Izvinjavam se. Pogrešno tumačenje, to je povod. Zahvaljujem se i vama gospodine Aligrudiću i svima koji su koristili argumentaciju kada smo raspravljali o ovome, jer je važno da se ovde raspravimo. Ne volim kada se ljudi svađaju, u svađi se ništa ne dogovore, ali kada se raspravljaju, to je važno. Ima samo jedna stvar na koju ću da ukažem, jer sam govorio lično, izvinjavam se svima. Kada sam govorio o ličnom iskustvu i govoreći o svojoj porodici, govorio sam o tome kako se neke stvari teško ispravljaju kroz generacije. To treba uzeti u obzir iskustvo i kad se greši.
Mi nismo idealna država i to naši građani dobro znaju. Obaveza je predlagača da vodi računa o sistemu. Tako sam shvatio i diskusije i zahvaljujem se, hoću da kažem, gospodin Balinovac mi je upravo preneo, to je bilo izvinjenje, ako sam dobro shvatio, reči je bilo o projekciji, ako bi se nešto dogodilo, to bi bilo razbijanje jedinstva.
Hoću da kažem da prihvatam da sam pogrešno protumačio, a isto tako moram da vodim računa o tome da neko vodi računa kada pravi zakon o sistemu, da se nešto ne dogodi. Ali ljudi koji su radili jedan posao i znaju da se to događa, moraju da vode računa o simbolici. Ovde je u pitanju samo simbolika.
Gospodin Aligrudić je lepo rekao, sigurno se ne razlikuju osnovice za plate službenika, nikad pa neće ni sada. Sigurno je da će tu uvek biti neadekvatno nagrađenih odgovornih službenika, svejedno da li rade na carini, da li rade kod vas u sekretarijatu, u službi predsednika Republike ili ovde, ali je simbolika važna, da biste znali kako radite.
Ostavio sam 35 zaposlenih u službi predsednika Republike. Verujem vrlo kvalitetnih iz onoga što su radili. Jedan posao nisu znali da urade, a to je, kada je izbio pogrom na Kosovu, 17. na 19. mart 2004. godine, nisu znali kako predsednik ide na Kosovo, jer im se to nikad nije dešavalo otkad su oni u službi, a kamo li posle 1999. godine. Nisu znali. Oni su mislili i to je simbolika, oni su mislili da se piše pismo, pa se traži dozvola od neke strane države ili od UNMIK-a.
Nije, ako ste predsednik Republike pošaljete obaveštenje kad stižete, a onda vam UNMIK odgovori – molim vas u tom slučaju neophodno je da u vašoj pratnji ne bude dugih cevi, i onda vaša služba pregovara do kasno u noć i za to nema više ili manje para, ali simbolički se zna, kad ste predsednik države, idete gde hoćete, kad ste predsednik Skupštine i predsednik Vlade, idete gde hoćete. Naravno da postoje izuzeci.
Kad probate da zakoračite sa neke od ovih funkcija u neku zgradu, oni vam kažu – žao mi je, postoji opšti zakon koji je ovde poseban, u odnosu na opšta načela sigurnosti ovde imamo posebno načelo koje kaže: u ovu prostoriju ne smete da uđete bez belog mantila ili uopšte ne smete da uđete ako niste zaposleni, to su izuzeci. Ti izuzeci potvrđuju opšte pravilo.
(Predsedavajući: Vreme.)
Hvala vam na toleranciji, zamoliću za samo još malo tolerancije, mislim da je važno zbog svih. Hvala vam.
(Predsedavajući: Izvolite.)
U odnosu na to, ovde je u pitanju simbolika. Ja visoko poštujem i to sam nekoliko puta rekao, predlagača koji vodi računa o postavljanju sistema. Podsećam, moj posao je i posao ljudi ovde da vode računa o simbolici, pa sam vas podsetio sve da niste vodili računa o simbolici, koju biste himnu sada pevali. Koju biste zastavu digli? Građani Srbije moraju da imaju tu simboliku.
Zato danas govorimo o ličnoj karti, jer simbolički je malo nezgodno, evo je, znam napamet, zato ne stavljam naočare, evo je lična karta. Ja sam građani SFRJ. Znate na šta to liči. To liči na onog komentatora koji je rekao – prošli put kada smo igrali sa Argentinom mi smo ispali u četvrtfinalu posle nerešenog rezultata. Nikada SRJ, a kamoli SCG nije igrala sa Argentinom. Nikada. Dok ljudi ne nauče to da kažu, zato simbolički služi ovaj amandman.
