Replika na lično spominjanje, narodni poslanik Nikola Novaković.

Poštovani poslanici, kao demokrata u duši od prvog dana ovde se borim za pravo svakog narodnog poslanika da, držeći se dnevnog reda i teme koja je na dnevnom redu, govori gluposti, i to nije zabranjeno Poslovnikom, ali zabranjeno je, i zato sam reagovao sa mesta, kada se sa ove govornice laže.  
Ponovljena laž postaje istina u ušima javnosti, zbog koje sam se javio dr Zoranu Mašiću na repliku. Imena koja ste spomenuli, ne bih ih pominjao, zaboravio sam ih, nisu imena članova stranke G17 plus, bar do sada. Proverili smo za svaki slučaj, jer ne poznajemo ljude.
Dakle, uplašio sam se u jednom momentu da ćete gospodina Petra Matijevića staviti među članove G17 plus. Niste i hvala vam na tome.
Nama je čast ako se za stranku G17 plus vezuju simpatizeri, kao što su članovi Udruženja paora 10O P plus, elitnog udruženja elitnih paora u Vojvodini. Čast nam je ako tako mislite.
Nažalost, nije istina. Oni se samo bore za sopstveni bolji status i hvale ono što je dobro, u ovom slučaju poteze ministra, Ministarstva poljoprivrede i ove Vlade, istom merom koliko i kritikuju kada smatraju da nešto nije u redu.

Samo trenutak, gospodine Novakoviću, ni izraz laž, ni izraz glupost, nisu se odnosili na konkretnog poslanika. U protivnom biste dobili opomenu. Nećemo dozvoliti vređanje poslanika.
Izvolite, gospodine Mašiću.

Pozivam se na Poslovnik, član 104. Mislim da su narodni poslanici dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Gospodin Novaković je ovde uvredio mene, ali neću mu uzvraćati istom merom. Građani sami mogu da procene i proceniće.
Biću spreman, kao što sam ovde javno iznosio, i javno se izviniti upravo tim ljudima za koje tvrdite da nisu članovi G17, ali to što ti ljudi rade, koje vi tako zdušno hvalite, 100 P plus, oni isključivo promovišu G17 plus, isključivo promovišu politiku Ministarstva poljoprivrede, isključivo promovišu gospođu Ivanu Dulić kao ministra, i ti ljudi su bili upravo u Bečeju 2. juna na sastanku, okupljeni po zadatku od strane gospođe Ivane Dulić, pred kojima je rekla da ako ne prođe zakon o poljoprivrednom zemljištu kako ga je ona predložila, da će podneti ostavku na mesto ministra poljoprivrede.
Podnela je da bi otišla na višu funkciju i žalosno je što je podnela da ode na višu funkciju, trebalo je da bude smenjena sa mesta ministra poljoprivrede.
Prema tome, ta grupacija 100 P plus, to su novi arendaši, kako ih zemljoradnici zovu, to su ljudi koji su dobili, upravo stranačkom pripadnošću i simpatijama izraženim javno prema G17 plus, podsticajna sredstva, kupili mehanizaciju, odvojili malo para da uzimaju zemlju u arendu i na tim državnim parama, parama naših građana, oni se bogate, a u isto vreme vas promovišu.
Rekao sam prošli put i ponavljam sada, svi ti kojima ste dali pare i onima kojima niste dali, znači ti naši zemljoradnici glasaće na sledećim izborima za SRS, a to će vreme pokazati.

Reč ima narodni poslanik Saša Vitošević, potom narodni poslanik Paja Momčilov.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani predsedniče Vlade, poštovani članovi Vlade, kolege narodni poslanici, meni je jako drago što je moj kolega poslanik gospodin Mašić konačno vratio temu koja je inače tačka dnevnog reda, a to je izbor potpredsednika Vlade, izbor ministra poljoprivrede, a to naravno podrazumeva da danas analiziramo, zajedno sa predsednikom Vlade, rezultate koje su ti visoki funkcioneri Vlade imali u proteklom periodu.
Zaista mu se zahvaljujem, bez ikakve ironije, gospodine Mašiću, nemojte pogrešno shvatiti, jer i ja želim da o tome govorim danas i da pokušam vama narodnim poslanicima da objasnim, a naravno i građanima Srbije koji prate ovo zasedanje, zašto treba podržati izbor Ivane Dulić-Marković za potpredsednika Vlade i izbor gospodina Gorana Živkova za ministra poljoprivrede.
Naravno, ono što je osnovni princip G17 plus jeste da mi nikada nismo vršili personifikaciju čitave jedne politike kroz jednu ličnost.
Mi program razvoja poljoprivrede, koji je definisan još 98. godine i dan-danas sprovodimo onakav kakav jeste, i možemo da analiziramo šta je iz tog programa sprovedeno, a šta nije.
