Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, neka se pripremi narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, SRS hoće u EU, jer EU očigledno želi Srbiju u EU.
Doduše, ne ovakvu kakva je sada, nego neku Srbiju koja bi bila ekonomski daleko jača, stabilnija, bez afera, bez korupcije, bez kriminala, a takvu Srbiju može samo SRS da uredi, onda kada bude bila u mogućnosti da se prihvati izvršne vlasti.
Ali ne bezuslovno i to EU zna, pod jednim sada za nas veoma važnim uslovom, a to je da nam garantuje suverenitet i teritorijalni integritet na celoj našoj teritoriji, u pitanju je, naravno, Kosovo i Metohija. Ruka joj je pružena, a na njima je da odluče hoće li da budu partneri ili će i dalje samo da uslovljavaju.
U ekspozeu koji smo čuli od predsednika Vlade vrlo malo nam je rekao šta je to što gospođu Dulić-Marković i gospodina Živkova preporučuje za ovako visoke državne funkcije. Njihove biografije su toliko šture, da je raspisan konkurs u bilo kom dnevnom listu, za bilo koje radno mesto, mislim da bi bilo i pismenije i sveobuhvatnije.
A ako je dr Ivana Dulić-Marković žena koja se bavi ili se bavila naukom, trebalo je barem da nam napiše koje je to radove objavljivala, gde je, čime se to bavila, a ako je još i netačne podatke ovde unela, kao što je moj kolega Mašić primetio, da je bila naučni saradnik u vreme kada to naučno zvanje nije mogla da ima, onda je to tek nešto zbog čega bi predsednik Vlade trebalo da se zamisli da li neko ko je spreman da falsifikuje svoje lične podatke može da bude potpredsednik Vlade.
Što se tiče gospodina Živkova, očigledno je da je to čovek koji je radio uvek u saveznim organima kao neki ćata, sa veoma niskim kvalifikacijama za ministra poljoprivrede, ali navikli smo da je poljoprivreda nekako, što kažu kod nas, zadnja rupa na svirali kada je u pitanju privreda i nikako da shvatimo da je to jedna od najvažnijih, ako ne i najvažnija privredna grana, oko koje treba da se i te kako zabrinemo i koju bi trebalo da potpomognemo, kako bi država izašla iz ekonomske krize.
Neću da govorim o tome kakva je ličnost gospođa Dulić-Marković, pretpostavljam da predsednik Vlade to bolje od mene zna, mada je ona često u javnosti iznosila da ona nije političar, da je ona ekspert. Ne znam otkud interesovanje da bude potpredsednik Vlade, kada je to ipak pre svega politička funkcija. Očigledno bi ona trebalo da bude neki novi Čeda Jovanović, iako je ovde rečeno da je bila ključni čovek u timu Labusa u vezi pregovora sa EU oko evropskih integracija.
Verujem da nisu u pravu oni koji misle da je dobro da se gospođa Dulić ukloni sa mesta ministra poljoprivrede i da joj se ukaže čast da bude potpredsednik Vlade, zbog toga što je to mnogo manje štetno nego da ostane na ovoj funkciji, jer sa te više funkcije može još više da utiče ne samo na Ministarstvo poljoprivrede, nego i na sva druga ministarstva.
Ovde ste mogli da čujete, a izneću samo nekoliko segmenata u kojim oblastima je ona do sada nanela štetu našoj zemlji, radeći na uvozu genetski modifikovane sojine sačme i soje u zrnu. Pretpostavljam da to znate.
Razumem da se nalazite u teškoj poziciji, po svaku cenu biste želeli da sačuvate Vladu, uslovljeni ste personalnim rešenjima jedne političke partije koja je vaš koalicioni partner, ali se bojim da ćete se jednog dana zaista pokajati, kada budete sumirali svoje rezultate, kao što vam i toplo preporučujem da budete malo obazriviji kada je u pitanju i saradnja i kohabitacija sa DS, jer sam ubeđena da će vam taj nož u leđa, po pitanju pregovora sa Evropom oko Kosova i Metohije, upravo Boris Tadić zabiti, a onda ne znam kako ćete to i psihički i fizički da podnesete.
Ovo su upozorenja, a na vama je da snosite odgovornost svojih postupaka. Jednog momenta ćete morati i vi, pretpostavljam, da kažete - dosta je bilo ucenjivanja, vreme je da raspustimo parlament, da podnesemo ostavke, da idemo na izbore i da se ratosiljate onih koji zaista više ne zaslužuju, niti imaju podršku biračkog tela da upravljaju ovako važnim resursima, kao što je, recimo, Ministarstvo poljoprivrede, a pogotovo da vam neko bude potpredsednik Vlade u kojoj ste vi predsednik. Svako se trudi da oko sebe okupi najbolje, a vama se nekako desilo da okupljate najgore.
