Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam malo iz sale, primao građane Srbije nezadovoljne ovakvom vlašću, nezadovoljne kriminalnim, korumpiranim i lopovskim režimom, razgovarao sa njima, a u tom mi javljaju da se javio neki dole, uzeo i počeo da čita ono što skupljaju...na šta su skupili 30.000 potpisa, skupljajući ih četiri nedelje. Imaju dva potpisa u Grockoj, a jedan je nevažeći, garantujem. Poznavajući ih dobro, jedan je nevažeći, bez sumnje.
Dame i gospodo, dragi prijatelji, doneo sam ovde samo deo onoga što ulazi u belu knjiga lopovluka i kriminala G17 plus. Pogledajte, ovo je samo jedan manji deo. To nije šta je neko negde rekao, nego šta je ukrao i šta je opljačkao od građana Srbije. To sa tim šta je ko gde rekao nema mnogo veze.
Oni uglavnom ćute, prave se blesavi, prave se da ništa ne znaju, ali, bogami, dobro rade, znaju kako da rade, ali za sopstvene džepove i za sopstvene kamione, pošto više u džepove ne mogu da trpaju, nego lopatom u kamione.
Nema potrebe da čitam, ovde ima, negde, oko 30 krivičnih prijava koje, naravno, nikada neće biti pretočene u optužnicu, dok ne dođe do temeljnih promena u našoj državi.
Šta sada radi osiona vlast u Srbiji, šta hoće režim? Uplašio se režim, na staklenim nogama. Režim bi da zabrani opoziciju, režim bi da nema drugačijeg mišljenja, režim bi da svi mediji budu jedno. Njihovi potpredsednici Vlade i ministri bi – hajde da ih bojkotujete. Ovi drugi – pošto ne možemo da zabranjujemo, onda ćemo nešto drugo da radimo, šta god nam padne na pamet, samo ne bi li opstali na vlasti.
Zašto se vodi kampanja protiv SRS, to je ključno pitanje. Ljudi, nismo mi ovde na vlasti. Vi ste, gospodine Mihailoviću, pametan čovek, častan čovek, da li smo mi na vlasti ovde, da li mi na nešto ovde utičemo, sem što utičemo na mišljenje građana Srbije i što govorimo o ovome što se u Srbiji zbiva? Mislim da ne. To je, već, više od šest godina.
Zašto je onda problem SRS? Govore o hiperinflaciji. Mi nismo bili na vlasti, nego vaši koalicioni partneri. Tada je Voja Šešelj išao u zatvor treći put. Kada su bili Jezda i Dafina, tada nam je pola stranke išlo u zatvor, kada smo objavili knjigu "Što opljačka levica da ne zna desnica". Vi o tome stalno govorite.
Ne znam više šta pričate. Za sve što smo loše uradili platili smo političku cenu na izborima, prihvatili rezultate izbora, čestitali narodu na njegovoj volji i narod je dobio vlast kakvu je želeo. Ono što mi želimo vama to je da poštujete narodnu volju, da se saglasite sa narodnom voljom.
Nijednu ružnu reč za vas neću da kažem, na pamet mi ne pada, neću da vas vređam, samo hoću da vam kažem – na izbore, prijatelji moji, lepo da čujete glas naroda: vox populi, vox Dei, da čujete šta će ljudi da kažu.
Evo, ako vam treba, daćemo vam i u Grockoj. Simo, otiđi danas i nađi im neku desetoricu koji će bilo šta da im potpisuju, uopšte nije važno šta i kako, samo da donesu bar 10 potpisa iz Grocke.
Znači, šta god da je, kako god da je, važno je da sve bude demokratski, važno je da narod izrazi svoju volju i važno je da ljudi kažu šta o kome i na koji način misle.
Sada hoću o nečemu ozbiljnijem da govorim. Oprostite, molim vas, gospodine Mihailoviću. Molim vas još jedan minut, neću duže. Zahvaljujem se na vašem izuzetnom strpljenju i razumevanju, gospodine Mihailoviću.
Dakle, sinoć je u večernjim satima na adresu različitih državnih organa stigla depeša iz pojedinih centara moći nekih drugih zemalja, kada bi im najviše odgovarali izbori, pa kažu: idemo na izbore ili u septembru ili u martu. Zašto?
