TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 29.06.2006.

13. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

13. dan rada

29.06.2006

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:15 do 20:25

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima poslanik Dragoslav Milković.

Dragoslav Milković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, Darko Glišić, poslanik SRS, podneo je amandman na Predlog zakona o finansiranju lokalne samouprave i traži da se član 24. briše. Ovu materiju reguliše Zakon o lokalnoj samoupravi. Suvišno je da ta ista materija bude u dva zakona.
Hteo bih nešto da kažem i iskoristim ovo vreme, već dve i po godine traje ovaj saziv parlamenta, doneto je bezbroj zakona, ukupno 239, usavršili ste resavsku školu po nalogu zapadnih mentora. Nije Srbija Holandija, Danska, Engleska, da se ti zakoni prepisuju i teško su primenljivi na našem brdovitom Balkanu. Otvorili ste bezbroj agencija, direkcija, uprava, povećali ste broj činovnika tako da Ministarstvo liči na moju opštinu Trgovište.
To je najjužnija srpska opština, najsiromašnija, čista srpska opština, teritorija od 370 kilometara kvadratnih, veća nego teritorija države Malta koja ima 312 kilometara kvadratnih.
Kažem da Ministarstvo liči na moju opštinu Trgovište jer opština Trgovište ima 6.411 stanovnika, a ima 56 činovnika i još 30 koji se "sekiraju" za kulturu, komunalnu higijenu sa tendencijom da ih bude još više, jer svaki odbornik treba da bude zaposlen negde gde se krčmi opštinski budžet, odbornik ili neko od njegovih i to što pre dok traje mandat.
Poznato je da se opštinski budžet puni finansiranjem iz republičkog budžeta. Poznato je da Ministarstvo finansija nema ili ne želi da ima uvid u to kako se raspolaže sredstvima koja se daju iz republičkog budžeta.
Opština Trgovište je zagubljena teritorija. Do 2000. godine nešto je funkcionisalo, a dolaskom ovih "revolucionara" sve je stalo i sve je propalo. Narod se iseljava i pitanje je šta će i kako biti. Tamo u Trgovištu sve može kad se hoće.
Opštinski menadžer može da najavi pripajanje opštine teritoriji Makedonije, podrazumeva se sa Svetim Prohorom Pčinjskim. To je srpski manastir, zadužbina kralja Milutina i to ništa manje nego referendumskim izjašnjavanjem. Razume se da tu ništa ne može da se promeni.
Ne daj Bože da jedan Niš, Beograd, Novi Sad, Kragujevac, pođe takvim putem pa da na svakih 80 stanovnika počne da zapošljava po jednog činovnika u opštinsku upravu. Gde će Srbija stići ako ovim putem pođu svi gradovi u Republici?
Zahtevam od Ministarstva da odredi budžetsku i finansijsku inspekciju, da dođu u Trgovište i izvrše kontrolu opštinskog budžeta. Da me obaveste kada će doći. To je poslaničko pitanje.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo poslanik Stevica Deđanski.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Momčilo Duvnjak.