Dobar deo tog programa, koji inače ne može da se nazove nekom političkom proklamacijom zato što se radi o poljoprivredi, jeste generalno agrarna politika, zacrtan je u Strategiji razvoja poljoprivrede, koju je usvojila Vlada Republike Srbije.
Takođe se kao narodni poslanik zdušno zalažem da ta strategija, ukoliko Vlada odluči, dođe na razmatranje u Skupštinu i da je Skupština usvoji, kako bi narednih godina, jer se radi o dugoročnoj strategiji, ti propisi koji se spominju da treba da budu doneti ne odnose samo na mandat ove vlade nego na čitav period na koji se odnosi strategija poljoprivrede.
Takođe, jedan od osnovnih principa G17 plus jeste timski rad. Zato ne možemo čitavu agrarnu politiku da personifikujemo kroz Ivanu Dulić-Marković, kroz gospodina Gorana Živkova, jer čitav tim ljudi, i to ljudi koji nisu članovi G17 plus, radi u tom ministarstvu, koji su i ranije radili i to se može vrlo lako proveriti.
Takođe se imputira da ne postoji saradnja sa naukom. Samo da podsetim da se Ministarstvo poljoprivrede ne bavi naukom. Ministarstvo poljoprivrede podstiče projekte koji su u domenu poljoprivredne nauke, veterinarske nauke, a naravno postoji ministarstvo koje treba da se bavi naukom i znate dobro ko je ministar i ko rukovodi tim ministarstvom.
Naravno, taj timski rad za koji se mi zalažemo je upravo dao rezultate za vreme mandata gospođe Ivane Dulić-Marković.
Da bismo mogli dobro da analiziramo rezultate, što je moj kolega gospodin Mašić i radio sve ovo vreme, jeste da moramo da se podsetimo šta je zatečeno u srpskoj poljoprivredi, pa možemo da pričamo i o 2000. i o 2003. godini, kada je ova vlada preuzela mandat.
Vratiću se malo u istoriju, biću vrlo kratak, ali moramo, da bismo odslikali razliku i da se jasno vidi šta je urađeno u proteklom periodu. Dvehiljadite je zatečena srpska poljoprivreda bez jasne strategije, bez jasnog puta kojim su mogli da se rukovode poljoprivredni proizvođači.
Državna administracija, kroz instrumente koje je posedovala u to vreme, isključivo je brinula o velikim kompleksima, dakle kombinatima, a očigledno je da ta briga nije dala rezultate, jer znamo u kakvom su stanju ti kombinati danas.
U to vreme poljoprivreda, ne samo ona, već i neke druge grane, ali danas govorimo o njoj, bila je zaštićena visokim carinama i praktično potpuno nije bila izložena uticaju konkurentnosti, pa samim tim nije mogla adekvatno da se razvija, već su i poljoprivredni proizvođači jednostavno bili ušuškani, nisu mogli tržišno da posluju i samim tim nisu imali motiva da razvijaju kako svoja gazdinstva, tako i da unapređuju poljoprivrednu proizvodnju.
Takođe da vas podsetim tada su bile na snazi dozvole za uvoz, kako poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, tako i dozvole za uvoz repromaterijala za poljoprivredu.
Takođe ću vas podsetiti da su te dozvole dodeljivane potpuno netransparentno, što je naravno dovelo upravo do bogaćenja pojedinih kompanija, koje danas mogu da nastupaju i da rade ono čega smo svedoci svi u srpskoj poljoprivredi.
Poljoprivreda nije imala u to vreme nikakve kvalitetne izvore finansiranja. Da vas podsetim, do 95. godine srpska poljoprivreda se finansirala isključivo iz primarne emisije, a to je dovelo do hiperinflacije, ne samo zbog finansiranja poljoprivrede, već i drugih grana privrede, do potpunog urušavanja sistema celokupnog u državi Srbiji.
Čak od 1995. godine pa do 2003. godine poljoprivreda, bilo da je reč o pravnim licima, bilo da je reč o poljoprivrednim gazdinstvima, isključivo su imali pristup skupim bankarskim kreditima.
Dakle, nije bilo moguće na bilo koji drugi način, a znamo da to naši paori i naši seljaci nisu mogli sopstvenim snagama da finansiraju, a nisu imali pristup bankama, jer znamo u kakvoj su situaciji i banke bile u tom periodu, što znači da je poljoprivreda bila prepuštena stihiji.
Godine 2003, prema analizama Svetske banke, svega 20 miliona evra, kažem pošto nisu postojali drugi izvori finansiranja, banke su plasirale, uglavnom su to bile investicije u sferu poljoprivrede.