Sigurno će plate biti iste, ali simbolički, za Narodnu skupštinu, za službu predsednika Republike, simbolički to mora da potvrdi Administrativni odbor. To je ključna simbolika. Ovde govorimo samo o tome.
Drugo, nisam prevaren gospodine Krasiću bio, nego sam odmah proverio šta je. Naravno, ima pravo Vlada da greši.
Naravno, u odnosu na to, samo mora da ispravi greške kad joj se skrene pažnja. U odnosu na to je ispravljeno i omogućeno je, jer za ovu državu to je simbolika o kojoj ja stalno govorim. Ova četiri S. Prvo je stabilnost.
Potpuno razumem vaše strahovanje, šta bi se dogodilo kad bi se dogodilo, jer bi se ugrozila stabilnost jedinstvenog sistema podele vlasti. U toj podeli postoji hijerarhija koja nije hijerarhija moći.
Drugo S je solidarnost. Možemo mi međusobno da imamo razumevanje, kao što vi sad imate za mene, što govorim duže od tri minuta, jer i ja često imam razumevanja za druge, da ljudi kažu to što misle da je važno, u nekim trenucima nije dovoljan Poslovnik koji ograničava baš na tri ili pet ili 15 minuta.
Treće S su standardi. Zahvaljujem vam se što insistirate i poštujete standarde.
Četvrto je samopoštovanje. U okviru toga ovo je solidarnost da se vodi računa da se nadoknadi i nadoknađeni su troškovi, RIK ima na raspolaganju novac i radi sada, posledice toga trpi i gospodin Balinovac, ne samo ostali članovi.
Dakle, to su greške. Zašto? Jer toliko toga moramo istovremeno da uradimo. Zato ovi ljudi zasedaju do kasno u noć ovde i ne vredi da se pozivamo na Zakon o radu, često nas upozorava gospodin Momčilov, kaže – izvinite, znate koliko je sati. Znamo da moramo da uradimo više nego što možemo.
Ali kada je u pitanju tolerancija, u toj solidarnosti moram svima da skrenem pažnju, istovremeno se još jednom zahvaljujući na toleranciji i vama, nisu tolerantni ljudi koji su slabi, tolerantni su ljudi koji su jaki.
Kada je dete slabo, ono viče na sav glas. Nema načina da skrene pažnju koliko je ugroženo. Jaki ljudi mogu da tolerišu do određene mere. Onda kažu – više ne može. To važi i za institucije. Tu nema podele na vladajuće i nevladajuće.
Ovo je pitanje zašto je Skupština u okviru podele vlasti najviša jer donosi osnov, zato je ta supremacija. Ali nju čine pojedinačno slabi ljudi. Svaki poslanik ovde ne predstavlja nikog drugog, mada je stigao preko stranaka, nego građane. Građani su slabi u odnosu na državu.
Zato mora da se uvode simbolički izuzeci, da građani budu sigurni. Istovremeno, svi mi zajedno, sve institucije, mi gradimo državu i istovremeno gradimo zaštitu od te države.
Inače, dobijamo kontradiktorne zahteve gde kažete – država mora da zaštiti pojedinca, a još je niste napravili da može da zaštiti, pa su tu često nesporazumi i često se ovde raspravljamo do kasno u noć o tim nesporazumima.
Kada je vaš posao da štitite pojedince ili tu instituciju, vi to morate da radite tolerantno, odgovorno, ali nema odstupanja. Zbog toga sam jasno rekao, ne može predsednik Skupštine da povuče ovaj amandman, jer je u opisu njegovog posla da sve može, ali to ne može.
Kao što sam se ponašao u prethodnim situacijama bilo da sam građanin ili sam vršio dužnost predsednika Republike, postojala je mera gde se kaže sada idem tamo, sada je moj posao da podnesem ovaj amandman, a vaš posao je da u odnosu na to štitite sistem, a ne izuzetke.
Poštujem to što vi radite, ali vas molim, kao tolerantan čovek, za pristojno poštovanje onoga što ovi ljudi ovde rade i što mi radimo, jer je to jedini način da se međusobno dogovorimo i da izgradimo odgovornu državu, a što je u interesu svih, pa ćemo u njoj da nastavimo da se raspravljamo.
Nije ovo posao koji se sada prekida nije, posao ovog saziva, nije posao samo jedne Vlade i jednog predstavnika...

