u poslanički klub G17 plus. Toliko da znate kako se usijao.
Pitao sam vas precizno, a reći ću vam i zašto. Nesporno je da se vi dobro snalazite i da se kao političar trudite da odgovorite na način koji bi bio što prijemčiviji građanima. Za razliku od nekih, političke protivnike ne volim da potcenjujem. Vi napravite priču koja bi možda mogla negde i da prođe, ali je problem u tome što nije istinita.
O čemu je ovde reč? Dali ste na korišćenje državnu zemlju, koja se inače daje po ceni, kada je u pitanju dugoročni zakup, od šest hiljada do osam hiljada dinara po hektaru, dala je za 1.200 dinara po hektaru. Slučajno su članovi G17 plus i slučajno je reč o 1300 hektara obradive površine. Stvari su potpuno jasne i sasvim precizne. Uzgred, za to je bio samo jedan prijavljen na ono što je nazvano konkurs. Upravo taj koji je potpuno slučajno član naše partije, a čudno bi bilo da se još neko prijavi, jer bi morao i taj da dobije.
Evo, kada govorite o tome, mi možda nismo imali ni ta četiri dolazna poziva, kako god okrenete, ali su nam poslali neke fotografije, neke faksove, neki ljudi golubovima pismonošama.
Ovo je ni blizu želja i poruka, ovo je da ne poželite nikada da dobijete, kao što su neki ljudi dobili u južnom Banatu.
Iz vršačkog regiona i opštine Vršac, kaže čovek: "Poštovani, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede vas obaveštava da je, prilikom dodele sredstava za naknadu štete od poplava u regionu južnog Banata, došlo do greške u platnom prometu. Na vaš namenski tekući račun je uplaćen novac koji vam ne pripada. U prilogu vam šaljemo popunjenu opštu uplatnicu, gde treba da uplatite sredstva na naš račun. Molimo vas da izvršite uplatu do tada i tada".
Da li je u međuvremenu napustio G17 ili zbog čega je čovek kriv, to još nismo ustanovili. Ovde imam i drugi papir. U to vreme ste se hvalili kako pomažete poplavljena područja, kako te pare idu kod njih itd. Evo vam ovde jedna uplatnica, sa nalogom. Čoveku je uplaćeno 230.000 dinara svojevremeno.
Pogledajte, ovo je njegova kompletna zemlja, pogledajte kako to izgleda, sve je poplavljeno, razoreno, sve je uništeno. To je prema rumunskoj granici, vršačka opština, piše vrlo jasno na karti - Plandište. U pitanju je Marjanović Radomir, Miletićevo, parcela je soja 5 hektara, druga je 5 hektara, granični kamen broj 196. Dakle, da budemo vrlo precizni. Treba da se uplati 230.000, a čovek treba da vrati 216.000. Kakvu je pomoć čovek dobio?
(Predsednik: Molim vas, bez dobacivanja. Lako je izračunati. Gospodine Vučiću, vodite računa o vremenu i završite.)
Lako je izračunati da ste se samo lažno hvalili u javnosti i govorili nešto što nije imalo veze sa stvarnošću i realnošću. To su pitanja o kojima mi ovde želimo da govorimo i od vas želimo da čujemo odgovor. Svejedno, hvala vam i na ovakvom odgovoru, kakav god da je.
U svakom slučaju, sa žalošću moram da primetim da će SRS, sa žalošću što to neće učiniti niko drugi, a opet zadovoljan što to mi danas činimo, jedina glasati i protiv Ivane Dulić-Marković i protiv Vlade Srbije u ovakvom sastavu, a istorija i građani Srbije pokazaće ko je bio u pravu.

 Izvolite, gospođo Nestorović, replika. Ne znam na šta se odnosi, verujem na reč.

Niste bili tu, gospodine predsedniče.
Pominjano mi je ime, mada u prilično izmenjenom obliku. Bez obzira što verujem da gospodin Ivica Dačić dobro zna moje ime i prezime, desilo mu se da je promenio moje prezime na Nedeljković, to mogu da razumem, zaista je slično, ali je napravio prilično grubu i neslanu šalu u jednom trenutku nazvavši me i Ljiljana Omerović. Može da bude šaljivo, ali za mene nije.
Gospodine Dačiću, nemojte me ni razvoditi, ni udavati, ja sam srećno udata žena i mislim da to stvarno nije bilo u granicama dobrog ukusa, jer mogla bih vas da nazovem Ivica Zagrađanin, pa mi ne pada na pamet. Razumem vašu vickavost, vickastost ili kako se to već kaže, pun polet kojim govorite danas.
Verujem da je puno energije trebalo da uverite sve poslanike vaše poslaničke grupe da glasaju danas za predlog da Ivana Dulić-Marković bude potpredsednik ove vlade. To je zaista vrlo težak posao, pretpostavljam, u odnosu na sve ono što ste o njoj i o onome što radi govorili prethodnih dana, i što smo imali priliku da slušamo i preko TV i da čitamo u novinama. Na tome vam čestitam.
Isto tako, moram da primetim da ćete teško građane Srbije ubediti da, pored svih teško izrečenih reči i sa njene i sa vaše strane, to ima smisla i da je dovoljno opravdanje da se sve to radi kao brana nekoj Demokratskoj stranci koja bi došla na vlast. Dakle, nedostatak principa je ono što karakteriše vašu politiku i nadam se da jednom, kada uđete u Socijalističku internacionalu, to neće biti vaša karakteristika.

