Na član 48. amandman, sa ispravkama, podneo je narodni poslanik Mika Vlaović.
Vlada nije prihvatila amandman, sa ispravkama.
Odbor za poljoprivredu prihvatio je amandman, sa ispravkama.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mika Vlaović.

U članu 48. je pisalo – u dobrovoljnoj komasaciji oslobođeno je plaćanja administrativne takse, i ja sam u amandmanu dodao – i poreza na promet apsolutnih prava. Međutim, to je utvrđeno u Zakonu o porezu na prenos apsolutnih prava, pa nema potrebe u dva zakona. Povlačim i ovaj amandman.

Na član 58. amandman je podneo narodni poslanik Mika Vlaović.
Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Zoran Mašić podneo je amandman kojim je predložio da se posle člana 60. doda novi član 60a.
Vlada i Odbor za poljoprivredu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Iako je Odbor za poljoprivredu preformulisao ovaj amandman, i podržavam i tu formulaciju Odbora za poljoprivredu, javnosti radi ipak bih želeo da obrazložim i ovaj amandman iniciran iz poslaničke grupe SRS. Suština našeg predloga je da se iza člana 60. doda novi član 60a, a ovo poglavlje se odnosi na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, gde mi predlažemo da se određeno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može dati na korišćenje bez plaćanja naknade, i to, pre svega, obrazovnim ustanovama, školama, stručnim poljoprivrednim službama i socijalnim ustanovama, kao i visokoobrazovnim ustanovama, fakultetima, naučnim institutima čiji je osnivač država i ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija.
Predložio sam da ti posedi budu 200 ha, odnosno 2.000 ha. Uz zajedničke konsultacije u Odboru za poljoprivredu usaglasili smo se da se te površine smanje na 100 ha ili 1.000 ha. Predlagač je prihvatio, Odbor je takođe prihvatio, tako da u suštini prihvatam taj amandman i glasaću za njega.

Na član 60 amandman je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo  Odbor za poljoprivredu.
Vlada je prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 61. amandman je podneo narodni poslanik Hranislav Perić.
Vlada i Odbor za poljoprivredu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Podneo sam amandman na član 61. stav 1. da se reči "od jedne" zamene rečima "od pet". Period davanja u zakup zemljišta u državnoj svojini ne treba da bude kraći od pet godina, jer to je period u kome se može utvrditi isplativost zakupa, odnosno efekti koje zakupac može postići korišćenjem zakupljenog zemljišta. Naravno, uvek se u slučaju nepoštovanja ugovora on može raskinuti i ranije. Predlogom zakona utvrđen je najmanji rok od godinu dana, što svakako nije dovoljno da bi se procenila isplativost korišćenja zakupljene parcele.
Podneo sam ovaj amandman iz razloga što mislim da ne odudara ništa od zakona, da je ovo što piše u zakonu i ono što se sprovodi u praksi malo različito, pa da bismo te dve stvari stavili u jednu ravan mislim da je normalno da period zakupa bude pet godina, jer to bi bila garancija da se zakupcu isplati njegov rad.
Zakup na jednu godinu može biti rizičan i da zakupac posluje sa gubitkom. Postavljam pitanje – šta ako uzmeš zemljište u zakup na jednu godinu i u toj godini se desi suša i nema prinosa, ili se u toj godini desi poplava i na tom zemljištu nema prihoda, ili se desi da grad uništi useve na toj njivi? Ako bi zakon bio – najmanje tri ili pet godina, onda bi zakupac mogao da izvadi štetu u sledećoj godini, kada bi možda bi bile bolje pogodnosti za poljoprivredu.
Da ne obrazlažem dalje amandman. Smatram da se jedna godina ne dešava u praksi, iz prostog razloga, ako ponudiš nekome na godinu dana u zakup to retko može neko i da prihvati.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 61. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Lazar Čavić i Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodina.
Vlada i Odbor za poljoprivredu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega iz poslaničke grupe SRS gospodin Lazar Čavić podneo je amandman na član 61. Naime, radi se o zakupu. On glasi ovako: "Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini i zemljište iz člana 3. ovog zakona može se dati u zakup ako je godišnjim programom zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta iz člana 14. ovog zakona predviđeno za davanje u zakup fizičkom, odnosno pravnom licu za period koji ne može biti kraći od jedne godine niti duži od 20 godina".
Kolega Hranislav Perić je tražio da umesto jedne godine to bude pet godina i u više navrata je spomenuo tri ili pet godina. Zašto kažemo "pet godina"? Mi znamo da ide povraćaj zemljišta, dolazi do restitucije.
U članu 92. kaže – dati na tri godine. Tu postoji kolizija, ako ćemo već to imati, ne vidim razlog zašto ga ne biste stavili u član 61. da stoji – ne može biti kraći od tri godine. Logično je da minimum bude tri godine, jer ako se neko poduhvati da radi jedno određeno, a to su uvek veće površine, znači hoće da prvu godinu, ako je tada ostavljeno zakorovljeno, čisti to zemljište i da ima prinosa koliko bude imao, ali zato mu je tu druga godina, zato mu je tu treća godina, kada će verovatno imati prinosa.
Zamolio bih vas da o ovom amandmanu Lazara Čavića razmislite, jer ćete imati jednu suprotnost, rekao sam, u članu 92... Član 61, zajedno sa Hranislavom Perićem, mislim da biste mogli umesto jedne godine, da bude – ne može biti kraći od tri godine i mislim da sam tu sigurno u pravu.
Ko je taj ko će da uzme državno zemljište koje već stoji zaparloženo. Onda mora privesti kulturi, mora ga privesti da bude zemljište koje će već sledeće godine davati veći prinos i normalno, da ne kažem treće godine, još veći prinos. Ako će neko da ulaže u zemljište koje će on uzeti samo na godinu dana da bi ga očistio, a da bi možda sledeće godine uzeo neki drugi, mislim da tu niste u pravu.
Ovaj amandman bi stvarno trebalo prihvatiti, da se reči "od jedne godine" zamenjuju rečima "od tri godine", a verujem da će se i kolega Hranislav Perić složiti da umesto pet godina bude tri godine. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Krstin, samo što ima i obrnut princip: imate one kulture koje na godinu dana mogu da iscrpe toliko zemljište da sledeće godine taj neće ni da uzme, nego traži da uzme drugu, kao što je vinova loza, ona se uzima na godinu dana, nikad se ne sadi sledeće godine zasad vinove loze, već samo godinu dana, jer toliko iscrpi poljoprivredno zemljište. Samo u prilog vašeg, govorim da postoji i ono drugo, želja nekoga da na godinu dana uzme zemljište za jednu poljoprivrednu kulturu koju sledeće godine na tome ne može da seje.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Da.)
Narodni poslanik Vladislav Kronić.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo, ovaj član je u vezi sa članom 92, a član 92. kaže, između ostalog, da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je saglasno Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine evidentirano (radi se o restituciji) može dati u zakup do tri godine. Znači, jedna godina ide do tri godine.
Prema tome, ono zemljište koje neko potražuje da mu je bilo oduzeto, može se dati na godinu dana čim se taj zakon donese, to zemljište pripada prethodnom vlasniku. Mislim da tu nema konceptualnih i ozbiljnih razlika. Nije pošteno da država izda nečije zemljište u zakup na tri, pet ili deset godina, a da vlasnik koji bude obeštećen, odnosno njegovo zemljište njemu vraćeno, čeka da protekne rok od tri godine. Mislim da je to suština.