Da podsetim samo i građane Srbije, a i vas ovde u parlamentu, šta je gospođa Dulić 2003. godine radila oko sojine sačme, odobrivši uvoz, kao direktor Saveznog zavoda za biljne i životinjske genetičke resurse, kada je davala mišljenje za uvoz sojine sačme, ali jednim delom i semenske soje, u drugostepenom postupku, jer su granični fitosanitarni inspektori u prvom stepenu zabranjivali njen uvoz, poštujući postojeće propise.
Zbog protivljenja takvom uvozu, ali i protivljenja da se prihvati donacija američke Vlade u vidu sojine sačme, od modifikovanog sojinog zrna, u septembru 2002. godine tražila je smenu Miroslava Maleševića, pomoćnika saveznog ministra za privredu i unutrašnju trgovinu.
Postoje i jasne indicije, a to je na vama da istražujete i na nadležnim organima, da je jedan deo novca od prodaje te sojine sačme iz donacija, kao i sve donacije u to vreme, usmeren na finansiranje tadašnjeg Instituta G17 plus, a kasnije političke stranke.
Zašto je ovo važno? Važno je, jer u većem broju zemalja EU postoji zabrana upotrebe mesa proizvedenog od stoke hranjene genetski modifikovanom sojinom sačmom.
Time se jasno ograničava tržište našim proizvođačima mesa i perspektiva njihovog izvoza u zemlje EU.
Karakteristično je da su najveći uvoznici genetski modifikovane sojine sačme upravo i najveći proizvođači stočne hrane. Spomenuću samo "Krmivo produkt", a vi znate verovatno koji su i drugi bili. S druge strane, stalno je davala objašnjenje da su date saglasnosti samo za uvoz genetski modifikovane sojine sačme koja se kao proizvod upotrebljava u ishrani životinja, a da za genetski modifikovanu soju u zrnu nije bilo uvoza.
Međutim, 2005. godine je otkrivena masovna pojava genetski modifikovane soje na poljima poljoprivrednika opštine Šabac. Ukupno je uvezeno negde oko 9,5 hiljada tona genetski modifikovane soje u zrnu. Kakve će to posledice imati na zdravlje stanovništva, videćemo.
Pod tezom da subvencijama za veći broj poljoprivrednih kultura, recimo, pšenice, kukuruza, šećerne repe i drugih, država preliva budžetska sredstva domaćim "kapitalistima", kako ona kaže, koji su privatizovali prerađivačku industriju, ministar Dulić je ukinula subvencije za ove proizvode i time je bio smanjen interes za ove kulture, sa posledicom da sledi čak i njihov uvoz, a istovremeno je, ne slučajno, verovatno, uvedena subvencija za soju, a ove godine i za uljanu repicu.
Kakva je uloga gospođe Dulić-Marković u favorizovanju vakcine protiv klasične kuge svinja hrvatskog proizvođača "Pliva" iz Zagreba, to ću malo podrobnije da objasnim, jer je nesumnjivo da su i njene školske, prijateljske i rodbinske veze doprinele da u mnogim stvarima protežira i strane interese.
To se već događalo u nekim slučajevima u kontaktima sa EU i drugim međunarodnim institucijama, kada su namerno propuštani rokovi za davanje informacija i sprovođenje određenih postupaka, što je uslovljavalo bolju prođu poljoprivrednim proizvodima zemalja iz okruženja, a otežavalo ili sprečavalo plasman naše proizvodnje.
Najnoviji slučaj sa vakcinom protiv klasične kuge svinja stoga ništa nije novo, niti je čudno. Na kraju svog mandata je rešila da nabaci milionski vredan posao hrvatskoj "Plivi" iz Zagreba, a kako sada ću vam objasniti.
Uputstvom o načinu sprovođenja obeležavanja svinja i vakcinacije protiv klasične kuge svinja do konačne podele terena veterinarskim stanicama u 2006. godini, od 9. maja 2006. godine, započeto je protežiranje, pored domaćih proizvođača Veterinarskog zavoda Subotica i Veterinarskog zavoda Zemun, i hrvatske "Plive", preko firme "Beoveterina" iz Beograda kao zastupnika.
Iako su ova dva naša pomenuta zavoda proizvela dovoljnu količinu vakcina, veterinarskim stanicama je naloženo da kupuju vakcinu i pre raspisanog tendera za pet miliona doza ove vakcine, 100.000 doza i to "Plivinih" je već kupljeno, po ceni od 110 dinara, i nalazi se u opticaju, a naša vakcina košta 15 dinara.
Interesantno je da se "Plivina" vakcina ne koristi u Hrvatskoj, jer se sprovodi tzv. radikacija, odnosno svinje se ne vakcinišu, već se kod pojave izvrši njihovo ubijanje, uz naknadu tržišne vrednosti vlasnicima. Ovo se preduzima iz jednog prostog razloga, što se u Evropskoj uniji uglavnom ne prima meso svinja i proizvodi od njega ako su za života svinje bile vakcinisane ovom vakcinom.
