Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je malopre predsednik Skupštine usred rasprave ušao, seo u poslaničku klupu i želeo da narodne poslanike obavesti o nečemu na osnovu člana 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, ja sam očekivala ili da će da nam kaže da je shvatio da je ovako dalje besmisleno i da nas obaveštava da će raspisati parlamentarne izbore ili da će nas, što mu je, takođe, obaveza, kao i predsedavajućeg, obavestiti gde je Mlađan Dinkić.
Ušao je ovde jutros u ovu salu, pokušao da najgrubljim uvredama obmane javnost Srbije, video je da mu to ne polazi za rukom i nestao.
Sada ja pitam: da eventualno nije u toku vanredna sednica Vlade, s obzirom na to da se već nekoliko sati na Zvezdari dešavaju nemili događaji, policija bije građane zato što pokušavaju da zaštite svoje posede od neke građevinske mafije, koja je u bliskoj vezi sa rukovodstvom opštine Zvezdara.
Stanje je tako alarmantno da je moguće da je Vlada na vanrednoj sednici, a ako jeste bilo bi lepo da narodni poslanici to znaju, pa da onda i oprostimo Dinkiću što ga nema u ovoj sali.
Amandman na član 6. podneo je kolega Radiša Ilić, a član 6. Predloga ovog zakona odnosi se na član 18. osnovnog Zakona i ja ću kratko, radi javnosti, da kažem na šta se odnosi taj član 18, pre nego što obrazložim konkretan amandman.
Član 18. kaže da se porez ne plaća na zarade, na primanja zaposlenog po osnovu, pa onda ne znam, naknade troškova prevoza u javnom saobraćaju do visine cene mesečne pretplatne karte, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, ako ne postoji mogućnost da se obezbedi mesečna pretplatna karta, bilo je u prethodnom tekstu 1.200 dinara, sada je povećano na 1.500 dinara; dnevnice za službeno putovanje u zemlji, od iznosa, bilo je ranije 1.000 dinara, sada je 1.200 dinara.
Onda imamo, vrlo interesantnu, tačku 3) – ne plaća se porez na zarade, na primanja zaposlenog po osnovu naknade troškova smeštaja na službenom putovanju prema priloženom računu. Da li je moguće da ovde ne postoje nikakva ograničenja?
Da li autor ovog zakona, odnosno Vlada Republike Srbije, zna kolike su razlike u cenama, recimo, hotelskog smeštaja i u Srbiji, a i u inostranstvu? Da li ovo sve što čitamo kuda se švrćkaju razni funkcioneri Vlade i predstavnici kojekakvih agencija, po Dubaiu, u najskupljim hotelima po svetu, da li to znači da je ova odredba ovako bez ikakvog ograničenja baš zbog njih, odnosno zbog članova Vlade? Meni zaista liči da to jeste tako.
Zato naknadu prevoza na službena putovanja, prema priloženim računima itd, povećavate od 3.000 na 3.500 dinara neoporezovani deo, solidarne pomoći za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice sa 15 na 18 hiljada dinara. Verovatno, ni duplo veći iznos od ovih 18 hiljada dinara ne može da pokrije troškove jednog noćenja u nekom luksuznom hotelu, gde odsedaju vladini službenici. Zato imate, Vuk Drašković, pogotovo, ali on nije, što se tiče SRS, koleginice Jovanović, službenik Vlade nego ilegalac u Vladi, pošto nema pravnog osnova da on sedi u Vladi.
Dakle, kada je u pitanju solidarna pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti, onda se Vlada stisla, nema para, sa 15 hiljada povećava neoporezovani iznos samo na 18 hiljada.
Isto tako, kada su u pitanju pokloni deci zaposlenih starosti do 15 godina povodom Nove godine i Božića sa 3 na 3,5 hiljade dinara godišnje i jubilarne nagrade zaposlenima u skladu sa zakonom koji uređuje rad do 5 hiljada dinara godišnje.
