Izvinjavam se, nisam shvatio, dve priče. Razumem, ovi automobili koji se preregistruju.
Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Miloljub Albijanić.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona, u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Miloljub Albijanić, Miloš Dišić, Nikola Todorović, Goran Dunjić, Dragutin Perić, Darko Glišić, Milan Veselinović, Tomislav Penezić, Milan Stevović, Radiša Ilić, Stefan Zankov, Živan Vladimirović i Aleksandar Đorđević, kao i Odbor za finansije.
Narodni poslanik Miloljub Albijanić, pisanim putem, 5. juna 2006. godine, povukao je amandman na član 18. Predloga zakona, koji je podneo 30. maja 2006. godine, a zatim je podneo novi amandman na isti član.
Primili se izveštaje Odbora za finansije i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto vidim da postoji problem sa održavanjem reda, napravićemo pauzu pet minuta, pa ćemo nastaviti.
(Posle pauze –17,40)

Nastavljamo sa radom.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Dišić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Mada je ovo drugi predlog zakona, radi javnosti moram da kažem, pošto se i ovde sa velikim brojem članova vrši intervencija na Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ima ih ukupno 19, pa se kompletna intervencija Vlade sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama ovog zakona u suštini odnosi na osnovicu koja se koristi pri obračunu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, i u mnogim članovima i u mnogim amandmanima u suštini se ponavljaju rešenja iz prvog predloga zakona o kojem smo danas pričali, tako da su, i u pogledu iznosa i u pogledu pravne i neke druge logike koja je primenjena, rešenja dosta slična.
Moram samo da navedem da je Vlada predvidela da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" i da će se ovaj zakon primenjivati od 1. januara 2007. godine, osim odredbi čl. 7. i 8. koje će se primenjivati od 1. septembra 2006. godine. Mislim da su ove uvodne napomene potrebne da bi se shvatio i ovaj amandman SRS i svi drugi koji slede.
Na početku da napravim uvod u ovaj član, amandmanom tražimo da se u članu 1. stav 1. reči "ovog člana ne umanjuje" zamene rečima – "ovog člana umanjuje".
O čemu se radi? Vlada predlaže da se osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce iz stava 1. ovog člana ne umanjuje za iznos od 5.000 dinara iz člana 15. stav 2. Zakona o porezu na dohodak građana.
To je baš najdirektnija veza sa prethodnim zakonom, u prethodnom zakonu je rečeno kada se vrši obračun poreza na zarade ne uzima se u obzir iznos od 5.000 dinara i dolazi se do nove osnovice na koju se primenjuje stopa 12%, a mi smo amandmanom tražili da bude 10%. Tih 5.000 dinara kada je u pitanju obračun doprinosa ne uzimate u obzir, jasno ukazujete da se ne primenjuje odredba člana 15a Zakona o porezu na dohodak građana.
Ne sporim da takvih rešenje ima i da su ona pravno moguća, da se osnovica za doprinose izračunava na jedan način, osnovica za poreze na drugi način. Ne osporavam ni to da Vlada može da razmišlja, s obzirom na to da ima suficit, da osnovica za porez bude manja, niža, a da osnovica za doprinose bude viša. Zašto?
Zato što ono što se uplaćuje po osnovu doprinosa ide u ove obavezne državne fondove i po osnovu tekućeg finansiranja te socijalne politike predstavlja izvor sredstava na koji način se praktično prikupljaju sredstva za isplatu penzija i drugih socijalnih davanja. I to mogu da prihvatim i to u krajnjem slučaju nije neki problem.
Mislim da moramo da idemo prema stabilnim rešenjima, stabilnim, postojanim koja će u jednom dužem vremenskom periodu da važi. Ovo je praktično treća izmena i dopuna ovog zakona, za dve i po godine.