Ako idemo na izbore u septembru, idemo da radikali ne mogu da domaknu do 50%, da SPS ne pređe cenzus, da uđu samo DS, DSS i stranke nacionalnih manjina i onda kažu – Kosovo vam uzimamo u novembru, kada je vlada tek formirana, a onda vlada nije kriva, izbori tek održani, pa da se ta nova vlada ne ruši.
Ili je druga stvar: hajde da idemo tada, malo ćemo da prolongiramo rešenje Kosova, pa da onda kažemo da su krivi radikali.
Samo hoću da kažem da nas ne interesuje šta spolja šalju razni centri moći svojim depešama, nego nas interesuje šta kažu građani Srbije. Znaće građani Srbije da odmere svakome od nas, i onome ko je kriv i onome ko nije kriv.
Izbori neka budu što je pre moguće, zato što nikada nije zgoreg proveravati narodnu volju. Da bismo nešto novca uštedeli za naš narod i za naše građane, strahovito je važno da idemo na izbore na svim nivoima.
Ako već nemamo novi ustav Republike Srbije da idemo na izbore za predsednika Republike Srbije, da idemo na izbore za pokrajinsku skupštinu, da idemo na izbore za gradove i lokalne samouprave u Srbiji, na isti način kao što ćemo da idemo na republičke parlamentarne izbore i nema velike filozofije.
U tom smislu, molim vas, da svoj posao nastavite da radite. Ako vam treba neka vrsta pomoći oko bilo čega mi ćemo vam rado pomoći, ne morate da brinete uopšte.
Što se nas u SRS tiče pripremamo više stvari da obavestimo građane Srbije. Uskoro ćemo imati promociju ekonomskog programa nove vlade Srbije, šta je to što nova vlada Srbije mora da uradi za građane Srbije u prvih šest meseci svoje vlasti, šta je to što ta vlada mora da uradi po pitanju socijalnog programa.
Nemojte da ga opominjete, gospodine Mihailoviću, nema tu pomoći, ali sasvim svejedno građani Srbije su ovo čuli. Posle tih promocija krenućemo u pripremu izborne kampanje svuda po Srbiji.
Moći ćete da nas vidite u svakom selu, svakom zaseoku i svakom gradu. Sa nama, vašim narodnim poslanicima, moći ćete da razgovarate, da kažete svoje primedbe, da kažete šta je to što bismo morali da menjamo u Srbiji, a mi ćemo se potruditi da ovaj nenarodni režim, da ovu nenarodnu vlast što pre skinemo vama građani Srbije, sa vaše grbače.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Sreto Perić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 2. doda novi član 2a.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, evo još jednog amandmana gde poslanici SRS traže poreska oslobođenja za građane Srbije. U članu 14a reguliše se šta su to primanja po osnovu kojih se plaća porez na dohodak građana, pa se kaže (u tom članu 14a na koji se odnosi amandman narodnog poslanika Srete Perića) – primanje po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti u smislu člana 14a stav 1. ovog zakona smatraju se naročito, korišćenje službenog vozila i drugog prevoznog sredstva u privatne svrhe. To možemo da razumemo, želju izvršne vlasti da za korišćenje službenog vozila u privatne svrhe obezbedi sebi neki prihod.
Međutim, u tački 2. se kaže – korišćenje stambenih zgrada i stanova koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavca po osnovu zakupa ili bilo po kom drugom osnovu uz plaćanje zakupnine ili bez plaćanja zakupnine, pazite dalje, osim rešavanja stambenih potreba zaposlenih, izabranih, imenovanih i postavljenih lica u skladu sa propisima koji uređuju stanovanje i rešavanje stambenih potreba u državnim organima i organizacijama jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim službama i kod drugih korisnika budžetskih sredstava.
Znači, ukoliko neko želi da kao poslodavac iznajmi svom radniku stan, sa njim sačini ugovor o zakupu, utvrdi visinu zakupa, taj zakup se plaća vlasniku stana, ali na to mora da se plati i porez na dohodak građana. U tome i jeste problem. Ovim amandmanom se tražilo da se doda samo jedan deo teksta koji glasi – ako se stan koristi bez naknade ili po ceni znatno nižoj od tržišne. Znači, pod tim uslovima i samo tako može da se naplaćuje porez na dohodak građana za korišćenje stanova koji su u vlasništvu poslodavca.
