Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 84 narodna poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Blagica Kostić i Dušan Proroković.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Miloljub Albijanić, Hranislav Perić, Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Zoran Krasić, Zoran Antić, Sreto Perić, Momir Marković, Nenad Mitrović, Dragan Čolić, Nemanja Šarović, Paja Momčilov, Radiša Ilić, Vitomir Milošević, Ivan Radić, Božidar Koprivica, Stevica Deđanski, Dragoljub Simonović, Dragan Živkov, Milivoje Vuković, Branislav Janković, Sulejman Spaho, Nikola Lalić, Vojislav Milajić i Petar Jojić, kao i Odbor za finansije.
Narodni poslanik Miloljub Albijanić, pisanim putem, povukao je amandman na član 37. koji je podneo 30. maja 2006. godine i istovremeno podneo novi amandman na isti član.
Primili ste izveštaj Odbora za finansije i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, kada je u pitanju član 1. koji reguliše član 9. osnovnog Zakona o porezu na dohodak građana, reguliše kada se ne plaća porez na dohodak i do kojih iznosa, i tu je predlagač postavio određena ograničenja kada su ti iznosi predviđeni.
Znači, u članu 9. do sada je bilo da se neoporezivi prihod smatra u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika do 30.000 dinara.
U izmenama i dopunama je traženo da se taj iznos poveća na 35.000 dinara, a u amandmanu koji je Vjerica Radeta podnela, u ime SRS, taj iznos se povećava na 45.000 dinara.
Razlog za povećanje ovog iznosa je u tome što je u proteklom periodu, znači od kada je donet ovaj zakon, inflacija bila daleko veća od 12 ili 13%, koliko se posmatra ovo povećanje, znači da je čak bila 30, pa i više procenata, tako da, u stvari, ovaj amandman usaglašava Predlog izmena i dopuna Zakona sa iznosom inflacije, odnosno rastom cena troškova na malo.
Ovaj prihod, pogotovo kada se uzme u obzir da je reč o izuzetnoj okolnosti, niko ne smatra da bi od toga trebalo neki veliki novac da zaradi, jer je reč o smrtnom slučaju pri čemu je u pitanju poresko oslobođenje za iznos koji neko pravno lice, poslodavac, daje svom radniku oko izmirenja ovih troškova, a pogotovo što smo sada već imali zakon koji umanjuje kada su u pitanju sama isplaćivanja države po osnovu smrtnog slučaja, pa sada ne vidim razloga zašto bismo se tako restriktivno ponašali i oporezivali kao prihod iznose preko 35.000 dinara, imajući u vidu koliki su troškovi jedne sahrane, imajući u vidu kakva nam je trenutno ekonomska situacija u državi, imajući u vidu koliki je prosek zarada na teritoriji Republike Srbije.
Znači, ovde nije izbor oko toga da li se neki novac može utrošiti ili ne mora, ovde je reč o tome da novac mora da se obezbedi, da je to jedna potreba.
Dalje, traženo je u stavu 4. da se poveća iznos za isplatu naknade za ishranu, hranarinu koju sportistima amaterima isplaćuje amaterski sportski klub, u skladu sa zakonom itd. i da se taj iznos poveća sa 4.500 na 5.000 dinara, kao i da se stipendije i krediti učenika, studenata ne smatraju prihodom do 5.000 dinara, odnosno 6.000 dinara kako je u amandmanu traženo.
Imajući u vidu to kakva je naša ekonomska situacija, da naši građani teško mogu da obezbede čak i osnovna sredstva za školovanje svoje dece, da očekuju pomoć od države i od preduzeća u kojima rade, da sada moraju, zahvaljujući politici koju vodi Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija, da podižu kredite ne da bi neko dobro pribavili za sebe i za svoju porodicu, već isključivo da bi mogli da školuju svoju decu, trebalo bi država da se razumnije ponaša prema situaciji u kojoj se nalaze naši građani i da budžet, za koji se toliko hvalite da je u suficitu, barem kada je ovaj deo da povećate iznose kojima se omogućava da preduzeća izdvajaju značajnija sredstva za stipendiranje i školovanje učenika.
