Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman kojim želim da se nekako urazumi ministar finansija i vladajuća struktura da na grbači penzionera i budućih penzionera ne vrše vlast na način na koji to ljudi ne žele.
Gospodine Dinkiću, vi uporno tvrdite da vam se već dve godine ogroman budžetski suficit pojavljuje, a socijalna davanja i sva druga davanja se rapidno smanjuju.
Amandman koji sam podnela, a za koji mi vi dajete obrazloženje da je u skladu sa Zakonom o radu, nešto je što nije prihvatljivo ni za koga u Srbiji, naročito za ogroman deo javnosti koji je bio zgranut zbog takvog izglasavanja Zakona o radu i ne samo zbog toga, nego, što se i sam ministar Lalović drznuo da se, posle nekoliko meseci, pošto mu zakon u integralnom tekstu, kako je on to želeo i Vlada, nije prošao u Skupštini, pojavi sa izmenama i dopunama Zakona i upravo ono što su poslanici u jednom trenutku kao povoljnost izglasali za radnike, za penzionere, za sve one koji koriste pravo iz tog Zakona, on je promenio tako što je prokomponovao poslaničku većinu.
Evo, recimo, to je bilo u martu mesecu prošle godine, kada smo mi mnoga davanja za radnike i zaposlene uspeli da vratimo glasajući za amandmane koje smo pojedinačno podnosili, a onda se posle nekoliko meseci, čini mi se prošle jeseni, Lalović pojavio sa izmenama i dopunama i tako je zakinuo sve zaposlene u Srbiji.
Ovde se, dame i gospodo narodni poslanici, radi o tome na koji način će da se utvrđuje iznos otpremnine za odlazak u penziju.
Ja sam se u međuvremenu raspitala kako stoje stvari kada je u pitanju, ne ovaj republički prosek, koji je oko 21.000 dinara za prošli mesec, već prosek koji se uzima na nivou grada.
Svi uzimaju ovaj republički prosek jer ga vezuju za kolektivni ugovor, ukoliko ga imaju potpisan sa poslodavcima.
Međutim, takvo je normalno razmišljanje.
Mi mislimo da bi u skladu sa rastom tog proseka mesečne zarade na nivou Republike – ako je prošlog meseca oko 21.000, uzimajući u obzir sada još nedefinisan procenat, odnosno stopu inflacije, možda će krajem godine to da bude, recimo, 25.000 dinara, da sada ne kalkulišemo i ne špekulišemo ciframa – onda bi bilo najpravičnije da se, kao što sam ja predložila u ime poslaničke grupe SRS, otpremnine za odlazak u penziju usklađuju sa tim republičkim prosekom, kako raste zarada na nivou Republike, koja je jadna i bedna, nikakva, i sami znate da je taj iznos nikakav, da mnogo ljudi i ne prima uopšte tu zaradu i da su to u suštini pare koje ne mogu da donesu neku kapitalnu dobit, niti da reše neki problem tih ljudi.
Ali, ako se već daju otpremnine za ljude koji idu u penziju – vi sada imate slučaj samo za ljude koji će ostati bez posla zbog raspada državne zajednice Srbija i Crna Gora, imate mnoge ljude koji će pod prisilom ili prinudom morati da odu u penziju, pogotovo u bankama koje su išle u proces privatizacije na način na koji ste vi to radili, pa su onda ljudi primorani da idu u penziju, do neke godine, koliko im je ostalo, godinu, dve, otkupljivao im se taj staž, a kada je došlo da im se isplati otpremnina, ona je ovakva sada kako stoji, gospodine ministre, preračunajte vi to ili pitajte te vaše savetnike, za više hiljada dinara manja, nego na način na koji to utvrđuje SRS.
Prvo, ti ljudi idu u penziju, odradili su svoj radni vek, neki maltene pod prinudom moraju da idu zbog opšteg haosa u privredi Srbije, koji je nastao.
Svaki dinar mu je važan, svaki onaj koji je odslužio radni vek i treba da ide u penziju za taj iznos, obično je to tako. Ja pretpostavljam da ste i vi mnogi deca penzionera.
Šta su radili vaši roditelji kada su dobili te otpremnine? Nešto su možda kupili vama, vašoj deci, ako ih imate, nešto su želeli da kupe da imaju za sebe kao uspomenu, da počaste svoje kolege, da naprave neki ispraćaj i to je iznos, u opštem lopovluku u državi za one koji ne znaju šta će sa parama, a takvih je mnogo, ali je najviše ipak bede i sirotinje, u stvari ništa.
Vi sada kada pogledate da se u proseku 100 evra zakine budućem penzioneru, njemu je to mnogo. Za 100 evra ili 8, 9 ili 10 hiljada dinara on želi nešto da uradi, da taj novac uloži u nešto ili da nekim prigodnim poklonima, kao što sam navela da to obično penzioneri rade, obraduju svoje članove porodice i mislim da pozivanje na Zakon o radu, a sa druge strane toliki budžetski suficit kojim se hvalite je krajnje licemeran stav za te ljude koji treba da idu u penziju.
To niko ne može da prihvati.
Prvo zbog toga što oni kad onu u penziju znaju da imaju vrlo nepovoljan zakon za obračun penzija i da je to model protiv kojeg se izričito protivi najšira javnost i SRS, od momenta kada je taj model za obračun penzija izmislio ovaj derikoža pre vas, ovaj vaš tadašnji prijatelj iz ovog Dosovskog konglomerata, Božidar Đelić. To je bilo, negde, u decembru 2001. godine, mislim kada je, sećam se, usvojen onaj paket poreskih zakona, da je onda došlo do promena modela obračuna penzije.
