Gospodine Markoviću, niste bili jutros kada smo raspravljali o ovim amandmanima. Mi se nismo javljali povodom amandmana Odbora za finansije.
(Presednik: Molim vas, gospodine Krasiću, pošto je toliko hvalospeva na vaš račun, ja molim malo tolerancije, a tiče se svih, izvinite, molim vas. Sada je pitano, stalno zaboravljam. U petak neće biti sednice, mnogo vam hvala, tako da planirate svoje vreme. Hvala mnogo. Izvolite, nastavite, gospodine Krasiću.)
Evo o čemu se radi. Odbor za finansije je pokušao da prihvati našu inicijativu, našu ideju o usklađivanju ovih iznosa i to je uradio sa nekoliko svojih amandmana. Sada ja ne znam, ovde nigde ne piše da li je Vlada saglasna sa ovim amandmanima Odbora za finansije.
Verovatno da jeste, ali na šta želim da skrenem pažnju. Vidite, član 35a koji predlaže Odbor za finansije je u suprotnosti sa kompletnim obrazloženjem ovog predloga zakona. Evo, da pročitam šta Odbor za finansije predlaže, to je u onom delu gde su prelazne i završne odredbe ovog zakona, kaže: "Prvo usklađivanje dinarskih iznosa, saglasno članu 2a ovog zakona, izvršiće se u januaru 2008. godine".
Naša ideja kada smo podnosili amandmane nije bila da ovi iznosi, a sad da vas podsetim da se tu radi i o iznosima od 3.000, 3.500, 5.000 itd. nije valjda moguće da smatrate da će do, praktično, 2008. godine to da bude merilo na osnovu koga će da se utvrđuje materijalni položaj i ekonomsko stanje nekog pojedinca. Čak i pod uslovom da imamo inflaciju od 1% na godišnjem nivou, opet ovako nešto ne može da se predloži, da se usklađivanje vrši od 1. januara 2008. godine.
Kako da se vrši usklađivanje? "Izuzetno od stava 1. ovog člana, prvo usklađivanje dinarskih iznosa iz člana 4. i člana 25." (a član 4. se odnosi na zarade, član 25. je ono što sam malopre pričao) "izvršiće se u januaru 2007. godine, za period od prvog dana narednog meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra 2006. godine.
Usklađeni dinarski iznosi iz stava 2. ovog člana primenjuju se od prvog dana narednog meseca po objavljivanju tih iznosa".
Molim vas, vi ste zaboravili na član 15a, to je obuhvaćeno, ali zaboravili ste na druge odredbe, ovo što se ne uračunava, 5.000 dinara u okviru zarade, zaboravili ste na druge odredbe i član 2. i član 5. i član 6, 7, 8. itd.
Šta može da se zaključi na bazi ove svojevrsne igrarije? Može da se zaključi da, za javnost ima da zvuči da je nešto urađeno, smanjene su neke poreske stope, podignuti su neki iznosi koji su obuhvaćeni poreskim oslobađanjima, ali to će da stupi na snagu 1. januara 2007. godine, a usklađivanje tek od 1. januara 2008. godine, a u 2006. godini desiće se, prihvatiće se promena ovog zakona samo u pogledu zapošljavanja novog za 2006. i 2007. godinu.
Član 34 – ne utvrđuje se i ne plaća porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva, tu se slažemo.
Član 35. – "Na otuđivanje i plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana ostvaren u 2006. primenjuju se odredbe ovog zakona". Misli se na izmene i dopune, misli se na smanjenje sa 4 na 3, sa 10 na 5 i određivanje dve poreske stope, u zavisnosti od raspona ukupnih prihoda u toku godine.
Praktično, velika fiskalna reforma se svela na spisak želja, dve-tri konkretne stvari, a sve drugo sa odloženim dejstvom, pa čak i odložena indeksacija i mislim da je sada već trenutak da se i Vlada, i Ministarstvo, Odbor za finansije i sve poslaničke grupe koje čine vlast skupe, pogledaju da li je to ono što treba da se promeni u ovom zakonu kao što se predlaže, da li ono ovako umiksovano može nešto da znači i da li je to, kojim slučajem, opet neka magla koja se baca građanima, velika najava.
