Gospodin Radovanović je u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman na član 33. stav 1. Pošto se tu navode taksativno svi podzakonski akti i oni definišu prema prethodnim odredbama ovog zakona, gospodin Radovanović traži da se rok za donošenje podzakonskih akata sa šest meseci skrati i da bude tri meseca. O čemu se radi?
Ako se ima u vidu šta je napisano u članu 35, da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", a da će da se primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, pa recimo, neka bude da je teoretski zakon objavljen u "Službenom glasniku RS" 1. jula, stupio je na snagu 9. jula, šest meseci je 6-7. januar 2007. godine. Onda, praktično, ovaj rok od šest meseci se poklapa sa rokom od kada počinje primena ovog zakona, a ideja predlagača zakona je da u trenutku kada počne da se primenjuje novi zakon budu doneti svi podzakonski akti, jer bez tih podzakonskih akata gotovo da nije moguće primeniti ovaj zakon.
Zato mi amandmanom tražimo da se rok za donošenje podzakonskih akata sa šest meseci skrati na tri meseca. Naravno, svako razuman ko ima u vidu ovo što smo napisali i predložili ovo bi oberučke prihvatio, jer ovo ima svoju pravnu logiku i ima svoje mentalno zdravlje, za razliku od ovoga što je predloženo.
Međutim, stvarno imamo problema sa zakonima koji se pišu. Vratio bih se na član 32, pošto je u vezi sa članom 33. Kaže: "Postupak za rešavanje zahteva za izdavanje lične karte započet pre dana početka primene ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona." To bi značilo, ako 9. jula ove godine stupi na snagu ovaj zakon, pa se 10. jula podnese zahtev za izdavanje nove lične karte, moguće je da se u roku od 10 dana taj zahtev reši i da građanin dobije ličnu kartu u skladu sa odredbama ovog zakona. Ovaj zakon primenjuje se tek u ovoj datoj situaciji 6. januara 2007. godine.
Morate da imate tamo neku službu koja pregleda ove koji pišu ove zakone. Jer, ovo sa onim što u obrazloženju stoji, vacatio legis, praktično pojma nema. Ovo su dva potpuno različita pojma. Da ste rekli da će postupci započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona ili do dana početka primene ovog zakona da se okončaju prema važećem zakonu, to bih mogao da shvatim. Čak bih mogao da shvatim, ukoliko zahtev nije rešen, pa je prenet na neki datum nakon početka primene ovog zakona, da ide po ovom zakonu. Ali, vi ste potpuno izbrkali sve stvari i praktično ovaj zakon činite neprimenljivim.
Onda se postavlja pitanje da li mogu, zbog ovog perioda od šest meseci od dana objavljivanja do dana stupanja na snagu i primene, to je taj vacatio legis, međutim, vi ste sve to izbrkali. Vi sada imate dan objavljivanja, dan stupanja na snagu i imate dan početka primene zakona, tri izbrkana termina.
Ne možete da stavite u isti pravni položaj građanina koji je danas podneo zahtev po postojećem zakonu i nije dobio ličnu kartu i pozove ga neko i obavesti ga – doći ćeš 15. jula da podigneš ličnu kartu, sa onim građaninom koji 31. decembra ove godine podnese zahtev za izdavanje lične karte. Možete papirološki, možete terminološki, možete sa tekstom koji ste napisali, ali taj način razmišljanja i ta logika je u suprotnosti sa prirodom. U sukobu ste sa prirodom, sa fizičkim zakonima.
Prepoznajem ovaj rukopis. To je isti rukopis koji nas je usrećio i kod nekih zakona, zašto da ne kažem, zbog kojih se organizuju simpozijumi, predavanja i javne rasprave u jednoj zgradi koja se nalazi u Bulevaru mira; i vi parlamentarci i vi nevladini, kada idete i dobijate tamo neke packe i dobijate elaborate šta bi trebalo da se uradi povodom tog izbornog zakona, znajte, prigovara vam se upravo na način kako je SRS 2004. godine osporavala one vaše epohalne izmene Zakona o izboru narodnih poslanika.