Podsetiću da 2005. godine, takođe prema analizama svetskih institucija, 500 miliona evra je investirano u poljoprivredu, ne u prehrambenu industriju, već govorim o poljoprivredi, i to obuhvata direktne investicije koje ova vlada premijera Koštunice i ministarstva, naravno iz budžeta, jer to su pare građana Srbije, investirala je u poljoprivredu kroz dugoročne kredite, kroz kratkoročne kredite, kroz bespovratna sredstva i, naravno, subvencijama po raznim osnovama.
Takođe, ono što su svi shvatili u Srbiji još 2000. godine, a to je počelo da daje rezultate tek u poslednje vreme, složićete se sa mnom, nemoguće je tako brzo srediti neke stvari koje su godinama urušavane iz raznoraznih razloga, jer znamo u kakvoj je situaciji bila ova zemlja, i pod sankcijama, izložena drugim pritiscima i nije samo reč o politici koja se vodila, i ti negativni uticaji se ne mogu ispraviti za ovako kratko vreme.
Lično bih voleo da je ovo ministarstvo poljoprivrede proteklih godina od kada upravlja srpskom poljoprivredom uradilo mnogo više, ali verujem da su uradili sve što su mogli i koliko su finansijska sredstva u budžetu dozvoljavala da to urade.
Ono što je bitno, bavljenje poljoprivredom nije više test patriotizma u Republici Srbiji, a podsetiću vas da je u devedesetim godinama to bio test patriotizma, jer nisu postojali drugi instrumenti da se ljudi stimulišu da se bave poljoprivredom, već se pozivalo na prehrambenu sigurnost, da mora da se proizvede hrana, a opet u vreme hiper inflacije, obećate cenu pšenice, dok se ta pšenica isplati, ta cena izgubi svoju realnu tržišnu vrednost.
Takođe bih da podsetim da su u to vreme postojale zaštićene cene ili zaštitne cene, koje su takođe onemogućavale poljoprivredne proizvođače da posluju tržišno i držao se taj socijalni mir, naravno, iz opravdanih razloga, ne kažem da je to rađeno namerno na štetu poljoprivrednika, ali jednostavno ta politika nije dala dugoročno dobre rezultate.
Dakle, ovo je bilo neko zatečeno stanje da biste mogli da shvatite šta je urađeno u proteklom periodu. Takođe, vrlo bitan podatak, izvinjavam se što se ponovo vraćam na protekli period, od 92. godine do 2000. godine, poljoprivreda je u tom periodu, pa u pet godina, imala negativnu stopu rasta, a za primer ću vam dati da je 2000. godine bila za 21% stopa rasta niža od nivoa 1992. godine, dakle katastrofalna situacija.
Šta je to Ministarstvo poljoprivrede uradilo? Pokušaću prvo sa globalnim ciframa.
Hronično negativan saldo spoljnotrgovinske razmene u periodu od osam godina, dakle od 1996. godine pa do 2003. godine, to je sedam godina, bio je negativan i tada je iznosio, recimo, prosečno oko 410 miliona američkih dolara. U 2004. godini je iznosio 925 miliona dolara, dakle skoro duplo više ili skoro cela milijarda.
Pored organizacionih promena, formirana je Uprava za zaštitu bilja, Uprava za veterinu, a uskoro će biti kada bude usvojen zakon o poljoprivrednom zemljištu i uprava za zemljište, dakle, na jedan vrlo kvalitetan i organizaciono savremeni način Ministarstvo se osposobljavanja da može da odgovori zahtevima poljoprivrednika.
Često se u prošlosti postavljalo pitanje ko su korisnici agrarnog budžeta, kome se Ministarstvo poljoprivrede obraćalo, ali se nije znalo i zato je Ministarstvo poljoprivrede odmah po uspostavljanju vlasti ove nove vlade organizovalo projekat, i sprovodi ga do dana današnjeg vrlo uspešno, registracije poljoprivrednih gazdinstava.
Ogroman broj odnosno preko 200.000 poljoprivrednih gazdinstava je registrovano i danas se zna kome se Ministarstvo poljoprivrede obraća, kome daje novac, kako se troši i može da prati rezultate koji se postižu na tim poljoprivrednim gazdinstvima.
Takođe, tokom prošle godine uvedena je jedna socijalna komponenta, a to je što su u okviru već registrovanih poljoprivrednih gazdinstava identifikovana tzv. nekomercijalna poljoprivredna gazdinstva, dakle, ona gazdinstva koja ne mogu tržišno da posluju, dobar deo tih gazdinstava su starača domaćinstva, i tim domaćinstvima se aktivno pomaže kroz bespovratnu pomoć.
To jeste politika i ove vlade i G17 plus, a to je proces transformacije i tranzicije je težak, a mi moramo pomoći onima koji ne mogu da se snađu u tom procesu da bi svi, dakle, kao kompletan narod uspeli da prevaziđemo ovaj težak period.