Samo da vas podsetim, toliko stvari je ovde spektakularno najavljeno, ali u prvom izlasku zakona u "Službenom glasniku RS" i prvog dana primene zakona dolazi do stravičnog sudara koncepcije Vlade RS sa stvarnošću. Naravno, uvek stvarnost pobedi lepe želje.
Upravo zbog toga i pozivam Vladu da još jednom preispita ove stvari, jer stvarno ne možete ničim racionalnim da objasnite ovu ideju koju sprovodite. U doba suficita vi radite ovo. Mogao bih da zaključim da najavljujete suficit i za 2007. godinu, ali se plašim da kažem, jer kod vas ne znam šta znači suficit.
Ovde suficit nije u obrnutoj srazmeri, u nekoj je poremećenoj srazmeri. Što je veći suficit ovde, to su veće poreske stope. Što je veći suficit, to je veća obaveza za građane. To treba da bude obrnuto.
Ako ima toliko mnogo para, zbog toga što je novi zakon o porezu na dodatu vrednost ipak učinio nešto svoje, dao neke pozitivne rezultate za budžet i samo za budžet Republike Srbije, onda morate na drugim mestima da popuštate, jer ne može da se izdrži.
Postoje grupe, kategorije građana koje ovo ne mogu da izdrže. Neću da pričam ko sve zove telefonom, ali ne mogu ljudi da izdrže. Neki put dođem do zaključka kao da se kreatori ekonomske politike u Srbiji ne šetaju ulicama, kao da ne obilaze ove naše gradove. Valjda na nekoj tribini čujete neku ružnu reč, u smislu žalbe, na postojeće stanje, prigovor.
Ako se politika Vlade Republike Srbije vodi po sistemu – sve ćemo da uradimo da se statistički ovako predstavimo nekoj eliti iz inostranstva, kako smo navodno nešto dobro uradili, a da to niko ovde ne oseti ili oseti tako mali broj građana Republike Srbije, onda je to pogrešna politika, onda je to neuspešna politika.
Valjda krajnji efekat politike treba da bude da što veći broj građana uživa u nekim blagodetima jer mu je država stvorila uslove, jer je država omogućila građanima da njihove sposobnosti dođu do izražaja. Ovako ne vidim da omogućavate, nešto selektivno birate, probirate, tražite, sanirate neke stvari.
Moram da vas podsetim, evo, gospodine Markoviću, pošto znam da Vi uredno vodite evidenciju o tome šta poslanici postavljaju kao pitanje sa skupštinske govornice, već pet godina je pojava u južnom Banatu da inspekcijski organi i to različitog sastava, veterinara, zdravstvo itd, prave zapisnike jer mora da se prisilno kolje neka stoka. Ne ulazim sad u to šta je razlog, da li je bolest ili nešto drugo, postoje dokazi o tome o čemu se radi. Ne bih hteo da upotrebljavam neke termine, mogu da pogrešim pa da se neko smeje, ali to je velika količina. O čemu se radi?
Da li je u pitanju neka donacija, da li je u pitanju neki kredit, ali nekako je došla neka stoka iz inostranstva, zapatila se u nekom objektu, kupili seljaci. Ja ne kritikujem, država uredno plaća tim ljudima kojima kolje stoku, ali, evo juče, na putevima od Vršca prema Pančevu, verovatno najmanje jedan veliki šleper je transportovan sa tom uginulom, ubijenom stokom, a to se skoro svake nedelje radi. O čemu se radi?
Da li je u pitanju neka zaraza? Da li je neko namerno to uradio? Koliko to košta ovu državu? Kakvo je stanje sa stočnim fondom u južnom Banatu? Ko to plaća – poreski obveznici?! Neko isplaćuje tim seljacima. I treba da im isplati, ako im uništava stado. Ko je taj ko je napravio štetu za državu? O čemu se tu radi?