Dakle, očigledno je kakva je namera Vlade i o kome Vlada, zapravo, vodi računa. O Srbiji, o građanima Srbije svakako ne vodi i mi to znamo. I mi u ovom smislu nismo ni podnosili amandman da mi vama sada predlažemo, u nekim prethodnim članovima smo to činili, Vladi i skupštinskoj većini, da te iznose povećava na ovaj ili onaj iznos koji mi mislimo da bi bio primeren i kojim bi se zaista mogle zadovoljiti potrebe onoga na koga se ovaj član 6. odnosi.
To je vaša stvar, vi i kroz ovaj zakon, pogotovo kroz ovaj član, pokazujete svoj odnos prema građanima Srbije. U primeni zakona, svi koji nas danas slušaju i gledaju i oni koji nas ne slušaju, videće koliko je ovo loš član i koliko će se odraziti na standard građana, naravno u negativnom smislu.
Ali, mi smo podneli, odnosno kolega Radiša Ilić, amandman da bi bar koliko-toliko uozbiljio ovaj predlog Vlade. U amandmanu smo rekli da posle ovih stavova koje sam pročitala treba dodati jedan novi stav koji bi glasio da se iznosi iz stava 1. ovog člana, u tačkama 1) 2) 4) 5) i 6), to je ono što sam čitala, usklađuju tromesečno uvećano za rast cena na malo prema podacima objavljenim od strane republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Zaista je besmisleno da u situaciji u kojoj se nalazi Srbija, s obzirom na već dostignuti stepen inflacije, već imamo dvostruku inflaciju, makar Dinkić to ne priznao, ali to se oseti svakodnevno, to građani svakodnevno osete i vide i ne treba im ni statistika, ni ministar, ni poslanici, niko ne treba građanima da vide kolika je inflacija, jer to lepo osete na svojim penzijama, platama, svakodnevnim troškovima, dakle, s obzirom čak i na vašu projektovanu inflaciju, neprimereno je da zabetonirate u zakonu ove iznose.
Naravno, zakon može da se menja, ali je besmisleno da zbog menjanja ovih iznosa svaki čas idete na izmene i dopune zakona, umesto da se jednim stavom ovog člana (to se isto odnosi i na sledeći član 7. gde smo, takođe, predložili isti amandman) ovo usklađivanje vrši, jer bi se na ovaj način dugoročnije rešilo usklađivanje sa poreskim osnovnicama.
Ako se prihvati da su ovi vaši iznosi sada trenutno, opet ponavljam, za solidarnu pomoć, za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog, na primer, ako vi procenjujete da je danas 18 hiljada dinara dovoljan iznos da bude neoporezovan u ove svrhe, mi mislimo da treba da bude znatno veći iznos, ali ako prihvatite da to jeste iznos koji zadovoljava, ja vas pitam šta će ovaj iznos značiti za mesec dana, za tri meseca, za pet meseci iduće godine. Biće obezvređen do besvesti. Zato mislimo da je potpuno neodgovorno na ovaj način predlagati i ovakav tekst zakona, odnosno ovoga člana usvajati.
Kome vi bacate prašinu u oči, kome Mlađan Dinkić i Vlada Srbije, koga prave ludim? Narod? Ma nije narod lud, ljudi moji, to vam pričamo uporno. Nemojte predlozima, gospodo iz Vlade Srbije i vi gospodo poslanici koji ćete usvojiti ovaj zakon, da vređate inteligenciju građana Srbije. Građani Srbije odlično znaju kada ih varate, kako ih varate i neće to da vam oproste, ali mi želimo da utičemo da zaista prihvatite, da shvatite dobronamernost naših amandmana, pre svega u odnosu naravno na građane Srbije.
Došli? Evo, već, ljudi sa Zvezdare o kojima sam malopre govorila, ne zato što su čuli da govorim, nego su se već najavili da su došli zato što imaju tih problema.
Dakle, naš amandman, kao i ostali naši amandmani su zaista krajnje dobronamerni i nisu, kako ovde neko reče, dirljiva briga za građane Srbije.
Jesu, zapravo, iskrena briga za građane Srbije, iskrena briga za standard građana Srbije i, verovali ili ne, dobra namera i prema Vladi Republike Srbije i prema vama iz skupštinske većine da prihvatite naše amandmane da bi i vas građani Srbije malo više cenili kada se ovaj zakon bude primenjivao.