Takođe je napravljen program mera za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje, i o tome je već bilo reči od prethodnih govornika, to je model kratkoročnog i dugoročnog kreditiranja, i taj fond se iz godine u godinu uvećava, i to su te direktne investicije u poljoprivredu. Svi dobro znamo u kakvom je stanju bila zatečena poljoprivredna mehanizacija.
Jako puno tih sredstava je uloženo upravo u osavremenjavanje poljoprivredne mehanizacije. Podeljeno je 5.000 dugoročnih kredita, 33.000 kratkoročnih kredita i 8.000 bespovratnih sredstava za projekte koji se na vrlo transparentan način odobravaju.
Ovde je izrečena, nadam se ne iz zle namere, jedna neistina.
Naime, govori se da ministar tamo sedi u kabinetu, i otprilike deli te poljoprivredne kredite kako kome stigne i kako hoće. Moram da podsetim javnost da podelu i dugoročnih i kratkoročnih kredita, prema definisanim kriterijumima Vlade Republike Srbije, vrše komercijalne banke koje su odabrane na tenderu. Za ovu godinu ih ima ukupno 25. Znači, nemojte dovoditi u zabludu građane Srbije.
Takođe se otpočelo sa sprovođenjem velikog projekta za osavremenjavanje poljoprivrednih stručnih službi, a pre svega na osnovu iskustava zemalja u tranziciji, i održan je i veliki broj stručnih skupova i seminara i na tome se aktivno radi, jer kao što je moj kolega Mašić rekao, bez nauke nema poljoprivrede.
Upravo nauka koja se sprovodi na fakultetima, na institutima, Ministarstvo poljoprivrede kroz funkciju stručnih službi treba da implementira na terenu, a ne da se Ministarstvo poljoprivrede bavi naukom.
Uveden je tržišni informativni sistem u poljoprivredi, koji predviđa praćenje kretanja cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda na tržištu i omogućava uvid svim poljoprivrednim proizvođačima da na taj način definišu kako i na koji način će prodavati svoje proizvode i po kojoj ceni.
U toku je vrlo detaljna analiza uvoza zaštite poljoprivrede u okviru kojih se detaljno analizira institut tzv. posebne dažbine na uvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, pre svega u svetlu unapređenja stalnog dijaloga sa EU. Zašto je ovo vrlo bitno.
Upravo je vrlo bitno da se ne bi dogodilo, kako mnogi strahuju, da u ovoj zemlji neće biti dovoljno hlebnog žita, stočne hrane, da neki glasnogovornici Bogoljuba Karića, koji su bili za ovom govornicom, ne bi opet mahali salatama. Znači, mora da postoji institut praćenja bilansa poljoprivrednih proizvoda, kako bi se brinulo o sigurnosti stanovništva po pitanju ishrane.
U tom kontekstu Ministarstvo je izašlo sa vrlo preciznim analizama, pošto pokušava da se unese panika u stanovništva da neće biti dovoljno hlebnog žita. Pročitaću vam samo dva parametra. Rod pšenice 2005. godine bio je 2.007.000 tona. Očekivani rod za 2006. godinu je 1.600.000 kilograma. Iz već poznatih razloga, ne zato što je Ministarstvo poljoprivrede vodilo kampanju protiv setve pšenice, što nije istina, već zato što su agrometeorološki uslovi bili nepovoljni tokom 2005. i 2006. godine.
Da podsetimo da su početne zalihe iznosile 461.858 tona. Očekivane zalihe u trenutku žetve će biti oko 252.000 tona. Potrebe za ishranu našeg stanovništva su oko 1.800.000 tona. Sami izračunajte da li ćemo imati dovoljno pšenice.
A to da Ministarstvo propagira da li da se ovo seje ili ne, jedna kultura, sejte kukuruz, sejte pšenicu, to Ministarstvo ne radi i neće nikada ni raditi.
Dakle, po prvi put poljoprivredni proizvođači mogu sami da odluče na osnovu tržišnih uslova šta im se najviše isplati da seju. Gospodo, zar toliko potcenjujete naše poljoprivrednike. Da li neko njega može da natera da seje pšenicu, ako on ne može da prihoduje ni 9.000 dinara po jednom hektaru, a pogotovo u uslovima tržišnim koji vladaju u našoj zemlji, ukoliko može da se bavi povrtarstvom, voćarstvom ili setvom nekih industrijskih kultura.
Naravno da ne, izašli smo iz dirigovane ekonomije, nemamo više institut zaštitnih cena, država određenim merama i instrumentima može da koriguje, što je i definisano strategijom, na koji način i u kom pravcu treba da ide srpska poljoprivreda. Poljoprivrednik treba da odluči na koji način i koji će od tih puteva izabrati da koristi.