Sa kvalitetom kadrova, nastave, programa itd. što svakako zavisi od finansijske situacije porodice, odnosno učenika, mi u stvari investiramo u budućnost zemlje, ali sa jednom ovako restriktivnom politikom, jer Vlada je odbila ovaj amandman, u svakom slučaju ne ide u korist ni građanima. Jedina svrha odbijanja amandmana je ili što su podneti od strane SRS ili što je nekoga baš briga za položaj u kome se nalaze građani Republike Srbije.
Ono što iznenađuje jeste to kada je u pitanju poreska politika i ove kao i prethodne vlade, i ovog ministra kao i prethodnog, kada su u pitanju prihodi koji su fiksirani za neki iznos i treba da budu prihodi u budžetu Republike Srbije, tu nikada ne zaboravite da postavite indeksaciju. Znači, uvek se vrši indeksacija toga. Kada su u pitanju poreska oslobođenja, tu građani Republike Srbije moraju da čekaju od slučaja do slučaja, znači, kada nekome padne na pamet da uradi izmenu i dopunu zakona i da promenite iznose.
Da li se možda neko zapitao, jer mi menjamo treći ili četvrti put ovaj zakon i svaki put usklađujemo te neoporezive iznose, odnosno visinu iznosa i on se ne oporezuje, sa svakom izmenom i dopuna zakona.
Dajte da rešimo to jednom za sva vremena, da utvrdimo indeksaciju, kada su u pitanju ova poreska oslobođenja i da ne mora Skupština Republike Srbije svaki put da odobrava svako poresko oslobođenje, već da zakonom odredimo kako se to reguliše i da na tu priču jednom stavimo tačku.

Reč ima ministar finansija Mlađan Dinkić.

Želeo bih da obavestim narodne poslanike da je juče Odbor za finansije podneo amandman, na predlog Ministarstva finansija, da se faktički vrši indeksacija svih stavki od izuzetaka do cenzusa u zakonu.
Dakle, činjenica jeste da, kada smo imali načelnu raspravu, da sam ja obećao da ćemo taj nedostatak u zakonu koji smo zajedno uočili ispraviti, što smo učinili kroz amandman Odbora. Dakle, pogledajte, možda niste stigli, gospodine Arsiću, da pogledate amandmane Odbora koji su juče usvojeni, ali predviđa se usklađivanje svih dinarskih iznosa u ovom zakonu sa rastom cena na malo, tako da to znači da suštinski neoporezivi cenzus od 5.000 dinara neće biti 5.000 dinara onog dana kada stupi na snagu ovaj zakon, a to je 1. januar 2007. godine, već će se indeksirati rastom cena na malo od dana stupanja na snagu zakona do primene. Isto važi za ove poreske dobitke.
Dakle, vrši se indeksacija i na taj način se omogućava da poreski obveznici u svakom trenutku imaju jednako realno rasterećenje. Još jednom bih iskoristio priliku da kažem da ova dva zakona značajno rasterećuju naše poreske obveznike za preko 31 milijardu dinara, da zakon omogućava da već od 1. septembra počne daleko veće zapošljavanje mlađih od 30 godina i starijih od 45 godina, s obzirom na to da su oslobođeni plaćanja i poreza na plate i doprinosa na teret poslodavaca, svi oni koji zaposle građane mlađe od 30 godina i to u periodu od tri godine ako zaposle pripravnike, a u periodu od dve godine, ako zaposle ostale koji su na birou najmanje tri meseca.
Isto važi i za zapošljavanje starijih od 45 godina koji su na birou najmanje šest meseci, takođe, isto važi za zapošljavanje lica sa invaliditetom. Dakle, poslodavci se oslobađaju plaćanja doprinosa, a ne plaća se ni porez na dohodak u određenom vremenskom periodu.
Takođe, ostaju i povoljnosti za manje razvijene regione i siromašnije slojeve stanovništva, s obzirom na to da neoporezivi cenzus znači da će manji porez na dohodak plaćati oni koji zapošljavaju ljude u manje razvijenim regionima i ukoliko zapošljavaju ljude u radno intenzivnim granama. To znači veće rasterećenje za opštine na jugu Srbije, za neke opštine u Vojvodini koje su ispod proseka, a manje rasterećenje za bogatije gradove i opštine.
Isto tako, uvodi se progresivna stopa oporezivanja za one koji imaju veća primanja.
