Gospodine Markoviću, niste bili jutros kada smo raspravljali o ovim amandmanima. Mi se nismo javljali povodom amandmana Odbora za finansije.
(Presednik: Molim vas, gospodine Krasiću, pošto je toliko hvalospeva na vaš račun, ja molim malo tolerancije, a tiče se svih, izvinite, molim vas. Sada je pitano, stalno zaboravljam. U petak neće biti sednice, mnogo vam hvala, tako da planirate svoje vreme. Hvala mnogo. Izvolite, nastavite, gospodine Krasiću.)
Evo o čemu se radi. Odbor za finansije je pokušao da prihvati našu inicijativu, našu ideju o usklađivanju ovih iznosa i to je uradio sa nekoliko svojih amandmana. Sada ja ne znam, ovde nigde ne piše da li je Vlada saglasna sa ovim amandmanima Odbora za finansije.
Verovatno da jeste, ali na šta želim da skrenem pažnju. Vidite, član 35a koji predlaže Odbor za finansije je u suprotnosti sa kompletnim obrazloženjem ovog predloga zakona. Evo, da pročitam šta Odbor za finansije predlaže, to je u onom delu gde su prelazne i završne odredbe ovog zakona, kaže: "Prvo usklađivanje dinarskih iznosa, saglasno članu 2a ovog zakona, izvršiće se u januaru 2008. godine".
Naša ideja kada smo podnosili amandmane nije bila da ovi iznosi, a sad da vas podsetim da se tu radi i o iznosima od 3.000, 3.500, 5.000 itd. nije valjda moguće da smatrate da će do, praktično, 2008. godine to da bude merilo na osnovu koga će da se utvrđuje materijalni položaj i ekonomsko stanje nekog pojedinca. Čak i pod uslovom da imamo inflaciju od 1% na godišnjem nivou, opet ovako nešto ne može da se predloži, da se usklađivanje vrši od 1. januara 2008. godine.
Kako da se vrši usklađivanje? "Izuzetno od stava 1. ovog člana, prvo usklađivanje dinarskih iznosa iz člana 4. i člana 25." (a član 4. se odnosi na zarade, član 25. je ono što sam malopre pričao) "izvršiće se u januaru 2007. godine, za period od prvog dana narednog meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra 2006. godine.
Usklađeni dinarski iznosi iz stava 2. ovog člana primenjuju se od prvog dana narednog meseca po objavljivanju tih iznosa".
Molim vas, vi ste zaboravili na član 15a, to je obuhvaćeno, ali zaboravili ste na druge odredbe, ovo što se ne uračunava, 5.000 dinara u okviru zarade, zaboravili ste na druge odredbe i član 2. i član 5. i član 6, 7, 8. itd.
Šta može da se zaključi na bazi ove svojevrsne igrarije? Može da se zaključi da, za javnost ima da zvuči da je nešto urađeno, smanjene su neke poreske stope, podignuti su neki iznosi koji su obuhvaćeni poreskim oslobađanjima, ali to će da stupi na snagu 1. januara 2007. godine, a usklađivanje tek od 1. januara 2008. godine, a u 2006. godini desiće se, prihvatiće se promena ovog zakona samo u pogledu zapošljavanja novog za 2006. i 2007. godinu.
Član 34 – ne utvrđuje se i ne plaća porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva, tu se slažemo.
Član 35. – "Na otuđivanje i plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana ostvaren u 2006. primenjuju se odredbe ovog zakona". Misli se na izmene i dopune, misli se na smanjenje sa 4 na 3, sa 10 na 5 i određivanje dve poreske stope, u zavisnosti od raspona ukupnih prihoda u toku godine.
Praktično, velika fiskalna reforma se svela na spisak želja, dve-tri konkretne stvari, a sve drugo sa odloženim dejstvom, pa čak i odložena indeksacija i mislim da je sada već trenutak da se i Vlada, i Ministarstvo, Odbor za finansije i sve poslaničke grupe koje čine vlast skupe, pogledaju da li je to ono što treba da se promeni u ovom zakonu kao što se predlaže, da li ono ovako umiksovano može nešto da znači i da li je to, kojim slučajem, opet neka magla koja se baca građanima, velika najava.
Samo da vas podsetim, toliko stvari je ovde spektakularno najavljeno, ali u prvom izlasku zakona u "Službenom glasniku RS" i prvog dana primene zakona dolazi do stravičnog sudara koncepcije Vlade RS sa stvarnošću. Naravno, uvek stvarnost pobedi lepe želje.
Upravo zbog toga i pozivam Vladu da još jednom preispita ove stvari, jer stvarno ne možete ničim racionalnim da objasnite ovu ideju koju sprovodite. U doba suficita vi radite ovo. Mogao bih da zaključim da najavljujete suficit i za 2007. godinu, ali se plašim da kažem, jer kod vas ne znam šta znači suficit.
Ovde suficit nije u obrnutoj srazmeri, u nekoj je poremećenoj srazmeri. Što je veći suficit ovde, to su veće poreske stope. Što je veći suficit, to je veća obaveza za građane. To treba da bude obrnuto.
