Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik SRS gospodin Dragan Živkov je podneo amandman da se u članu 14. posle stava 1. doda stav 2. koji glasi: "Tačka 2) briše se".
Neki bi zlobnici, a ima takvih pojedinih ovde, pomislili – šta hoće ovi radikali, brišu samo i takve amandmane pišu, ali ako obratite pažnju na tekst stava 2. i na ovo obrazloženje koje je dao kolega Dragan Živkov, videćete da je neophodno da se briše ova tačka 2.
Intervencija ministarstva, odnosno Vlade na stav 1. ovog člana, a to je inače član 65. osnovnog Zakona, bila je izvršena intervencija od strane Vlade na raniji tekst u tački 1) – ne plaća se porez na prihode od kapitala na kamatu na dinarska sredstva po osnovu štednje.
To je sada precrtano, data je ispravka i piše – štednih i drugih depozita oročenih ili po viđenju. Ono što svakako nije bilo dobro i nismo reagovali u ovoj izmeni koja je sada data, ali što nije dobro u članu 65. a što smo i ranije intervenisali kada je bio osnovni tekst Zakona, mi srpski radikali smatramo da stav 2. treba da se briše, koji kaže, da se ne plaća porez na prihode od kapitala na kamatu, ne kod prvog slučaja, nego i po osnovu dužničkih hartija od vrednosti u smislu propisa kojima je uređeno tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata čiji je izdavalac Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije.
Obrazloženje koje je dao kolega Živkov da bi se brisao ovaj stav, mi smo i ranije apsolutno identično reagovali kada je donet osnovni tekst Zakona, da to nije dobro zato što bi se svi imaoci koji se pojavljuju na, inače potpuno haotičnom, tržištu hartija od vrednosti, koje i dan-danas tako funkcioniše u našoj državi, imali svojevrsni monopol na tržištu kapitala.
To na jednom primeru – znači da bi svi oni koji mogu da emituju u smislu ovog zakona hartije od vrednosti i druge finansijske instrumente, a nosioci su lokalne samouprave ili je to Republika Srbija ili Narodna banka, da se pojavljuju u ovom smislu, ovog zakona, ako ovo ovako ostane, kao nosioci prava, odnosno ubiranja kamata i prihoda na monopolistički način, za razliku od svih drugih koji to rade, a nemaju ovo oslobođenje.
Onda ćete da dođete u situaciju da će zainteresovani komitenti želeti na tržištu hartija od vrednosti, zbog ovakve olakšice, koji emituju, da kupuju upravo samo te hartije od vrednosti, neće od nekog drugog. Biće zainteresovani samo za ono što je državno, odnosno što emituju opštine, odnosno skupština autonomne pokrajine, Republika Srbija ili Narodna banka.
Šta sa ostalim imaocima hartija od vrednosti? Pojave se na tržištu i vi kažete da to treba da funkcioniše, ima i u onom izveštaju od prošle godine kada ste se još zanosili time kako ćemo za godinu, dve, tri u Evropsku uniju, pa kada su vam dali sav onaj pregled koji je to stepen dostignutosti ispunjenosti uslova i postoji jedno posebno poglavlje, to je izveštaj od novembra meseca prošle godine koji sam vam često citirala, njihova konstatacija je tamo da je u Srbiji, odnosno ranije državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, ali pošto su nas posmatrali kroz prizmu dvostrukog koloseka, jer je Solanina namera bila godinama i ranije, on je ratni zločinac i onaj koji je želeo da potpuno razbije naš zajednički nacionalni, etnički, kulturni, ekonomski prostor, pa pošto ste krenuli usaglašavanje po principu dvostrukog koloseka, odnosno Srbija i Crna Gora sa druge strane, ocena za nas, a i kod njih je isto tako bilo, da je to jedno haotično stanje.
Prema tome, smatramo da bi najpravičnije bilo, ako već hoćete, da svi takmaci uđu u ravnopravnu trku, da se stav 2. izbriše i da niko nije u privilegovanom položaju. Mnogi su se zanosili, pogotovo nosioci vlasti u pojedinim lokalnim samoupravama, to je slučaj i u mom gradu u Kragujevcu, zamajavali su javnost, povraćaj imovine opštinama i gradovima, a posle se pojavi sam ministar i kaže da je to nemoguće, nema nikakvog utemeljenja u Ustavu, a oni iz vladajuće koalicije.