Može da vam se čini da je sve to beznačajno, ali to nanosi veliku štetu našoj poljoprivredi i našoj stočarskoj proizvodnji, i ako će neko ko na ovaj način razmišlja i onemogućava izvoz naših proizvoda u zemlje Evropske unije da bude neko ko će biti ključni čovek za pregovore sa Evropskom unijom oko evropskih integracija, onda se vi, gospodine predsedniče, nalazite zaista u velikom problemu.
Imam mnogo toga još da kažem šta je to što bismo stavili gospođi Dulić-Marković na dušu kao ministru poljoprivrede i kao nekome ko je, radeći u ovim institutima i zavodima, pre nego što je postala ministar činila, dovodeći u pitanje njene dobre namere, ne samo našoj poljoprivredi, nego i našoj zemlji, ali na vama i na onima koji budu danas podržali njen izbor jeste da snosite odgovornost za buduće stanje naše poljoprivrede i našeg ionako jako visokog spoljnotrgovinskog deficita.
A zna se da je hrana nešto na šta smo mogli da računamo da će biti najveći izvozni proizvod i prema nekim podacima sa kojima raspolažem, a koji se izgleda malo kriju, već 27 milijardi je težak naš spoljnotrgovinski deficit, uz onih 17 milijardi duga.
Zaista nam se ne piše dobro i zato svaki odgovoran i pametan čovek bi se potrudio da oko sebe okupi ljude koji mogu da mu pomognu da izvuče zemlju iz krize, da ispuni barem deo svojih obećanja, a ne da podleže raznim pritiscima, samo radi golog održanja Vlade.
Nije strašno i ne boli izaći ponovo na izbore. Možda u nekoj novoj podeli karata opet budete u vladi i nismo mi u vladi, ni mi, ni vi, ni bilo ko drugi sebe radi, nego naroda radi, kome polažemo račune na svakim sledećim izborima. Zaista vas pozivam da već jednom kažete ne svim ucenama, i ovim unutrašnjim koalicionim, a i onim spoljašnjim, koje mogu da koštaju ovu državu jako mnogo.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je bilo zanimljivo obrazloženje koje je gospodin Koštunica dao predlažući Narodnoj skupštini i poslanicima da se Ivana Dulić-Marković izabere za potpredsednika Vlade, ali je veoma zanimljivo to da se premijer u tom obrazloženju bavio svim i svačim, a najmanje, slobodno se može reći, onim što je trebalo da bude tema, odnosno ubeđivanjem narodnih poslanika da za Ivanu Dulić-Marković glasaju.
Pratio sam veoma tačno i vodio preciznu evidenciju, od 11 minuta i 41 sekunde, koliko je govorio naš premijer, čak dva minuta i sedam sekundi je posvetio obrazlaganju kvaliteta i svega onoga što preporučuje ovo dvoje, kako nam se ovde tvrdi, vrsnih stručnjaka za funkcije koje bi trebalo da obavljaju.
To vam je kada se podeli vreme otprilike 63,5 sekundi po ekspertu i bilo bi mnogo zanimljivije da smo u tim sekundama čuli pravi razlog zašto bi za te ljude glasali, ali umesto toga dobili smo obrazloženje od premijera da je to zato što tim ne treba da se menja.
Podsetio bih da se to obično kaže da tim koji dobija ne treba da se menja, a ovaj tim definitivno nije tim koji dobija.
Drugi razlog je bio da je to neophodno zato što je to tako po koalicionom sporazumu, pa mesto potpredsednika Vlade pripada organizaciji G17 plus.
Podsetio bih premijera i na to da nije baš tačno da se taj tim ne menja, jer i ova rekonstrukcija Vlade nije prva, imali smo rekonstrukciju pre nekoliko dana, pa je na jedan volšeban način u ministarsku fotelju seo Vuk Drašković, a odmah do njega i Zoran Stanković.
Pričao nam je premijer i o pravnom sređivanju države, o donošenju novog ustava, ali je neverovatno zašto danas o tome kada to danas nije tema ove sednice i da li je to konačno savest premijera počela da radi, pa se setio da je pregazio Ustav SRJ, kome se zakleo na vernost, pa je onda pregažena Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora, ali ne lezi vraže ko se jedanput navikne da ustave krši on to naravno mora i dalje činiti, pa je Vojislav Koštunica izvršio državni udar, pregazio Ustav Republike Srbije i uredbama imenovao određene ljude za ministre.
Dalje je premijer Srbije rekao nešto što do sada nismo čuli, a veoma je opasna stvar. On je, naime, rekao da je u narednom periodu neophodno definisati granice.
