Po Poslovniku, narodni poslanik Tomislav Nikolić, izvolite.

Pokušavam da shvatim diskusiju gospodina Krstina.
Jedna mi stvar nije jasna: da li vi tvrdite, gospodine Krstin, da mogu da se pojave dva građanina Srbije sa ličnom kartom koji će imati isto prezime i ime, isti datum rođenja, istu adresu i isti JMBG pa neće biti moguće da ih razlikujemo nego moramo da znamo i JMBG njihovih roditelja? To nije tačno, ne postoje dva građanina Srbije sa istim JMBG. Zašto je uveden JMBG? Da bi se oni koji imaju slične podatke razlikovali međusobno.
Šta će vam, odnosno šta će ministarstvu policije, šta će njihovim nalogodavcima sa zapada, šta će im JMBG koji neće videti onaj koji ga nosi, nego će ga videti onaj ko očitava čip? Čija je to identifikacija, za koga, kome će da služi? Nije tačno da je taj podatak potreban da bi se ljudi tačno identifikovali, taj podatak je potreban za neke potpuno drugačije namene.
A sada vas pitam – hoće li deca izbeglih lica, čiji roditelji nemaju JMBG, dobiti ličnu kartu? Mogu li da imaju ličnu kartu bez tog podatka koji zahteva zakon, a njihovi roditelji nemaju JMBG, gospodine Krstin. E to je razlog zašto smo tražili da se ta odredba ukine.
Naravno, priča o čipu je veoma ozbiljna, u nju smo se upuštali u raspravi u načelu, amandmanski nismo, mi to ne možemo da sprečimo. Vi ćete nas čipovati, izgleda, kako vi budete hteli, dok mi vas ne budemo očipovali lepo kad dođe vreme za to. Ali, samo zbog objektivnosti, podatak koji vi branite ne služi za identifikaciju građana.

Reč ima narodni poslanik Marko Krstin, po Poslovniku se javlja, izvolite.

Dame i gospodo, zaista uživam kad moj kolega Nikolić govori i mislim da ima u onome što on kaže i istine, međutim i u onome što ja kažem ima istine.
Dakle, istina je obično negde između. Da li nama smeta JMBG roditelja zbog toga što će samo na osnovu toga neko biti više praćen nego što će biti praćen ako tog podatka nema? Gospodin Nikolić je ovde naređao sve ove podatke koji će biti inače poznati; samo ovaj jedan ako izostavimo biće već bolje onim građanima i neće moći biti praćeni.
Znači, ta priča ne drži mnogo vodu, jer tu ima desetak podataka. Da li može biti ime, prezime, adresa ista? Pa možda i može, možda može greška da se napravi u JMBG, ali ako ima...
(Predsedavajući: Molim vas, dozvolite da narodni poslanik kaže svoje i ne ometajte ga.)
Dakle, ako ima bilo koji razlog da ovo izostavimo, to što je gospodin Nikolić rekao ako se radi o izbeglim ili prognanim licima koji nemaju JMBG – pa, izbegla i prognana lica se inkorporiraju u naše društvo, državu Srbiju, ili kako god hoćete, ili se vraćaju tamo odakle su ih prognali i odakle su izbegli. Bilo da su ovde, bilo da su tamo, oni ulaze u pravni sistem koji zahteva da se oni registruju i da dobiju sve brojeve. Prema tome, ako se opredele da ostaju ovde dobiće ovde broj, ako se ne opredele da ostanu ovde dobiće tamo broj. Negde će imati broj. To nije nikakav problem.
Mi smo prihvatili da svim izbeglim i prognanim licima sva dokumenta damo, izjednačili smo ih u svim pravima i ne vidim da bi ovo bio neki osoben slučaj. Mislim da izbegla lica imaju pravo da dobiju naša dokumenta. I strana fizička lica mogu da dobiju našu ličnu kartu pod određenim uslovima, a kamoli naši građani koji su izbegli odnekud. Prema tome, to nije razlog zbog čega se ovde postavlja pitanje. Ukoliko oni to žele, kao što dobiju državljanstvo tako će dobiti i ovaj broj.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, replika.

Da raščistimo, pošto gospodin Krstin sve više liči na srpskog radikala. Zaista mi njegova diskusija godi i zaista je argumentovana.