Dakle, ono što sam želeo da kažem sada povodom onoga što je moj prethodnik ovde rekao, uvedena je indeksacija amandmanom Odbora i to treba imati u vidu prilikom dalje rasprave.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, u članu 9. Zakona o porezu na dohodak građana u prvom stavu tačke 9. govori se da se ne plaća porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu, pa onda kaže – "pomoći u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika, u predlogu zakona, odnosno izmene zakona i stoji do 30.000 dinara". U tački 12. kaže – "stipendija i kredita učenika i studenata – u mesečnom iznosu do 4.500 dinara".
Ovo su zaista neprimereni iznosi, u situaciji u kojoj se nalaze građani Srbije, s obzirom na ekonomsku krizu i socijalnu bedu koja je toliko prisutna, da zaista većina građana živi ispod egzistencijalnog minimuma, to znaju i članovi Vlade i bez obzira na činjenicu da ovaj zakon, između ostalog, služi za punjenje budžeta, mislimo da je neprimereno na ovaj način poigravati se sa građanima ili se smejati u lice građanima, koji zahvaljujući štetočinskoj Vladi Republike Srbije žive ovako loše kako žive.
Zaista je smešno da je pomoć u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika, neoporezovani deo svega 30.000 dinara. Mi smo amandmanom predložili da to bude 35.000 dinara. Naravno, ni to nije potpuno dovoljno, ali je približnije stvarnim potrebama koje su porodicama u ovakvim slučajevima potrebne. A pogotovu je, zaista, krajnje neprimeren iznos od 4.500 dinara za stipendije i kredite učenika i studenata i pitanje je šta može učenik ili student da uradi sa 4.500 dinara mesečno, ako se zalažemo deklarativno da smo za pomoć mladim talentima, za pomoć mladima inače.
Znate dobro, od kada ste vi na vlasti, od 2000. godine, a i onaj prethodni režim, da više nema besplatnog školovanja, nema ni besplatnog zdravstva, nema ničeg besplatnog, jedino dišemo neoporezovan vazduh, jer sve ostalo ste oporezovali, gospodine Dinkiću, i sada predlažete da neoporezivi deo stipendija i kredita učenika i studenata bude 4.500 dinara.
Mi u SRS mislimo da je ovo neprimereno i da bi ovaj iznos bilo potrebno povećati na bar 6.000 dinara. Vi dobro znate koliki su troškovi studentima i učenicima od prevoza, stanarine, hrane, udžbenika, ni ovaj iznos ne može ni jedan mali deo stvarnih potreba učenika i studenata da pokrije, ali vaš predlog da to bude samo 4.500 dinara zaista je krajnje neprimeren situaciji i valjda namerama Vlade da pomogne učenicima i studentima.
Jer, ako ste ukinuli besplatno školovanje i ako im dajete nekakve stipendije i kredite, to su sredstva koja će se jednog dana vratiti. Neka onda bar budu nešto primerenija, da ti studenti, ti mladi ljudi, učenici, studenti i njihovi roditelji i porodice, imaju bar neke koristi od toga. Predlažemo, naravno, da se ovaj amandman usvoji. Ako ga ministar u ime Vlade ne usvoji, predlažemo to kolegama narodnim poslanicima.
Želim na kraju da vam uputim jednu poruku građana Užica, odnosi se na one koji su angažovali Agenciju "Pobeda" iz Beograda, sa Topličinog venca broj 11, sa broja telefona 321-9500. Građani Užica, uznemiravaju se 24 časa dnevno ubeđujući da glasaju za kandidata jedne od vladajućih stranaka. Vi dobro znate ko je angažovao ovu agenciju. Doduše, mi ne znamo ko je plaća. Da li se to plaća na osnovu ovog zakona i poreza građana, najverovatnije jeste, s obzirom na to da uglavnom Vlada Srbije vodi kampanju za lokalne izbore.
I zaista vam građani Užica poručuju da ih više sa ovog broja telefona ne uznemiravate, da otkažete angažman Agencije "Pobeda", da oni znaju sami koga će da biraju na sledećim izborima i da više ne žele da slušaju laži i obmane Vlada Republike Srbije.

Reč ima ministar finansija, gospodin Mlađan Dinkić.

Evo samo jedno pojašnjenje zbog čega smo odbili i ovaj amandman SRS. Iz razloga što smo povećali iznos neoporezovanog dela studentskih kredita na 6.000 dinara. Nije 4.500, već 6.000 dinara, iz razloga što u praksi neki poslodavci to koriste za izbegavanje i plaćanje svojih obaveza i prikazuju fiktivne studentske kredite.
