Gospodine Mihailoviću, Vi ste morali da koristite ovlašćenje predsedavajućeg Narodne skupštine i da one poslanike koji ne znaju šta je na dnevnom redu blagovremeno upozorite, jer su očigledno imali taktiku da skrenu diskusiju sa ove važne teme na nešto što nije važno.
Znači, nije na dnevnom redu Zakon o penzijama, nije na dnevnom redu Zakon o radu, već jedan drugi poreski propis i to jedan član koji govori o iznosima koji ne podležu oporezivanju.
Naravno, vi ste svi ovde mladi, ne znate, obično kada se pojavi takva situacija, u pomoć se zove narodni poslanik Zoran Mićović da se obrati i da reši kao stručnjak za jednu granu medicine probleme, kada neko ne zna šta je dva, šta tri, pa u tome vidi nulu, pa onda brže-bolje pobegne, kada vidi koju je grešku napravio. Stvarno je čudno kako funkcioniše ova vlada i kako funkcioniše Odbor za finansije i kako se
koalicioni partneri dogovaraju šta da rade. Evo da vam objasnim o čemu se radi.
U raspravi u načelu, povodom ovog predloga zakona, imali smo prilike da čujemo da postoje neke simpatije i neko raspoloženje Vlade Republike Srbije da se prihvati amandman SRS koji se tiče indeksacije nominalnih iznosa, koji su određeni pojedinim odredbama ovog zakona. Tada je rečeno da postoji jedan tehnički problem, a postoji i ona sujeta da ne sme da se usvoji ono što dolazi od SRS i na početku današnjeg rada imali smo prilike da čujemo da je Odbor za finansije na neki način prihvatio indeksaciju i doneo, odnosno dao svoj amandman.
Ja sada moram da vam skrenem pažnju da je ovo pogrešan amandman. Ovo je amandman Odbora, pričam o njemu zato što se tiče amandmana koji sam podneo, jer moj amandman se odnosi na stav 8. u članu 1. Predloga o izmenama i dopunama, gde tražim da se ubaci novi stav kojim se uvodi automatizam usklađivanja nominalnih iznosa iz tačaka 9), 12) i 13) tromesečno sa rastom cena na malo, prema podacima objavljenim od strane nadležnog organa u Republici Srbiji za poslove statistike.
Sada moram da vam skrenem pažnju da je nešto slično uradio i Odbor za finansije sa svojim amandmanom drugim, malopre sam dobio, ali ovde vidim da je to pogrešno urađeno. Amandman broj 2 i amandman broj 9 Odbora za finansije su međusobno u suprotnosti. Oba amandmana su međusobno u suprotnosti. Obratite pažnju kada se budete izjašnjavali kao Vlada, da li prihvatate amandman SRS ili amandman Odbora za finansije. Sada da vidimo šta kaže Vlada povodom ovog amandmana SRS.
Kaže da se ne prihvata, a amandman se odnosi na usklađivanje ovih iznosa do kojih se ne plaća porez na dohodak građana i između ostalog navodi – ako bi se usvojio amandman SRS došlo bi do "negativnih posledica na prihod budžeta".
Ne znam zašto negativnih posledica na prihod budžeta kada je budžet u suficitu. Možda bi se negativno odrazilo na visinu suficita, ali ne bi ugrozilo budžet.
Vi ste zaboravili na poslednji član Predloga zakona gde kažete da će taj zakon da stupi u budućnosti na snagu tek posle 1. januara 2007. godine. Na ovaj budžet nikakav uticaj neće imati.
Dalje – "posebno imajući u vidu da zakonom predloženi nominalni iznosi korespondiraju visini očekivane inflacije i realnog rasta bruto društvenog proizvoda za 2007. godinu, od kad se primenjuju navedeni neoporezivi nominalni iznos". Sve je pogrešno. Ovde su stvarno potrebni veliki stručnjaci da razmotre ovaj problem Vlade.