Da li je to nešto smišljeno, da li je neka slučajna greška? Da li se uselila ta trajna bolest, pa ne može da se nikako izbaci, da se izleči? Dajte neki odgovor.
Možemo mi lepo da pričamo, da izađemo i da se takmičimo ko će sa lepšim rečima da se obrati građanima Republike Srbije, ko će to lepše da kaže itd. Nema od toga ništa dobro za građane. Treba da damo odgovor zašto to toliko košta, da li postoji neko ko je kriv. Možda i ne postoji krivac. Ja ne znam, samo postavljam pitanje koliko to košta, zašto toliko košta, šta je uzrok takvoj pojavi.
Oni koji se bave privredom verovatno znaju da se uvek nudi da se poveća ukupan promet, da se poveća ukupan prihod, da se što više napravi, da se što više proda, ali to ima nekih svojih mogućnosti i potencijala. Onda kada se sudari sa stvarnošću, onda gleda kako što pre da smanji troškove da bi obezbedio pozitivno poslovanje. Mora i država da gleda i o prihodima i o troškovima.
Znate, reže građani Srbije kada shvate da treba nekome ko se lažno predstavlja u inostranstvu da plaćaju ministrovanje.
Nemaju razloga da plaćaju. Ne prihvataju to građani. Jednostavno, ljudi se preispituju, postavljaju pitanje zašto je to tako. Kod nas građanin dođe sa ulice, predstavi se da je ministar i tera dalje. Ovde je Pitić tri meseca ministrovao i na pola diskusije – nisi položio zakletvu.. A oni kažu: dajte, da napravimo dva minuta pauzu – on položi zakletvu i nastavi dalje kao ministar. Ne može to u jednoj državi.
Znači, ukoliko ne prihvatite ovu moju inicijativu da vi koji ste u Odboru za finansije pisali ovaj amandman, sednete još jedanput, pogledate sve ovo i usaglasite ovaj amandman deveti sa drugim ili ta dva amandmana sa idejom SRS u pogledu metodologije i vremena kad treba da se vrši usklađivanje, onda nešto i može da se radi, ukoliko ne otklonite ovo, verujte da onda stvarno džabe donosimo zakon. Biće dobro, a kad – ne znamo. Takav zakon nam ne treba.

Ako Vas stvarno zadovoljava ma koji odgovor, mislim da su krivi hvalisavi lovci početnici.
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Petar Jojić je tražio da se amandmanom na član 36. reč "decembar" zameni rečju – "avgust".
Obrazloženje koje je dobio kaže: "Amandman se ne prihvata s obzirom da je rok opredeljen kao krajnji rok za izradu podzakonskih akata, što ne isključuje mogućnost da se propisi za izvršenje ovog zakona donesu i u kraćem roku, odnosno u zakonom propisanom roku za stupanje na snagu predmetnih podzakonskih akata koji bliže uređuju određenu odredbu zakona".
Ako je već moguće doneti sva podzakonska akta u kraćem roku, zašto se ne donesu? Ako je moguće primenu zakona sa decembra svesti na avgust, zašto se to ne uradi? Šta je razlog zašto primena ovog traljavog zakona ne počne od početka avgusta, kada je narodni poslanik Petar Jojić i tražio?
Inače, kad sam već izašao za govornicu, onda da kažem da nije gospodin Dinkić samo danas u Ražnju. Već 20-tak dana čitave ekipe sa po osam-deset crnih limuzina, sa prepoznatljivim brojevima, šetaju Ražnjem. Više ima onih koji dolaze takvim automobila u Ražanj, nego onih koji ih sačekuju tamo.
Nedavno smo imali promociju knjige "Svedok odbrane Slobodana Miloševića u haškom procesu" i pošto smo stigli pola sata ranije, skupili se građani i ja pitam – kako ste, kako se živi, ima li šta novo?
Jedan građanin kaže – ima, pre neki dan vozim stajsko đubrivo na njivu, kad osam mercedesa idu putem, pojavi se Velja Ilić iz jednog...