Jer, ne prihvatite li ovaj amandman i ne samo ovaj nego i naredni amandman koji se odnosi na član 7. gde je predviđeno: "Ne plaća se porez na zarade na penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koji podnosilac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog – člana dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove, ukupno najviše 3.000 dinara mesečno", takođe je besmisleno kao i ovaj prethodni član, znači, ako ne prihvatite naš amandman i ne kažete da se ovaj iznos usklađuje tromesečno uvećano za rast cena na malo prema podacima objavljenim od strane republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Namerno govorim i o jednom i o drugom članu zato što je amandman identičan, obrazloženje je takođe identično, i isti cilj i ista namera je SRS kada je reč o ova dva amandmana.
Dakle, ako Vlada Srbije i dalje nastavi da se na ovaj način poigrava sa građanima, da ima ovakav licemeran odnos prema građanima Srbije, onda verujte vi iz ovog dela Vlade, jedan deo Vlade, neće vam pomoći ni agencija "Pobeda" iz Topličinog venca 11, iz Beograda.
To je još jedna poruka građana Užica, jutros sam vam rekla i sada ponavljam. Angažovali ste ovu agenciju da uznemirava građane, da ih ubeđuje da glasaju za vas.
Naravno, mi nemamo ništa protiv jedne fer političke kampanje, ali ovo što radite, ja vam ne bih ni rekla da zaista nismo imali više poziva građana Užica.
Molili su nas da vas zamolimo da ih više kojekakve agencije ne uznemiravaju. Ako imate, brate, aktiviste, izvolite na teren i radite stranačke poslove.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Milošević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, znači u članu 7. koji se odnosi na član 21a osnovnog Zakona radi se o tome kada su u pitanju određena poreska oslobođenja, ovde se znači sad radi kada je u pitanju dobrovoljni penzijski fond, pa se u Predlogu zakona kaže :"Ne plaća se porez na zarade na penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koji poslodavac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog – člana dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove, ukupno najviše do 3.000 dinara mesečno".
Narodni poslanik Vitomir Milošević je tražio u svom amandmanu da se taj iznos koji se ne oporezuje od predloženih 3.000 dinara zameni iznosom od 5.000 dinara. Vlada je, naravno, kao i sve amandmane SRS, odbila. U obrazloženju se kaže: "Amandman se ne prihvata jer bi usklađivanje rasta nominalnog iznosa penzijskog doprinosa oslobođenog od plaćanja poreza na dohodak građana na način kako je to predloženo ovim amandmanom, imalo negativne posledice na prihode budžeta i fondova, posebno imajući u vidu novi oblik poreskog oslobođenja na zarade, koji se odnosi na sniženje poreske stope i uvođenje neoporezivog iznosa od 5.000 dinara na mesečnom nivou."
E, sada, znači, to bi imalo negativan, kako to kaže, efekat na popunjavanje budžeta Republike Srbije i to onog istog budžeta za koji se stalno ova vlada i ministri iz Vlade Republike Srbije, pogotovo kada je u pitanju šifrovana stranka, hvalite da je taj budžet u suficitu. I pod tim uslovima, znači, ukoliko je budžet u suficitu, zašto ne i povećavati neoporezive iznose, pogotovo kada su u pitanju dobrovoljni penzijski fondovi.
Očigledno je želja ministra finansija da taj suficit u stvari ne bude oslobođenje za poreske obveznike Srbije, već isključivo da bude osnov za davanje kontragarancija i zaduženja domaće privrede, državnih preduzeća itd, itd. Znači taj suficit, o kome se toliko hvalite, ne koristite da smanjite poreske stope, već isključivo za dalje zaduživanje države u vidu raznih kontragarancija.
E sada, da vidimo kako to izgleda kada su u pitanju dobrovoljni penzijski fondovi. Znači oni se osnivaju kao određena vrsta akcionarskog društva. I šta se dešava sa sredstvima koje osiguranje dobrovoljnog penzijskog fonda uplaćuje.