Ne znam zaista sa kojom to međunarodnom priznatom državom iz okruženja danas Srbija ima nedefinisane granice. Koliko znamo, granice su definisane i to dobro.
Dakle, da li nama na ovaj način premijer najavljuje nešto što bi moglo da se desi u budućnosti zaista ne znam.
Onda se kaže da je za ulazak Srbije u Evropu neophodno uspostaviti partnerske odnose, pa kako politika uslovljavanja, što je po rečima premijera eufemizam za ucenu, ne može da nas uvede u Evropu. Opravdano se postavlja pitanje zašto gospodin Koštunica to govori nama i zašto to nije rekao svojim partnerima koji su ga i doveli na vlast, jer su se upravo 2000. i 2003. godine, a i sada, hvalili fantastičnim odnosima sa inostranstvom i sa međunarodnom zajednicom.
Ali, već u narednoj rečenici premijer je rekao kako mi moramo ispuniti uslove da politika uslovljavanja dalje ne bi bila nastavljena. Dakle, da li je moguće da mi baš sve uslove moramo da ispunimo i da li smo ikada postavili ijedan uslov.
Zašto se pitanje Kosova i Metohije vezuje za saradnju sa Hagom, ukoliko to ne čini niko iz međunarodne zajednice, zašto ti glasovi kreću iz Vlade Republike Srbije i od onih koje ste uredbama proglasili za ministre.
Da li je moguće da mi ne možemo da postavimo uslov, pa da kažemo da Srbija traži, dakle, poštovanje Povelje UN, da tražimo poštovanje svih međunarodno priznatih normi i konvencija, pa da kažemo, ukoliko mi kao jedini narod i država u svetu kojima ta prava i garancije nisu priznati, u tom slučaju ne želimo u tu Evropu.
Jer ukoliko je uslov da u Evropu uđemo da se prethodno odreknemo Kosova i Metohije, onda ja zaista i SRS ne vidimo nijedan razlog da u tu Evropu uđemo.
Slušali smo praktično o svemu, o tome zašto neki neće Vuka Draškovića, zašto neki neće Zorana Stankovića, jedino o čemu nismo slušali, nismo slušali o tome zašto bi trebalo da izaberemo Ivanu Dulić-Marković, da ne govorim uopšte o gospodinu Živkovu, jer njega skoro da niko nije ni pomenuo.
Dakle, o njihovim kvalifikacijama, o njihovom radu i o onome što se od njih očekuje, nije bilo ni reči. Niste nam obrazložili zašto je neophodno da Ivana Dulić-Marković bude potpredsednik Vlade, da li je ona najbolji od ministara koji su do sada bili u Vladi Vojislava Koštunice, pa je svojim radom i zalaganjem zaslužila da ide još stepenik više. Mislim da nije.
To je ona priznala i sama, pre nekoliko dana i ovde za ovom govornicom rekla kako ona ne zna o poljoprivredni mnogo, ali ima sreće pa ima odlične saradnike koji znaju sve, pa eto ona je okupila oko sebe dobar tim.
Na kraju, može se slobodno reći da, ukoliko neko ko se nije razumeo ni u poljoprivredu, a školovan je za to sa jedne strane, a sa druge strane bio tri godine ministar poljoprivrede pa nije ništa uradio, šta onda od te osobe možemo očekivati na mestu potpredsednika Republičke vlade, a tu su mnogo veće obaveze i mnogo veće odgovornosti.
Postavlja se još jedno pitanje - zašto ste nas prethodnih godina ubeđivali kako je Miroljub Labus sve i svja u pregovorima sa EU, kako je on tu alfa i omega, kako bez njega ne bi ništa bilo, ne bi bilo sečenja torte ni otvaranja šampanjca, a sada kažete zapravo da je ključni čovek u tim pregovorima bila Ivana Dulić-Marković.
Da li treba da kroz dva-tri ili pet meseci čujemo da u stvari to nije bila ni Ivana Dulić-Marković, nego je to bio neko treći.
Zaista smatram da pred poslanicima nikada nije bio lakši izbor i da dosta poslanika koji sede u ovim klupama takođe deli ovo mišljenje.
I što se tiče SRS i naše poslaničke grupe još jednom ponavljamo da nećemo glasati za Ivanu Dulić-Marković.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo, da je zaista prvi prioritet, kako reče gospodin Koštunica, ove vlade pravno sređivanje države, onda bismo mi pre još nekoliko dana ovde raspravljali o predlogu zakona o izmenama, odnosno dopunama Zakona o ministarstvima, pa bismo danas, pored ove rekonstrukcije, imali i onu drugu, možda suštinsku rekonstrukciju, i ne bismo imali problem da u Vladi Srbije danas sede neka dva čoveka koje niko nije birao da budu u Vladi Srbije, a to su Vuk Drašković i Zoran Stanković.