Kad god se radi o nečemu takvom, nije samo u pitanju mogućnost sticanja većeg dela kapitala zbog neophodnog osamostaljivanja u ekonomskom smislu opština, nego se ovde pojavljuje Narodna banka, Republika Srbija i autonomna pokrajina, ali besmisleno je da se na takav način uređuju naši društveni odnosi i da oni koji bi već sada u startu želeli da se bave trgovinom hartija od vrednosti na našoj berzi, koja će jednog dana morati da bude uređenija, budu u inferiornom položaju u odnosu na sve koji se navode u stavu 2.
Zato i smatramo da treba da prihvatite ovaj amandman da bi u budućnosti, pre svega tržišta hartija od vrednosti i svi zainteresovani subjekti mogli ravnopravno da posluju na ravnopravnim ekonomskim osnovama. To je bio osnovni motiv zbog kojeg je kolega Živkov podneo ovaj amandman.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Milivoje Vuković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Milivoje Vuković.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, u ime SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i to: na član 21. stav 1. i stav 2. da se brišu. Uvodna rečenica stava 3. menja se i glasila bi – u članu 87. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi.       
Ovim stalnim promenama poreskog sistema izaziva se veliko nezadovoljstvo i nespokojstvo svih poreskih obveznika. Navodno, osnovni cilj izmene ovog zakona je da se problem nezaposlenosti u Srbiji reši ili u najboljem slučaju smanji, da siva ekonomija bude smanjena, te da u legalne tokove uđe daleko veći broj zaposlenih koji rade suprotno tim zakonskim propisima.
Ovo jeste lepo na prvi pogled, lepo je za uši i zgodno ga je koristiti u nekoj predizbornoj propagandi, ali kada je u pitanju porez na dohodak građana tu efekti neće biti veliki, nego, naprotiv, izuzetno skromni. Zato smo mi iz SRS jasno izneli svoje stavove, da se ni jedan ni drugi cilj ovog zakona neće postići, jer imamo izuzetno nizak nivo investicija u privredi Srbije.
Imamo jako loše sproveden proces privatizacije, koji je ostavio veliki broj radnika bez posla. Imamo jednu nebrigu kad su u pitanju mala i srednja preduzeća i u toj oblasti učinjeno je jako malo.
Ono što je najbitnije u ovom zakonu jeste želja Vlade da se prikažu kao zabrinuta za veliki broj nezaposlenih koji izlaze iz procesa tranzicije, ali svaki građanin Srbije danas i te kako dobro zna da se problem nezaposlenosti neće rešiti na ovaj način, već isključivo razvojem privrede Srbije.
Kako možemo da prihvatimo, kao ozbiljni i odgovorni ljudi, svesni realnog stanja u državi, da će se ovim navodnim izmenama Zakona doći do poboljšanja u pogledu zapošljavanja mladih do 30 godina, invalida i ljudi koji su ostali bez posla od 45 i 50 godina, a da ne govorimo o poljoprivrednicima. Ovo mi sve liči na predizbornu kampanju ministra i njegove stranke.
Nije ni čudo što izmena Zakona faktički obuhvata ove tri kategorije, jer treba da se prevare mladi, treba da se prevare nezaposleni od 45 i 50 godina koji se nalaze na evidenciji nezaposlenih, a i poljoprivrednici, odnosno seljaci, da će oslobađanjem od poreza na katastarski prihod njima daleko biti bolje u narednom periodu.
Kada sam već kod poljoprivrednika, da kažem i ovo, ministar reče da će se u ovom zakonu razdvojiti zdravstveni i penzioni fond, da bi zemljoradnici mogli da overavaju zdravstvene knjižice. Ovo je najveća prevara koju je ministar mogao da izgovori, a koja se odnosi na zemljoradnike. Razdvojiće im se uplata za penziono i zdravstveno, jer šta će ljudi, moraju ljudi da overavaju knjižice da bi se lečili, samo ne znam čemu im služi overa kao svima nama, pošto se skoro sve plaća sa overenom i neoverenom knjižicom ili bez zdravstvene knjižice.
Skoro su isti uslovi za sve, malo je lekova za koje se ne plaća participacija. Takođe je sramno to što je cena tzv. sirovog mleka 11 ili 12 dinara, a na to se obračunava i PDV, pa šta onda ostaje proizvođaču?