Inače, Ministarstvo prosvete, koje isplaćuje studentske kredite, uvek dobije odgovarajuća sredstva za uplatu poreza, s obzirom na to da iz jedne kase ide, u drugu se vraća, tako da oni koji zaista isplaćuju studentske kredite, a to je Ministarstvo prosvete ima poseban budžet da plati ove poreze i doprinose. Uvedena je ta zabrana zbog pokušaja nekih poslodavaca da zloupotrebe to pravo i da izbegnu plaćanje poreza državi.
S druge strane, Ministarstvo finansija i Vlada su pokazali da vode računa o mladima time što su osnovali Fond za mlade talente. Od kada Vlada radi, taj Fond je čak 10 miliona evra ove godine. Isplaćuju se i stipendije za najbolje studente, isplaćuju se nagrade za one koji pobeđuju na takmičenjima, isplaćuju se sredstva za studijski boravak u inostranstvu i na taj način pokušavamo da stimulišemo mlade da ostanu u Srbiji.
Ono što želim, takođe, da obavestim poslanike Narodne skupštine, Ministarstvo finansija je dobilo juče predlog od Ministarstva prosvete za davanje saglasnosti na mišljenje da se izjednače uslovi studiranja državljana Crne Gore sa državljanima Srbije.
Mi smo dali negativno mišljenje na ovaj predlog, iz razloga što nisu dali procenu finansijskih efekata, kako direktnih, tako i indirektnih, s obzirom na to da smatramo da moraju da se sagledaju indirektni efekti i da moramo voditi računa, pre svega o studentima državljanima Srbije.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, na član 1. amandman je podneo Odbor za finansije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman kojim želim da se nekako urazumi ministar finansija i vladajuća struktura da na grbači penzionera i budućih penzionera ne vrše vlast na način na koji to ljudi ne žele.
Gospodine Dinkiću, vi uporno tvrdite da vam se već dve godine ogroman budžetski suficit pojavljuje, a socijalna davanja i sva druga davanja se rapidno smanjuju.
Amandman koji sam podnela, a za koji mi vi dajete obrazloženje da je u skladu sa Zakonom o radu, nešto je što nije prihvatljivo ni za koga u Srbiji, naročito za ogroman deo javnosti koji je bio zgranut zbog takvog izglasavanja Zakona o radu i ne samo zbog toga, nego, što se i sam ministar Lalović drznuo da se, posle nekoliko meseci, pošto mu zakon u integralnom tekstu, kako je on to želeo i Vlada, nije prošao u Skupštini, pojavi sa izmenama i dopunama Zakona i upravo ono što su poslanici u jednom trenutku kao povoljnost izglasali za radnike, za penzionere, za sve one koji koriste pravo iz tog Zakona, on je promenio tako što je prokomponovao poslaničku većinu.
Evo, recimo, to je bilo u martu mesecu prošle godine, kada smo mi mnoga davanja za radnike i zaposlene uspeli da vratimo glasajući za amandmane koje smo pojedinačno podnosili, a onda se posle nekoliko meseci, čini mi se prošle jeseni, Lalović pojavio sa izmenama i dopunama i tako je zakinuo sve zaposlene u Srbiji.
Ovde se, dame i gospodo narodni poslanici, radi o tome na koji način će da se utvrđuje iznos otpremnine za odlazak u penziju.
Ja sam se u međuvremenu raspitala kako stoje stvari kada je u pitanju, ne ovaj republički prosek, koji je oko 21.000 dinara za prošli mesec, već prosek koji se uzima na nivou grada.
Svi uzimaju ovaj republički prosek jer ga vezuju za kolektivni ugovor, ukoliko ga imaju potpisan sa poslodavcima.
Međutim, takvo je normalno razmišljanje.
Mi mislimo da bi u skladu sa rastom tog proseka mesečne zarade na nivou Republike – ako je prošlog meseca oko 21.000, uzimajući u obzir sada još nedefinisan procenat, odnosno stopu inflacije, možda će krajem godine to da bude, recimo, 25.000 dinara, da sada ne kalkulišemo i ne špekulišemo ciframa – onda bi bilo najpravičnije da se, kao što sam ja predložila u ime poslaničke grupe SRS, otpremnine za odlazak u penziju usklađuju sa tim republičkim prosekom, kako raste zarada na nivou Republike, koja je jadna i bedna, nikakva, i sami znate da je taj iznos nikakav, da mnogo ljudi i ne prima uopšte tu zaradu i da su to u suštini pare koje ne mogu da donesu neku kapitalnu dobit, niti da reše neki problem tih ljudi.