Ima još drugih intervencija iz inostranstva koje se, u krajnjem slučaju, zasnivaju na argumentaciji SRS, koja je dostupna javnosti zahvaljujući pre svega ovoj govornici.
Zato bih vas zamolio da hladne glave razmatrate naše amandmane, usijanost izbacite i zaustavite ispred ove prostorije, i da pokušate da shvatite da vas spasavamo od prirode i od prirodnih zakona, jer ma koliko osporavali naše amandmane i naše pravo da vas kritikujemo politički, vaše institucije, vaši organi kada dođu u situaciju da primene zakone koji su izglasani ovde konstatuju da su zakoni neprimenljivi, loši i pri tome koriste argumentaciju SRS.
Valjda ste jači za nekoliko bolnih iskustava, jer znate i sami da verovatno do kraja godine 10-15 zakona koji su ovde epohalno najavljeni, snagom mišića desne ruke koja je pritiskala zeleno dugme izglasani, moraće da se promene, jer ukoliko se ne izvrši odgovarajuća izmena zakoni postoje samo na papiru, ali su neprimenljivi.
Zato vas pozivam da u danu za glasanje imate u vidu i ovaj amandman gospodina Milajića i ovaj amandman gospodina Milovana Radovanovića, jer cilj koji bismo hteli da postignemo ovim amandmanima jeste da ovaj zakon liči na zakon, da bude primenljiv.
Možete slobodno da se hvalite da ste u demokratskoj proceduri došli do tog zakona, do dobrih odredbi zakona.
Kao što vidite, mi tu proceduru poštujemo, negujemo, jer SRS je državotvorna stranka i borbom za parlamentarizam u Srbiji izvojevala i državnost Srbije i to istorija poštuje, to poštuju građani, to morate i vi da poštujete i sa mnogo više poštovanja da se obraćate i da kvalifikujete SRS. Ona prihvata sve demokratske tekovine i demokratske procedure.
Nama ne smeta što će šef neke delegacije da bude predstavnik jedne od najmanjih stranaka u Narodnoj skupštini. Zašto nam ne smeta? Zato što smo prihvatili demokratsku proceduru i poštujemo demokratsku proceduru.
Sve velike demokrate se hvale kako forma čuva sadržinu i da je demokratija u jednom delu čisto formalno pitanje. Ako je to tako, onda da vas podsetim, demokrate su muljale ovde sa identifikacionim karticama, najočiglednije; a videli ste i današnje novine, epilog njihove demokratije je da je jedan uslovno kažnjen, a sve je to kritikovala Srpska radikalna stranka.
One koji nekim nedemokratskim metodama žele da vode političku utakmicu sa SRS upozoravam i obaveštavam – svaka reč najbolje govori o onome ko je tu reč izneo.
Meni ne smeta nijedna gospođa, meni ne smeta nijedan poslanik u Narodnoj skupštini, jer se ja ne pitam, jer ste vi ovde voljom naroda. Ne smeta mi što me napadaju, neka me napadaju, verovatno imaju razloga zašto me napadaju. Neka vode računa kako predstavljaju svoju državu u inostranstvu i kakvu poruku šalju iz Srbije.
Srpska radikalna stranka nikada takvu poruku ne šalje nikome u inostranstvu o Srbiji. Ako imamo unutrašnjih problema, ovo je mesto gde treba da ih rešimo.
SRS diže glas i neće da dozvoli nikome da kao član državne delegacije ide u inostranstvo, kmeči, pljuje po SRS, a još manje ćemo da dozvolimo da službenici koji vode, poput Gordane Čomić i nekih, nastave njen prljav posao u blaćenju SRS.
Svako ko u inostranstvu blati bilo koju stranku u Srbiji čini štetu Srbiji. Ako imamo političke nesuglasice, izvolite, molim vas, smesta da ih razrešimo. Ne tražite medijatora sa strane.