Takođe se zahteva od proizvođača da registruju svoja domaćinstva da bi navodno dobili premiju za mleko, od 3 dinara, koju otkupljivači vrlo retko ili skoro nikako ne isplaćuju, nego to proizvođači čekaju mesecima.
Još bih se samo zadržao na oslobađanju plaćanja poreza na katastarski prihod. Naime, ministar reče da će poljoprivrednici biti oslobođeni tog poreza za 2006. i 2007. godinu, kao što su bili oslobođeni i 2004. i 2005. godine.
Meni ovde ništa nije jasno. Naime, svi poljoprivrednici su, kao i ovi iz Mačvi odakle ja dolazim, savesni i pošteni u ispunjavanju svojih obaveza prema državi. A da li je država takva prema njima? Poštena i savesna ili im samo uzima, a ništa ne vraća?
Naša zemlja je poljoprivredna i sav teret je na poljoprivrednicima, jer su oni i u najtežim periodima po zemlju bili ti koji su radili i hranili celo društvo, pa zašto da im se i država ne oduži te ih svrsta u isti rang kao i ostale građane, a ne da ih stalno ucenjuju sa cenama pšenice, kukuruza, maline, svinja i goveda. Pitam vas, samo, kolika je sada cena svinja? Da li se tako brine o poljoprivrednicima to jest seljacima?
Iz svega rečenog mislim da će ovaj amandman biti usvojen.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako je ministar finansija ovaj zakon predstavio kao izvanredan zakon koji reguliše smanjenje poreskih osnovica, kako će građanima da bude bolje, mislim da je u pitanju jedno vešto manipulisanje poreskim stopama i na koga će da se prevali teret tih poreskih olakšica.
U toj želji da prikaže kako je ova vlada dobra, kako brine o građanima Srbije, smanjuje poresku osnovicu kada je u pitanju naplaćivanje poreza na zarade, sa druge strane, da bi stekla još koji poen kod građana Srbije, kaže, oni koji više zarađuju, moraće više da plate.
U principu, platiće građani i to mnogo više nego što je to sada, jer sa prihvatanjem jednog ovakvog zakona bitno ćemo da umanjimo prihode lokalnih samouprava. Jeste da će navodno neka transferna sredstva za prevazilaženje tih problema da budu obezbeđena iz budžeta Republike Srbije, ali to je ograničeno i oročeno do kraja ove godine. Znači, lokalne samouprave će morati nekako da nadoknade taj gubitak u svojim prihodima po osnovu poreza na zarade.
To će se dešavati na taj način što će lokalne samouprave, da bi obezbedile neophodna sredstva za funkcionisanje, da povećavaju svoje komunalne i druge takse; ministar finansija će da sedi u Ministarstvu i smeškaće se, reći će, ja sam vam smanjio poreze.
Lokalna samouprava je ta koja je kriva, a može mu se jer samo u dve opštine ima predsednika opštine, tako da će to na nivou Srbije da bude primećeno. Biće krive one druge lokalne samouprave koje će morati da se finansiraju na taj način, a da ne pričam da te dve opštine gde je njihov predsednik opštine iz te šifrovane stranke, imaju posebna transferna sredstva koja dobijaju iz budžeta Republike Srbije, pa ne moraju nijednu taksu na svojoj teritoriji da naplate.
Kada je u pitanju ovaj zakon, kao i kasnije Zakon za zdravstveno i socijalno osiguranje, uopšte Zakon o finansiranju lokalne samouprave, i sva ova rasprava u pojedinostima, najviše će, iako to izgleda kao poreska olakšica, da pogodi građane Srbije, samo neće biti više naplaćivano iz zarada nego iz nekih drugih prihoda.
Da stvar bude još gora, takva se širina daje lokalnim samoupravama da će oni moći bez nekih bitnih ograničenja da povećavaju iznose za određenu radnju koja se traži od opštine i na taj način će građani, hteli, ne hteli, još više da plate.
Gospodinu ministru bi bolje bilo da umesto što je dao jedan ovakav zakonski predlog, ja se slažem, dakle, samo umanjenje poreskih stopa na jednom planu daje određeni boljitak za građane Srbije, ali, neka daje poresku olakšicu iz svog džepa, a ne iz džepa lokalnih samouprava. To je problem.
Znate, veoma je vešto izmanipulisao javnost. Priča da smanjuje poreze, jeste tako, ali ne smanjuje svoje prihode, smanjuje prihode lokalnih samouprava, drugih budžetskih prihoda, drugih nivoa vlasti, a inače budžet Republike Srbije se ne smanjuje.