Mi smo i tada tražili da se iznos penzije usklađuje sa prosekom zarade u Republici, odnosno sa porastom troškova na malo, odnosno vi ste sasvim drugačije prikazali tu potrošačku korpu i rast troškova života, nego što to stvarno jeste. Ne mislim Vi lično, nego službe koje to rade. Republički zavod za statistiku iz meseca u mesec obmanjuje građane.
Ja ne znam da li do vas dolazi taj podatak, lepo uzmite neka vam daju kako izgleda minimalna potrošačka korpa i koliko košta, sa sve onim namirnicama od prve do poslednje za mesec maj 2006. godine i da kažete vašoj supruzi da ide na pijacu i da se striktno, vi ste ministar finansija, dakle, strogi ste, trebalo bi da budete strogi kada je u pitanju svaki dinar, i kažete lepo gospođi – izvolte, kreni na pijac i po ovim cenama ovde kako su mi dali iz Republičkog zavoda za statistiku, pa kupi sve ove namirnice.
Ona će da se uhvati za glavu jer zna da to ne može nigde u Beogradu da nađe. Možda bi mogla da nađe negde u nekom delu Srbije gde se to proizvodi u većoj količini ili na veliko ili gde je niža cena, ali u Beogradu i u Kragujevcu, tamo je takođe skup zeleni pijac u odnosu na platežnu moć stanovnika. Takav iznos za te navedene namirnice, osnovne životne namirnice niko ne može da nađe po tim cenama.
Ako je već nepravda učinjena sa te strane, da se, zaista, sve više vaše kolege ekonomisti govore o tome, iz meseca u mesec pišu, ako se vrši očigledna manipulacija statističkim prikazom i modelom koji zapravo ne odražava realno stanje, zašto onda da štetimo, odnosno da država zakida budućim penzionerima? Taj iznos dakle može da se kreće od 5 do 10, do 15.000 dinara u ukupnom iznosu otpremnine koji je zakinut.
I to što ste vi meni dali samo šturo obrazloženje da je usklađen sa Zakonom o radu jeste neprihvatljivo i za mene kao poslanika SRS i za celu našu stranku i za ogroman broj građana Srbije, jer mi smatramo da je taj Zakon o radu loš, da je način utvrđivanja otpremnine po tom Zakonu i sva ona davanja kojima su zakinuti građani Srbije katastrofalan, da su zbog toga ljudi ogorčeni i to je ključni problem.
Ljudi vide da moraju da plaćaju poreze, da moraju da plaćaju doprinose, da daju u državnu kasu, a za uzvrat oni ništa ne dobijaju. Jednostavno, celog života ulažu, mnogi u stambeni fond decenijama.
Evo, skoro mi se javila jedna gospođa, ona je prosvetni radnik, od skoro u penziji. Nema krov nad glavom, nemaju njena deca, ceo život je ulagala u stambeni fond, a vi imate neke vaše saradnike i saradnike iz vlasti koji ne znaju šta će sa parama, sa vilama, sa kućama, sa stanovima. Znate, onda ljude boli ta nepravda.
Ako već idu u penziju pod ovim ili onim uslovima i ovim ili onim okolnostima onda im treba dati ono što je pravično, jer ne možete da imate jedan aršin kada utvrđujete neke druge stvari, a ovako da primenjujete. I onda, stalno, vi ste štedljivi, štedite, štedite, dokle to može, samo se pojavite i kažete – imam budžetski suficit.
Sad lepo sutra kad odete u Kragujevac na sednicu Vlade, pošto sam ja otuda, gospodine ministre, obećali ste pre mesec dana, nema ni toliko kad ste bili, zaista su Vas dočekali u maniru Josipa Broza, ne znam da li su Vas obavestili, tri televizije su direktno prenosile šta Vi pričate i kako se krećete, jer digao se ceo grad, dolazi ministar Dinkić pa će sve da procveta, pa milioni stižu, pa milijarde – e sada, sutra kad odete lepo vidite šta ste obećali, ja sam sve zabeležila, i Vi i onaj Stevanović sa Vama, pre mesec dana.
Da li ćete Vi biti u stanju da to uradite? I šta ćete sa radnicima na "Zastavinom" zavodu za zapošljavanje i obrazovanje, kako će dalje da ide investicija u proizvodnju i kako ćete da se nosite sa činjenicom da ni izbliza i nigde na vidiku nema strateškog partnera za "Zastavu"? Dok ne dođete u situaciju da tako neku veliku investiciju donesete u grad iz kojeg ja dolazim, gde 40.000 ljudi ne radi, nekoliko hiljada verovatno njih će u ovoj godini morati da ide u penziju, a sada će po ovom zakonu, zato što niste hteli da prihvatite moj amandman, i to da im bude zakinuto, onda je bolje da se niste tamo sastajali i da ne dolazite.
U gradu gde su, svuda u Srbiji je mnogo teško, ali gde su, čini mi se, zbog broja ljudi koji tamo živi, a zbog stope nezaposlenosti najizraženije socijalne tenzije, da se pojavite samo sa nekom pričom koja ne pije vodu – znate onda kako ćete da prođete, kao onaj vaš prethodnik. Došao je on u jednom vrelom letnjem danu 2002. godine sa dvojicom svojih kolega, sa onim Vlahovićem i sa Pitićem, u Kragujevac, nekoliko meseci posle izbora...
Tako će da se desi i sa vama, kragujevčani su shvatili da je to bila, i oni koji su im poverovali 2000. godine, velika prevara i na tim parlamentarnim izborima u mom gradu je ubedljivo pobedila SRS.