Gospodin Koštunica je uredbom pokušao da napravi državu, a ako je to pravno sređivanje države, onda zaista treba da se pitamo kako bi to izgledalo nepravno sređivanje države.

Vladin tim se ne menja, reče gospodin Koštunica, ali bogami do sada je ovde za ovom govornicom spominjana i govoreno je o Vladi Koštunica-Labus, od sada će se govoriti Vlada Koštunica-Dulić, a to onda svakako jeste neki novi tim.

Zašto Ivana Dulić-Marković za potpredsednika Vlade i zašto Goran Živkov za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, jasno je ovde rekao gospodin Koštunica. Kaže, taj predlog je rezultat koalicionog sporazuma.

Naravno, nemamo ništa protiv vaših koalicionih sporazuma, sami ste birali koalicione partnere, a sada morate da ispaštate njihove razne ucene i morate da dozvoljavate ovakve rekonstrukcije.

To je vaš problem i o tome će vam najbolju ocenu i pravu reč reći građani već posle narednih izbora, ali ono što je potrebno da vi kao premijer uradite kada su u pitanju ovakvi predlozi, onda zaista mislimo da bi bilo dobro da, kada već rekonstruišete Vladu, da ste jednog od najvećih štetočina, u inače štetočinskoj Vladi Republike Srbije, gospođu Dulić-Marković sklonili iz Vlade. Ionako će vrlo brzo i ona i njena stranka biti sklonjeni sa političke scene.

Ali, pre toga, zaista je iznenađujuće, jer vi ste skoro tri godine na delu, odnosno vaša vlada gospodine Koštunica i nikada mi u ovom parlamentu nismo raspravljali o tome šta ste vi to kao Vlada značajno za državu Srbiju i za građane Srbije uradili.

Očekivali smo zapravo, kada su se pojavile ove kombinacije da Ivana Dulić-Marković sa mesta ministra poljoprivrede avanzuje za potpredsednika Vlade Republike Srbije, da ćemo bar tim povodom ovde da raspravljamo i da čujemo šta je to Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva uradilo u vreme mandata Ivane Dulić-Marković.

Da smo slučajno imali takav izveštaj, a nismo, onda bi narodni poslanici i javnost Srbije saznali gde se to denuše pare građana Srbije, jer se svi vi u Vladi Srbije hvalite, i vi ste to danas rekli, gospodine Koštunica, da je poljoprivredni budžet tri puta uvećan od kada je ova vlada na vlasti u Srbiji. Mi to znamo, ali ne znamo gde se denuše ta tri puta veća sredstva iz budžeta namenjena za poljoprivredu.

Takođe da smo imali izveštaj, što je bilo logično i neophodno, o radu Ivane Dulić-Marković, onda bismo svakako znali i zašto to malinari ove godine uništavaju svoje zasade, zašto su već za 100 hektara smanjenje površine zasada pod malinom, znali bismo, valjda biste nam rekli, i kako se to desilo da cena pšenice 2005. godine bude 2,50 dinara jeftinije nego što je bilo 2004. godine.