Momčilo Duvnjak

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poslanici, moj kolega Stevica Deđanski podneo je amandman na član 25. i predlaže da se on briše. Član 25.  nema nikakve veze sa finansiranjem lokalne samouprave.
Finansiranje lokalne samouprave regulisano je Zakonom o lokalnoj samoupravi. Ovaj prečišćeni tekst predloga Dinkićevog zakona o nametu građana Srbije, o finansiranju lokalne samouprave, vladajuća koalicija treba po hitnom postupku da usvoji, tako nalažu rukovodioci stranke G17 plus.
Mi nismo protiv iznalaženja mogućnosti za finansiranje lokalne samouprave, ali nismo ni za ovakav zakon koji je pre svega opšteg karaktera. On je pisan za one koji će od njega imati veliku korist, ali ne i za građane Srbije.
Pisan je za množenje birokratskog aparata, a najmanje za razvoj lokalnih samouprava, a posebno za razvoj malih i nedovoljno razvijenih opština.
Bavi se raznim transferima za koje običan građanin nije ni čuo. Za ministra Dinkića i njegove istomišljenike verovatno je poznato šta su to namenski transferi, pa transferi za ujednačavanje, kompenzacioni, tranzicioni, opšti.
Trebalo je prethodno izvršiti anketu kod građana, da se pitaju koliko znaju o ovim transferima i dobio bi se negativan odgovor.
Pitamo se sa pravom za koga je pisan ovaj zakon, kada će za izvore finansiranja i za njegovo sprovođenje novac da daju građani i kako će se to odraziti na njihov materijalni položaj.
U obrazloženju Predloga zakona date su nekakve tabele koje su radili verovatno stručnjaci, ali samo za njih. Teško je snaći se i razumeti.
Zar nije bilo bolje da se u obrazloženju, pa i u samom zakonu, navedu koje su to republičke, administrativne i druge takse i koliko one koštaju. Trebalo je, primera radi, da se navede nekoliko lokalnih samouprava sa predlogom koje su to njihove administrativne i komunalne takse i u kom iznosu. Ovako, biće velikog šarenila u iznosu do republičkog nivoa.
Građani hoće da znaju koliko para treba da izdvoje za neko uverenje od opštinskog ili republičkog značaja i kada će ga dobiti. Zakon mora da utvrdi koji građanin ima pravo na olakšice i da bude oslobođen plaćanja tih taksi.
Smatramo da to moraju biti nezaposlena i hendikepirana lica, samohrane majke, ratni vojni invalidi, kao i staračka domaćinstva. To ne može biti stvar pojedinih organa lokalne samouprave, već briga najviših organa vlasti u Srbiji.
Moramo znati i koliko treba da se plati da bi se dobio izvod iz matične knjige rođenih, odnosno krštenica, izvod iz knjige venčanih, umrlih, uverenje o državljanstvu, pasoš, vozačka, lovačka, ribolovačka i lična karta, koliko košta dozvola za gradnju kuće, štale, garaže, koliko košta sahranjivanje, koliko košta boravišna taksa, kolika je cena za korišćenje i uređivanje građevinskog zemljišta i kolike su naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.
Može li to građanin Srbije da podnese u ovoj sadašnjoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji?
Ovo mogu da podnesu samo oni koji su se dobro snašli i obogatili na račun drugih u ovoj našoj napaćenoj Srbiji.
A šta reći o samodoprinosu građana o kome ovaj zakon dosta govori? Građani Srbije, bez obzira da li su živeli ili žive u gradu ili seoskim naseljima, izdvajaju ili su izdvajali velika sredstva za izgradnju objekata koja su od značaja za njihov bolji život u svojoj sredini, gradili su škole, crkve, groblje, domove, kulturne, sportske, zdravstvene objekte, pošte, puteve, vodovod i kanalizaciju.
Izgrade građani to sopstvenim sredstvima i radom, a šta posle. Predaju te objekte na trajno korišćenje državi ili javnim preduzećima. Oni se u nekim sredinama održavaju, a u nekim propadaju.
Neka javna preduzeća, republička ili opštinska, vode svoju politiku i ponašaju se kao gazda u tuđoj kući. Došlo vreme privatizacije i oni hoće da prodaju strancu ili domaćem kupcu za male pare. Podršku u tome imaju i u ministarstvu i u Vladi Srbije.
Navodim primer, gospodo poslanici. Građani Kruševca su 70-tih godina čitavu deceniju izdvajali sredstva za vodosnabdevanje pijaćom vodom.
Sada Javno preduzeće "Vodovod-Kruševac" sa određenim rukovodiocima iz opštine i uz podršku Vlade Srbije hoće da se zaduži kod neproverene francuske firme koja će da nastavi gradnju fabrike vode uz njihov projekat, izvođenje radova i opremu i da sutra postane vlasnik kruševačkog "Vodovoda".
Kao odbornici u SO Kruševac pre mesec i po dana dobili smo objašnjenje od predsednika opštine da su se dogovorile Vlada Republike Francuske i Vlada Srbije da se Kruševac zaduži sa kreditom od 6,5 miliona evra. Samo ću da vam kažem nešto u vezi vodovoda "Majdevo" u Kruševcu.
Svi mi znamo, u bivšoj Jugoslaviji, da je Kruševac na prvom mestu po kvalitetu vode, da smo treći u Evropi, da Fabrika "Majdevo" u Kruševcu ima kapacitet od 650 litara u sekundi vode.
Kada je najveća vrućina i najveća potrošnja troši se do 320 litara vode u sekundi, znači imamo preko 300 litara rezerve vode u sekundi. Sada gospoda iz DSS-a videla da tu ima mogućnosti da se zaradi, uzme neka provizija, zaradi neki novac i sad je ministar Lončar naredio da se mi zadužimo u Kruševcu za neki kredit koji je bespotreban.
Oni na toj sednici donose odluku, odobrava se projekat rekonstrukcije i proširenja fabrike vode.
Ovde pitam i tražim odgovor, postavljam kao poslaničko pitanje da mi se odgovori. Odobrava se projekat koji ne postoji, ovo je krivično delo i ovo je za zatvor. To je nešto neverovatno.
Nisam neki veliki stručnjak, zanatlija sam, ali neke stvari za 28 godina radnog iskustva i vođenje privatne zanatske radnje znam. Nemoguće je da se donese projekat koji ne postoji.
Posle svih tih dešavanja, zadnje sednica SO, mislim da smo mi prvi grad u Srbiji, donosi se odluka pre dve nedelje na sednici SO o izmeni i dopuni Odluke o osnivanju JKP "Vodovod" Kruševac.
Ovo je prvi slučaj u Srbiji da se menja odluka o osnivanju javnog preduzeća, a u članu 3. piše: "Procenat državnog kapitala javnog preduzeća koje će biti predmet privatizacije".
Samo bih pitao, da mi ovde neko odgovori iz Vlade Republike Srbije ili ministar za lokalnu samoupravu, po kom zakonu o lokalnoj samoupravi piše da se mogu javna preduzeća privatizovati i šta znači ovo što se radi u opštini Kruševac sa fabrikom vode Majdevo-Ćelije-Kruševac. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam najlepše. Pretpostavljam da će Stevica Deđanski biti zadovoljan kako ste obrazložili njegov amandman da se briše član 25.
Da li još neko želi o ovom amandmanu? Narodni poslanik Mita Avramov, izvolite.