Radi javnosti moram da objasnim zašto se u žargonu kaže indeksacija, a misli, pre svega, u pravilnim vremenskim rokovima na usklađivanje nominalnih iznosa sa kretanjem cena na malo. Svrha je da se zaštiti supstanca onoga što je određeno kao reper. Ako uzmemo ono što je predloženo da bude u stavu 9, verovatno 35.000 dinara, kako je predložila Vlada, neće imati istu vrednost ukoliko dođemo u situaciju da se koristi neko pravo u aprilu ili maju 2007. godine. Možda je 35.000 dinara nešto predstavljalo 2, 3. januara, ali posle 3, 4 meseca to nije taj iznos.
Moram, pri tome, da skrenem pažnju da usled te svojevrsne indeksacije koja se javlja putem inflacije i rasta cena na malo država takođe ima određenu dobit, jer se povećava usled promene cena osnovica za porez na dodatu vrednost i sve ono drugo što država naplaćuje, što predstavlja prihod budžeta Republike Srbije. Nema logike da država koristi tu situaciju, stiče sredstva za budžet, a da taj isti princip u smislu utvrđivanja osnovice i usklađivanja nominalnog iznosa do koga se oslobađa građanin neke obaveze, takođe, ne usklađuje sa rastom cena na malo. To je cela poenta.
Ja sam uzeo za primer ovo što je navedeno u tački 9), a to je 35.000, tačka 12) – 6.000 i tačka 13) gde se isto menja iznos na 5.000. Potrebna je ta indeksacija, ali ona mora da bude dvosmerna. Zašto sam vam ovo naveo? Sada se vi vratite na amandmane Odbora za finansije, drugi i deveti amandman i videćete da ta dva amandmana ne izražavaju ovaj principijelni stav povodom indeksacije, već se tu u jednom trenutku javlja mesečno, u drugom trenutku godišnje sa prethodnom godinom i donosite, ako se usvoje amandmani Odbora za finansije, vi ćete imati neprimenljiv zakon.
Razmotrite još jedanput ovu situaciju, tim pre što ima dosta vremena do Dana za glasanje, da se ne bi desilo da pre 1. januara 2007. godine ponovo dolazimo i menjamo ovaj zakon koji će ovih dana da bude verovatno i usvojen. Pogledajte, tu se potkrala sistemska greška. Zašto Vlada to ne prihvata, da li je u pitanju sujeta, ne znam, to će medicinska struka da razreši.
Ali, vidite i Odbor za finansije je bio suočen sa ovim problemom, pa u svom obrazloženju kaže: "Prihvatanjem amandmana bilo bi rešeno usklađivanje nominalnih iznosa poreskih olakšica, kao i očuvanje njihove realne vrednosti".
Znači, namera SRS kada je podnosila ovaj amandman i namera Odbora za finansije, bez obzira na sastav, je potpuno ista. Vlada ne prihvata naš amandman, a naš amandman od amandmana Odbora za finansije se razlikuje samo u nekim sitnim detaljima, čak je naš i bolje pravno-tehnički napisan. Sada će biti Vlada u nezgodnoj situaciji – da, naš je već odbila, kako da prihvati ovaj.
Sada moram da skrenem pažnju na neke stvari koje su se ovde čule povodom ovog zakona kojim se menja ovaj propis o porezu na dohodak građana. Znate, nije dovoljno samo napisati da se do nekog iznosa primanje ne oporezuje. Mora da se napravi kvalitetna procena na bazi nekih analiza, ne samo statističkih nego i testiranja na nekim primerima i da se vidi koliko je to moguće i šta bi od tog projekta moglo da bude realno.
Sada ću da se vratim na nešto o čemu je pričala gospođa Radeta. Mislim da je nešto kod studenata, učenika. Bio je neki iznos, čak više nije ni bitno da li je u pitanju 4,5 na 5 ili sa 5 na 6, nemojte da me držite baš za reč.
(Vjerica Radeta, sa mesta: četiri i po na šest).