Ako je to na ovaj način rešeno zašto, recimo, država zadržava pravo da svoje stanove izdaje radnicima u državnim organima i da budu oslobođeni plaćanja poreza i to pogotovo od kada ste vi došli na vlast, od kada ste zaposlili čitavu familiju, od kada je država postala privatna porodična firma, to se ne oporezuje. Sve ovo drugo i svaki drugi radnik ima manje prava nego zaposleni u državnim organima, pogotovo kada su u pitanju i čuveni stanovi.
Samo me interesuje na koji način ova vlada rešava pitanje stambenih potreba zaposlenih u državnim organima, da li Vlada iz nekih svojih posebnih fondova to vuče ili ministarstva sama otkupljuju stanove, pod kojim uslovima i da li se poštuje Zakon o javnim nabavkama ili da li Vlada pravi svoje stanove.
Razumem kada su u pitanju pripadnici MUP-a, razumem kada su u pitanju pripadnici Vojske Srbije, to razumem, ali šta je sa stanovima koje koriste funkcioneri, šta je sa stanovima kada je funkcioner zbrinut stambeno i dobio od države stan u istom gradu gde radi.
Šta ćemo sa stanovima koje koriste članovi porodica, a dobijeni su od države zbog raspoređivanja na određenu dužnost. Šta ćemo sa tim stanovima? Hoćemo li da tražimo da se i na to uvede jedan takav vid oporezivanja? Trebalo bi, a ne ovaj deo kada poslodavac brine o svojim radnicima, daje im stanove, napravi ugovor o zakupu koji je u skladu sa tržišnim vrednostima tog zakupa i na to još hoćete radnika da oporezujete. U tome jeste najveći problem.
Ovo u suštini počinje da važi od 5. oktobra. To su rezultati petooktobarske revolucije. Nemojte više kao Tadić ili Đilas da izlazite za ovu govornicu i da pričate kako je SRS bila u vlasti 1993. godine. Nije bila u vlasti. Tada su gospoda iz Demokratske stranke mnogo bliža bila tadašnjoj vlasti nego SRS. Svi znate kada je SRS ušla u Vladu Republike Srbije i svi znate da je posle NATO bombardovanja mnogo više objekata izgrađeno i popravljeno, nego što ste vi uradili za ovih šest godina otkako ste na vlasti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika Odbor za finansije podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 2. dodaju novi naslov i novi član 2a.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Ja ne znam, da li da shvatim ovo kao kompliment da nijedan moj amandman ne usvoji Vlada, ni Odbor, pogotovo kada se odnosi na zakone koje donosi Ministarstvo finansija ili Ministarstvo za kapitalne investicije.
Međutim, da bi građanima Srbije bilo jasno, članovi 4. i 5. u ovom predlogu zakona za izmenu dopunu Zakona, kaže – predloženo je sniženje stope poreza na zarade sa 14 na 12% i uvođenje neoporezivog iznosa u visini od 5.000 dinara mesečno.
Da li ovo, dame i gospodo narodni poslanici, da li je jasna poruka Srbiji da će sve zarade, sva primanja polako ali sigurno, ukoliko ovi budu ostali na vlasti, biti dovedene na ovaj neoporezivi deo na 5.000 dinara mesečno, a inače toliko bar 60% građana Srbije ima ovolika mesečna primanja.
Kako mogu sa 5.000 dinara da žive, ne znam, ali kako živi Dinkić, to vrlo dobro znam, i ne samo Dinkić nego i svi ostali ministri. Međutim, kaže – ovim se daje podsticaj razvoju privredne delatnosti, stimulisanje zapošljavanja i suzbijanja nelegalnog rada. Na ovaj način, znatno se smanjuje fiskalno rasterećenje zarada. E, pa nazdravlje.