Hvala vam, gospodine Krasiću. Hoćemo li prvo iz poslaničke grupe SRS, gospodine Baraliću, još četiri minuta? Izvolite, gospodine Jojiću, po istom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svojoj izjavi moja koleginica gospođica Nataša Jovanović me je unapredila u čin generala, u stvari to je bilo ranije, bio sam glavni inspektor i to je najviše zvanje koje je bilo onda u policiji, a ne zvanje generala, što se danas može rangirati prema zvanjima u policiji itd. Samo radi istine i pojašnjenja ove činjenice.
Dame i gospodo, poznate su mi okolnosti i metodologija korišćenja podataka kada je u pitanju utvrđivanja identiteta i isprave na osnovu kojih se utvrđuje identitet određenih lica. Ono što bih želeo da istaknem, to je koji su bili razlozi za predlaganje ovakvog predloga zakona.
U obrazloženju predlagač kaže: "U funkciji prevencije i borbe protiv terorizma i drugih oblika kriminalnog delovanja, pitanjem identifikacionih dokumenata bave se Međunarodna organizacija za civilni avio saobraćaj, Savet Evrope i njegova tela i mnoge druge međunarodne organizacije, i u toj oblasti postoje brojni međunarodni standardi, preporuke i direktive."
Ono što nama srpskim radikalima smeta, imamo ozbiljan prigovor: definisati u zakonu i obrazložiti da se radi o direktivama apsolutno je neprihvatljivo.
Ako se radi o direktivi, dajte, gospodo iz Ministarstva, izađite i pokažite tu direktivu, ko je našoj državi dao direktivu, prevedite je na srpski jezik da možemo svi da pročitamo i da svi građani Srbije saznaju čija je to direktiva i na osnovu čega mi treba da se pridržavamo nekih međunarodnih standarda.
Ako su razlozi suzbijanje terorizma i kriminaliteta, moram reći da naša policija istorijsko iskustvo ima, na najvišem svetskom nivou.
Mi smo do sada uspevali sa našom jakom službom organa unutrašnjih poslova da otkrivamo najteža krivična dela, pa i kada je bio u pitanju organizovani kriminal.
Osnovni identifikacioni dokument koji je u predlogu, lična karta, i do sada je postojao; i do sada su naši organi bili u situaciji da utvrđuju identitet, da otkrivaju i rasvetljavaju krivična dela, da prijavljuju izvršioce krivičnih dela, da privode nadležnim organima tj. sudu radi suđenja i preduzimanja određenih represivnih mera, a preventivne mere u cilju utvrđivanja identiteta određenih lica.
Nama nije poznato da li imamo neki prevod, konkretno od neke uporedne policije iz Evrope, da možemo da upoređujemo da li ovaj predlog našeg zakona koji je sada pred parlamentom liči i da li će izgledati kao zakon o ličnim dokumentima Francuske, Nemačke, Engleske, Belgije, Holandije, Italije, Amerike, Australije, Rusije, Belorusije itd. Poslanici bi trebalo od predlagača, a to je izostalo, jer predlagač se nije odlučio da ....
(Predsednik: Vreme.)
Obrazlagaću sledeći amandman.
(Predsednik: Molim vas, pre toga se javio po ovom amandmanu jedan poslanik, pa ćete obrazlagati sledeći amandman, javićete se. Tom prilikom ćete se, pretpostavljam, držati amandmana).
Izvolite, završite sada.
U redu, neka dođe kolega.

Sličan je tip amandmana, isto je tri meseca i šest meseci, pa sam zamolio, pošto se gospodin Baralić javio. Gospodin Jojić je hteo da nastavi po sledećem amandmanu, pošto je sličan amandman. Izvolite, gospodine Baraliću, ovo je amandman na član 33. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospodo iz Ministarstva unutrašnjih poslova, javio sam se jer se u ovom amandmanu pominju rokovi u kojima je neophodno doneti podzakonska akta u sprovođenju zakona.
Ne ulazeći u argumentaciju Vlade koja je predložila šest, i gospodina Krasića i uopšte amandmana SRS gde se kaže da je to tri, hteo bih da kažem da bi naš politički deo trebalo da bude da predlagači zakona, kada god za to postoji mogućnost, uz zakon narodnim poslanicima dostave i budući izgled podzakonskog akta, makar nacrt, da mi možemo da razumemo kako će stvari da funkcionišu kada zakon izglasamo i kakva će biti njegova primena.