Ali, ako se već daju otpremnine za ljude koji idu u penziju – vi sada imate slučaj samo za ljude koji će ostati bez posla zbog raspada državne zajednice Srbija i Crna Gora, imate mnoge ljude koji će pod prisilom ili prinudom morati da odu u penziju, pogotovo u bankama koje su išle u proces privatizacije na način na koji ste vi to radili, pa su onda ljudi primorani da idu u penziju, do neke godine, koliko im je ostalo, godinu, dve, otkupljivao im se taj staž, a kada je došlo da im se isplati otpremnina, ona je ovakva sada kako stoji, gospodine ministre, preračunajte vi to ili pitajte te vaše savetnike, za više hiljada dinara manja, nego na način na koji to utvrđuje SRS.
Prvo, ti ljudi idu u penziju, odradili su svoj radni vek, neki maltene pod prinudom moraju da idu zbog opšteg haosa u privredi Srbije, koji je nastao.
Svaki dinar mu je važan, svaki onaj koji je odslužio radni vek i treba da ide u penziju za taj iznos, obično je to tako. Ja pretpostavljam da ste i vi mnogi deca penzionera.
Šta su radili vaši roditelji kada su dobili te otpremnine? Nešto su možda kupili vama, vašoj deci, ako ih imate, nešto su želeli da kupe da imaju za sebe kao uspomenu, da počaste svoje kolege, da naprave neki ispraćaj i to je iznos, u opštem lopovluku u državi za one koji ne znaju šta će sa parama, a takvih je mnogo, ali je najviše ipak bede i sirotinje, u stvari ništa.
Vi sada kada pogledate da se u proseku 100 evra zakine budućem penzioneru, njemu je to mnogo. Za 100 evra ili 8, 9 ili 10 hiljada dinara on želi nešto da uradi, da taj novac uloži u nešto ili da nekim prigodnim poklonima, kao što sam navela da to obično penzioneri rade, obraduju svoje članove porodice i mislim da pozivanje na Zakon o radu, a sa druge strane toliki budžetski suficit kojim se hvalite je krajnje licemeran stav za te ljude koji treba da idu u penziju.
To niko ne može da prihvati.
Prvo zbog toga što oni kad onu u penziju znaju da imaju vrlo nepovoljan zakon za obračun penzija i da je to model protiv kojeg se izričito protivi najšira javnost i SRS, od momenta kada je taj model za obračun penzija izmislio ovaj derikoža pre vas, ovaj vaš tadašnji prijatelj iz ovog Dosovskog konglomerata, Božidar Đelić. To je bilo, negde, u decembru 2001. godine, mislim kada je, sećam se, usvojen onaj paket poreskih zakona, da je onda došlo do promena modela obračuna penzije.
Mi smo i tada tražili da se iznos penzije usklađuje sa prosekom zarade u Republici, odnosno sa porastom troškova na malo, odnosno vi ste sasvim drugačije prikazali tu potrošačku korpu i rast troškova života, nego što to stvarno jeste. Ne mislim Vi lično, nego službe koje to rade. Republički zavod za statistiku iz meseca u mesec obmanjuje građane.
Ja ne znam da li do vas dolazi taj podatak, lepo uzmite neka vam daju kako izgleda minimalna potrošačka korpa i koliko košta, sa sve onim namirnicama od prve do poslednje za mesec maj 2006. godine i da kažete vašoj supruzi da ide na pijacu i da se striktno, vi ste ministar finansija, dakle, strogi ste, trebalo bi da budete strogi kada je u pitanju svaki dinar, i kažete lepo gospođi – izvolte, kreni na pijac i po ovim cenama ovde kako su mi dali iz Republičkog zavoda za statistiku, pa kupi sve ove namirnice.
Ona će da se uhvati za glavu jer zna da to ne može nigde u Beogradu da nađe. Možda bi mogla da nađe negde u nekom delu Srbije gde se to proizvodi u većoj količini ili na veliko ili gde je niža cena, ali u Beogradu i u Kragujevcu, tamo je takođe skup zeleni pijac u odnosu na platežnu moć stanovnika. Takav iznos za te navedene namirnice, osnovne životne namirnice niko ne može da nađe po tim cenama.