Smanjuju se penzioni fondovi, fondovi zdravstvene zaštite, ali budžet kojim on raspolaže ne smanjuje se, on i dalje ima isto novca i taj nedostatak novca, moraće lokalne samouprave, prvenstveno mislim na njih, da nadoknade odnekud.
I zbog toga neće biti u javnosti kriv ministar finansija, jer to mu je i bio cilj, on jeste krivac za sve ovo što se dešava, već će biti kriva lokalna samouprava. To je politika ove vlade i nemojte da se zanosimo.
Ko uopšte malo ozbiljnije pročita jedan ovakav zakon, kako je napisan, stiče se utisak da je u interesu građana, ali kada se malo bolje razmisli i kada se sagledaju posledice jednog ovakvog zakona, videće se da tu boljitka za građane Srbije nema, da će posledice biti i veće nego što su sada, ali eto, elegantno će predsednik šifrovane stranke da se izvuče iz ove priče.
Zato će narodni poslanici SRS da pričaju o jednom ovakvom zakonskom predlogu i da objasne građanima Srbije kakav je ovo zakon, kakvog ministra finansija imamo i 3 % koja imate, da svedemo na meru od 0,3%. Tu ste prihvatljivi.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, na član 21. amandman je podneo Odbor za finansije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Janković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Branislav Janković.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana.
Podneo sam amandman na član 22. koji govori o članu 88. osnovnog Zakona.
Da bi to bilo malo jasnije, ja ću morati da pročitam člana 88. – "Osnovica godišnjeg poreza na dohodak građana koji čini razlike između dohotka za oporezivanje iz člana 87. stav 7. ovog zakona i ličnih odbitaka koji iznose"...
Samo da pojasnimo, stav 7. govori o oporezivanju prihoda sportista i sportskih stručnjaka.
"Tačka 1) – za poreskog obveznika – 40% od prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
2) za izdržavanog člana porodice – 15% od prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćeno u republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike".
Dalje, u članu imamo dva ograničavajuća stava iz kojih se vidi namera predlagača da enormno napuni budžet. Znači, ukupan iznos ličnih odbitaka iz stava 1. ovog člana ne može biti veći od 50 % dohotka za oporezivanje.
Pod dva, ako su dva ili više članova porodice obveznici godišnjih poreza na dohodak građana, odbitak za izdržavanje članova porodice može ostvariti samo jedan obveznik.
Amandmanska intervencija SRS je da se procenti poreskog obveznika od 40 % zamene procentom 50 %, a u tački 2. da se za izdržavanog člana porodice 15 % zameni procentom od 20 %.
Obrazloženje zašto su predloženi ovi procenti treba tražiti u tome da su sportski stručnjaci tokom prihodovanja sigurno platili razne poreze, tako da je faktički ovo drugi porez koji se plaća na ovaj dohodak. Iz toga smatramo da bi trebalo ovaj amandman da se usvoji.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Da bi javnosti bilo preciznije o čemu se radi, članovi 21, 22. i 23. čine jednu celinu i u postojećem Zakonu to su članovi 87, 88. i 89.
Radi se, ako mogu tako da kažem, o oblasti godišnjeg poreza na dohodak građana. Jednim članom se propisuje da to plaćaju fizička lica, pod kojim uslovima nastaje njihova obaveza da plate taj porez.
U članu 88. radi se o nekim poreskim olakšicama koje se imaju u vidu i u članu 89. reguliše se stopa po kojoj se plaća porez na godišnji dohodak građana.
Ja bih zamolio poslanike da malo obrate pažnju na ovo, zato što su pre nekoliko meseci i oni imali problem sa ovim članovima.
Kada ste, gospodo poslanici, podnosili poreske prijave i trebalo da prikažete sve svoje godišnje prihode bili ste suočeni sa problemom, da ste morali da tražite nekog kvalifikovanog knjigovođu, koji bi protumačio ova tri člana, koji bi znao da popuni onu prijavu, pa na kraju, čak, i ona poslednja rubrika da sam obračuna koliki mu je porez na ukupan prihod u toku godine. Naravno, svi ste napravili greške.
Nije problem u tome ako ste sami radili pa ste napravili greške, greške su napravili i profesionalci kada su nekome popunjavali tu prijavu. Naravno, svi ste kasnije dobili rešenje odgovarajuće poreske uprave prema mestu prebivališta i videli ste da je taj obračun poprilično komplikovan. To mora da se kaže da je poprilično komplikovan obračun.