Takođe je u današnjoj raspravi potegnuto pitanje genetski modifikovanih organizama, ili kako se to precizno kaže GMO hrane. Po nekoliko puta podsećam i javnost, a i vas, kolege poslanici, 2001. godine je upravo na inicijativu Ivane Dulić-Marković, koja je bila direktor saveznog Zavoda saveznog za genetske resurse, životinjske i biljne genetičke resurse, usvojen zakon u saveznom parlamentu o genetski modifikovanim organizmima.
Upravo tim zakonom je u potpunosti uređena oblast proizvodnje, uvoza i istraživanja u oblasti genetski modifikovanih organizama. Ne možete njoj nikako imputirati da je ona odgovorna za tu oblast. Ona jeste odgovorna, ali za uvođenje reda u tu oblast, a upravo je u raspravi i zakon o organskoj poljoprivredi, koji će takođe detaljno urediti obeležavanje krajnjih proizvoda ukoliko oni sadrže u sebi genetski modifikovane organizme.
Molim vas, nemojte zloupotrebljavati neznanje naše javnosti, jer to je uskostručna oblast. Čak ne smem da dopustim sebi da raspravljam o toj oblasti, jer izuzetno je komplikovana, ali tvrdim, i to je vama poznato, da je ta oblast konačno uređena i pod kontrolom. Ona pre 2000. godine nije bila uređena.
Takođe, pozivate se da ova vlada ili kako ste vi rekli G17 plus ima animozitet prema određenim institutima, naučnim institucijama, fakultetima.
Samo da vas podsetim, gospodin Malešević je direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Znate da je Vlada osnivač tog instituta. Ako ova vlada ima nešto protiv gospodina Maleševića, verovatno bi ga do sada smenila. Molim vas, nemojte da širite takve dezinformacije.
Gospodin Malešević je izuzetan stručnjak. To što gospodin Malešević iznosi određene političke ocene, lično sam par puta pozvao profesora Maleševića da onda osnuje političku stranku, a dobro znate da gospodin Malešević ima političku stranku, samo se ne poziva na nju, nego istupa kao direktor instituta i iznosi određene političke ocene.
Daj bože, ovo zaista uzimam sebi za slobodu da u ime Ivane Dulić-Marković kažem, da je Ivana bila stipendista pojedinih stranih kompanija. Nažalost, u to vreme kada je mogla da bude stipendista, ova zemlja je bila pod sankcijama, pa je malo ljudi moglo da koristi stipendije. Nemojte, prvo naučite da se pojedine kompanije izgovaraju kako treba, pa onda imputirajte nekome da je bio stipendista nekih stranih kompanija, što naravno nije zlo. Daj bože da što više naših stručnjaka budu stipendisti stranih kompanija.
Zašto Ivana Dulić-Marković kao potpredsednik Vlade Srbije? Znam zašto je G17 plus predložila premijeru Koštunici Ivanu Dulić-Marković. Verujem da znam zašto je i gospodin Koštunica podržao i predložio to parlamentu. Zato što gospođa Ivana Dulić-Marković je bila ključni čovek u timu profesora Labusa u pregovorima sa EU.
Dobro znate da najosetljiviji segment upravo pregovora i potpisivanja sporazuma koji nas očekuje u budućnosti jeste upravo oblast poljoprivrede, agrarne politike.
Zato gospođa Ivana Dulić-Marković, sa čitavim timom ljudi koji rade u Vladi Republike Srbije, može da taj posao iznese do kraja i nastavi. Zato Ivana Dulić-Marković treba da bude potpredsednik Vlade, pored ostalih funkcija, da nastavi taj vrlo značajan posao oko evropskih integracija.
Verujem i znam, a to sam rekao na početku, da G17 plus jedino što podržava to je timski rad, da će gospodin Goran Živkov, kao budući ministar poljoprivrede, ukoliko ga ovaj parlament izabere, izuzetno kvalitetno nastaviti da radi posao ministra poljoprivrede koji je započet, zato što je on samo deo tima, a ne on kao pojedinac da vodi čitavo Ministarstvo.
Sa tom praksom je prekinuto još 2000. godine, bar kada je reč o G17+, i mi ćemo se truditi da takve principe prenesemo i drugim parlamentarnim strankama, jer jedino timskim radom može ovoj zemlji da bude bolje.
Ukoliko prepustimo vlast u ruke pojedinaca, gospodo, vraćamo se u diktaturu. Zahvaljujem se i pozivam vas da podržimo ove kandidate za mesta ministra i potpredsednika Vlade, zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, a neka se pripremi narodni poslanik Nadica Momirov. Izvolite.

Hvala. Poštovane dame i gospodo, evo mi danas raspravljamo o rekonstrukciji Vlade na jedan čudan način, u atmosferi pogroma, slobodno mogu tako da kažem, koja se vodi protiv stranke Srpske radikalne.