Mi znamo, naravno, da je to sve delo Ivane Dulić-Marković, vajnog ministra, znaju to i proizvođači malina, i šljiva, i višanja, i pšenice, svi oni koji su prošle godine svakodnevno protestovali, verovatno će i ove, samo ne znam ko će sada pred njima da plače, ne znam da li ovaj gospodin Živkov, kako se već zove, plačljiv kao ona, jer svaki put kada je trebalo da se suoči sa jednom grupom poljoprivrednih proizvođača, ona je jedino bila u stanju da se rasplače.

Naravno, ovde je bilo pomena o firmi "Monsanto", o modifikovanoj soji i ostalim modifikovanim organizmima, koje je Ivana Dulić-Marković, zajedno sa svojom prijateljicom Aleksandrom Makaj iz Zagreba, uvezla u velikim količinama u Srbiju i na taj način značajno ugrozila zdravlje svih građana Srbije.

Onda je ovde nekim poslanicima bitno da li se ispravno izgovorilo ime te firme koja je uvoznik modifikovane soje i ostalih modifikovanih, odnosno izvoznik, a Ivana Dulić je sa svojom ekipom uvoznik, a takođe je ovde osporavano da li je Ivana Dulić bila kao student stipendista te firme "Monsato".

Hajde recimo da to i nije danas problem, s obzirom da je Ivana Dulić, kako stoji u njenoj biografiji, studirala u Zagrebu, a da je Aleksandra Makaj, njena koleginica iz Zagreba, koja je takođe u vezi sa tom firmom "Monsanto", možda to i ne bi trebalo da bude toliko interesantno, ali je interesantna činjenica da je Ivana Dulić i danas na platno spisku te firme.

To je pravo pitanje, drage moje kolege, a odgovor je u predlogu Vojislava Koštunice da se Ivana Dulić bira za potpredsednika Vlade Srbije, a da ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, verovatno ćete to izglasati, bude Goran Živkov.

A vidite koje su posebne karakteristike ovog gospodina. Radio je u saveznom ministarstvu, pa kaže - Savezno ministarstvo poljoprivrede, Sektor za biljne i životinjske genetičke resurse, šef Odseka za genetičke resurse i genetski modifikovane organizme, regionalna kancelarija za Evropu, konsultant Ministarstva poljoprivrede, šumarstva, Sektor za analitiku, agrarnu politiku, pomoćnik ministra.

Dakle, ovaj gospodin je i mi to znamo jedan iz ekipe, jedan je danas narodni poslanik, bivši ministar, jedan je ovaj koji je budući ministar, gospođa koja je budući potpredsednik Vlade, to je ekipa koja na najgori mogući način, kroz genetski modifikovane proizvode, uništava ovu naciju, uništava sve građane Srbije. I zaista je neverovatno da vi gospodine Koštunica to ne znate, a pošto ste danas saznali, bilo bi humano u najmanju ruku da povučete ovaj predlog i da se ozbiljnom rekonstrukcijom Vlade ovde pozabavimo, da izbacite iz Vlade neka dva građanina koje niko nije birao za ministre. Ako ste zaista legalista, a to pričate, onda je to nešto najmanje što morate da učinite.

 