Podneo sam amandman kojim sam tražio da se bar ovo što su oni predložili u zakonu, da se procenat sa 12% zameni procentom od 10%. Dobio sam obrazloženje gde se kaže: "Amandman se ne prihvata jer ne postoji bilansirani prostor za dalje snižavanje stope poreza na zarade u ovom momentu." Pa dobro, da li bilanse pišu ljudi ili bilanse stvaraju ljudi? Drugo, šta ćemo, evo već drugo izvršenje budžeta, u budžetu suficit. To znači da je ovo ministarstvo skinulo mnogo više kože sa grbače građana Srbije, nego što im je bilo potrebno i za ovakvo izdržavanje države.
Kaže se dalje – "Ukazujemo da je u zemljama u okruženju stopa poreza na zarade viša od 12% (Hrvatska ima 15%, Slovenija 17%), pri čemu treba napomenuti da je predloženim izmenama uveden neoporezivi iznos od 5.000 dinara, koje zajedno sa sniženom poreskom stopom daje fiskalno opterećenje zarade u visini od 38% po OECD metodu". Ovde se, slučajno ili namerno, pokazalo da 39% od onoga što vi zaradite, Mlađan Dinkić uzme za budžet. Dakle, 39% od vaših zarada toliko on oporezuje. Ako vam je zarada veća od 5.000 dinara, moraćete da platite porez.
Usput, juče me jedan od poslanika ove šifrovane interesne grupe, pita znam li ja gde se nalaze Kajmanska ostrva, Devičanska ostrva, znam li gde se nalazi Sao Tome i Prinsipe, rekao sam – ne znam, ne zato što sam bio slab iz geografije, nego što me ta ostrva nisu interesovala. Ali znam vrlo dobro da bar jednom mesečno, dakle, ekipa iz ove Vlade na čelu sa predvodnikom, naravno, nije Koštunica, nego jedan drugi, odlazi na ta egzotična ostrva. Tamo su se našle i one 4,5 milijarde dolara koje su bile na Kipru, pa ih nađe Mihajlović, pa ih nađe Velja Ilić i onda ostadoše na Kipru, nađe ih Bakić, pa ostadoše na Kipru, ali kada ih nađe Dinkić, više nisu ostale tamo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, o amandmanu.

Dakle, radi javnosti samo da ukažem na drugi aspekt problema koji postoji u članu 5. Zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, a radi onih koji prate prenos, moram da navedem da se to odnosi na član 16. osnovnog teksta, dakle, važećeg Zakona o porezu na dohodak građana. Dakle, šta smo mi tu predložili.
Mi smo poverovali u jednom trenutku da je poprilično Vlada u pravu kada tvrdi da ostvaruje epohalne rezultate. Sve je to povećano nekoliko puta, država tri puta više brine nego bilo koja vlast.
I u toj opštoj sekiraciji sa previše koalicionog kapaciteta, pojavio se čak i suficit, strašan suficit, a po tom suficitu se neko u Vladi hvali kako je tu negde verovatno na top listi prvi ministar finansija, pa onda kilometar prazno, pa onda idu dalje ministri.
Pošto se toliko hvale da su toliko uspešni, da je budžet prepun, krcat, da čak iz luksuza treba da se vraćaju i nepostojeći dugovi, odnosno u nepostojećim iznosima, dakle, nacifrani dugovi, mi smo podneli ovaj amandman i tražimo da se jednostavno usaglasi Predlog zakona u Vladi sa stavovima Vlade, sa budžetom koji je Narodna skupština usvojila.
Naravno, da smo predložili da se promeni i stopa koja se plaća, odnosno porez na dohodak građana. To je član 16. osnovnog teksta i on glasi: "Zarada iz člana 13. do 14b. ovog zakona oporezuje se po stopi od 14% na osnovicu koju čini isplaćena, odnosno zarađena zarada." To je izvorni tekst, a Vlada predlaže promenu, a ona bi glasila – "Zarada iz člana 13. do 14b. ovog zakona oporezuje se po stopi od 12%."
Verujući da stvarno postoji taj suficit, mi kažemo, da ne preterate sa tim suficitom, dajte da bude stopa 10%. To što vi u obrazloženju kojim odbijate naš amandman navodite kakvo je stanje u našem okruženju, ne znam, zašto bi to bio razlog koji bi nas obavezivao ovde ili prilikom opredeljivanja.