Neki parlamenti u Evropi, njih nekoliko, imaju takvu praksu. Istina, u tim parlamentima godišnje se donosi nekoliko zakona, a ovde je živa zakonodavna aktivnost i ne bi bilo moguće na taj način da se sve ovo isprati, ne bi zakonodavstvo Vlade Republike Srbije moglo sve to da isprati, ni odgovarajuće službe u ministarstvima gde se ovo predlaže.
Ali, i pored toga, bez obzira na sve ove okolnosti, postoji dobra praksa i postoji potreba, naročito kod nekih zakona koji su jako bitni, da narodni poslanici dobiju nacrt podzakonskih akata onda kada dobiju predlog zakona, da prosto vide kako će stvari da funkcionišu kada zakon bude usvojen.
Naravno da bi bilo idealno kada bi zakoni bili savršeni i kada ne bi bilo potrebno da postoje podzakonska akta, ali znamo da postoje oblasti u kojima to nije moguće, a neke zakone ne treba opterećivati detaljima, ne treba prenormirati nešto što se može rešiti na drugi način.
Obraćam se svakome od vas, i onome ko piše zakon i ko ih šalje narodnim poslanicima u parlament, jer možda bi trebalo da ovu praksu uvedemo gde je moguće, zato što ima dovoljno argumenata za i postoje oblasti gde ništa ne zavisi od vremena, nego zavisi od procedure i gde je moguće primeniti ovaj princip.
Ne kažem da je to ovaj zakon, to je moguće kod nekih drugih. Sada smo dobili ingerencije koje će od države SCG pripasti parlamentu Republike Srbije, odnosno državi Srbiji, pa će i tu biti nekih zakona.
Jako je važno, narodni poslanici, da novinari, da javnost zna kako će se jedan zakon primenjivati i možda bismo se onda mi lakše izjasnili za neko od rešenja u zakonima kada bismo imali pred sobom predlog podzakonskih akata, ne bismo možda morali da pišemo amandmane, zato što je ponešto od toga sadržano u ovim aktima o kojima je reč.
To je bila moja ideja, ne polemišem ni o rešenju zakona, ni o amandmanu, jer svako ima svoje razloge. Ja sam takođe imao svoje i molio bih, kada god je to moguće, evo konkretno MUP kod nekog narednog zakona, lakše bismo i kvalitetnije radili kada bi ovo o čemu sam govorio bilo rešeno na ovaj način. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Baraliću.
Po članu 225. Poslovnika, na sajtu imamo deo obaveštenja koje se odnosi upravo na ovo o čemu ste govorili: dakle, šestomesečna aktivnost u podsticanju institucija koje nisu donele podzakonske akte, zbog čega se kasni sa sprovođenjem zakona, plus edukacija, plus preuzimanje nadležnosti i ono o čemu je govoreno, naknadno uočavanje dela, ali ovo je osnovno i mislim da će ovakav predlog pomoći svima.
Hvala vam mnogo.
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman.
Reč želi prvo narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se ne radi o klasičnom predlogu zakona, kakve smo donosili do sada. Ovde se radi o svojevrsnom žigosanju građana Srbije. Radoje Domanović je svojevremeno pisao, to se zvalo, čini mi se, "Danga", gde je svakom građaninu pečat na čelu udaren, a ovde je razlika između pečata i čipa samo u tome što je načelnik morao da priđe i da vidi šta piše na pečatu, da li ste iz njegovog načelstva ili iz nekog drugog, a ovde će se svi podaci slivati u MUP i svakog sekunda će neko morati, odnosno moći da vas kontroliše i gde ste, i šta radite, i koliko para imate i kakve su vam misli.
Dame i gospodo narodni poslanici, uopšte nije smešno. Da je ovo nešto što je vredno te Evrope (u koju vi hoćete da nas uvedete jednom, jer ne verujem, kako ste krenuli, za narednih 20 godina da biste nas uveli), onda bi cela ta Evropa imala upravo ove lične karte sa biometrijskim podacima, odnosno sa čipovima.