Nije čudo, interesantno, sticajem okolnosti, upravo osoba kojoj treba da pružimo podršku u ovom parlamentu da bude potpredsednik srpske vlade, u vremenima kada je srpskom narodu i srpskoj državi možda najteže u svojoj istoriji, vođa je tog pogroma i ona kaže kako treba zabraniti stranku zbog fašističkog delovanja, zbog govora mržnje, sve jednim toplim ljudskim rečnikom pristupiti eliminaciji nekoga da bi bio nešto.
Kolko mene sećanje i znanje služi, da bi postao, ako ćeš nekoga da eliminišeš, jeste nacistički i fašistički princip koji je dobro znan. No, da se ostavimo toga, dokaza kako se ko ponaša, a šta priča za druge, imamo dovoljno, samo je jedan interesantan podatak koji ću sada kazati. Znam da je to možda i opasno kazati.
Antisemitsko delovanje dela Vlade premijera Koštunice se u Srbiji i te kako iskazalo. Gde je centar tog antisemitskog delovanja lako je dokazati. Iz ove zemlje je proteran kapital jevrejski, a u ovoj zemlji se ne dozvoljava, gle slučajnosti, jednoj drugoj velikoj slovenskoj zemlji da plasira svoj kapital.
Samo da vas podsetim ukratko, Kardan spada u pet najvećih i najmoćnijih finansijskih korporacija Izraelu, "TBI" koji je ovde imao osiguranje u "Dunavu", i koji je ovde imao lizing kompaniju, i koji je želeo ovde da osnuje banku, bukvalno je najuren.
Ko je to fašista i ko je to antisemita, zamislite se dobro gospodine premijeru, koji su to ljudi i kojoj oni političkoj grupaciji pripadaju? Da ne idemo na neke druge trivijalne stvari.
Elem, mi smo jasno rekli, poslanici SRS neće glasati za gospođu Ivanu Dulić da bude izabrana na mesto potpredsednika Srpske vlade.
Dobili smo obrazloženje, jedno tanko obrazloženje, koje je, neću da kažem da je sramno, ali je neprimereno. Čuli smo usmeno obrazloženje, koje se svelo „zbog koalicionog dogovora“. Ne znamo šta to znači, pa argumentacija ne može da zadovolji bar mene, a verujem ni građane Srbije.
Osnovni razlog zašto osporavamo gospođu Ivanu Marković Dulić i ovog gospodina koji treba da je nasledi jeste, prvi, što vodi i vodila je poljoprivrednu politiku ove zemlje suprotno intencijama EU, što ćemo vrlo lako i dokazati.
Drugi razlog je to što je nizom štetnih mera, koje su koruptivne prirode, dovela poljoprivredu Srbije u nezavidan položaj.
Ajde da krenemo od EU, da nam bude jasno. Osnivačkim ugovorom EU u članovima 32. i 38. donosi načela zajedničke poljoprivredne proizvodnje, pa pod tačkom a) kaže: povećanje produktivnosti upotrebom tehničkog razvoja, racionalizacijom proizvodnje, optimalnim korišćenjem faktora proizvode, radnom snagom; povećanje životnog standarda poljoprivrednika, povećanje zarada zaposlenih u poljoprivredi.
Kako izgleda ta zarada naših poljoprivrednika od 2000. godine do danas lako se može videti iz statističkih podataka Zavoda za statistiku Srbije, neću sada to da pokazujem, to članovi Vlade moraju dobro da znaju. Kako izgleda proizvodnja, evo samo jedan primer. Evo ovaj stočni fond, od 1997. ovo su realni rezultati politike Vlade do 2000. godine i Vlade koja je nastavila: pad proizvodnje svinja, pad proizvodnje goveda, to su rezultati.
A ono što je rečeno da ćemo ove godine možda prvi put uvoziti žito zato što je umesto 800, 700 hiljada hektara, koliko je normalno da ova zemlja zasadi, zaseje naravno (hvala vam, to je prava ispravka sa pravog mesta i ja vam se zahvaljujem, data je od poljoprivrednog proizvođača i dobronamerna je, nadam se), doći ćemo u poziciju da smo zasejali oko 500 hiljada, da možda prvi put uvozimo i hlebno žito.
Reče moj prethodnik - nije Ministarstvo kazalo nemojte sejati. Jeste kazalo i možemo citate da vam damo, i na kojim sastancima je pričano, da to nije ekonomično proizvoditi. I kako je to urađeno, nema premija, to ti je najlakši način kad iskažeš svoj stav prema tome.
Kaže se dalje, stabilizacija tržišta poljoprivrednih proizvoda, garancija snabdevanja, snabdevanje potrošača po razumnim cenama, i tu se završavaju ciljevi prvobitni. Kako je naše tržište snabdeveno? Mi i dan-danas patimo zbog nedostatka sezonskog povrća i zavisni smo od okolnih zemalja, Turske, da ne kažem drugih, Italije, Bugarske, odakle se sezonsko povrće uvozi. Taj cilj nije ostvaren.