Dobro, nije bitno precizno određivanje, ali malo koga u Srbiji možete da ubedite da je to neki iznos i pravilno utvrđen reper za tu namenu. Sada deluje malo čudno. Pričamo o nekom studentskom iznosu, a ljudi primaju penziju u tom iznosu. Izdržavaju se. Mislim da su i jedni i drugi u lošoj situaciji, ali želim da vam skrenem pažnju da morate neku gradaciju da napravite da se znaju kakvi su realni troškovi, normalni troškovi jedne porodice.
Šta bi to moglo da bude izdvajanje za jednog učenika, za jednog studenta. Ako izgubimo osećaj za realnost, onda će da se smeju građani i da kažu – ubiše se pričajući da li 4,5 ili 5 hiljada, a i jedan i drugi iznos niski. Sa pravom sutra može neko u novinama da kaže da pitamo poslanike da li oni svojoj deci daju 5 hiljada mesečno. Ispadamo smešni svi ovde. Zbog čega? Zato što ne želimo da vidimo realnost. Mi nismo hteli toliko da idemo, zato što smo mi opoziciona stranka. Nama je zadatak da vam skrenemo pažnju, da vas blokiramo za nešto što smo sigurni da vodi Srbiju u propast, itd. itd.
Dajte da napravimo neku gradaciju tih iznosa koji bi odgovarali realnosti, približno odgovarali realnosti, jer mi se nalazimo, znate, u jednom velikom raskoraku. Nije to od pre godinu ili dve dana, odavno se nalazimo u jednom raskoraku. Jedan realni život, jedan život po propisima, a u tim iznosima se nalazi neki život itd.
Pri tom imamo i neke druge situacije, recimo, gde nam se prodaje magla, gde nam se sve i svašta predstavlja vrhunskim dometom, genijalnošću, ekspertskim znanjem.
Evo da vas podsetim: bio je jedan ekspert 2000. godine, došao je na vlast, nekako je došao na vlast u Zemunu, pa ga izabrali za direktora Poslovnog prostora. Vrsni advokat, oglobio za 2 miliona evra građane, 3,5 miliona evra. Tri i po miliona evra oglobio, pobegao u inostranstvo, pobegao čovek u inostranstvo. Znate, ako mi te stvari ne možemo da rešimo, šta onda, ne znam kako ove stvari da usaglasimo.
Zar sve što se nudi kao alternativa ispada gore, nego ono što je bilo pre. To ne možemo da promenimo, zakon o moralu ne postoji, teško može da se donese, teško bi mogao i da se primeni. Kada bi se eventualno nešto i primenjivao taj zakon onda po naslovu jedne knjige "Sin major", Grujica Spasović nikad ne bi bio ambasador Srbije u Bosni i Hercegovini. Ja ne znam, ko bi normalan plaćao troškove Vuka Draškovića u Njujorku. On se čovek potpisuje čovek kao ministar. Nema ministra bez zakletve, bez izbora, bez ovoga. Kod nas sve ide.
Zato što su koalicioni kapaciteti malo ugroženi i zbog očuvanja koalicionog kapaciteta srlja se u sve i svašta. Dobro je, vi se nama nameštate da možemo da upozoravamo javnost šta je sve loše, koliko je loše, koliko će ovo da traje.
Pogledajte malo ozbiljnije ove amandmane SRS. Znam da vam se to gadi, znam da ono što danas predložimo prihvatate kroz dva-tri meseca kao svoj predlog. Ne ljutimo se. Ima u ovom tekstu Predloga zakona puno nekih naših stavova od pre godinu dana. Ne ljutimo se, jedno je politička konkurencija, drugo je ovo.
Prihvatajte ako smatrate da je to prihvatljivo, ali dajte nešto malo više realnosti jer će ljudi da nam se smeju kada čuju – šta ti mene oslobađaš za taj iznos, pa još i to oslobađanje na nekom štapu, pa još Odbor predlaže indeksaciju koja bi krenula tek od 2008. godine. Pa onda sa pravom čovek kaže – e, nemoj više da me braniš, molim te, mnogo bi me bolelo.