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, razni ljudi i predstavnici ove šire javnosti, kako sebe pokušavaju neki da nazivaju analitičari, neki novinari, oni koji se prodaju u Grmeču i ostalim beogradskim restoranima za ručak i ostalo, skloni su bili svašta da pišu, da hvale Vladu, pojedince, ove žute lopove iz DS. Ali, valjda je to dugogodišnje i političko iskustvo, možda intuicija, ili ono čemu me je uglavnom od početka bavljenja višestranačjem u Srbiji naučio i predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj. Nisam bila sklona da posle sklepanja onakve vlade i ubedljive pobede SRS, a pre uzimanja vlasti od strane gospodina Koštunice i ovih njegovih koalicionih partnera, potcenjujem šta će on da radi, kako će da ide na varijantu da do kraja, što bi kod mene u Šumadiji rekli, krcka ovaj premijerski mandat i svi vi zajedno sa njim. Zato što je u pitanju čovek vešte političke manipulacije i vi ste videli danas šta Koštunica kaže.
G17, Ivana Dulić-Marković i Goran Živkov su sa kvote G17 plus i tu je tačka. Nije baš tako, zato što je potpredsedničko mesto, gospodine Koštunica, jedna politička funkcija i vreme mi ne dozvoljava, jer želim na kraju ovo vreme koje je preostalo za SRS da podelim sa jednim od najvećih eksperata među nama, kolegom Zoranom Krasićem, koji će na moje i vaše zadovoljstvo da da završnu reč o ovoj temi.
Želim da vam kažem da je u pitanju veliki problem, zato što vi sada gospođu, koja je bila veoma loš ministar poljoprivrede i kao takva unazadila sve ono što danas seljaci u Srbiji, poljoprivredni proizvođači i stručna javnost imaju kao primedbu. Sada će ona da ima političku funkciju koja je tu tik uz vas, mesto premijera.
Moram da vam kažem da je to sada već problem za vas i pitanje je kako vi mislite da u ovih nekoliko meseci poslednjih trzaja vaše vlade, koja nikakav legitimitet u narodu nema, opstajete sa takvim potpredsednikom, i sa ovim koji je kolateralna šteta, rekao bi neko, u funkciji ministarstva bivšeg poljoprivrede, ovaj Živkov, ali nije, on je vrli saradnik Ivane Dulić i takođe sa kvote ove političke organizacije kojoj nikakav značaj neću da dajem ni tokom ove diskusije, ni ubuduće, zato što oni uskoro će biti politička prošlost.
Sada u Kragujevac dolazite prekosutra kao premijer na radnu sednicu Republičke vlade sa novim očigledno potpredsednikom Vlade.
Postavlja se pitanje sa čim ćete vi, pošto se sa takvim objašnjenjem koje je apsolutno neprihvatljivo, uz sve ove zamerke na rad njen kao ministra poljoprivrede i ovog njenog saradnika, koji je pretendent na funkciju ministra poljoprivrede, da dođete pred siromašne Kragujevčane? Pred radnike i pred poljoprivrednike i pred 40.000 nezaposlenih ljudi?
Da li je vama jasno da su ministri iz vaše koalicije, ministar Dinkić, a to će sada da radi i Dulić, ona je ostavila Kragujevčane bez 154 miliona koje je bila obavezna da nadoknadi kao štetu zbog prošlogodišnjeg nevremena i direktne štete na poljoprivrednim usevima, oglušila se o naš zahtev, profesor Mašić je to prosledio.
Čak je i sam gradonačelnik Veroljub Stevanović meni kao poslaniku i gospođa koja je zadužena za agrar i glavni stručnjak je u Kragujevcu prosledila detaljan izveštaj, jedan jedini dinar ona nije dala, i svesno ide čak i na to da jedan od najstarijih instituta, i tu se vraćamo na pitanje ingerencije ovog ministarstva i nauke kod nas, Institut za strna žita, koji postoji od 1898. godine u Kragujevcu, uništava.
Ostavljeni su ljudi bez ičega, a onda se vraćamo na te njene reference i na to kako ste došli vi u tu situaciju. Vi kažete možda je za vas lagodna, nelagodna, mene to ne zanima, vi nanosite, vi direktno, nije ovde problem Ivana Dulić-Marković, ni Goran Živkov, vi ste problem, jer vi direktnu štetu takvim vašim načinom vladanja, samo da vama bude dobro i vašoj koaliciji, da se rastegnete do decembra 2007. godine, ali neće moći, jer će izbori morati da budu ranije da to uradite na štetu svih građana Srbije.
To mi samo služi kao šlagvort, ova njena štura biografija ovde i ova doktorska disertacija, dijagnostika, identifikacija virusa u jagodi.
Potpuno je cela privreda srpska zaražena i to što su pokušali neki predstavnici iz njene političke stranke da kažu kako je to tim stručnjaka, kako su to ljudi koji znaju kuda treba da ide srpska poljoprivreda, to ništa nije novo.
Još 1999. godine, za vreme agresije na našu zemlju i na naš narod, tim stručnjaka sa Ekonomskog fakulteta iz Kragujevca je uradio jednu studiju koja je jedino primenljiva, naravno uz doradu, uz ministre koji vole svoju otadžbinu i koji žele dobro svom narodu, kako da se izvrši neophodno restrukturiranje srpske privrede. Tu nema nikakvih lobija.
Tu se tačno zna koji deo Srbije treba šta da proizvodi, kome da se daju subvencije, kako da se radi, a ne da to ide preko toga, kako se zove taj Slađević, njemu se očigledno usladilo i čovek, uz pomoć Dulićke, delio kredite šakom i kapom. Deset posto provizija, pitate nekoga, tu je vaš poslanik iz Rače, gospodin Zdravković, jedan jedini kredit nije za poljoprivredu podeljen u toj opštini, pouzdano znam, jer mi je najviše predstavki od građana poljoprivrednika došlo iz tog kraja. U Kragujevcu samo tamo gde ta politička organizacija ima članstvo, a cenzus nisu mogli da pređu na izborima, imaju 1,8% glasova.
Vi ćete sada potpredsednika Vlade iz takve stranke, koja u tom gradu nije mogla ni cenzus da prođe i nema nikakav kredibilitet u narodu, da dovedete u Kragujevac prekosutra i da kažete radnicima kako će da dobiju subvencije, kako će da krene proizvodnja, poljoprivreda. Jednostavno je to nemoguće, zato što je u maniru Josipa Broza Mlađan Dinkić pre sedam dana boravio u Kragujevcu, u loše izrežiranoj predstavi, tri lokalne televizije u direktnom prenosu.
Govorili su o tome, odnosno on je obećavao radnicima, obećavao nezaposlenima. Čekaju ljudi i ništa. E, znate šta me sada samo raduje, gospodine Koštunica, to što ćete vi da dođete u Kragujevac i to će da bude odlazeća predstava, jer to su radile i prethodnici pre vas. Kada su došli u Kragujevac ministri iz prethodne DOS-ovske vlasti, čiji ste vi kontinuitet u načinu vladanja, razmišljanja, uništavanja privrede, produkovanja kriminala i korupcije, par meseci posle toga otišli u zaborav.
Jednostavno na izborima te godine sve se završilo, jer ono što je smešno pojedincima ovde koji sede u poslaničkoj klupi, koji su ugodno zavaljeni u svoje funkcije, po upravnim odborima i svuda, nije smešno onim silnim gladnim ljudima u gradu, gde vi gospodo niste mogli da pređete izborni cenzus.
Zato što ti ljudi nisu imali danas da kupe hleb, zato što haraju najgore moguće bolesti, zato što su kriminal i korupcija ono što u vašim redovima Vojislav Koštunica, u maniru Ivane Dulić-Marković, nije uspeo da identifikuje i da dijagnostikuje.
Da ste se suočili na početku sa tim da je u pitanju lopovska, mafijaška organizacija i da ste ih identifikovali, dijagnostikovali, vi ne biste danas imali ovaku situaciju u Srbiji da je narod gladan, da ljudi nemaju nikakvo poverenje u vas, da nemate nikakav kredibilitet, i to je onda na vašu dušu i naravno na vašu odgovornost. Jer funkcija potpredsednika Vlade, takve vlade i takvog bivšeg ministra, a od danas verovatno potpredsednika Vlade, za građane Srbije samo znači jedno - da vi ne želite da razmišljate u dobrom i u pozitivnom pravcu i da vam se kraj bliži.