Ta ista sredstva se plasiraju na tržište, na isto tržište i cilj je valjda ovog zakona koji reguliše dobrovoljne penzijske fondove u stvari bio da se ne samo kroz bankarske poslove, ne samo kroz investicione fondove koje osnivate, nego da kroz dobrovoljne penzijske fondove naša privreda dođe do određenog kapitala pod povoljnijim uslovima nego što to rade banke.
S druge strane da onaj ko uplaćuje u taj fond, osim ove državne penzije koju ima, ostvaruje još neko pravo na zaradu koju je ostvarivao u toku svog radnog veka. E, tu je sada izgleda najveći problem. Kada je u pitanju ova vlada, znači, vi se radije opredeljujete da ta sredstva koja prikupljate iz budžeta dajete kao garancije stranim bankama nego da podstičete dobrovoljne penzijske fondove koji bi sredstva plasirali na domaćem tržištu i na taj način pomagali privredi, svakako i onoj privatnoj i društvenoj, to što je ostalo, i državnoj.
Vama je, izgleda mi, primarni cilj da neprihvatanjem ovog amandmana u stvari olakšavate posao bankama i olakšavate posao stranim finansijskim organizacijama koje stalno plasiraju kredite državnim organima, državnim preduzećima itd.
Samo još jedno pitanje da se postavi – kako to utiče na budžet Republike Srbije, jer, s jedne strane svaki priliv novca koji se dešava u privredi Srbije znači povećanje budžetskih prihoda i to po više osnova, po osnovu povećanja potrošnje i povećanje radnih mesta itd, što se ne dešava kad svaki put uzimate kredite od stranih banaka i finansijskih organizacija i dajete kontragarancije.
Znači, ovo je direktno u privredu otvaranje novih radnih mesta, proširenje pogona itd. Na taj način možete da popunite budžet, a i onako se hvalite da ćete vrlo brzo, možda i idućeg meseca, a ako ne, u septembru da imamo rebalans budžeta, pa ukoliko i bude nekih štetnih posledica, moći ćete to u tom rebalansu da otklonite. Izgleda da je cilj neprihvatanja ovog amandmana da ove međunarodne bankarske organizacije koje dugo vremena vode Ministarstvo finansija i dalje budu zaštićene i dalje zarađuju na poreskim prihodima koji obezbeđuju građani Srbije.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, o amandmanu.

Gospodine Obradoviću, možda ovo što ću na početku reći nije u direktnoj vezi sa ovim amandmanom i ovim članom, ali vidim da ste vi predsedavali Odborom za finansije. To je drugi amandman Odbora koji je podnet. On odudara u odnosu na ovaj amandman na član 9. Vi ovde predviđate neko usklađivanje sa godišnjom stopom rasta na malo u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje vrši itd. vrlo komplikovana procedura, a onda kažete u poslednjem stavu – tromesečno usklađivanje, to je apropo onog prethodnog člana o kome je gospođa Radeta objašnjavala.
Što se tiče ovog konkretnog člana, nije samo poenta ovog amandmana što mi povećavamo iznos sa 3 hiljade na 3 i po hiljade dinara. Radi se o iznosu koji poslodavac isplaćuje na teret zarade zaposlenog kao njegovo učešće, po osnovu toga što je član dobrovoljnog penzijskog fonda. Ovde se radi o mnogo većem problemu. Šta se oporezuje u nekoj državi?
Prema čemu se određuje koja će stopa poreza da bude? Prema ekonomskom stanju i materijalnim mogućnostima, a mi imamo još jedan dodatni princip, a to je sve ono što ide u ličnu potrošnju. Zarada se smatra kao lično primanje, nešto što je namenjeno ličnoj potrošnji.
Kada krene ka ličnoj potrošnji, onda podleže plaćanju poreza. Da li su ovi iznosi koji se izdvajaju iz zarade zaposlenog, njegovog ličnog učešća u dobrovoljnom penzijskom fondu, gde je poslodavac samo transmisija, obračunava, utvrđuje i prenosi sredstva dobrovoljnom penzijskom fondu, da li je to potrošnja sa gledišta zaposlenog? To nije potrošnja.