Sad da se našalim, pa kažem – dobro, kakva je razlika? Kaže – ima, ja moje đubre vozim u prikolici...

Izvinjavam se, nisam shvatio, dve priče. Razumem, ovi automobili koji se preregistruju.
Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Miloljub Albijanić.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona, u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Miloljub Albijanić, Miloš Dišić, Nikola Todorović, Goran Dunjić, Dragutin Perić, Darko Glišić, Milan Veselinović, Tomislav Penezić, Milan Stevović, Radiša Ilić, Stefan Zankov, Živan Vladimirović i Aleksandar Đorđević, kao i Odbor za finansije.
Narodni poslanik Miloljub Albijanić, pisanim putem, 5. juna 2006. godine, povukao je amandman na član 18. Predloga zakona, koji je podneo 30. maja 2006. godine, a zatim je podneo novi amandman na isti član.
Primili se izveštaje Odbora za finansije i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto vidim da postoji problem sa održavanjem reda, napravićemo pauzu pet minuta, pa ćemo nastaviti.
(Posle pauze –17,40)

Nastavljamo sa radom.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Dišić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Mada je ovo drugi predlog zakona, radi javnosti moram da kažem, pošto se i ovde sa velikim brojem članova vrši intervencija na Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ima ih ukupno 19, pa se kompletna intervencija Vlade sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama ovog zakona u suštini odnosi na osnovicu koja se koristi pri obračunu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, i u mnogim članovima i u mnogim amandmanima u suštini se ponavljaju rešenja iz prvog predloga zakona o kojem smo danas pričali, tako da su, i u pogledu iznosa i u pogledu pravne i neke druge logike koja je primenjena, rešenja dosta slična.
Moram samo da navedem da je Vlada predvidela da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" i da će se ovaj zakon primenjivati od 1. januara 2007. godine, osim odredbi čl. 7. i 8. koje će se primenjivati od 1. septembra 2006. godine. Mislim da su ove uvodne napomene potrebne da bi se shvatio i ovaj amandman SRS i svi drugi koji slede.
Na početku da napravim uvod u ovaj član, amandmanom tražimo da se u članu 1. stav 1. reči "ovog člana ne umanjuje" zamene rečima – "ovog člana umanjuje".
O čemu se radi? Vlada predlaže da se osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce iz stava 1. ovog člana ne umanjuje za iznos od 5.000 dinara iz člana 15. stav 2. Zakona o porezu na dohodak građana.
To je baš najdirektnija veza sa prethodnim zakonom, u prethodnom zakonu je rečeno kada se vrši obračun poreza na zarade ne uzima se u obzir iznos od 5.000 dinara i dolazi se do nove osnovice na koju se primenjuje stopa 12%, a mi smo amandmanom tražili da bude 10%. Tih 5.000 dinara kada je u pitanju obračun doprinosa ne uzimate u obzir, jasno ukazujete da se ne primenjuje odredba člana 15a Zakona o porezu na dohodak građana.
Ne sporim da takvih rešenje ima i da su ona pravno moguća, da se osnovica za doprinose izračunava na jedan način, osnovica za poreze na drugi način. Ne osporavam ni to da Vlada može da razmišlja, s obzirom na to da ima suficit, da osnovica za porez bude manja, niža, a da osnovica za doprinose bude viša. Zašto?
Zato što ono što se uplaćuje po osnovu doprinosa ide u ove obavezne državne fondove i po osnovu tekućeg finansiranja te socijalne politike predstavlja izvor sredstava na koji način se praktično prikupljaju sredstva za isplatu penzija i drugih socijalnih davanja. I to mogu da prihvatim i to u krajnjem slučaju nije neki problem.
Mislim da moramo da idemo prema stabilnim rešenjima, stabilnim, postojanim koja će u jednom dužem vremenskom periodu da važi. Ovo je praktično treća izmena i dopuna ovog zakona, za dve i po godine.