Taj zakon je 2004. godine donet kao nov, krajem 2005. godine je menjan, takođe, sa namerom da ta rešenja važe u 2006. godini, a vidite sada se unapred menja da bi važilo u 2007. godini.
Možda je to problem tih naših analitičkih službi koje postoje u ministarstvima i ako se koriste usluge nekih drugih ekspertskih organizacija, sa strane, onda se verovatno dolazi do loših podataka ili niko nema hrabrosti da izvrši jednu kvalitetnu analizu kako se prikupljaju ta sredstva, koja su to sredstva, na koji način je moguće da se prikupe i veća sredstva po osnovu doprinosa.
Verovatno najjednostavnije rešenje sa većom zaposlenošću, povećava se broj obveznika uplate doprinosa i na taj način obezbeđuju se sredstva za penzije. Kada kažem penzije mislim i na zdravstvo, osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Mislim da je sada bilo rešenje da usaglasite te dve osnovice, a da eventualno ove ostale stvari ispravite različitim stopama. Jedna bi bila stopa za porez, druga bi bila stopa za plaćanje doprinosa.
Ovako stvarno usložavate posao i pravite u suštini problem onima koji vrše obračun, zato što je osnovica različita. Sada će biti i po ovom osnovu različita osnovica za obračun poreza i osnovica za utvrđivanje i za pravljenje obračuna, osnovica za plaćanje doprinosa.
Mislim da to nije dobro. Sistem treba da se pojednostavi i da svakome bude razumljiv kako bi na vreme čovek mogao da planira svoju poslovnu aktivnost, da zna koje su njegove obaveze.
Doduše, u ovom članu se konkretno priča i u onom delu koji služi za obračun obaveze poslodavca, koji ide na teret njegovog poslovanja i za obračun i izračunavanje one obaveze koja ide na teret zaposlenog.
Morate osnovicu nekako, odnosno metodologiju dolaska do osnovice da pojednostavite i da ona u suštini bude na isti način obračunata i onda se smanjuje papirologija, onda se, ako mogu tako da kažem, na vrlo efikasan način može ustanoviti da li je došlo do pogrešnog obračuna, koliko je pogrešan obračun itd.
Zbog toga smo mi podneli ovaj amandman, jer očigledno da nismo imali snage da utičemo na onaj prethodni zakon gde je ista logika mogla da se primeni.
Znači, sa drugom poreskom stopom, ovde sa drugom stopom doprinosa može da se postigne isti efekat i može da se pojednostavi taj obračun.
Zato smo podneli i ovaj amandman, upravo da potenciramo, ako mogu tako da kažem, istu metodologiju na osnovu koje se potvrđuje šta je osnovica za obračun doprinosa za obavezno osiguranje i kada je u pitanju ono što ide na teret poslodavca i kada je u pitanju ono što ide na teret zaposlenih.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Nikola Todorović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Gospodin Nikola Todorović je podneo amandman u ime SRS, mi smo tražili da se u stavu 2. ovaj iznos promeni sa 3.000 dinara, iznosom od 5.000 dinara.
Dakle, osnovica doprinosa zaposlenih i poslodavaca i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koji poslodavac plaća na teret sopstvenih sredstava za zaposlene i članove penzijskog fonda, po zakonu koji uređuje penzijski fond i penzijske planove, iznad iznosa od 3.000 dinara mesečno, znači: do 3.000 dinara ne ulazi u osnovicu za obračun plaćanja doprinosa, a preko tog iznosa ulazi u osnovicu.
Mislim da je dobra prilika da se izrazi jedan principijelni stav, ali stvarno takav stav povodom svih izdvajanja zaposlenog koja idu ka dobrovoljnom osiguranju i dobrovoljnom penzijskom osiguranju, i to su dve različite stvari. Jedno je po Zakonu o finansijskom osiguranju, a drugo je po Zakonu o dobrovoljnim penzijskim fondovima i planovima.
