Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, javljam se kao jedan od članova Odbora čiji je predsednik gospodin Milorad Mirčić, a vi znate odluku SRS i da mi ne učestvujemo više u radu odbora.
Ovaj događaj i raspravu o tome da je bivši ministar iz dosovske vlade Dušan Mihajlović zajedno sa ovim svojim promoterom Simovićem, govorim o ovome koji je bio zadužen za informisanje u MUP-u, objašnjavao, doduše, kao i sve druge malverzacije koje su se dešavale u MUP-u dok je on bio na čelu...
Da ne govorim o fantomskoj akciji "Sablja", o ubistvima koja su se dešavala, o direktnoj povezanosti njega samog sa najužim kriminalnim klanom u našoj zemlji, sa nagovaranjem pojedinih protuva da lažno svedoče i to protiv prof. dr Vojislava Šešelja u haškom kazamatu.
Dakle, to je bila ta sednica Odbora, na kojoj smo između ostalog pokrenuli pitanje imovine SRS, koja danas stoji kao mač nad glavom i sadašnjem ministru Draganu Jočiću koji nije u Skupštini danas kada se raspravlja o Predlogu ovog zakona, a u pitanju je džip SRS koji nam je oteo Dušan Mihajlović.
Na tom istom odboru, morate da se setite da je to bio poslednji odbor kojim je predsedavao gospodin Mirčić, a da na njemu učestvuje Dušan Mihajlović, jer mi smo konstituisali odbore i imali smo Odbor za odbranu i bezbednost, sa sve bivšim sazivom iz MUP-a, sa nedavanjem odgovora od strane Dušana Mihajlovića, Banjca i ostalih koji su zloupotrebljavali svoj službeni položaj, za set pitanja koji smo im uputili.
Između ostalog smo pitali ko je taj ko je ugovarao kupovinu te opreme, kao što smo pitali šta je sa imovinom SRS, s obzirom da mi imamo već dva puta, je l′ tako, gospodine Krasiću, od strane Vrhovnog suda, tri puta, presudu da je to imovina SRS koju nam je otela bivša dosovska vlast. Za to je lično sada odgovoran i ovaj ministar, jer je i on to nasledio, kao što je nasledio ovaj posao oko uvođenja ovih ličnih karata na način na koji je to njegov prethodnik ugovarao, a onda se postavlja pitanje kakva je razlika i koliko će to nas da košta.
Kasnije ću vam da vam iznesem onaj podatak, pošto je velika pobuna građana bila u mnogim zemljama, u Grčkoj, Velikoj Britaniji itd, kakve su njihove procene u odnosu na njihov broj stanovnika. Ovde je pitanje, u ovako siromašnoj Srbiji, kada narod nema hleba da jede, gde ćemo mi da se zaustavimo sa uvođenjem ovog sistema i šta će još da bude prateća oprema i ko će da se pojavi za remont. Onda bi došao ministar, ali promeniće se vlast i vlada, pa neće biti u situaciji, ja se nadam ni sam zakon da neće da bude implementiran zbog toga što je rok šest meseci, a dotle ne možete da izdržite na vlasti.
Sećate se kako je to bilo sa elektroprivredom; u proteklih šest godina stalno su nam zbog lobija Hamovića, Lazarevića i ovih bivših dosovskih lopova, ovih žutih i ovih posle koji su bliski vama i Koštunici, poput ove dvojice, a naročito Dinkiću, te remont elektroprivrede, kontragarancije... Hajde sami se setite u protekle dve godine koliko je Narodna skupština Republike Srbije odobrila kontragarancija za remont elektroenergetskih postrojenja i koliko nam sada treba za održavanje opreme, ove motorole. Pitanje je koliko će to da košta državu, da ne govorim o drugim negativnim efektima i potencijalnim opasnostima.
Znači, niste, kolega, u pravu, to je bio odbor na kome je bio Dušan Mihajlović lično, onako sa svojim stavom koji nije promenio ni tog poslednjeg dana i nije nam dao odgovore na sva ta pitanja, jer smo mi baš tražili, pošto se prvi put konstituisao odbor Narodne skupštine Republike Srbije gde je predsednik iz opozicione političke stranke, da nam odgovori na sve ono što ga je godinama unazad pitao i sam prof. dr Vojislav Šešelj.

Gospodine Krstin, po kom osnovu? Po amandmanu. Onda ima prednost gospodin Krasić za repliku.