Ako je već nepravda učinjena sa te strane, da se, zaista, sve više vaše kolege ekonomisti govore o tome, iz meseca u mesec pišu, ako se vrši očigledna manipulacija statističkim prikazom i modelom koji zapravo ne odražava realno stanje, zašto onda da štetimo, odnosno da država zakida budućim penzionerima? Taj iznos dakle može da se kreće od 5 do 10, do 15.000 dinara u ukupnom iznosu otpremnine koji je zakinut.
I to što ste vi meni dali samo šturo obrazloženje da je usklađen sa Zakonom o radu jeste neprihvatljivo i za mene kao poslanika SRS i za celu našu stranku i za ogroman broj građana Srbije, jer mi smatramo da je taj Zakon o radu loš, da je način utvrđivanja otpremnine po tom Zakonu i sva ona davanja kojima su zakinuti građani Srbije katastrofalan, da su zbog toga ljudi ogorčeni i to je ključni problem.
Ljudi vide da moraju da plaćaju poreze, da moraju da plaćaju doprinose, da daju u državnu kasu, a za uzvrat oni ništa ne dobijaju. Jednostavno, celog života ulažu, mnogi u stambeni fond decenijama.
Evo, skoro mi se javila jedna gospođa, ona je prosvetni radnik, od skoro u penziji. Nema krov nad glavom, nemaju njena deca, ceo život je ulagala u stambeni fond, a vi imate neke vaše saradnike i saradnike iz vlasti koji ne znaju šta će sa parama, sa vilama, sa kućama, sa stanovima. Znate, onda ljude boli ta nepravda.
Ako već idu u penziju pod ovim ili onim uslovima i ovim ili onim okolnostima onda im treba dati ono što je pravično, jer ne možete da imate jedan aršin kada utvrđujete neke druge stvari, a ovako da primenjujete. I onda, stalno, vi ste štedljivi, štedite, štedite, dokle to može, samo se pojavite i kažete – imam budžetski suficit.
Sad lepo sutra kad odete u Kragujevac na sednicu Vlade, pošto sam ja otuda, gospodine ministre, obećali ste pre mesec dana, nema ni toliko kad ste bili, zaista su Vas dočekali u maniru Josipa Broza, ne znam da li su Vas obavestili, tri televizije su direktno prenosile šta Vi pričate i kako se krećete, jer digao se ceo grad, dolazi ministar Dinkić pa će sve da procveta, pa milioni stižu, pa milijarde – e sada, sutra kad odete lepo vidite šta ste obećali, ja sam sve zabeležila, i Vi i onaj Stevanović sa Vama, pre mesec dana.
Da li ćete Vi biti u stanju da to uradite? I šta ćete sa radnicima na "Zastavinom" zavodu za zapošljavanje i obrazovanje, kako će dalje da ide investicija u proizvodnju i kako ćete da se nosite sa činjenicom da ni izbliza i nigde na vidiku nema strateškog partnera za "Zastavu"? Dok ne dođete u situaciju da tako neku veliku investiciju donesete u grad iz kojeg ja dolazim, gde 40.000 ljudi ne radi, nekoliko hiljada verovatno njih će u ovoj godini morati da ide u penziju, a sada će po ovom zakonu, zato što niste hteli da prihvatite moj amandman, i to da im bude zakinuto, onda je bolje da se niste tamo sastajali i da ne dolazite.
U gradu gde su, svuda u Srbiji je mnogo teško, ali gde su, čini mi se, zbog broja ljudi koji tamo živi, a zbog stope nezaposlenosti najizraženije socijalne tenzije, da se pojavite samo sa nekom pričom koja ne pije vodu – znate onda kako ćete da prođete, kao onaj vaš prethodnik. Došao je on u jednom vrelom letnjem danu 2002. godine sa dvojicom svojih kolega, sa onim Vlahovićem i sa Pitićem, u Kragujevac, nekoliko meseci posle izbora...
Tako će da se desi i sa vama, kragujevčani su shvatili da je to bila, i oni koji su im poverovali 2000. godine, velika prevara i na tim parlamentarnim izborima u mom gradu je ubedljivo pobedila SRS.