Imate izbegla lica koja ne žele da budu inkorporirana u ovo društvo i to je njihovo pravo. Oni žele da se vrate u Hrvatsku. Imate Hrvatsku koja neće da ih primi i ne omogućuje im da se vrate na njihovu imovinu, jer i bez toga može da uđe u EU. Što bi onda to radila? Znači, neće nikada dobiti jedinstveni matični broj građana.
Sada vas pitam zašto bi dete izbeglog lica na lakši način dobilo ličnu kartu, nego lica koje je državljanin Srbije? To zakon nije ni predvideo. On propisuje postupak za dobijanje lične karte i ne kaže – dete izbeglog lica, pošto ne može izbeglo lice da obezbedi jedinstveni matični broj građana, dobiće ličnu kartu i bez jedinstvenog broja građana. Da postoji takav amandman ili da je Vlada to upisala u Predlog zakona, prihvatio bih.
Zašto sam protiv jedinstvenog matičnog broja građana roditelja? Ne odnosi se na lice koje ima ličnu kartu, ono ima svoju identifikaciju.
Jedinstveni matični broj građana služi da se identifikuje lice koje ga ima, a ne da taj jedinstveni matični broj građana identifikuje neko drugo lice. Kakva je to prenosna veza? Na šta liči? Liči na jedan slučaj iz moje porodice. Moj brat od ujaka je hteo da se zaposli u policiji, a stalno je stizao izveštaj u policiju da su mu dedu ubili partizani. To je taj podatak.
Znači, kada se pojavi lice sa ličnom kartom, hajde da mu vidimo tatu i mamu, da mu vidimo jedinstveni matični broj građana za oca i majku, da vidimo da oni nisu slučajno u nekoj drugoj političkoj stranci, da nisu kažnjavani otac i majka, što opet nema veze sa onim ko nosi ličnu kartu. Zbog toga to bode oči poslanicima SRS.
Ja tražim ličnu kartu, ja vam dajem svoje podatke, moje podatke unesite i u čip i u bazu podataka, kakve veze imaju moji roditelji, pa im tražite jedinstveni matični broj građana za oba roditelja. Niste u pravu. Da vidim tu direktivu koja je stigla, zašto nam to traže? Mi nismo iz nekog sveta u kome je terorizam odomaćen, u kome ne možete da poznate lice na osnovu identifikacionih isprava. Kod nas se ovakav način evidencije, po prezimenu roditelja, vodi već trista godina, za razliku od Hercegovine, gde to nešto kraće traje, od kada su došli austrougari. Kod nas kad kažete Petar Petrović, imate genezu tih Petrovića, imate sve podatke o njemu, ne treba dodatna identifikacija preko roditelja.
Ako je to način da se borite protiv terorizma, pa da ne ode neko odavde po Americi da pravi lom i da vršlja i ako su vam to tako objasnili, kažem vam da nije tačno; teroristi koji su srušili Ameriku jednog dana u septembru došli su iz zemalja koje imaju rigorozniju kontrolu od ove koju ćemo mi sada imati. To se na taj način ne sprečava. Još nisam čuo da je bilo koji građanin Srbije, a posebno Srbin, učestvovao u bilo kakvom terorističkom napadu od koga svet, vajni, demokratski, jaki, organizovani, treba da se plaši.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Tražio sam da se u članu 9. stav 1. izbrišu reči "i na engleskom jeziku". Šta je Vlada predložila? "Obrazac lične karte štampa se na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom, i na engleskom jeziku". Stavovi 2, 3. i 4. preciziraju neke varijante ovog prvog stava, ali ovo "i na engleskom jeziku" deluje kao umetnuto, nepotrebno i deluje neustavno, to moram da vam kažem.
Zašto? Lična karta je službeni dokument koji država izdaje svom građaninu kao sredstvo identifikacije. Pošto je prevashodna namena lične karte na teritoriji države, onda mi ne bismo smeli da učimo engleski jezik radi identifikacije i radi čitanja službenih evidencija naše države, jer bi to bilo u suprotnosti sa Ustavom.
Vi ste našli vezu za ovakvu interpretaciju engleskog jezika u činjenici da u članu 1, pored prvog stava gde je to lepo definisano: "Lična karta je javna isprava kojom građanin Republike Srbije dokazuje identitet", to prihvatamo, imate i onaj stav 3. koji kaže: "Ako je to određeno međunarodnim ugovorom, lična karta može da služi i kao putna isprava".