Ja sam očekivao da ćete u promenama ovih članova da uprostite, ako mogu da kažem, način obračuna i proceduru. Na šta treba da se svede način obračuna? Treba da se praktično evidentiraju svi prihodi građanina u toku kalendarske godine.
Treba vrlo precizno i jasno da se od tog ukupnog prihoda koji je građanin ostvario odbije ono što je u startu trpelo poresko oslobađanje, pa na bazi onoga što ostane posle oduzimanja da se utvrdi kakav je taj neki neto prihod, pa da se na to daju neke olakšice za pojedinca, za decu itd. Ono što ostane da se oporezuje sa nekom stopom koja bude propisana zakonom. Ja mislim da je to jedan najjednostavniji oblik kako bi se prikazao obračun svih prihoda i izvršio obračun poreza tog fizičkog lica. Vratiću se na član 22, jer mislim da je ovaj uvod bio potreban, kako bi se shvatilo o čemu se radi.
Gospodin Vuković je podneo amandman kojim je tražio da se u članu 21. brišu stavovi 1. i 2, a to su stavovi koji propisuju da se povećava i smanjuje obračun ukupnog prihoda. Sada ću da vam objasnim o čemu se to, vrlo konkretno, radi. U stavu 1. član 21. Zakona o izmenama i dopunama Vlada predlaže da se izvrši intervencija u članu 87. stav 1, da se četvorostruki zameni rečju – trostruki.
To znači da se obrnuto povećava mogućnost da veći broj građana budu po ovom osnovu oporezovani, jer im se praktično smanjuje, ako mogu tako da kažem, onaj deo neoporezivih prihoda. Ako ste imali nekada četiri iks, sada imate tri iks. Mislim da ovo u krajnjem slučaju nije potrebno, jer ste i sa postojećom odredbom imali poprilično veliki broj poreskih obveznika po ovom osnovu.
Moram da kažem da je ove godine bila druga godina kako se taj porez naplaćuje. Prošle godine je to bilo isto, i ove godine je. Naravno, kontaktirao sam sa poreskim upravama, oni su prosto bili zatrpani sa prijavama građana i iznenađeni da li je moguće da građani imaju tolike prihode.
Naravno, na ukupan broj građana to je nešto u promilima, ali su i zato bili iznenađeni da se toliki broj ljudi prijavilo da podleže ovoj obavezi.
Da vas samo podsetim, mislim da je, otprilike, 1.250.000 bio iznos, 1.200.000, tako neki iznos je bio do koga se došlo. Ono što ste, takođe, u ovom vašem članu uradili to je ta promena u stavu 2. gde ste za ove naše nerezidente, za strance, sa desetostrukog smanjili na petostruki iznos. Na taj način ste povećali broj ljudi koji imaju obavezu da plate porez na godišnji prihod građana u našoj zemlji. Znate, praktično, ovo je druga godina kako se primenjuju ta tri člana. Mislim da je to prerano da se ide sa ovako korenitim promenama.
Vidite, ovde je praktično 50 posto promene učinjeno i za 50 posto će po tom osnovu da se poveća broj poreskih obveznika, a u okviru ovoga se nalaze čak i stranci. Mislimo da je prerano da se ovo radi.
Što se tiče amandmana gospodina Jankovića, moram da kažem da ste vi dobro ispravili ovaj stav 8. u prvom stavu, mada nije bila greška ni kada je stajao stav 7, zato što u prethodnom članu stav 7. i stav 8. čine jednu celinu pa se međusobno dopunjuju. Ovde se radi o tim poreskim oslobađanjima.
Mi smo predložili da za poreskog obveznika ne bude 40 nego 50 posto. Zašto? Mislim, ako ste tamo limitirali sa četiri prosečne na tri prosečne, onda povećajte ovamo. Tim pre što je potpuno drugačiji obračun kod ovoga, osnovica nije potpuno ista, nego i ovo kada primenjujete 40 i 50 posto primenjujete na onu razliku preko onog iznosa koji se ne oporezuje.
Isto vam je i za obračun kada su u pitanju deca. Mi smo predložili sa 15 da se ide na 20%. Mogu da prihvatim stav Vlade da ne prihvate naš amandman na član 21, ali onda ovim amandmanom na član 22. mi vršimo svojevrsnu korekciju ove korenite promene koju ste uradili u članu 87. Mislim da ima prostora.