Ako ima toliko mnogo para, zbog toga što je novi zakon o porezu na dodatu vrednost ipak učinio nešto svoje, dao neke pozitivne rezultate za budžet i samo za budžet Republike Srbije, onda morate na drugim mestima da popuštate, jer ne može da se izdrži.
Postoje grupe, kategorije građana koje ovo ne mogu da izdrže. Neću da pričam ko sve zove telefonom, ali ne mogu ljudi da izdrže. Neki put dođem do zaključka kao da se kreatori ekonomske politike u Srbiji ne šetaju ulicama, kao da ne obilaze ove naše gradove. Valjda na nekoj tribini čujete neku ružnu reč, u smislu žalbe, na postojeće stanje, prigovor.
Ako se politika Vlade Republike Srbije vodi po sistemu – sve ćemo da uradimo da se statistički ovako predstavimo nekoj eliti iz inostranstva, kako smo navodno nešto dobro uradili, a da to niko ovde ne oseti ili oseti tako mali broj građana Republike Srbije, onda je to pogrešna politika, onda je to neuspešna politika.
Valjda krajnji efekat politike treba da bude da što veći broj građana uživa u nekim blagodetima jer mu je država stvorila uslove, jer je država omogućila građanima da njihove sposobnosti dođu do izražaja. Ovako ne vidim da omogućavate, nešto selektivno birate, probirate, tražite, sanirate neke stvari.
Moram da vas podsetim, evo, gospodine Markoviću, pošto znam da Vi uredno vodite evidenciju o tome šta poslanici postavljaju kao pitanje sa skupštinske govornice, već pet godina je pojava u južnom Banatu da inspekcijski organi i to različitog sastava, veterinara, zdravstvo itd, prave zapisnike jer mora da se prisilno kolje neka stoka. Ne ulazim sad u to šta je razlog, da li je bolest ili nešto drugo, postoje dokazi o tome o čemu se radi. Ne bih hteo da upotrebljavam neke termine, mogu da pogrešim pa da se neko smeje, ali to je velika količina. O čemu se radi?
Da li je u pitanju neka donacija, da li je u pitanju neki kredit, ali nekako je došla neka stoka iz inostranstva, zapatila se u nekom objektu, kupili seljaci. Ja ne kritikujem, država uredno plaća tim ljudima kojima kolje stoku, ali, evo juče, na putevima od Vršca prema Pančevu, verovatno najmanje jedan veliki šleper je transportovan sa tom uginulom, ubijenom stokom, a to se skoro svake nedelje radi. O čemu se radi?
Da li je u pitanju neka zaraza? Da li je neko namerno to uradio? Koliko to košta ovu državu? Kakvo je stanje sa stočnim fondom u južnom Banatu? Ko to plaća – poreski obveznici?! Neko isplaćuje tim seljacima. I treba da im isplati, ako im uništava stado. Ko je taj ko je napravio štetu za državu? O čemu se tu radi?
Da li je to nešto smišljeno, da li je neka slučajna greška? Da li se uselila ta trajna bolest, pa ne može da se nikako izbaci, da se izleči? Dajte neki odgovor.
Možemo mi lepo da pričamo, da izađemo i da se takmičimo ko će sa lepšim rečima da se obrati građanima Republike Srbije, ko će to lepše da kaže itd. Nema od toga ništa dobro za građane. Treba da damo odgovor zašto to toliko košta, da li postoji neko ko je kriv. Možda i ne postoji krivac. Ja ne znam, samo postavljam pitanje koliko to košta, zašto toliko košta, šta je uzrok takvoj pojavi.
Oni koji se bave privredom verovatno znaju da se uvek nudi da se poveća ukupan promet, da se poveća ukupan prihod, da se što više napravi, da se što više proda, ali to ima nekih svojih mogućnosti i potencijala. Onda kada se sudari sa stvarnošću, onda gleda kako što pre da smanji troškove da bi obezbedio pozitivno poslovanje. Mora i država da gleda i o prihodima i o troškovima.
Znate, reže građani Srbije kada shvate da treba nekome ko se lažno predstavlja u inostranstvu da plaćaju ministrovanje.
Nemaju razloga da plaćaju. Ne prihvataju to građani. Jednostavno, ljudi se preispituju, postavljaju pitanje zašto je to tako. Kod nas građanin dođe sa ulice, predstavi se da je ministar i tera dalje. Ovde je Pitić tri meseca ministrovao i na pola diskusije – nisi položio zakletvu.. A oni kažu: dajte, da napravimo dva minuta pauzu – on položi zakletvu i nastavi dalje kao ministar. Ne može to u jednoj državi.
Znači, ukoliko ne prihvatite ovu moju inicijativu da vi koji ste u Odboru za finansije pisali ovaj amandman, sednete još jedanput, pogledate sve ovo i usaglasite ovaj amandman deveti sa drugim ili ta dva amandmana sa idejom SRS u pogledu metodologije i vremena kad treba da se vrši usklađivanje, onda nešto i može da se radi, ukoliko ne otklonite ovo, verujte da onda stvarno džabe donosimo zakon. Biće dobro, a kad – ne znamo. Takav zakon nam ne treba.