Pročitaću vam samo jednu stvar: u SAD, Velikoj Britaniji i Kanadi takođe se počelo sa izradom identifikacionih kartica koje će imati čip u sebi; taj proces, međutim, nailazi na burne reakcije javnosti i daleko je od konačnog ostvarenja. U SAD, gde je nivo demokratije maksimalan, bar tako kažu ovi učenici tih Amerikanaca, ljudi imaju klasične lične karte i obične, klasične pasoše.
Da vas podsetim, s obzirom da se radi o "Motorolinoj" opremi, koju je Dušan Mihajlović uvezao i 102 miliona evra potrošio na nju, šta kaže prvi čovek "Motorole" za Srbiju, a i za Srbe, pa i za tu opremu; Tomas Soke 2003. godine 17. novembra kaže, a on je inače direktor sektora za biometriju u kompaniji "Motorola", ushićeno govori da je Srbija zemlja koja izumire, a bar u nečemu je naprednija od svih u Evropi, u policijskoj kontroli svog stanovništva. Evo njegovih reči – Srbija uvodi najnapredniji sistem za identifikaciju građana i izdavanje ličnih dokumenata u Evropi i jedan od najboljih u svetu. Evropska unija i druge zemlje kreću se u pravcu biometrijskih dokumenata, odnosno automatskog prepoznavanja otisaka prstiju ili osoba, ali je Srbija po primeni ispred njih. Zašto nam niste doneli za ovih šest godina standard evropski, da u nečemu budemo iznad Evrope, a ne u tome da ćete kontrolisati kada je koji građanin izašao na ulicu?
Ima još jedna stvar, dame i gospodo narodni poslanici, Džeremi Bentam je još 1791. godine došao na tu ideju na koju je došao prvo Mihajlović, a koju je Jočić velikodušno prihvatio.
Doduše, on je govorio o neprestanom nadzoru nad robijašima koji zatvorski čuvari sprovode sa stražarskih kula. Mišel Fuko je društvo 20. veka opisivao kao zatvorsko upravo zahvaljujući skupljanju podataka o ljudima koje sprovodi država.
Dakle, srpskim rečnikom rečeno, vi od države Srbije pravite jednu veliku robijašnicu u kojoj će svi građani Srbije biti robijaši koje ćete vi moći svakog trenutka da kontrolišete. Kada su me oni vaši koje ste pokušali, pa bez radikala niste mogli, da smenite 2000. godine, kada su me odveli u pritvor video sam nešto što je neverovatno, ali sada posle ovakvih zakona, sve je verovatno: na WC-u imate na visini od 80 santimetara prozor da stražar može da vidi šta radite unutra. U Srbiju ugrađujete taj mali prozor da možete da kontrolišete sve.
Šta je sa ljudskim pravima, dame i gospodo, šta je to što se zove sloboda građana uopšte? Šta je to što će se zvati sloboda građana Srbije ako ovako budete nastavili? Sa kojim pravom uskraćujete elementarna ljudska prava građanima Srbije uvodeći čip? Prof. dr Vojislav Šešelj nije hteo da prihvati kompjuter u pritvorskoj jedinici iz prostog razloga što je mnogo pametniji od svih vas i što zna šta može uz kompjuter usput da se unese.
Kada smo već kod ovakvog zakona, što ga ne primeniste odmah, što ne kažete osam dana od dana stupanja na snagu? Što ga ostavljate šest meseci, kada znate da posle dva ili tri meseca više nećete da budete na vlasti? Ja shvatam, dame i gospodo narodni poslanici, želju pojedinih da se slikaju pred TV kamerama. Navikavaju se ljudi, jer u svakoj ćeliji u zatvoru postoji kamera za kontrolu, pa se privikavaju na kameru da budu kontrolisani, ali to radite vi, nemojte celu Srbiju, sve građane Srbije stavljati pod direktan nadzor.