Potrošača po razumnim cenama; e, idite na pijacu, napunite cegere, pa ćete videti šta su to razumne cene, kada građani Srbije imaju 20.000 prosečni lični dohodak. Naravno, ima i onih koji mnogo bolje žive i rade. No, ako sledimo šta je EU radila od početka, znamo šta je, ona je dve trećine budžeta trošila na poljoprivrednu proizvodnju. Sad je to svela na polovinu budžeta. Merama visoke protekcije štitila je poljoprivrednu proizvodnju, i to je istina, i to mora da radi svaka ozbiljna i odgovorna vlada koja hoće da bude deo Evrope.
Dalje, Lisabonskom konvencijom je jasno rečeno da selo i poljoprivredno dobro moraju biti stavljeni u centar pažnje i razvoja EU, zato što pripada 90% EU ruralnom delu, a 50% stanovništva živi, kao i kod nas 48% stanovništva.
I došli smo do konačno ovih Pišlerovih reformi iz 2003. godine koje su kazale - nećemo više plaćati ni koliko nam date proizvoda da vam više damo, nećemo više ni koliko imate više zemlje obrađene da vam platimo, nego plaćamo farmu i farmera.
To je princip savremene Evrope, a o tome ni traga nema. Vaša strategija je konstatovanje stanja i zbir lepih želja. Strategija mora da ima instrumente kojima će nešto da reši. Vi uvek kažete, srpski radikali kritikuju samo i obrušite se na Mašića i dobacujete kao huligani iz klupa da bi nas dekoncentrisali.
Da ste vi odgovorna ekipa, vi biste sledili ono što je intencija Evropske unije, ne biste ukinuli premije i subvencije za sve ono što ste ukinuli, dali ste samo za soju i uljanu repicu, i to se zna zbog čega, nećemo sad o tome pričati, i o tome ćemo kazati šta imamo da kažemo.
Vi biste išli na regionalizaciju naše proizvodnje i podsticanje. Zna se šta, ako nam dajete Pešter, na Pešteru bi vi podigli pad proizvodnji ovaca i imate gde da izvodite. Znaju se arapske zemlje koje vape, da ne govorim šta ste u Mramorku radili, u klanici, umesto da pomognete proizvodnju i izvoz, radili ste sve da bi to sprečili.
Ako ste odgovorna vlada, onda bi vaša sredstva koja ste usmeravali na ime, a ne na isplativost projekta, uložili u Mačvu, Srem, gde su termalne vode, da se naprave plastenici i proizvodnja onoga što uvozimo u velikoj meri.
Ono što vi radite i što su vaši rezultati, to je statistika koju imamo. Ta statistika kaže, vi kažete - ranije nije valjalo. Godine 2000. 39 miliona deficita, 2003. godine 250 miliona američkih dolara deficita, u poljoprivrednoj razmeni, to su vaši rezultati.
Kakva je situacija seljaka, koji su prihodi seljaka, onih paora. Neko je u listu "Danas" potpisao grupu 101, pa kaže - kuka za paorima, a onda u potpisu prof. dr. Od kada su profesori, Vlaoviću, paori, je l' se to dogodio neki nov savez, izmešali ste se?
(Mika Vlaović, sa mesta: Je l' tražite odgovor?)
Ne, ne tražim, samo konstatujem.
Interesantna je stvar, govori se kao veliko postignuće - organska proizvodnja hrane. Organska proizvodnja hrane vam je rečena u ovoj studiji, Švajcarci su vam radili kakva je situacija kod nas, uzeli su Albance, Bugare i nas, ovo je iz ove godine saopštenje, gde se kaže da ovde to postoji samo u naznakama.
Kazaću vam tačno i egzaktno, ako vas interesuje, koliko je hektara zemljišta obrađeno time.
Ako hoćete u Evropu, onda morate da brinete danas o bezbednosti hrane, o zdravstvenoj bezbednosti te hrane.
Uništili ste sanitarnu zaštitu na granicama, i govorili smo i govorićemo vam na milion primera kako ste kršili sve moguće propise i dozvolili uvoz biološki neispravnih biljnih proizvoda, semena za osemenjavanje iz Holandije, a znate da je tamo bilo ludih krava.
A ta priča što ste sada izašli i kazali da mi obmanjujemo javnost o uvozu genetski modifikovane hrane, izvinite, Savezna vlada na 59. sednici 4. jula 2002. godine donosi odluku da se, mimo zakona, uveze genetski modifikovana soja. Vlada nema pravo na to. Miroljub Labus ucenjuje.
Gospodo, pogledajte ovde, Ivana Dulić-Marković, potpisnik uvoza genetski modifikovane soje, pa ne samo to, nego gledajte koliko je dala u izveštaju uvoza te soje. Koliko je to opasno za narod, neću govoriti. Moji drugovi još imaju da govore. Fala bogu, ide ovaj zakon o poljoprivrednom zemljištu i organskoj proizvodnji, pa ćemo ovo u načelu svi potanko da iznesemo.