Vreme gospodine Markoviću.

Hvala vam mnogo još jednom na toleranciji, hvala vam svima na razumevanju kojim ste vodili raspravu o amandmanima. Hvala.

Hvala gospodine Markoviću. Gospodin Krasić ima sugestiju da je S-sankcija, ali u duhu tolerancije o kojoj govori gospodin Marković nećemo primenjivati sankcije na zloupotrebe Poslovnika.
Napravićemo pauzu do 15,10 časova. Prvi posle pauze je Rajko Baralić. Hvala vam.
(Posle pauze – 15,30)

Dame i gospodo, nastavljamo popodnevni rad. Odmah da vas obavestim da ćemo raditi do završetka one tačke dnevnog reda koja bude u 18,00 časova.
Po Poslovniku, narodni poslanik Vladimir Homan.

Gospodine predsedavajući, zbog povreda dostojanstva Narodne skupštine, malopre sam dobio informaciju i želim da je saopštim javnosti.
To je saopštenje za javnost koje kaže – juče tokom lepljenja plakata aktivista demokratskog bloka, došlo je do incidenta u centru Kovina. Na aktiviste demokratskog bloka Aleksandra Aranđelovića, Danijela Ilijaševa i Vukašina Davidovića, fizički su nasrnuli narodni poslanici Srpske radikalne stranke Srđa Komazec iz Nove Pazove, Vitomir Plužarević iz Vrdnika i Lazar Čavić iz Pećinaca.
Veći incident je sprečen intervencijom policije.
Pri tom su aktivistima demokratskog bloka uzeti podaci, a radikali su se pozvali na imunitet.
Demokratski blok najoštrije osuđuje nasilničko ponašanje i drskost narodnih poslanika Srpske radikalne stranke koji ovakvim ponašanjem pokazuju svoju bahatost i van Skupštine, umesto rada za dobrobit građana od kojih su i dobili mandat, svoja ovlašćenja zloupotrebljavaju i koriste za maltretiranje političkih neistomišljenika putujući po Srbiji.
Ne znam da li je ovo bilo evociranje uspomena na '90. godine ili priprema za, kako oni kažu, preuzimanje vlasti, pa da vidimo šta ćemo da doživimo kada je kao preuzmu, ali u svakom slučaju ovo je povreda dostojanstva Narodne skupštine, jer narodni poslanik predstavlja ne samo stranku i birače koji su ga birali, već i Narodnu skupštinu, kako u Skupštini tako i van nje.
Trebalo bi da Narodna skupština ovakve postupke najoštrije osudi.

Toga nije bilo '90. više liči na 2000.
Reč ima poslanik Rajko Baralić, o amandmanu na član 41.

Gospodine predsedavajući, gospodine Balinovac, dame i gospodo narodni poslanici, pošto je bila pauza da kažem da je u toku rasprava u pojedinostima na zakon o platama državnih službenika i nameštenika, a da se razgovara o amandmanu na član 41. koji je podneo narodni poslanik Predrag Marković.
Bilo bi bolje da sam dobio reč pre podne kada je sa različitih aspekata i sam predlagač i gospodin Balinovac u ime Vlade i kolege u ime svojih poslaničkih grupa, kada su ovde ukrštali argumente u vezi sa ovom temom, ali nije kasno ni sada.
Ja sam na Administrativnom odboru i na Odboru za finansije govorio o ovom i nekim drugim rešenjima iz zakona, a i o samom amandmanu. Šta je ovde neobično?
Predrag Marković, narodni poslanik, ima pravo kao i svi drugi narodni poslanici, iako je predsednik Narodne skupštine, da shodno Poslovniku podnosi amandmane na određena rešenja iz predloga zakonskih akata i to nije sporno.
Za mene bi, kao narodnog poslanika koji u predsedniku parlamenta vidi i nešto više od narodnog poslanika i predsedavajućeg, bilo normalno da je ova stvar usaglašena pre nego što smo otvorili raspravu u načelu i da ovog amandmana nema zato što, složićete se, nije baš uobičajen način da predsednik parlamenta bitno amandmanom pokušava da menja zakonski predlog koji je došao iz Vlade Republike Srbije, naročito zbog toga što je predsednik parlamenta u poslaničkoj grupi koja podržava vladinu većinu.
To je sve da bi ljudi znali o čemu ovde govorim.