Da li je negde 17%, 14%, 16% itd. ali znate i sami, ove se stope utvrđuju na bazi odgovarajuće korekcije, na bazi odgovarajućih analiza, praćenja stanja, na bazi testiranja pojedinih slučajeva, kako bi se to odrazilo, ali tu je izostalo, nema nikakvog argumenta, osim toga što su u našem okruženju stope daleko veće i onda je nama interes da sa malom stopom povećamo broj zaposlenih u našoj državi.
Samo da vas podsetim, prošla godina je u projekciji do sada bila godina kada je trebalo da uvozimo radnu snagu, da vas podsetim, 2001. godine svi ste tada bili na vlasti, i svi ste zdušno podržavali onu krilaticu – "mi za nekoliko godina uvozimo radnu snagu".
Ja koliko vidim, sada ni ovi iz Rumunije ne mogu da dođu zbog problema sa vizom. Nema uvoza radne snage.
Doduše, Lalović je nešto hteo da uvozi, neke Kineze, on je mislio da se to na komad uvozi, da je to rinfuz roba. Šta radi kredit? Čudo. Čudo ste vi od vlasti. Eksperti.
Znači, građani Srbije treba da znaju, ako se usvoji amandman SRS, biće niža stopa poreza na dohodak građana i to u onom delu koji se odnosi na njihove plate i zarade. Sa nižom stopom poslodavac je u mogućnosti da više odvoji zaposlenom, na ime onoga što njemu pripada, što se zove neto zarada.
Na bazi tih sredstava i mogućnosti da dugoročno planira svoju poslovnu politiku, svaki poslodavac je u mogućnosti da razvije svoj posao i da eventualno otvori neko novo radno mesto, zaposli nove ljude, osvoji neke nove programe i krene sa izvozom, krene sa razvojem.
Ukoliko se ne usvoji ovaj amandman, onda građani Srbije treba da znaju da Vlada Republike Srbije namerno zahvata više nego što joj je potrebno da bi ponizila građane, da bi onemogućila razvoj privrednih delatnosti u Republici Srbiji, jer u toj vladi postoji patološka potreba da se zgrću sredstva. Čija sredstva? Sredstva od građana, sredstva od poslodavaca.
Vlada nastavlja sa destrukcijom koja je krenula onog momenta kada je svetlost obasjala Srbiju preko zapaljene Skupštine u centru Beograda. To građani Srbije treba da znaju.
Znači, jutros smo imali situaciju da je na delu pokušana jedna podvala, orkestrirana, da bi se stvorio povod da predstavnik Vlade napusti sednicu Narodne skupštine. Kako je pokrenuto?
Pokrenuto je tako što je naprasno neko zaboravio šta je zakon o izmenama i dopunama zakona, pa je optužio neke iz SRS da oni predlažu nulu. Da predlažemo da se građani "deru". To je to što je jutros rekao...Mislilac je to rekao.
Kada smo ga uhvatili u laži, kada smo mu dokazali da to nije Zakon o penzijama, Zakon o radu, sujeta nije mogla da izdrži, zapalio čovek na vrata.
Građani Srbije, podsetite Mlađana Dinkića da je 10 % manje od 12 % i ukoliko se na osnovicu primeni 10 % država će manje da uzme, a više će građanima da ostane.
Mlađan Dinkić hoće što više da uzme građanima Republike Srbije. Ne bira sredstva, pa čak se u nekim trenucima ponaša kao da je jeo bunike. Ne zna šta je dva, šta je tri, šta je nula. Eto čemu služi ekspertsko znanje!
Ekspert da prevari građane, da dezavuiše političkog protivnika, da pokuša da dezavuiše. Međutim, ima ovde i nekih ljudi koji malo više razmišljaju nego što vi možete i da zamislite.
Dakle, građani Srbije, zapamtili ste moju poruku, znate da su sve moje poruke uvek precizne, tačne. Mlađan Dinkić vam 2 % više naplaćuje, jer smatra da luksuzno živite, a da je njemu i Vladi potrebno mnogo više sredstava preko suficita, o čemu se hvali već godinama. Vodite računa, ukoliko u sledećem sazivu u Narodnoj skupštini ne bude 150 poslanika SRS, opet ove lutkice na koncu ima da se skupe, pa će da naprave nešto epohalno, neće biti 12, nego 11,5 %, pa možda neće biti ni 11,5, nego u sledećoj fazi 11 %, da vas prevare, da vam otmu, da vam uzmu, da vas ponize. Zato mi podnosimo amandmane, da bi se jasno videlo ko je na kojoj poziciji.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Dejan Mitrović podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 5. doda novi član 5a.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6 . amandman je podneo narodni poslanik Hranislav Perić.