Šta ćemo sa zloupotrebom službi? Da li je jedan bio od slučajeva da je služba, bilo koja služba, policijska, BIA, zloupotrebljena? Šta ćemo onda sa ljudskim pravima?
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem u ime SRS da u danu za glasanje ovaj zakonski projekat ne prođe. Nemojmo da trčimo ispred Evrope. Kada već niste uspeli standard da nam podignete, nemojte ni u kontrolu, nemojte. Orvel je napisao, izmislio, međutim, danas Orvel ne bi morao ništa da izmišlja, mogao je da dođe ovde i da samo hvata beleške. Radoje Domanović je izmislio "Dangu" kad je pisao. Da je pokojni Radoje Domanović sada živ, takođe bi mogao da hvata ovde beleške, da vidi kakve nam zakone donosite.

Izvolite, gospodine Jojiću.

Dame i gospodo, sam predlagač je objasnio da je ova oprema kupljena 2003. godine. To se poklapa sa uvođenjem akcije "Sablja", ali verovatno je i predlagač u poslednje tri godine razmišljao o tome da li ovo treba primeniti u Srbiji ili ne. Bilo je potrebno tri godine da bi se oprema mogla iskoristiti. Nije mi jasno zašto se ovo uvodi u Srbiji.
Ako vidite član 28. i analizirate odredbe tog člana videćete da postoje brojne mogućnosti zloupotrebe.
Ako pogledate član 29, kaznene odredbe, ako neko zloupotrebi podatke, da neovlašćenom licu, taj koji je ovlašćen da rukovodi tim podacima u depou nikome ne odgovara. Kako to da prođe u članu 29, a da nema sankcije i kazne za onoga koji neovlašćeno, a zloupotrebom položaja, omogući nečije lične podatke nekog lica i građanina Republike Srbije.
Ovde će biti strančarenja koliko hoćete. Ako je načelnik službe iz jedne političke stranke, nemojte mu mnogo verovati, taj će zloupotrebljavati položaj kada mu god lider njegove političke stranke ili njegov partijski istomišljenik bude tražio.
Što se tiče visine kazne, u članu 29. i u članu 30. kazne su veoma visoke. Nije primereno propisivati kazne od 50.000 dinara ili kaznu zatvora od 30 dana, ako lice nije kod sebe posedovalo ličnu kartu; to su ove odredbe u stavu 1. tačka 1) - koje suprotno utvrđenoj dužnosti nema ličnu kartu; nema možda trenutno kod sebe. Onaj ko bude ovlašćen da primenjuje ovu odredbu ima puno pravo da kaže – niste imali ličnu kartu, vi ste lišeni slobode, pođite sa mnom, lisice na ruke i on ide u zatvor. To vam je tako, jer policajac neće da razmišlja drugačije. On razmišlja kako je u zakonu propisano, ja imam ovlašćenje da ga lišim slobode i imam pravo da stavim lisice na ruke. Ode čovek u zatvor samo zbog toga što nije trenutno imao kod sebe ličnu kartu, jer je bio u košulji, nije bio u sakou, a u sakou mu ili kod kuće ostala lična karta. Mislim, dame i gospodo, da je ovo prestrogo.
Ili, ako neko lice ne podnese u određenom roku zahtev za izdavanje lične karte, opet 30 dana zatvora. Hajde da je rečeno – novčana kazna, ali neka novčana kazna primerena; ili da se kaže – kazniće se kaznom zatvora do tri dana, ili 48 časova ono privođenje, zadržavanje, dok se ne utvrdi njegov identitet. Tu bi imalo razloga, imalo bi opravdanja, pogotovo lica koja nisu poznata teritorijalnim organima, koga pronađe na određenom području, nepoznato je u tom mestu, treba ga zadržati dok se putem određenih sredstava komunikacije ne utvrdi, a mi imamo savremena sredstva komunikacije. Molim vas, moguće je brzo utvrditi njegov identitet drugim sredstvima komunikacije u našoj policiji.