Da to stvarno pojednostavim, ono što se ide, odnosno ono što ide ka dobrovoljnom osiguranju, po Zakonu o osiguranju ...

Izvinjavam se, gospodine Krasiću. Rekao sam, isključite ili se javite, uvek postoji izbor.
Molim vas, nije moguće, prenos je direktan. Molim vas, smeta tehnici, samo malo. Hvala, gospodine Periša.
Nastavite dalje. Mobilni su zbog toga što mogu da se nose sa sobom. Opomenite sve narodne poslanike, u tome je ta mobilnost, jer ne kreću se sami, neko mora da ih nosi. Hvala vam.

U redu je. Ovo je vrlo autentična definicija mobilnog telefona.
Dakle, o čemu se radi? Ako zaposleno lice uđe u sistem dobrovoljnog penzijskog osiguranja, sve što se plati iz njegove zarade za to njegovo dobrovoljno penzijsko osiguranje, predstavlja u suštini njegov lični prihod, ali on ide u potrošnju tek kada se ispune uslovi propisani Zakonom o dobrovoljnom penzijskom osiguranju.
Dok se ne ispune uslovi, uplaćen jedan dinar mesečno, 3.000 dinara, 5.000, 20.000 nije lična potrošnja, jer ta sredstva nisu otišla u potrošnju. Pošto ta sredstva nisu otišla u potrošnju, na ta sredstva se ne plaća porez i ona ne mogu da uđu u osnovicu za izračunavanje doprinosa.
Uzmimo dve, teorijski moguće situacije. Jedna je situacija da zaposleno lice lično ulazi u sistem dobrovoljnog osiguranja ili dobrovoljnog penzijskog osiguranja, a njegov poslodavac se javlja kao način, kao neka transmisija preko koje se usmeravaju ta sredstva, uplaćuju, dakle, lična sredstva zaposlenog, i to je jedna varijanta.
Opet nema pravnog i ekonomskog rezona da se utvrđuje neki limit – pa do ovog iznosa ne ulazi u osnovicu za doprinose, a preko tog iznosa ulazi u osnovicu. A zašto?
Potpuno identična situacija kao kada je u pitanju porez. Onda znači, da moja sredstva do 3.000 dinara koje sam uplatio nisu oporezovana, a kada sam platio dva dinara preko toga, na ta dva dinara sam platio porez, pa posle 20 godina kada koristim ta sredstva iz dobrovoljnog fonda opet plaćam porez na sva sredstva, znači negde ste mi dva puta naplatili porez i to je ta principijelna razlika.
Jeste, kako nije, isto je kod doprinosa, zašto vi meni uzimate u obračun preko 3.000 dinara, zašto, a ovamo pričamo da su nam potrebni investicioni fondovi, da su nam potrebni dobrovoljni penzioni fondovi. A koje su varijante u pogledu plasiranja sredstava, to vam je neka podvarijanta. Potrebno je dobrovoljno osiguranje, to je ono prvo što je urađeno, opet neki limit. Ako se plašite da će neko na taj način da sakrije negde sredstva, da ih dislocira, grešite, jer ta sredstva uvek kada izađu u potrošnju, plaća se porez.
Plašite se da će neko ovde fiktivno da smanji sebi osnovicu za plaćanje doprinosa, a on će biti na taj način kažnjen kod prava koja bude ostvarivao po osnovu obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja i kroz one bodove kako se određuje penzija. Mi imamo potrebu da stimulišemo ljude, da ukoliko dođe do nekih sredstava, pa kaže, svakog meseca će mi ostati nešto, da on usmerava ta sredstva u sigurne fondove i da preuzima socijalno staranje o sebi, neka bude, teorijski, posle 65 godina kada po definiciji prestaju radne sposobnosti.
Nemojte to da sprečavate, kontrolišite te dobrovoljne penzione fondove, ta osiguravajuća društva, kako su obezbedili ta sredstva građana, kako su plasirali ta sredstva građana, a nemojte ovo da radite.