Vlada i Odbor za finansije su prihvatili ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6 . amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik SRS gospodin Dragan Čolić podneo je amandman na član 6, zato što je nedorečen ovaj član zakona, izmena i dopuna Zakona, zato što je neshvatljivo da nam ovakav član zakona predlaže Vlada Republike Srbije.
Naime, ovde je samo promenjen iznos. Dakle, za dnevnice za putovanje u unutrašnjosti u Srbiji neoporezivi iznos do sada je bio 1.000 dinara, a sada se on povećava na 1.200 dinara. Uračunata je navodno stopa inflacije, ali ne znam po kom ste modelu računali, jer je ona mnogo veća od one koja se prikazuje. Ali, da stavimo to na stranu.
Nedorečen je amandman, zato što nije definisano šta sa oporezivim delom za dnevnice za putovanja u inostranstvo. To je ono što naročito predstavnici vlasti jako vole da puno švrćkaju okolo, što bi naš narod rekao, da putuju u inostranstvo.
Mi smo imali, pre Zorana Šamija, predsednika, ove, nažalost, sada rasturene skupštine državne zajednice, koji je više boravio u avionu i u vazduhu nego u zdanju skupštine na Trgu Nikole Pašića, a da ne govorim o raznim delegacijama. Tu se više ne zna ko gde ide i šta priča.
Ovi iz ovog mafijaškog "žutog" preduzeća DS o trošku Narodne skupštine Republike Srbije, preko odbora koji im je dao mogućnost da putuju u inostranstvo, išli da prave neke lobije protiv SRS. Vidim kako su dobro prošli, sve više i više građana im okreće leđa.
Naročito, narod u nas ima poverenje, zato što zna da smo štedljivi ljudi, da smo domaćinski nastrojeni ljudi, zato što u opštinama i u gradovima gde su srpski radikali na vlasti taj broj putovanja, dnevnica, reprezentacija, raznoraznih specijalizovanih ugovora i troškova je sveden na najmanju moguću meru. Samo ću da vam dam primer Kragujevca.
Budžet je usvojen prošle godine, pre nekoliko dana smo imali rebalans. Da vidite na primeru jednog grada, zato što u ovom trenutku ne znam koliki je tačan iznos predviđen, miliona ili stotina miliona dinara za putovanje u inostranstvo, pošto je to, za dnevnice za službena putovanja, pošto je to po ministarstvima.
Ovde znam, jer sam izvukla tu računicu, jer smo mi u Kragujevcu, kao opozicija, ovom Stevanoviću i toj rasipničkoj vlasti, želeli primerom nas domaćinskih ljudi da sve damo u socijalno zbrinjavanje.
Šta ima da putuje gradonačelnik sa svojom svitom ili predsednik gradske skupštine koji non-stop ide levo-desno ili ovi članovi delegacija, naročito iz DS, i da troše pare poreskih obveznika. To je kod nas u gradu nekoliko desetina miliona dinara, što je možda budžet jedne male opštine u Srbiji.
Sada, ovde je u pitanju jedan problem koji nije zakonski uređen više godina. Ne znam, mislim da sam prvi put na službeni put u inostranstvo, kao tada zaposlena na prvom radnom mestu u jednoj spoljnotrgovinskoj firmi, tada čuvenoj u Srbiji, onoj bivšoj Jugoslaviji, putovala mislim 1987. godine.
Ista uredba je, javiće se kasnije možda gospodin Krasić da me ispravi ako grešim, odnosno način na koji se reguliše dnevnica za službeni put u inostranstvo se primenjuje od osamdeset i neke godine. Po toj istoj po kojoj sam ja prvi put putovala u inostranstvo 1987. godine i dan-danas se putuje.