Ako je trebalo nešto učiniti sa onih 100 miliona evra, onda je trebalo kupiti drugu opremu pripadnicima policije kojima je ona i te kako potrebna, a s druge strane povećati lične dohotke ljudima koji rade za 150 evra; 330.000 plata se moglo policiji, sa 150 evra ili 200, isplatiti iz ovog iznosa.
Vidite kada je kupljena oprema, oprema je kupljena u vreme uvođenja "Sablje", odnosno neposredno posle nje. Zakon se ne donosi za pojedinačne slučajeve. Zakon se donosi za opštu upotrebu i opštu primenu. Vidite, u to vreme neko je bio ovlašćen da kupi takvu opremu, koja u zemljama EU, bogatijim od Srbije, nije u primeni.
Bilo bi lepo kada bi mogli iz MUP-a da informišete narodne poslanike u kojoj državi i po kom uzoru i po kojoj metodologiji, ali na primeru da se kaže, dajte jedan identifikacioni karton koji će biti u depou policije, da vidimo kako on izgleda i koje minimalne i maksimalne lične podatke treba da sadrži.
Ovako, ostalo je nejasno koji će se sve podaci slivati elektronskom obradom podataka u policiji. Danas je ministar iz DSS-a, sutra će biti iz neke druge političke stranke, naravno, to sami možete da procenite iz koje će biti, ja ne bih hteo o tome da govorim, pa će opet doći do smene itd, ali treba sprečiti zloupotrebe i ne ostaviti prazan prostor.
Zato se zalažem, dame i gospodo, da mora postojati odgovornost onoga ko da i saopšti podatak koji je lične prirode, zagarantovan Ustavom i zakonom, neovlašćenom licu. Po mom dubokom uverenju, na osnovu dosadašnje prakse, ko može raspolagati i tražiti podatke? Može podatke da koristi određeni funkcioner u policiji i sud može zahtevati lične podatke radi vođenja postupka. Ta dva državna organa mogu biti ovlašćena da traže podatke i da im se podaci pruže. Svi ovi drugi koji su ugurani u ovaj koš, molim vas, nemojte imati u njih poverenje, zloupotrebiće to, naneće štetu građanima i doći će u konflikt i sukob sa ustavnim ovlašćenjima, a s druge strane i sa ustavnim slobodama i pravima naših građana.
Nije ovo jednostavno pitanje. Verujem da će pripadnici policije voditi računa kome će dati podatke, ali samo na zahtev suda i nikom drugom. Nevladine organizacije će vam sada tražiti podatke o ministru tom i tom, o onom iz političke stranke, o onom građaninu, o onom profesoru, o onom umetniku i šta ja znam, da ne nabrajam. E, to nije dopušteno, a tu se otvaraju te brojne mogućnosti.
Mi jesmo članica Interpola odavno i koristimo njihove podatke i pružamo mi njima podatke, ali moram reći da je ovaj zakon neprecizan. Drugo, norme mu nisu podvrgnute ničijoj kontroli, pogotovo onome ko treba da prikupi podatke, da ih elektronskom obradom deponuje u policijskom organu, a još manje ima zaštite prava građana jer će svako moći da traži i doći će do brojnih zloupotreba. Hvala vam.

Da li se još neko javlja po amandmanu? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučiti o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Zahvaljujem se na raspravi i zahvaljujem se predstavnicima MUP-a na pomoći.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O POLjOPRIVREDNOM ZEMLjIŠTU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Mika Vlaović, Arsen Kurjački, Vitomir Plužarević, Milorad Krstin, Ivan Radić, Radiša Ilić, Prvoslav Savić, Stojan Cvetković, Zoran Mašić, Lazar Čavić, Veroljub Arsić, Zoran Antić, Stevica Deđanski, Zoran Anđelković i Živorad Smiljanić, kao i amandmane Odbora za poljoprivredu i Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Primili ste izveštaj Odbora za poljoprivredu i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Na sednici Odbora za poljoprivredu amandmane su povukli poslanici Mika Vlaović na čl. 27. i 85. i Arsen Kurjački na čl. 64. i 80.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Vitomir Plužarević i Hranislav Perić.
Vlada i Odbor za poljoprivredu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.