Amandmanom na član 8. i amandmanom na član 41. narodni poslanik Predrag Marković je pokušao da na drugačiji način uredi pitanje osnovice koja služi za izračunavanje zarade, odnosno plate državnim nameštenicima i činovnicima.
Podsećam da sam više puta kod različitih zakonskih projekata i u nekim drugim prilikama pokušavao da objasnim da je važno da Narodna skupština Republike Srbije kao institucija koja ima pravo na samoorganizovanje po Ustavu donese zakon o Narodnoj skupštini sa tim u vezi spreči ili, dozvolite da kažem, ublaži suprematiju izvršne vlasti nad zakonodavnom, iako to naravno nigde ne piše, ali u praksi, složićete se uvažene koleginice i kolege, ta suprematija postoji i ogleda se u nekoliko nivoa i nije moja namera danas da to elaboriram. Moj stav sa tim u vezi je poznat, kao i stav SPS i poslaničke grupe u čije ime sada govorim.
Narodna skupština treba da ima zakon o Narodnoj skupštini. Narodni poslanici koji imaju izvorni legitimitet, jer su ih birali građani, treba da budu kadri da prevaziđu stranačku uskogrudost, da prevaziđu političke kalkulacije i da smognu snage da iskorače i donesu zakon o Narodnoj skupštini. Sve dok toga ne bude bilo neki drugi, protiv kojih nemam ništa protiv, a ti drugi su iz izvršne vlasti, uređivaće naše međusobne odnose. Ko nije u stanju da uredi međusobne odnose na osnovu izvornog prava, a ono se ogleda u pravu na samoorganizovanje Narodne skupštine, imaće uvek za šefa ministra ili ministre, dakle one koji mi ovde biramo.
Ja se ovde obraćam sebi i obraćam se pre svega vama uvažene koleginice i kolege, jer je ovo pitanje koje se isključivo tiče nas. Ono se ne tiče nikog drugog. U vanrednom ili redovnom zasedanju, shodno proceduri, sa potpisima ili sa 126 za dnevni red uvek možemo ovo pitanje da stavimo na dnevni red, samo ne smemo.
Srce nam je kao kod zeca, dakle, kada su u pitanju ovakve stvari, potpuno bespotrebno, jer to nanosi veliku štetu. Da smo taj zakon doneli, ne bismo imali danas ovu dilemu, jer Narodna skupština Republike Srbije treba da ima svoj budžet, treba da ima mogućnost i pravo, a ono joj pripada, da uređuje odnose na način kao što to rade svi normalni parlamenti u svetu. To je u vezi sa tim.
U vezi sa drugom temom koja se tiče ovog osnovnog problema želim da kažem, molio sam na Administrativnom odboru, ako je moguće da dobijem sadašnji pregled zarada zaposlenih u Narodnoj skupštini Republike Srbije, od ljudi koji rade najelementarnije poslove, tehničke poslove, na održavanju higijene, kopirnice i nekih drugih do državnih savetnika, koliko oni imaju danas zaradu ili platu i koliko bi imali kada bismo ovaj zakon danas usvojili i primenili, jer to je veoma važno.
Da bih ja mogao da donosim odluke i te vrste, između ostalog, treba da imam one elemente koje mogu da upoređujem i da onda kažem da li je to za te ljude bolje, da li mi dobijamo službu koja je motivisana da radi, da li od te službe možemo da očekujemo da na odgovarajući način zadovolji one potrebe koje parlament ima, a to su veoma komplikovani zadaci, tehnički, politički, stručni i tako dalje.
Za ovih nekoliko godina imao sam priliku da svakodnevno analiziram šta rade zaposleni u Narodnoj skupštini Republike Srbije, nešto manje nego u nekim drugim organima, naime, želim da kažem drugu stvar, to je mukotrpan posao, posao koji obično nije vezan sa znanjem do koliko se radi sutra, da je to posao koji verovatno podrazumeva da se oni prilagođavaju tuđim navikama, tuđim potrebama, da na jedan način koji nije uobičajen za druge kolektive, odgovaraju zahtevima, svakoga od nas, odborima, samoj Skupštini itd.
Koliko sam obavešten, najniža zarada danas u Parlamentu Republike Srbije je devet hiljada dinara ili bi bila devet hiljada dinara ako se usvoji ovaj zakon. Naravno, mnogo je onih koji nemaju nikakav posao, pa bi neko mogao reći, na tržištu rada ima mnogo onih koji nemaju nikakav posao, pa je tih devet hiljada više nego kod onih koji nemaju ni malo. To bi mogla da bude argumentacija, ali ja takvu argumentaciju svrstavam u domen demagogije.