Sa ove govornice su iznete dve potpuno netačne činjenice, ali s obzirom da 21 dan, danas je 21 dan kako neko pokušava da meni stavi u rečnik nešto što ja ne pričam. Pozivam sve one koji žele da komentarišu moje političke stavove da vrlo precizno slušaju šta pričam i da daju, ako je moguće, najautentičnije srpsko značenje svakoj reči koju koristim.
Moram da vas podsetim, o opremi sam pričao u kontekstu obrazloženja i mišljenja Vlade kojim se odbijaju naši amandmani između ostalog i zbog toga što se tvrdi da je postojeća oprema koja čami tamo negde tako pripremljena da izbacuje ove podatke koji se navode u Predlogu zakona. Na momente se kaže – možda ste vi i u pravu da treba da se izbaci neki podatak, ali oprema sa kojom raspolažemo mora da saopšti taj podatak, mora da ga registruje. Ja sam u tom kontekstu pričao o opremi i naravno otvorio temu doslednosti onih koji su kritikovali nabavku te opreme. To je sada njihov problem.
Druga stvar, nijednom rečju nisam sejao strah prema modernim tehnologijama. Samo sam iznosio politički stav SRS i neslaganje da nam se ovde nešto predstavlja ka evropski i svetski standard, a onda sam vrlo konkretno naveo države koje ne žele da prihvate to što ovde neko gura kao standard.
Kada smo već kod tog straha od novih tehnologija, samo da podsetim javnost, jedino SRS poklanja školama najnoviju generaciju kompjutera. To je naš odnos prema tehnologijama.

Reč ima narodni poslanik Marko Krstin.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, pred nama je amandman na član 8. stav 1. Da se vratimo na amandman. Član 8. sadrži automatsko učitavanje podataka i zaštitne elemente. Koncepcijska razlika očigledno postoji između Vlade, koja smatra da bi kvantum podataka trebalo da bude onaj koji zadovoljava potrebe bezbednosti, i naših kolega poslanika iz SRS koji smatraju da je to suviše podataka i da se time ulazi u privatnost.
Mi smatramo da postojeći sistem bezbednosti, takav kakav jeste, upravo zahteva da se kvantum podataka izrazi potrebama bezbednosne zaštite građana. Mi pokušavamo da objasnimo da zadiranje u tuđa prava ima jedno ograničenje koje se zove prava drugih i trećih lica. Dakle, kako štitimo prava drugih, ako nemamo podatke o nekome ko čini krivična dela.
Znači, mi govorimo sa stanovišta onoga ko čini nešto što je zabranjeno i pokušavamo da objasnimo da je bolje da nemamo podataka o njemu, a da pri tome izražavamo sa druge strane potrebu da se zaštite neki drugi ljudi koji ne čine krivična dela.
Ako hoćemo da štitimo nekoga od društveno zabranjenog ponašanja, onda treba da imamo sve podatke o svakom onom ko takvo ponašanje čini.
Upravo ova evidencija omogućuje da sve te podatke imamo i to u onom broju podataka koji prema savremenom stanju bezbednosti, a pri tome mislim na trgovinu ljudima, na trgovinu drogom, oružjem, na organizovani kriminal i terorizam, zahteva upravo da se podaci izraze u ovom obimu u kojem su izraženi. U tome je ta razlika u koncepciji.
Što se tiče konkretnog amandmana, on se odnosi na to da se iz tih podataka izostavi jedino jedinstveni matični broj njegovih roditelja, roditelja onoga na koga se odnosi karta. Znači, ne odnosi se na čip, ni na ništa drugo amandman, nego samo da se izostavi jedinstveni matični broj roditelja.
Priča o čipu, ovome, onome nema mesta u amandmanu. Čipa ovde nema. Onda bi bilo – briše se član i onda ne bismo imali čip. Čip imamo bez obzira na amandman SRS, ali nemamo da će u tom čipu, u tim podacima biti jedinstveni matični broj roditelja.
Kada pogledate svoju ličnu kartu i one lične karte koje su izdavane pre oko 30 godina, one plastične koje sam pokazao, te lične karte i sada sadrže i onda su sadržavale ime jednog od roditelja. Dakle, i onda i sada činjenica kako se zove roditelj, a to jeste jedinstveni matični broj roditelja, jeste nešto što obeležava fizičko lice. Znači, imate lica koja imaju isto ime i prezime i razlikuju se po tome kako im se zovu roditelji. Pošto nema imena roditelja u sadržini nove evidencije, ima jedinstveni matični broj građana. Napomenuću vam da je taj jedinstveni matični broj građana obavezan već više decenija u Srbiji i u ranijoj zemlji u kojoj je Srbija bila. Prema tome, ništa novo i ništa naročito što bi trebalo da traži intervenciju na ovaj način.
Dakle, amandmanom se traži samo da se briše jedinstveni matični broj roditelja. Za naše građane je jako bitno da imaju taj kvantum podataka. Čipovi se nalaze u svim karticama, bankovnim i onima kojima raspolažemo po parkiranju itd, i ne preti im nikakva veća opasnost nego što već postoji. Mi svi nosimo mobilne telefone, imamo kompjutere, laptopove, vozimo automobile u kojima se nalaze kompjuteri i to je sve registrovano, o tome postoji evidencija i ne vidim zašto bi baš lična karta bila problem.
Predlažem da zaista, ovde sede predstavnici MUP-a, što se tiče ovoga da odbijemo ovaj amandman u Skupštini, međutim ja im predlažem da olakšaju postupak dobijanja lične karte, da je to mnogo važno. U velikim gradovima se satima i danima čeka da se dobije lična karta i to je za građane bitno. Ovo što se predlaže amandmanom nije ni blizu od tog interesa, kao što je od interesa da ima što više podataka i da se lična karta dobija na što lakši način. Hvala.