Taj zakon je 2004. godine donet kao nov, krajem 2005. godine je menjan, takođe, sa namerom da ta rešenja važe u 2006. godini, a vidite sada se unapred menja da bi važilo u 2007. godini.
Možda je to problem tih naših analitičkih službi koje postoje u ministarstvima i ako se koriste usluge nekih drugih ekspertskih organizacija, sa strane, onda se verovatno dolazi do loših podataka ili niko nema hrabrosti da izvrši jednu kvalitetnu analizu kako se prikupljaju ta sredstva, koja su to sredstva, na koji način je moguće da se prikupe i veća sredstva po osnovu doprinosa.
Verovatno najjednostavnije rešenje sa većom zaposlenošću, povećava se broj obveznika uplate doprinosa i na taj način obezbeđuju se sredstva za penzije. Kada kažem penzije mislim i na zdravstvo, osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Mislim da je sada bilo rešenje da usaglasite te dve osnovice, a da eventualno ove ostale stvari ispravite različitim stopama. Jedna bi bila stopa za porez, druga bi bila stopa za plaćanje doprinosa.
Ovako stvarno usložavate posao i pravite u suštini problem onima koji vrše obračun, zato što je osnovica različita. Sada će biti i po ovom osnovu različita osnovica za obračun poreza i osnovica za utvrđivanje i za pravljenje obračuna, osnovica za plaćanje doprinosa.
Mislim da to nije dobro. Sistem treba da se pojednostavi i da svakome bude razumljiv kako bi na vreme čovek mogao da planira svoju poslovnu aktivnost, da zna koje su njegove obaveze.
Doduše, u ovom članu se konkretno priča i u onom delu koji služi za obračun obaveze poslodavca, koji ide na teret njegovog poslovanja i za obračun i izračunavanje one obaveze koja ide na teret zaposlenog.
Morate osnovicu nekako, odnosno metodologiju dolaska do osnovice da pojednostavite i da ona u suštini bude na isti način obračunata i onda se smanjuje papirologija, onda se, ako mogu tako da kažem, na vrlo efikasan način može ustanoviti da li je došlo do pogrešnog obračuna, koliko je pogrešan obračun itd.
Zbog toga smo mi podneli ovaj amandman, jer očigledno da nismo imali snage da utičemo na onaj prethodni zakon gde je ista logika mogla da se primeni.
Znači, sa drugom poreskom stopom, ovde sa drugom stopom doprinosa može da se postigne isti efekat i može da se pojednostavi taj obračun.
Zato smo podneli i ovaj amandman, upravo da potenciramo, ako mogu tako da kažem, istu metodologiju na osnovu koje se potvrđuje šta je osnovica za obračun doprinosa za obavezno osiguranje i kada je u pitanju ono što ide na teret poslodavca i kada je u pitanju ono što ide na teret zaposlenih.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Nikola Todorović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Gospodin Nikola Todorović je podneo amandman u ime SRS, mi smo tražili da se u stavu 2. ovaj iznos promeni sa 3.000 dinara, iznosom od 5.000 dinara.
Dakle, osnovica doprinosa zaposlenih i poslodavaca i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koji poslodavac plaća na teret sopstvenih sredstava za zaposlene i članove penzijskog fonda, po zakonu koji uređuje penzijski fond i penzijske planove, iznad iznosa od 3.000 dinara mesečno, znači: do 3.000 dinara ne ulazi u osnovicu za obračun plaćanja doprinosa, a preko tog iznosa ulazi u osnovicu.
Mislim da je dobra prilika da se izrazi jedan principijelni stav, ali stvarno takav stav povodom svih izdvajanja zaposlenog koja idu ka dobrovoljnom osiguranju i dobrovoljnom penzijskom osiguranju, i to su dve različite stvari. Jedno je po Zakonu o finansijskom osiguranju, a drugo je po Zakonu o dobrovoljnim penzijskim fondovima i planovima.
Da to stvarno pojednostavim, ono što se ide, odnosno ono što ide ka dobrovoljnom osiguranju, po Zakonu o osiguranju ...