Dakle, kada ste se već opredelili da nekoga zaposlite, onda to zaposlenje treba da bude plaćeno na dostojanstven način, da taj neko ko je ovde zaposlen i ko obavlja najelementarnije i najniže poslove ima takvu zaradu da može da odgovori zahtevima koje ima njegova porodica.
Tada mi možemo da očekujemo od tih ljudi da poslove ovde obavljaju na onaj način kao što bi bilo normalno, jer parlament jedne države je jedno važno mesto, najvažnije moguće mesto u državi, pa sve na tom mestu u tehničkom, političkom, ekonomskom, stručnom i svakom drugom smislu, treba da odgovara toj svrsi.
Zato bih voleo, kada bi bilo moguće, ne ulazeći u princip ovog jedinstva, a ono se ne odnosi na jedinstvo vlasti, kao što je ovde neko pokušao da prokomentariše, već je to princip jedinstva sistema, pa bih ipak voleo da Administrativni odbor Narodne skupštine Republike Srbije ima izvesne ingerencije kada su u pitanju zaposleni.
To ne može da škodi, a kako beše u onoj reklami, može puno da znači, može da znači za njihovo samopouzdanje, sigurnost i mislim da bi to bilo potpuno normalno.
Za mene nije normalno da deo zaposlenih činovnika u zgradi Narodne skupštine, govorim u tehničkom smislu, neki su u Upravi, kao što je personal iz restorana, vozači, ovi drugi su zaposleni ovde, a sada imamo ovaj novi problem preuzimanja ili kompenziranja celog prostora u pravno-tehničkom smislu koji se odnosi na bivši parlament SCG.
Zalažem se da se na ljudski i dostojanstven način razreše pitanja i jedno i drugo i treće u meri koja je moguća i zalažem se da se iskoristi trenutak da odbori dobiju, samo jedan odbor, jednog sekretara, to je sada prilika, ako sada preuzimamo jedan broj ljudi iz saveznog parlamenta, da se poveća broj stručnih savetnika i onih ljudi koji mogu da pomognu da se efikasnije i bolje radi, ako na taj način konstituišemo novu službu Narodne skupštine Republike Srbije, onda to uopšte ne košta puno. Ako to bude puko preuzimanje i nagomilavanje da bi neko samo primao platu, onda mi nismo postigli odgovarajući cilj.
Dakle, još jednom, vraćajući se na amandman, ne sporeći argumente koje je predložila Vlada Republike Srbije i koje ovde zastupa gospodin Balinovac, i dobru nameru koju je imao predsednik Narodne skupštine, u ovom slučaju narodni poslanik Predrag Marković i koji je pokušao da ovo izdvoji na drugi način, dakle, vama se samo obraćam, uvažene koleginice i poštovane kolege, da smognemo snage i donesemo zakon o Narodnoj skupštini, jer ne moramo čekati Ustav.
Ovaj Ustav daje potpunu mogućnost da to učinimo na način kao što mislimo da treba i kada se donese novi Ustav, neka se ta stvar samo prilagodi, jer nema nikakvog smisla od pčelarskog društva do bilo koje druge radnje, svi imaju svoje statute, svoje pravilnike, a ovo je parlament jedne države. Mi smo ovde izvorno predstavnici narodne volje u procentima kako smo poverenje dobili i ne treba da prezamo ni od kakvog mišljenja kada je ovo u pitanju.
Imali smo ovde jedan sjajan predlog, koleginica Vjerica Radeta je bila predsedavajući jedne komisije čiji sam član bio i ja i još četvoro narodnih poslanika iz ovog parlamenta i ovom parlamentu predložili smo sjajan predlog zakona o Narodnoj skupštini, iz razloga koji su potpuno strančarski, a ne stranački, pre svega, kada je u pitanju DS, mi danas nemamo taj zakon i njima se takođe obraćam da prevaziđu to što su onda učinili i da dođu i da se dogovorimo, da donesemo zakon o Narodnoj skupštini, jer ne delujemo ozbiljno u odnosu na druge.