Hvala vam, gospođice Jovanović, reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Oprostite, izvinite, replika, izvinite molim vas, gospodine Krasiću. Izvolite, gospodine Davidoviću, lično ste pomenuti.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam dužan da za ovom govornicom govorim onako kako jeste i ono što je istina. Zadovoljstvo mi je što se tiče Vlade Republike Srbije da ima čime da se pohvali i biće sigurno zadovoljstvo i građanima Kragujevca da Vlada bude održana u četvrtak u Kragujevcu. Podsetiću vas samo šta je za dve i po godine urađeno u gradu Kragujevcu. Mislim da to do sada nikada nije urađeno.
Što se tiče investicija, devet milijardi dinara je uloženo u grad Kragujevac na različite načine do sada, što zaista nije mala suma. Ono što je suština da je grad Kragujevac se ranije zvao gradom, ali suštinski centri su bili dislocirani iz grada Kragujevca. Centar za elektroprivredu je vraćen gradu Kragujevcu, centar "Telekoma", centar PTT, Kliničko-bolnički centar je prerastao u Klinički centar u gradu Kragujevcu, dugovi od 450 miliona koje je "Zastava" imala su vraćeni i proces privatizacije, koji smo bili obavezni da privedemo do kraja 2006. godine, takođe je pri kraju.
Ono što je dogovoreno i ono što će sigurno biti vezano za strateški razvoj automobilske industrije čućemo i na ovoj sednici Vlade koja bude održana u gradu Kragujevcu. Tako da prosto činjenično stanje govori sasvim suprotno od onoga što smo ovde čuli, i građani Kragujevca će sigurno imati i razumevanje za sve ono što je za njih urađeno do sada, tako da sam siguran da će biti zadovoljstvo svim našim građanima da je Vlada na ovaj način uspela da pokaže i da dokaže da Kragujevac suštinski vrati one atribute koji mu pripadaju, a koje do sada nažalost, do ove Vlade, nije imao. Hvala vam.