Izvinjavam se, gospodine Krasiću. Rekao sam, isključite ili se javite, uvek postoji izbor.
Molim vas, nije moguće, prenos je direktan. Molim vas, smeta tehnici, samo malo. Hvala, gospodine Periša.
Nastavite dalje. Mobilni su zbog toga što mogu da se nose sa sobom. Opomenite sve narodne poslanike, u tome je ta mobilnost, jer ne kreću se sami, neko mora da ih nosi. Hvala vam.

U redu je. Ovo je vrlo autentična definicija mobilnog telefona.
Dakle, o čemu se radi? Ako zaposleno lice uđe u sistem dobrovoljnog penzijskog osiguranja, sve što se plati iz njegove zarade za to njegovo dobrovoljno penzijsko osiguranje, predstavlja u suštini njegov lični prihod, ali on ide u potrošnju tek kada se ispune uslovi propisani Zakonom o dobrovoljnom penzijskom osiguranju.
Dok se ne ispune uslovi, uplaćen jedan dinar mesečno, 3.000 dinara, 5.000, 20.000 nije lična potrošnja, jer ta sredstva nisu otišla u potrošnju. Pošto ta sredstva nisu otišla u potrošnju, na ta sredstva se ne plaća porez i ona ne mogu da uđu u osnovicu za izračunavanje doprinosa.
Uzmimo dve, teorijski moguće situacije. Jedna je situacija da zaposleno lice lično ulazi u sistem dobrovoljnog osiguranja ili dobrovoljnog penzijskog osiguranja, a njegov poslodavac se javlja kao način, kao neka transmisija preko koje se usmeravaju ta sredstva, uplaćuju, dakle, lična sredstva zaposlenog, i to je jedna varijanta.
Opet nema pravnog i ekonomskog rezona da se utvrđuje neki limit – pa do ovog iznosa ne ulazi u osnovicu za doprinose, a preko tog iznosa ulazi u osnovicu. A zašto?
Potpuno identična situacija kao kada je u pitanju porez. Onda znači, da moja sredstva do 3.000 dinara koje sam uplatio nisu oporezovana, a kada sam platio dva dinara preko toga, na ta dva dinara sam platio porez, pa posle 20 godina kada koristim ta sredstva iz dobrovoljnog fonda opet plaćam porez na sva sredstva, znači negde ste mi dva puta naplatili porez i to je ta principijelna razlika.
Jeste, kako nije, isto je kod doprinosa, zašto vi meni uzimate u obračun preko 3.000 dinara, zašto, a ovamo pričamo da su nam potrebni investicioni fondovi, da su nam potrebni dobrovoljni penzioni fondovi. A koje su varijante u pogledu plasiranja sredstava, to vam je neka podvarijanta. Potrebno je dobrovoljno osiguranje, to je ono prvo što je urađeno, opet neki limit. Ako se plašite da će neko na taj način da sakrije negde sredstva, da ih dislocira, grešite, jer ta sredstva uvek kada izađu u potrošnju, plaća se porez.
Plašite se da će neko ovde fiktivno da smanji sebi osnovicu za plaćanje doprinosa, a on će biti na taj način kažnjen kod prava koja bude ostvarivao po osnovu obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja i kroz one bodove kako se određuje penzija. Mi imamo potrebu da stimulišemo ljude, da ukoliko dođe do nekih sredstava, pa kaže, svakog meseca će mi ostati nešto, da on usmerava ta sredstva u sigurne fondove i da preuzima socijalno staranje o sebi, neka bude, teorijski, posle 65 godina kada po definiciji prestaju radne sposobnosti.
Nemojte to da sprečavate, kontrolišite te dobrovoljne penzione fondove, ta osiguravajuća društva, kako su obezbedili ta sredstva građana, kako su plasirali ta sredstva građana, a nemojte ovo da radite.