Pazite, bilo bi mnogo nerealno, da li je stranka vlasti ili opozicije, zaboravite to, da sa ove govornice neko obećava građanima Republike Srbije, mi kada dođemo na vlast, penzije će biti rešen problem. Ljudi, još 30 godina najmanje će biti problema sa našim penzionim fondom, gde će budžet kao garant za obavezne oblike osiguranja morati da interveniše. Nema tog fonda iz inostranstva koji može to da spreči. Svako ko bi iz inostranstva rekao, ne može država da pomaže obavezne fondove, taj ubija ovaj narod i to mora da vam bude jasno.
Ne sme taj zahtev da se prihvati. Koja je svrha politike, koja je svrha garancije koju je čovek 30, 40 godina ulagao u neke fondove, niko ga nije pitao da li želi ili ne želi, nego je bilo obavezno. Trideset i kusur godina radio, bio živ, zdrav, čio, veseo, nije išao kod lekara, nije ništa, pred penziju se razboleo, otišao, on sada sve mora da plati. Gde je ono što je uplaćivao tolike godine?
Država je tu garant, država mora da uskače u taj problem i da ga rešava. Nema tu ekonomske teorije; ova koja nam dolazi sa svih strana, sa svih meridijana.
Ova država mora da finansira penzione fondove, zdravstvene fondove i ove fondove za osiguranje i slučaj nezaposlenosti. Mora, u sklopu socijalne politike i socijalne zaštite, ona gde se obezbeđuju sredstva po osnovu poreza, to je jedna druga stvar, tu je sto posto obaveza države. Kod ovih obaveznih fondova država je uvek garant za nedostajući deo sredstava. Ne može naš fond da posluje pozitivno kada, neko reče da na jednog penzionera jedan, zarez nešto nezaposlenih i da on ima svoje tekuće finansiranje. To je nemoguće.
Ja sam nekada radio u fondu kada je taj odnos bio jedan prema tri, pa je opet bilo problema. I tada je bilo problema, pre 25 godina, jedan prema tri, pa je ukinuta obavezna rezerva tromesečnih iznosa penzija koja se održava kao depozit kod neke banke za slučaj elementarnih nepogoda. I to se ukidalo, hajde ovo da se ukine, pa ono da se ukine, stesala se ta prava, onemogućilo se sticanje novih sredstava, pa su onda ubačene neke priče te ne znam Hajat, Sava centar, te autoputevi itd. To je zamajavanje, to je bilo u onom društvenom političkom sistemu, to je jedino tako i moglo da bude.
Sada neko zavarava te ljude gde su naše akcije, gde je ovo, lažu vas, ljudi, ako vam to pričaju. Država je garant, ja sam vam rekao i pre godinu dana. Kada ovi sa Zapada budu tražili da smanjite socijalna davanja i transfer sredstava prema fondovima obaveznog osiguranja itd. odlučno kažite – ne. Imate podršku SRS.
Lako je njima, oni su bogati, bili su po 200, 300 godina kolonizatori, uzimali bogatstvo, imali neke svoje stabilne ekonomije itd. To ne može da se uporedi sa stanjem u Srbiji, sa našom prošlošću, sa našom perspektivom, sa našim potencijalima, sa našim nasledstvom jednog društveno-političkog sistema itd. Ne može da se uporedi.
Nije svrha politike da nam statistika bude dika, a da nam na ulici građani umiru. Uvek ćete imati podršku, ne vi, svaka vlast koja pokazuje maksimalno poštovanje prema socijalnim obavezama koje postoje prema građanima Republike Srbije imaće podršku SRS. U tom smislu tumačite naše amandmane koje smo podneli na Zakon o obaveznim doprinosima, doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Treba sistem pojednostaviti da osnovice budu relativno ili apsolutno iste, po metodologiji iste, a odgovarajućim selektivnim pristupom prema stopama da se postigne isti efekat, isti cilj koji želite da postignete kod ovih obaveznih doprinosa. Znamo da želite da obezbedite stabilna sredstva, jer oni koji rade i koji su obveznici uplate doprinosa treba da obezbede sredstva za svoje roditelje. I tu imate podršku, ali amandmanima želimo to da bude stabilnije, sigurnije i jednostavnije.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Dunjić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dragutin Perić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dragutin Perić.

Podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona izmena i dopuna Zakona o obaveznom socijalnom osiguranju iz razloga što smatram da svi prihodi koji su ostvareni po osnovu privatizacije, pogotovo fizičkih lica tj. radnika koji su zaposleni u pravnom subjektu koji se privatizuje, a sve iz jedne dileme koja je, po meni, dosta začuđujuća kada tretira materiju doprinosa povodom privatizacije pravnih subjekata, a sve iz razloga ako je bila namera predlagača zakona da na neki način prihodi koji se ostvare od privatizacije privrednih subjekata budu fiskalno opterećeni to se moglo prethodnim zakonom koji je bio na dnevnom redu Skupštine da se bolje utanači, tj. bolje reguliše.
Ovo ističem iz razloga što, ovde, fizička lica u pravnom subjektu u postupku privatizacije treba shvatiti kao da su suvlasnici subjekta privatizacije, jer po nekom osnovu zakon im omogućuje da imaju jedan udeo koji se ostvari kupoprodajnom cenom, privatizacijom kao suvlasnici u tom pravnom subjektu. Sada, ukoliko se na ovaj način reguliše materija doprinosa povodom privatizacije pravnih subjekata, doprinosa za obavezno socijalno i penzijsko osiguranje, ovaj doprinos poprima odlike fiskalnog karaktera kao da je to fiskalni prihod, to jest, poprima odlike poreza, a znamo da su doprinosi parafiskalni prihodi, koji služe tim fondovima za PIO, kako bi se oni popunili, kako bi kasnije zaposleni kao korisnici ostvarivao prava iz tih fondova.
Zato sam i predložio ovaj amandman, da se član 4. predloženog zakona menja i da glasi: "Posle člana 35. dodaje se član 35a koji glasi: U osnovicu doprinosa ne uračunava se novčano primanje po osnovu naknade iz kupoprodajne cene ostvarene prodajom kapitala u postupku privatizacije društvenog kapitala, koje se isplaćuje fizičkom licu u skladu sa zakonom".
Mišljenja sam da na teret zaposlenih, jer se odredba u Predlogu zakona odnosi na fizička lica koja su zaposlena u subjektu privatizacije, da teret doprinosa za obavezno PIO ne bi trebalo da pada na teret zaposlenih subjekata privatizacije, kako je ovde dato u Predlogu.
Oslobađajući deo naknade po ostvarenoj godini radnog staža do 200 evra, a od 200 evra naviše ne je namera poslodavca da je tu faktički postignuta kupoprodajna cena. Ovde je sasvim izvesno da zaposleni kao suvlasnik u subjektu privatizacije ostvaruje cenu kod kupoprodaje, kod prodaje subjekta privatizacije.
U praksi, ako bi onako komotno izneo neki primer to bi značilo da uopšte u životu, bilo da je u pitanju prodaja imovine bilo u kom obliku kod fizičkih lica, do sada se u praksi u pravnom zakonodavstvu u Republici Srbiji nije javljao slučaj da na ostvarenu kupoprodajnu cenu prodavci podležu nekakvim doprinosima, a normalno je da se plaćaju izvesni porezi kao klasičan fiskalni prihod državi kada je u pitanju prodaja tj. kupoprodaja.

Hvala Vama gospodine Periću. Još neko o istom amandmanu. Ne, hvala.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Darko Glišić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Narodni poslanik Momir Marković će obrazložiti. Izvolite, gospodine Markoviću.