Ekvivalent, odnosno valuta koja se primenjuje, vi to vrlo dobro znate nije evro, odnosno ranije je bila, nije bila nemačka marka, nego je američki dolar. Je l' tako? Sad prvo hoću da vam kažem, pošto stalno i kada treba i kada ne treba, ovde je konkretno gospodin Dragan Čolić predložio, da se pored ovog iznosa od 1.200 dinara za dnevnicu u zemlji dodaju i dnevnice za službeni put u inostranstvo.
Kada je u pitanju vaše izražavanje o svemu i svačemu u evrima, iako smo mi mnogo daleko od EU koju ste vi obećali građanima još 2000. godine, samo što treba da dođete na vlast, moram da vas obavestim da je u Ruskoj državnoj dumi na drugom čitanju jedan zakon.
Znači, kod trećeg čitanja zakona, kako je to po njihovom poslovniku, on će biti usvojen na predlog predsednika države, gospodina Vladimira Putina, i uz očiglednu saglasnost svih poslanika Ruske državne dume, da svaki državni funkcioner, svaki deputat u Dumi, dakle, u toku je rasprava o tom zakonu, koji umesto rublje kaže dolar, bude sankcionisan, novačno da se kazni.
Zato što ozbiljna država i država koja ima toliki spoljnotrgovinski suficit, koja je u takvoj privrednoj ekspanziji želi da štiti svoju nacionalnu valutu.
To kod vas nije slučaj, govorim vama predstavnicima vlasti, jer tamo gde ne treba da pravite ekvivalent dinara i evra vi to tendenciozno i namerno radite, kao da ljudima iz džepova ispada po 100, 200, 1.000 evra. Ljudi nemaju ništa u džepovima ili se zadužuju preko ovih platnih kartica, a ranije čekova.
Vlada je dala obrazloženje da ne prihvata amandman kolege Dragana Čolića zato što kaže da je ranijom Uredbom, to je verovatno ta Uredba, odnosno propis koji postoji već 20 i više godina, regulisan način za službeni put u inostranstvo, odnosno za boravak državnih funkcionera u inostranstvu. To nije u redu. I kaže opšte poznata stvar. Nije poznata, možda niko od vas poslanika iz vlasti nije znao da postoji tako nešto.
Jer, normalno je valjda, ta Uredba je podzakonski akt, da se sve reguliše zakonom. Pa, ako zakon reguliše koji je neoporezivi iznos za dnevnice za službeni put u zemlji mora da se zna i za inostranstvo, jer sve što nije definisano podložno je manipulaciji.
Kako ja nemam izveštaj, kao narodni poslanik, koliko se potroši u ovoj skupštini za putovanje u inostranstvo, odnosno nemam kao opozicioni odbornik u gradu u kome sam opozicija, u onoj, takođe, rasipničkoj vlasti, to bi građani trebalo da znaju. Čekajte ljudi, da li ti državni funkcioneri i svi koji po raznim osnovama putuju u inostranstvo i primenjuju propise za visinu dnevnice, zavisi od zemlje do zemlje, je l' tako, da li oni plaćaju porez na to? Ne može ovako dvosmisleno ili trosmisleno, ne znam kako se piše tekst zakona i da se daje takvo obrazloženje.
Sve to mora da bude definisano i zato smo mi insistirali, odnosno kolega Dragan Čolić, da se jasno navede i za dnevnice za službena putovanja u inostranstvo. Jer, neko samo na geografskoj karti može da vidi neko mesto, bilo koje, ili neku zemlju izvan granice naše zemlje. A zamislite da tek putuje ili da ide o trošku države ne znam koliko dana.
Normalno, svi ti ljudi i građani bi voleli da bude ovakav zakon na snazi kakav mi predlažemo, da se to jasno zna i da svi oni koji koriste takve privilegije, koji putuju, idu, mnogi idu i ne znaju za šta, a oni što idu idu da ne brane interes Srbije i naših građana već rade samo za svoju ličnu korist ili korist svoje propale stranke, tako nešto stoji u zakonu.
Eto zbog toga je kolega Čolić želeo, a obrazloženje nije dobro, jer ne može predlagač izmene i dopune zakona da se poziva na neku postojeću uredbu zato što uredba nije zakon.