Pazite, bilo bi mnogo nerealno, da li je stranka vlasti ili opozicije, zaboravite to, da sa ove govornice neko obećava građanima Republike Srbije, mi kada dođemo na vlast, penzije će biti rešen problem. Ljudi, još 30 godina najmanje će biti problema sa našim penzionim fondom, gde će budžet kao garant za obavezne oblike osiguranja morati da interveniše. Nema tog fonda iz inostranstva koji može to da spreči. Svako ko bi iz inostranstva rekao, ne može država da pomaže obavezne fondove, taj ubija ovaj narod i to mora da vam bude jasno.
Ne sme taj zahtev da se prihvati. Koja je svrha politike, koja je svrha garancije koju je čovek 30, 40 godina ulagao u neke fondove, niko ga nije pitao da li želi ili ne želi, nego je bilo obavezno. Trideset i kusur godina radio, bio živ, zdrav, čio, veseo, nije išao kod lekara, nije ništa, pred penziju se razboleo, otišao, on sada sve mora da plati. Gde je ono što je uplaćivao tolike godine?
Država je tu garant, država mora da uskače u taj problem i da ga rešava. Nema tu ekonomske teorije; ova koja nam dolazi sa svih strana, sa svih meridijana.
Ova država mora da finansira penzione fondove, zdravstvene fondove i ove fondove za osiguranje i slučaj nezaposlenosti. Mora, u sklopu socijalne politike i socijalne zaštite, ona gde se obezbeđuju sredstva po osnovu poreza, to je jedna druga stvar, tu je sto posto obaveza države. Kod ovih obaveznih fondova država je uvek garant za nedostajući deo sredstava. Ne može naš fond da posluje pozitivno kada, neko reče da na jednog penzionera jedan, zarez nešto nezaposlenih i da on ima svoje tekuće finansiranje. To je nemoguće.
Ja sam nekada radio u fondu kada je taj odnos bio jedan prema tri, pa je opet bilo problema. I tada je bilo problema, pre 25 godina, jedan prema tri, pa je ukinuta obavezna rezerva tromesečnih iznosa penzija koja se održava kao depozit kod neke banke za slučaj elementarnih nepogoda. I to se ukidalo, hajde ovo da se ukine, pa ono da se ukine, stesala se ta prava, onemogućilo se sticanje novih sredstava, pa su onda ubačene neke priče te ne znam Hajat, Sava centar, te autoputevi itd. To je zamajavanje, to je bilo u onom društvenom političkom sistemu, to je jedino tako i moglo da bude.
Sada neko zavarava te ljude gde su naše akcije, gde je ovo, lažu vas, ljudi, ako vam to pričaju. Država je garant, ja sam vam rekao i pre godinu dana. Kada ovi sa Zapada budu tražili da smanjite socijalna davanja i transfer sredstava prema fondovima obaveznog osiguranja itd. odlučno kažite – ne. Imate podršku SRS.
Lako je njima, oni su bogati, bili su po 200, 300 godina kolonizatori, uzimali bogatstvo, imali neke svoje stabilne ekonomije itd. To ne može da se uporedi sa stanjem u Srbiji, sa našom prošlošću, sa našom perspektivom, sa našim potencijalima, sa našim nasledstvom jednog društveno-političkog sistema itd. Ne može da se uporedi.
Nije svrha politike da nam statistika bude dika, a da nam na ulici građani umiru. Uvek ćete imati podršku, ne vi, svaka vlast koja pokazuje maksimalno poštovanje prema socijalnim obavezama koje postoje prema građanima Republike Srbije imaće podršku SRS. U tom smislu tumačite naše amandmane koje smo podneli na Zakon o obaveznim doprinosima, doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Treba sistem pojednostaviti da osnovice budu relativno ili apsolutno iste, po metodologiji iste, a odgovarajućim selektivnim pristupom prema stopama da se postigne isti efekat, isti cilj koji želite da postignete kod ovih obaveznih doprinosa. Znamo da želite da obezbedite stabilna sredstva, jer oni koji rade i koji su obveznici uplate doprinosa treba da obezbede sredstva za svoje roditelje. I tu imate podršku, ali amandmanima želimo to da bude stabilnije, sigurnije i jednostavnije.