Tu ste ubacili priču koja se tiče Crne Gore, Makedonije, Republike Srpske, možda će sutra biti još neka država u pitanju i tvrdite da treba omogućiti građanima da bez one isprave koja se naziva putna isprava našeg građanina za inostranstvo ili pasoš, znači da građanin sa ličnom kartom, kao sredstvom identifikacije, tu ličnu kartu može da koristi i kao pasoš, da ona, u stvari, ima značaj pasoša. Zbog toga je potrebno da lična karta bude sa rubrikama i na engleskom jeziku. Tu ste napravili veliku grešku. Lična karta nikada ne može biti pasoš.
Druga velika greška – tu gde bismo mi imali specijalne sporazume sa nekom državom, da naša lična karta važi i kao putna isprava, siguran sam da su samo one države gde je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo. Nije valjda da je onome ko stoji na nekoj granici između Srbije i Crne Gore važno ukoliko u našoj ličnoj karti stoji na engleskom; on isto priča srpski jezik, razume ćirilicu. Kada pređete preko Drine, idete sa ličnom kartom. Nova lična karta sa engleskim jezikom može samo da zbuni i jednu i drugu službu koja vrši kontrolu.
Zašto je vama potreban engleski jezik? Vama je engleski jezik potreban da svako ko je stranac u zemlji može da izvrši identifikaciju našeg građanina. Sada će neko od ovih koji se izuzetno "plaše" za sudbinu države da kaže – kako je to moguće? Moguće je. Imamo građanina Draškovića, poznatijeg u javnosti kao suprug Danice Drašković. On je prevario sve, a izgleda najviše predsednika Vlade Republike Srbije. Sklopio je neki sporazum, u ime državne zajednice, sa NATO paktom ili ko zna sa kojim oružanim snagama, omogućio da oni prolaze kroz našu zemlju.
Samo da vas podsetim, na bazi takvih nekih sporazuma neki okupatorski vojnici su gazili ljude u Makedoniji, a meni se čini da je poginuo i neki ministar u Makedoniji. Naravno, niko nije odgovarao od onih koji su ga zgazili.
Verovatno pripremate teren da ti sa oklopima mogu da vrše identifikaciju i kontrolu naših građana, pa će lakše da se snađu kada na svom maternjem jeziku pročitaju šta piše u kojoj rubrici.
Da se ne bi javljali eksperti, ja se sada ograničavam samo na ono što piše u Ustavu Republike Srbije. Ustav Republike Srbije je precizan u pogledu jezika i pisma.
Ograničavam raspravu samo na stav 1, ne diram stavove 2, 3. i 4, to amandmanom nisam obuhvatio, samo tražim da se izbriše ovo "i na engleskom jeziku", jer je to, kako je napisano, u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Kada je bila načelna rasprava, u naletu inteligencije jedan je pokušao da bude normalan pa je rekao – čoveče, okreni pasoš pa vidi, tamo je na dva jezika. Pasoš je putna isprava za inostranstvo, a lična karta je sredstvo identifikacije u zemlji. Našu ličnu kartu kao javnu ispravu priznaju naši nadležni organi, naša diplomatska i konzularna predstavništva u inostranstvu. Sa našom ličnom kartom u Nemačkoj, Holandiji, Engleskoj ne možete ništa da uradite. Ona za njih ništa ne znači. Njima je potreban pasoš sa šengenskom vizom. Zaboravio sam, Tadić reče u kampanji da ćemo za nekoliko meseci da dođemo na tu belu listu. Verovatno je mislio da on dođe na belu listu, jer i dalje vidim da su veliki redovi ispred ambasada i konzulata.
Znači, u inostranstvu se traži naš pasoš. Obrazac našeg pasoša je regulisan međunarodnim ugovorima i pošto je međunarodnim ugovorima propisana sadržina obrasca, onda sve rubrike tamo imate na srpskom, na engleskom, na francuskom. On je međunarodnim aktom priznat dokument koji izdaje jedna država i to nemojte da upoređujete sa ličnom kartom, koja je javna isprava za internu upotrebu na teritoriji Republike Srbije.