Evo, da sad to malo pojasnim. Za poreskog obveznika sada u zakonu stoji da je to 40% od prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćeno u Republici u godini u kojoj je utvrđen porez itd, za izdržavanog člana porodice 15%. Mi predlažemo da ovo prvo bude 50%, a ovo drugo da bude 20% i naravno pozivamo da imate u vidu da je prethodni član 87, tražite u stvari promenu gde sa četvorostrukog smanjujete na trostruki, gde sa desetostrukog na petostruki, povećavate praktično sebi osnovicu, ne sebi, ministarstvu, da me ne shvatite pogrešno.
Ovaj zakon stvarno povećava osnovicu za oporezivanje. Ako već povećavate osnovicu za oporezivanje onda dajte ovamo poresko oslobađanje i da priznate neke troškove koje čovek ima koji izdržava porodicu po broju članova domaćinstva itd. Jedino to onda može da ima neku logiku.
Nažalost, moram da kažem da obračun, način kako se dolazi do ovog obračuna je stvarno komplikovan i da u tom čitavom sistemu rubrika, pa čak i nekih izraza koji su i stručnjacima malo komplikovani, imate čak i ono uputstvo preko Savremene administracije, pa čitava jedna knjiga kako se to radi. Čak i u poreskoj upravi imate jedan kompjuterski program koji je poprilično nepogrešiv, ako mogu tako da kažem, vrlo korektno izbaci sve ove cifre pošto se popuni prijava i obezbedi prateća dokumentacija, u smislu potvrda i nekog dokaza o prihodima.
Mislim da Vlada može slobodno da prihvati ove naše amandmane jer, ne plašim se, nego jednostavno skrećem vam pažnju da ćemo verovatno sledeće godine, a ja mislim da je tamo neki krajnji rok kraj marta, je l' tako beše, za podnošenje prijava.
Krajem marta, jeste. Ako ovo ide kako ste vi zamislili, onda, verujte, imaćemo najezdu tih prijava, a moguće je da se desi da neke budu čak i samo simbolične. Zašto? Zato što ste fiktivno povećali broj poreskih obveznika.
Pa i ako im priznate ove beneficije i ova poreska oslobađanja, vi nemate potrebe da se plašite ovoga što smo mi predložili jer vama ostaje na kraju ono što je napisano u trećem stavu člana 88. – da sve beneficije važe samo do 50%. Znači, tu imate taj limit koji ne dozvoljava da se ide dalje.
Zašto smo mi ovo podneli? Zbog toga što će da se poveća broj ljudi koji će da podnesu poresku prijavu jer se smanjila osnovica tako da se sad povećava broj ljudi koji podležu ovoj obavezi, a onda morate da date neku beneficiju, jer će i ovo biti poprilično nerealno.
I mislim da ste kod ovog oblika oporezivanja prerano krenuli sa ovom intervencijom. Na momente stičem utisak kao da ste to stavili na panj, pa sekirom lupili pa šta ispadne nek' ispadne.
Mislim da ste morali malo bolje da procenite ovo jer zagušićete upravu prihoda, a znate i sami da je dve godine to njima jedan posao koji nikada nisu radili pre toga, neki novi posao.
Dobro, sada zahvaljujući kompjuteru to brže ide, ali na ovaj način ćete povećati broj poreskih obveznika što u nekim slučajevima neće biti pravi način da se izrazi materijalni položaj i ekonomska snaga pojedinca kao poreskog obveznika, neće biti objektivan.
A da vam kažem da će veliki broj ljudi koji na razne načine mešaju svoju privatnu imovinu sa poslovnom imovinom preduzeća, gde su vlasnici, gde rade itd. da budu poprilično oslobođeni ili njihova obaveza bitno smanjena u smislu ova tri člana.
Mislim da o tome niste vodili računa, niste vodili računa, a dobro sada ne moramo baš u sve da sumnjamo. Mislim da niste vodili računa, da je jednostavno neko rekao – stavi to na panj, prelupi pa šta ispadne, ispadne. Tako se ne radi reforma u finansijskom sistemu.

Zahvaljujem se. Idemo na sledeći član. Kao što sam shvatio o ovom članu više niko ne želi reč, je l' tako? (Da.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Nataša Jovanović pa potom Zoran Krasić. Izvolite, gospođice Jovanović.