Ko ne može da uredi pravila po kojima treba da se ponaša sam, gubi moralno pravo u izvesnom smislu, iako je uređeno Ustavom i zakonom da određuje prava i ponašanja za deset miliona ljudi ove zemlje. Hvala vam.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Hranislav Perić.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Malopre je jedan kolega ovde govorio po Poslovniku i rekao da želi za ovom govornicom da da neko saopštenje za javnost. Ja sam gledala, znam da dobro znam Poslovnik, tražim koja je to odredba gde se poslanici obraćaju na taj način javnosti da odavde šalju saopštenja i to nisam videla.
U međuvremenu sam prelistala "Blic" i onda sam shvatila zašto je ovde kolega izašao da kritikuje narodne poslanike koji učestvuju u kampanji svojih stranačkih kolega na terenu za ove lokalne izbore, što je potpuno normalno i legitimno i što jeste jedan od zadataka narodnog poslanika, dakle, da na terenu u narodu koji ga je poslao u ovu skupštinu i dalje i uporno i trajno i stalno propagira program svoje stranke.
Naravno da su na tom poslu, jedan dobar broj poslanika SRS ovih dana i u Kovinu, Kuli, Ražnju, Užicu i radiće to sve do izbora. To nije problem kada su u pitanju narodni poslanici, ali je problem kada to rade ministri sredstvima građana, kada svoje radno vreme troše, umesto da sede u parlamentu ili Vladi ili negde van zgrade Vlade, tamo gde treba ministri da budu, umesto toga, ministri se šetaju po Srbiji, sprovode kampanju, pokazuju prstom na nekoga, pa kažu građanima, za ovog glasajte, ovaj je naš, to je sinoć radio u Ražnju Mlađan Dinkić, a deset metara dalje od njega sa nekim drugim koji takođe pokazuje prstom Velja Ilić, obećavaju kule i gradove, lažu, obmanjuju.
Naravno, građani to više ne veruju i neće im to proći, kao što neće proći ni priča koju smo malopre čuli da je neko nekog tukao. Prvo, ne znam kako sam to zapisala, predstavnike demokratskog bloka u Kovinu. Neko je napao predstavnike demokratskog bloka u Kovinu. Stvarno nisam čula da postoji takav blok ni u Kovinu niti bilo gde drugde, ali imate pravo da kažete ono što mislite i ja vam to pravo ne sporim, ali rekoh, u međuvremenu sam pročitala "Blic" i u "Blicu" novi potpredsednik Vlade, ove vlade Koštunica-Dulić i taj drugi deo Vlade, ta gospođa Dulić, kaže da ima tri zadatka kao potpredsednik Vlade.
Prvi je borba protiv SRS. Drugi je objedinjavanje takozvanih demokratskih snaga. Treći, ako bude imala vremena, Ustav.
To je zadatak koji je sama ispred sebe stavila potpredsednik Vlade, Ivana Dulić i naravno da oni koji je podržavaju potpuno logično izlaze sa ovakvim saopštenjem za javnost za ovu govornicu.
Očekujem da će sada i ostale poslaničke grupe koje su glasale za tu vladu Koštunica-Dulić, da će da izađu sa sličnim saopštenjima za javnost, ali ja ću sada malo o amandmanu kolege Zlatana Jovanovića koji je poslanik iz Bajine Bašte i koji je ovih dana vrlo angažovan u izbornoj kampanji u Užicu, jer se tamo bira predsednik opštine. Ako ima nešto ovaj kolega, neko saopštenje za javnost iz Užica ja mu kažem – Zlatan Jovanović je danas tamo, Stevović samo čeka da završi amandmane, ide da se pridruži tako da ima spisak poslanika iz tog okruga.
U članu 48. Predloga zakona u trećem stavu stoji – o dodatku, a naslov iznad člana je – Dodatak za ostvarene rezultate rada. Dobro ovi vaši, gospodine Balinovac, naslovi nekada dođu, ovako da se podsetimo o čemu se radi u ovom članu. Dakle, u trećem stavu kažete: "O dodatku za ostvarene rezultate rada i o njegovoj visini rešenjem odlučuje rukovodilac državnog organa, na predlog koji daje, posle razgovora sa licem koje je neposredno pretpostavljeno namešteniku, rukovodilac unutrašnje jedinice u kojoj nameštenik radi".