Nisam upozorio govornika zato što sam shvatio da i prethodni predsedavajući nije upozorio vas na isti način, ali vas, gospođo Nestorović, molim da ne vređate dostojanstvo ove skupštine. Svi ljudi znaju šta je danas na dnevnom redu. Nije gospodin Dačić predložio, nego je predsednik Vlade predložio potpredsednika i ministra poljoprivrede.
Gospodine Dačiću, izvolite, po Poslovniku.

Javio sam se po Poslovniku, da kažem da se gospođi Ljiljani Nestorović izvinjavam zbog toga što sam pomešao njeno prezime: Nestorović i Nedeljković. Zaista se zbog toga izvinjavam, mada ne znam kako sam, kao čovek koji drži do estetskih principa, mogao da pomešam ta dva prezimena.
U svakom slučaju, što se tiče ovog drugog, rekao sam da je dobro da nisam tako pogrešio. Izvinjavam se ako je šala ili asocijacija bila neukusna, jer nemam nameru da na takav način komuniciram sa koleginicom sa kojom mogu da komuniciram i sa mesta na kojem sedim.
Između ostalog, javio sam se i zbog druge teme, a reč je o Ivani Dulić. Koliko je meni poznato, gospođo, vi ste bili na listi stranke koja je predložila Ivanu Dulić. Kako vam tada Ivana Dulić nije bila gadljiva i kako vam je postala sada. Koliko li je napora neko trebalo da uloži da bi vas iz te stranke ubedio da ste pogrešili kada ste na izborima učestvovali na toj listi. Mi, ipak, toliku sramotu nismo doživeli i trpeli kao vi.

Narodni poslanik Ljiljana Nestorović, replika.

Gospodine Dačiću, onda kada smo mi razgovarali i pregovarali sa strankom G17 plus, nisam znala ko je gospođa Dulić-Marković i ne verujem da bi ona čak bila posebno, po imenu i prezimenu i kao kadar te stranke, sporna i u jednom trenutku niti za mene niti za SDP, posebno zbog nekih njenih stavova koje je, bez obzira što učestvuje u ovoj vladi kao ministar, kontinuirano iznosila.
Problem je samo što tu nema doslednosti i što je to, pod ovim okolnostima pod kojima se zaista dešava, više nego licemerno.
Mi smo pregovarali sa strankom G17 plus jer smo smatrali da postoje svi opravdani razlozi da se one primedbe, koje je ta stranka u vreme kada je rušila prethodnu vladu, uvaže.
Svima su ti razlozi dobro poznati, ali očigledno je neko izneverio te neke dogovore i platforme na osnovu kojih smo gradili naš dogovor. To SDP nije.
Vi znate zašto smo izašli iz ove vlade i to je mnogo manji greh, ne podržati zakon o privatizaciji, što će se ispostaviti da jeste bio, jednog bitnog, najvažnijeg javno preduzeće, nego recimo pregovarati sa opozicionom strankom o tome kako naći uhlebljenje i posle vanrednih parlamentarnih izbora, s obzirom da je čak i toj stranci, koja učestvuju u ovoj vladi, jasno da od ove priče nema još dugo.
Prema tome, Dačiću, kada govorite o razlozima zbog kojih smo mi podržali G17 plus, Ivana Dulić-Marković nema sa tim nikakve veze. Još jednom kažem, ona lično kao kadar za nas ne bi bila ni sporna. Generalno loša politika ove vlade nije popravljiva nikakvom rekonstrukcijom i to je razlog zbog čega SDP neće glasati za ovu rekonstrukciju.

Po Poslovniku, narodni poslanik Ivica Dačić.

Pošto nema predsednika Vlade ovde, a nema ni Labusa, pošto nema više Vlade Koštunica-Labus, moram nešto da kažem. Samo sam hteo gospođi Ljilji da kažem da, što se mene tiče, nema nikakvih problema da razmenjujemo razne čarke. Politika bez polemike i bez političke borbe i žestine je promašena i zato sam apsolutno protiv smirivanja strasti u ovom parlamentu.
Ovde treba da se borimo, ovde treba da se nadmećemo, a ne da jedni druge smirujemo. Ovde treba da se nadmećemo, a u javnosti treba da gradimo dobre odnose, a ne obrnuto, ovde da ćutimo ili ovde da se pobijemo između sebe, a u hodniku da pijemo viski i nazdravljamo jedni drugima, a narod da se kolje po Srbiji misleći da svi ratuju.
Pošto to ne pijem, ne odnosi se na mene. Ne odnosi se ni na gospođu Ljilju, nemojte da shvatate ništa lično. Prema Ljilji nemam nikakve aspiracije osim političkih, a to je inače u skladu sa levicom.
Pošto nema predsednika Vlade, shvatio sam da SDP nije izašla iz Vlade, nego je DSS i Vojislav Koštunica saopštio da SDP, po njihovoj odluci, više nije u Vladi. Možda sam pogrešio. Nije tu predsednik, teško mi je da menjam i njega kada moram neke druge.