Prema tome, gospodine premijeru, ogrešili ste se teško o srpsku nauku i agro-poljoprivredu. Dvadeset hiljada inženjera kvalifikovanih, vrhunskih stručnjaka među njima ima dovoljno, mogli ste da izaberete u vaš kabinet. Kako ste izabrali ove ljude? Na osnovu ovoga što ste nam dali mi ne vidimo, na osnovu njihovih rezultata ubeđeni smo da rade protiv interesa poljoprivrede. Ne kažemo namerno, najverovatnije iz neznanja. Vi koji ćete glasati za ovakve nestručnjake i ove ljude koji su nam ovo uveli, neka vam bude na čast, otadžbina vam to neće zaboraviti.

Reč ima narodni poslanik Nadica Momirov,  a neka se pripremi narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Poštovani gospodine predsedniče Vlade, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas sam veoma ponosna.
Ponosna sam iz tri razloga, podržavam i dajem doprinos radu Vlade, a samim tim i Srbiji, da nastave reforme koje vode u stanje normalne i funkcionalne države, gde će svi građani imati sigurnost, gde će svako moći da se iskaže prema svojim mogućnostima, gde će postojati poverenje institucije i gde ćemo svi osećati optimizam.
Ponosna sam što sam član G17 plus, stranke koja je dala i daće značajan doprinos reformama i koja nedvosmisleno vuče Srbiju ka kvalitetnijem životu svih građana, koja nas vodi u EU, stranka koja ima odlične ljude i koja daje najbolje, a iz redova najboljih su svakako gospođa Ivana Dulić-Marković i gospodin Goran Živkov.
Kao treće, ponosna sam kao građanka Subotice, jer Ivana Dulić-Marković je iz Subotice, iz jedne od najuglednijih porodica, majka je dvoje sjajne dece. Njena porodica je ponosna na nju i rezultate njenog rada, a ponosna je i cela Subotica.
Što se tiče rezultata rada Ministarstva poljoprivrede, ne treba pričati puno, treba pitati seljake, poljoprivredne proizvođače, treba pitati obične vredne ljude, a ne političare. Treba pitati poljoprivredne proizvođače koji su se danas javljali na telefon poslaničkog kluba G17 plus, koji pružaju podršku ministarki poljoprivrede i stranci G17 plus.
Treba takođe pitati, kao mog druga iz osnovne škole, koji me je sreo jednom na ulici i zamolio me da se zahvalim ministarki poljoprivrede za pomoć, koja je doprinela da njegova porodica ima načina da finansira svoju porodicu. On je izgubio posao, i zahvaljujući tome što je registrovao svoje poljoprivredno malo gazdinstvo i dobio mali kratkoročni kredit, uspeo je da započne poljoprivrednu proizvodnju. Takvih porodica ima najmanje 53.000 koje su omogućile svojim porodicama da nastave normalan život i takvih porodica će biti još.
Što se tiče rezultata rada Vlade, navešću samo nekoliko. Suficit u budžetu Srbije, prvi put posle 65 godina je u plusu, otpisani su dugovi, za dve godine smanjen spoljni dug države za 2,3 milijarde dolara, Svetska banka proglasila je Srbiju svetskim šampionom u brzini reformi i ambijentu za strana ulaganja.
Veće strane direktne investicije: za dve godine iznose 2,2 milijarde dolara. Manji je spoljnotrgovinski deficit: smanjen je za 17% u odnosu na 2004. godinu. Zatim, smanjeni su porezi. Ono što je najvažnije, to je da država vraća dug penzionerima u iznosu od 43,5 milijardi dinara, koji je nastao devedesetih godina i početkom 2000. godine. Dobili smo efikasnu i štedljivu državu, sprovodimo efikasnu reformu poreskog sistema, jeftini stambeni krediti, krediti sa samozapošljavanje, fond za podršku mladih talenata itd.
Deo te vlade i svoj značajan doprinos dali su i gospođa Ivana Dulić-Marković i gospodin Goran Živkov. Zato pozivam sve poslanike da glasaju za ovaj predlog, jer sa ovim promenama u Vladi, rezultati Vlade će biti još bolji.
Protiv Ivane Dulić-Marković su radikali. Zašto? Zato što Ivana vodi Srbiju u Evropu, a radikali neće u Evropu, jer tamo su red, rad i disciplina, a to ne odgovara radikalima. Rezultate rada SRS smo imali prilike da vidimo i nadam se da nećemo imati priliku da ponovo to gledamo. Vi ste se ovde izjasnili da ste protiv Ivane Dulić-Marković, a G17 plus je protiv politike SRS.