Sve što se iz zarade uplati u dobrovoljni penzijski fond, ne sme da podleže obavezi plaćanja poreza. To ide u potrošnju tek kad se iz dobrovoljnog penzijskog fonda, po pravilima koja važe u tom fondu, vrši povraćaj tih sredstava prema građaninu koji je dobrovoljno penzijsko invalidski osiguran.
To je taj suštinski problem ovog člana, zato što kada NN poslodavac od zarade uzme određeni iznos sredstava građaninu, uplati dobrovoljnom penzijskom fondu, građanin nije u sistemu lične potrošnje, već je u sistemu jedne specifične štednje, a mi treba da stimulišemo građane da sami vode brigu o svom socijalnom položaju i svojoj socijalnoj budućnosti. Uopšte nisam za to da se ovde određuje bilo koji limit, kao što ćemo imati u onom drugom zakonu, apsolutno neprihvatljivo rešenje, da se prihvata samo ako ide preko poslodavca.
Nametnuo sam temu koja nema nikakve veze sa nekom klasičnom politikom koja je često izražena u Narodnoj skupštini. Ovde se otvara ozbiljan problem. Zašto bi se plaćao porez ako se uplati više za penzijsko invalidsko osiguranje. Do 3.500 je normalno, preko 3.500 je nenormalno? Može nešto da prevari, da smuti? Ne može, jer kad iz dobrovoljnog penzijskog fonda krene isplata ka tom pojedincu, onda plaća
porez.
Vi ovde praktično dva puta oporezujete, jednom zato što je preko 3.500 njegova mesečna premija koju uplaćuje doprinos, a drugi put kada dođe da koristi to pravo koje je ostvario po osnovu članstva u dobrovoljnom penzijsko invalidskom fondu. Tu ste nešto pobrkali.
Znam šta se htelo ovim članom. Ovim članom se htelo da se uvede neki red, ne znam, neko mesečno odvaja po 50.000, 60.000 za članstvo u dobrovoljnom fondu, pa na taj način dislocira sredstva na neko tamo mesto, pa po nekim drugim pravilima izvlači, pa skriva itd. Postoje mehanizmi i u ovom zakonu, postoje mehanizmi i u zakonu o dobrovoljnim penzijskim fondovima. Postoje mehanizmi kako treba neko da se zaštiti. Nama je, valjda, interes da dođe do neke akumulacije kapitala, domaćeg kapitala.
Zašto ovo rešenje ne valja? Ne valja, ovo nije novo rešenje, da budemo načisto, ovo je samo izmena, već je postojalo. Doduše, dobrovoljni penzijski fondovi još uvek ne postoje, ali kad je u pitanju ona vrsta dobrovoljnog osiguranja po Zakonu o osiguranju, imali smo tu situaciju da su se neki poslodavci različito ponašali, neki poslodavci su uslovljavali zaposlene da se osiguraju. Isto će vam biti i ovde, kada ovo krene. Zašto?
Zato što je poslodavac izvlačio neke beneficije, ukoliko je kod nekog osiguravajućeg društva gde su osigurani svi njegovi radnici i ako ide preko njega, onda je i tamo postojalo neko poresko oslobađanje. Mislim da je bilo isto, znam da je jednom bilo 1.500, pa su drugi put bili na 3.000 dinara. Ovo je novo što se ugrađuje, na bazi činjenice da je u međuvremenu donet Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima.
Mislim da je ovo rešenje loše i da nema potrebe da se ovo oporezuje, jer ovo u ovom trenutku nije lična potrošnja. Ako je nekom danas poslodavac izdvojio 5.000 od neto zarade za dobrovoljni penzijski fond, to nije lična potrošnja u tom momentu tog zaposlenog, već je njegovo učešće u dobrovoljnom penzijskom osiguranju.