Dakle, prvo, ovo je suviše zbrkano napisano. Drugo, potpuno je nepotrebno u zakonu naglašavati da će ovaj koji će nekome da da neki dodatak za ostvareni rezultat rada, da će on da razgovara sa ovim ili onim. Da li će da razgovara sa njegovim kolegom, njegovim neposrednim rukovodiocem, da li će on lično da prati njegov rad, da sazna iz neke pete ruke, da li će na osnovu konkretnih rezultata rada da tako nešto stoji u zakonu, to jednostavno je suvišno i mislimo da ovo treba da se briše i da ove reči "posle razgovora sa licem koje je neposredno pretpostavljeno namešteniku" apsolutno treba brisati iz ovog člana 48.
Nismo uopšte dirali u suštinu ovog člana. Nemamo ništa protiv, naprotiv da se za ostvarene rezultate rada daje odgovarajući dodatak. Naravno da je rukovodilac odgovoran koliki dodatak, kome, kada i kako će da da i naravno da on odgovara opet nekom svom rukovodiocu ako to ne uradi u skladu sa zakonom i sa stvarnim rezultatima rada. Zaista je potpuno nepotrebno ovako opisno u članu zakona predvideti napisati na koji način će taj rukovodilac da dođe do tih podataka.
Stvarno nigde nisam videla da neko kaže u bilo kom zakonu da stoji "na predlog koji daje posle razgovora sa licem koje je neposredno pretpostavljeno". Jer to znači da ovo lice koje je neposredno pretpostavljeno može da kaže sve negativno, ali bitno je da ovaj obavi razgovor i da ovom da neki dodatak? Znate, ako ste hteli tako da opisujete, onda je trebalo onako jedno štivo član 48, pa jedno takvo štivo sa svim detaljima da bude jasnije.
Dakle, treba ovo da se briše i očekujem da ćete kao ozbiljan predstavnik predlagača, gospodine Balinovac, ovo da prihvatite, jer amandman jeste i ozbiljan i smislen i doprinosi poboljšanju teksta zakona. Iako vi, valjda vi, odnosno Vlada kaže – amandman se ne prihvata, evo zašto. Neposredni rukovodioci su svakako ti koji imaju najbolji uvid u rad nameštenika kojima rukovode. Nije sporno, ali neka ih onda oni ocenjuju i neka im oni daju što rukovodiočevog rukovodioca rukovodilac treba to da radi. Valjda da bi bilo što više rukovodilaca, da bi bilo što
manje tih nameštenika kojima se eventualno može dati taj dodatak za ostvarene rezultate rada.
Dalje kažete – "Otuda je Predlogom zakona i predviđena obaveza da rukovodioci unutrašnjih jedinica (sektora ili sekretarijata npr.) predlažu nameštenike koji će dobiti dodatak za ostvarene rezultate rada posle razgovora sa rukovodiocima užih unutrašnjih jedinica to jest s neposrednim rukovodiocima". Ovo nije prvi put da kada dobijemo mišljenje Vlade, dobijemo mišljenje koje zapravo ništa ne znači i koje se ni u jednom slovu ne razlikuje od onoga što je već napisano u Predlogu zakona.
Ako mi napišemo, podnesemo amandman i da izađemo ovde da pročitamo u obrazloženju Zlatanovog amandmana piše: "Rukovodilac unutrašnje jedinice je nadležan za praćenje rezultata rada i ne treba zakonom propisivati sa kime će on razgovarati da bi nešto zaključio" i po analogiji Vlade trebalo bi da ja ovo pročitam i još da kažem – zato predlažem da se amandman prihvati. Ne, nego mi amandman obrazlažemo šire i sa konkretnim primerima i zaista pokušavamo da ubedimo predstavnika Vlade ili predstavnike skupštinske većine da u danu za glasanje glasaju za ovaj amandman.
Potpuno logično očekujemo ako Vlada ne prihvati naš amandman, jer ne bi bilo baš normalno da prihvatite svaki, jer se vi onda ne biste razlikovali od nas, odnosno mi od vas, a mi se naravno mnogo razlikujemo od svih ostalih u ovom parlamentu i ponosni smo na to, ali kada taj ili bilo koji amandman ne prihvatate, onda zaista očekujemo neki novi argument, nešto što već nije sadržano u samom članu na koji je amandman podnet.
Ovo vam je čisto ovako instrukcija za ubuduće, ako budete još u prilici da u ime Vlade ovde predstavljate neke zakone, pošto sada posle ove letnje pauze verovatno dolazi izborna kampanja, ne verujem da ćemo više ovim poslom u ovom sastavu da se bavimo, ali do tada učinite nešto dobro, prihvatite ovaj amandman.