Reč ima Tomislav Nikolić, narodni poslanik. Tražili ste po Poslovniku ili ...? Narodni poslanik Zoran Krasić, replika. Izvolite.

Verovatno se mom prethodniku omaklo ili možda je to namerno rekao, ali mi ne tražimo da se briše ime i prezime nego JMBG njegovih roditelja, verovatno ste napravili grešku. Jedinstveni matični broj nekog lica ne sadrži ime i prezime, nego sadrži brojeve. Možda je to bio lapsus. Pročitajte stenogram pa ćete da utvrdite vrlo precizno šta ste rekli. Znači, mi smo pričali amandmanom o broju, a ne o imenu, to je velika razlika.
Ne treba se plašiti te tehnike, kako vi to pokušavate da predstavite, ali moram da vam skrenem pažnju: kada građanin od MUP-a dobije rešenje kojim mu je određen JMBG u tom rešenju su sadržani svi podaci o tom pojedincu, i roditeljima, rođenje, mesto, datum, adresa, sve je sadržano u tom rešenju. Vodite računa kada osporavate amandmane SRS, morali biste da znate kakvo je postojeće stanje do kraja i šta se predlaže. Ovako kada paušalno kritikujete rizikujete da putem replike saznate istinu, ali i da javnost sazna da ne znate kakvo je postojeće stanje.

Po Poslovniku, narodni poslanik Marko Krstin. Izvolite.

Dame i gospodo, mislim da kolega Krasić nije mene razumeo. Samo sam rekao da se radi o koncepcijskoj razlici i da mi ovde pričamo o tome da je kvantum podataka dobar, a gospodin Krasić priča da je to previše i pri tome sam skrenuo pažnju da amandman na koji se gospodin Krasić poziva uopšte ne govori o kvantumu podataka, on ne izostavlja ni čipove ni podatke, nego samo jedan podatak, JMBG roditelja.
Ja sam tako rekao i pri tome sam napravio poređenje: pošto sadašnja evidencija sadrži ime roditelja, i ona pre njega je sadržavala, ova to ne sadrži i umesto toga upotrebljava brojeve. Znači, imate roditelja, ali umesto imena i prezima imate broj, JMBG. Pri tome sam rekao da taj JMBG u pravnom sistemu Srbije i ranije Jugoslavije postoji najmanje tri decenije, da je on obavezan i da se on zna i da to nije nikakva tajna i da nikakva tajna neće biti povređena zato što ga neće biti u ličnoj karti.
Prema tome, nije nikakva zaštita to što se neće znati JMBG roditelja. Štaviše, to je neophodno, jer ako izostavimo ime roditelja onda nemamo oznaku i ako dva fizička lica imaju isto ime i prezime, ime roditelja ili JMBG jedino razlikuje ta dva lica. Ako ne bismo imali JMBG ili ime roditelja oni se ne bi razlikovali. Ako pri tome izostavimo i čip o kome vi pričate, mada ga amandmanski ne izostavljate, onda tek ne bismo mogli da znamo o kome se radi. Tako da vi mene potpuno niste dobro razumeli.