Kada će to da postane njegova potrošnja? Onog momenta kada po tim pravilima ostvari pravo da koristi ta sredstva i tada se plaća porez 10 ili 12%, nije bitno koja je stopa, ali u ovom trenutku to ne sme da podleže plaćanju poreza, jer nema logike. U poreskim propisima ne postoji osnov u poreskom razmišljanju i pravilima koja važe. Ovo nije potrošnja, ovo je štednja. Štednja se ne oporezuje. Liči na štednju, ne mogu da kažem da je štednja, a kada se nešto sa štednje povlači, zna se, onda je neka druga procedura itd.
Želim, pre svega, ovom diskusijom da otvorim problem po treći put, tri puta već upozoravam na ovo...a ovo sa 3.000 na 3.500, znate i sami, vi ste većina, pa kako hoćete, odlučite.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Ovim završavamo prepodnevni rad. Nastavak sednice u 15,05 časova.
(Posle pauze – 15,20)

Dame i gospodo, nastavljamo popodnevni rad.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Radić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, na član 8. amandman je podneo Odbor za finansije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Miloljub Albijanić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, na član 9. amandman je podneo Odbor za finansije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Stevica Deđanski.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Dragoljub Simonović podneo je amandman kojim se predlaže da se posle člana 11. doda novi član 11a.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Simonović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji reguliše uvođenje novog člana, posle člana 11. član 11a, na izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana, a koji se odnosi na član 58. važećeg Zakona o porezu na dohodak građana, koji je donet još u aprilu 2001. godine.
U IV poglavlju važećeg Zakona koji reguliše porez na prihod od autorskih prava, srodnih autorskih prava i prava industrijske svojine, ovo poglavlje reguliše u deset članova ovog zakona predmet oporezivanja, pa se kaže: "Prihod od autorskih prava smatra se naknadom koju obveznik ostvari po osnovu", pa se navodi 18 stavki vezanih za ova prava. Navešću samo neke, da bi se znalo o čemu govorimo – "pisanih dela, govornih dela, dramskih i dramsko-muzičkih dela, dela likovne umetnosti, stropovi, ukrštenice" itd.
U osnovi Zakona kroz tri člana se provlači, dakle, u članu 52. "prihodi od prava srodnih autorskih prava", smatra se naknada koju obveznik ostvari, pa se navodi pet delova – "prava interpretatora, prava proizvođača fonograma, vidograma, emisije i baze podataka". Prihodom od prava industrijske svojine smatra se naknada koju obveznik ostvari po osnovu patenata, malih patenata, žigova, modela, uzoraka i tehničkog unapređenja.
Moj amandman, tj. amandman SRS se odnosi na član 58. važećeg Zakona o porezu na dohodak građana, koji reguliše poresku stopu.
U članu 58. osnovnog Zakona se kaže: "Stopa poreza na prihode od autorskih prava i srodnih prava i prava industrijske svojine iznosi 20%". Predlažem da se ova stopa smanji na 10%, a za to postoji više razloga. Već u članu 38. važećeg Zakona postoji stopa poreza na prihode od samostalne delatnosti, gde kažu da iznosi 10%.
U cilju bolje efikasnosti i racionalnijeg praćenja poreskih stopa ili što jednostavnije primene ove poreske stope, smatram da je izjednačavanje stope od 10% značajan pomak u realizaciji ove poreske osnovice.
Takođe, moram da kažem da je potrebno, pošto je veliko opterećenje privrede i privrednih subjekata, vezano za razne poreske stope i visine poreske stope, ovo smanjenje se značajno može odraziti i na kvalitet plaćanja ovih autorskih prava, vezano za stopu koju predlažem, zato što nema potrebe da se izbegava na razne načine oporezivanja kroz ovako visoku stopu poreza.
Moram da kažem još jednu stvar. Dok smo imali pauzu dobio sam poziv građana iz opštine Grocka, MZ Begaljica, da se tamo građani okupljaju zbog siledžijskog ponašanja predsednika opštine i lokalne samouprave u liku Blaže Stojanovića, vezano za izgradnju vodovodne mreže, gde se razara putna mreža da bi se ugradila vodovodna od F150, metar prečnika, pa se ljudi okupljaju i javili su mi da to ovde iznesem, jer mogu nastati određene posledice vezano za odbranu narodnih interesa od siledžijskog ponašanja lokalne samouprave.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.