Nemojte da nam ubacujete strane jezike u naše javne isprave namenjene za upotrebu u Republici Srbiji. To je neustavno. Kršite Ustav. Ako smatrate da vam je to potrebno zato što bi na bazi nekog bilateralnog sporazuma sa nekom od susednih država naša lična karta mogla da ima i funkciju pasoša, mi te bilateralne sporazume možemo imati samo sa državama u kojima se koristi srpski jezik. Ne možemo imati sa nekim drugim državama, jer te države ne prihvataju, jer ove što su nas okružile, koje su ušle u neki režim, govore svojim jezikom, koriste svoje pismo i koriste engleski jezik.
Samo da vas podsetim šta je bilo sa Rumunijom. Nekada je veliki broj ljudi iz Rumunije dolazio da radi, da obezbeđuje sredstva da bi preživeo, pošto je Rumunija u nekom ekonomskom položaju.
Kada su ušli u neke procese integracija, dobili su naloge, pa se pojavio jedan specifičan vizni režim prema našoj zemlji, tako je postavljen da se praktično nikome ne isplati. Verovatno je na taj uvoz mislio DOS kada je rekao da će biti toliko novih radnih mesta u Srbiji da postojeći broj građana sa sto posto uposlenosti neće da zadovolji, jer postoji još 50 posto slobodnih kapaciteta.
Samo da vas malo podsetim, da znate u kojim relacijama se krećete.
Ako ostavite u stavu 1. reči "na engleskom jeziku", onda to radite jasno, očigledno, brutalno protiv Ustava Republike Srbije, a kao izgovor za to opet koristite tehnološke mogućnosti opreme koja je obezbeđena, a koja je, sa gledišta stranaka koje danas vrše vlast, bila izuzetno sporna i predstavljala izraz vrhunskog kriminala prethodne dosovske garniture.
Na ovo moramo radi javnosti malo da podsetimo, jer vidite i sami, kako koji dan ide, natrčavaju nove informacije, da se ne zaboravi nešto iz ne tako daleke prošlosti. Naravno, vodimo računa da se ne vrate retrogradne snage koje su 5. oktobra zapalile Skupštinu. To su retrogradne snage koje nose destrukciju.
Vidite kako se odražava taj koalicioni kapacitet. Zbog koalicionog kapaciteta ne priča se ni o onome što je navodno bio kriminal i na toj priči je neko ušao u Skupštinu. Sada je totalna amnezija nastupila, više se ne priča o tome, nego se priča o blagodetima novih tehnologija.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, po amandmanu.

Pošto je narodni poslanik Zoran Krasić detaljno obrazložio ovaj amandman, samo bih upozorio na još jednu odredbu Ustava po kojoj stav 1. i 4. nisu u skladu sa Ustavom Srbije, prejudiciraju rešenja iz novog ustava, a to je odrednica o srpskom jeziku. I, ovde je gramatički pogrešno napisano "ćiriličnom pismu", pismo je "ćiriličko". Zaista, Ustav Republike Srbije ne dozvoljava da potencirate srpski jezik u predlozima zakona, zato što Ustav poznaje srpskohrvatski jezik, a lektoru recite da pismo nije ćirilično, nego je ćiriličko, a sekretaru za zakonodavstvo recite da kada promenimo Ustav i kad u ustavu bude zvanični jezik srpski, onda može i da ga predloži i odobri kao sekretar za zakonodavstvo, da izađe pred Skupštinu.
I tu taj vaš sukob sa Ustavom uopšte ne mogu da razumem. Posebno ne razumem sukob MUP-a sa Ustavom. To je spor u kome Ustav gubi. Recite mi državu u kojoj ustav može da izgubi spor, kad se sučele ljudi koji sprovode ustav i ustav i ljudi kažu – izgubio je ustav, mi smo u pravu, mi želimo ovako. Sve što želite, molim vas, sprovedite po proceduri predviđenoj Ustavom. Ili ne pominjite jezik ako vas je sramota da kažete srpskohrvatski, ili ga navedite po članu Ustava po kome je zvanični jezik zaista srpskohrvatski. Ko misli da treba drugačije, neka pristupi promenama Ustava, a ne promenama zakona.
Naravno da lična karta na engleskom jeziku ne znači ništa. Vas niko u inostranstvu ne legitimiše po ličnoj karti. I zašto samo englesko govorno područje? Postoji mnogo zvaničnih svetskih jezika.
Mogli bismo sada da napravimo obrasce, pa da se otvara onako kao one razglednice što su vezane. Odakle si ti? Ja sam iz Srbije, izvolite moju razglednicu, birajte.