Mita Avramov

Srpska radikalna stranka
Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo predložili, objasnili, gospodin Krasić je fino objasnio ove naše amandmane do 30. zašto treba da se brišu.
Međutim, šta se desilo, narodni poslanik ispred grupe G17 plus izađe ovde i kaže – srpski radikali mogu da podnose amandmane, mi nećemo usvojiti nijedan, biće onako kako mi to budemo hteli.
To obrazloženje je dao, kako se na lokalnom nivou njihovoj stranci diže rejting, kako pobeđuju radikale, to im je neka osnova. I treba to da bude utakmica, pa ko je bolji neka pobedi, mi apsolutno nemamo ništa protiv.
Ali, borba na toj utakmici mora biti ravnopravna, samo to treba da se zna. Ne može da se pojave razni ministri iz Vlade na tim predizbornim kampanjama i da ne da daju svoj program ili da nešto kažu tom narodu, nego uslove narod i kažu jednostavno – ako nećete glasati za nas, nećete dobiti to i to. Meni to liči na Vladu koja radi po istom sistemu.
Kad se pojavi ovde neko u parlamentu i kaže – ako nam ne ustupite neki upravni odbor ili nešto u Vladi, nećemo podržati taj zakon. Onda je Vlada na muci, mora da popusti da bi se ispunili nečiji zahtevi kako bi ova vlada opstala i dalje funkcionisala.
Znači, to je analogija, kako se radi u Vladi tako se radi i na terenu.
Za razliku od Vlade mi na terene izlazimo, pričamo narodu istinu, govorimo narodu u kakvoj se situaciji nalaze, govorimo ono šta možemo i koliko možemo da uradimo da doprinesemo boljitku u toj opštini gde su izbori.
Šta se još dešava? Tamo gde je predsednik opštine neko iz vlasti, sigurno da se tu mnogo više daje tim opštinama, pomaže kako bi oni pred narodom izašli, eto kako su oni sposobni, znaju, umeju, da bude bolje kako bi dobili na sledećim izborima.
Ne znam za mnoge opštine, ali za jednu opštinu znam, primera radi, opština Sremska Mitrovica je dobila 300 miliona dinara za infrastrukturu.
Da je tih 300 miliona dinara koliko je dobila Sremska Mitrovica podeljeno na još šest opština sigurno da bi svi imali mnogo šta da poprave, urade i doteraju.
Najverovatnije da je tih 300 miliona i upućeno za Srem, ali je u ovom slučaju dobila samo jedna opština koja radi danas, gde su građani najverovatnije zadovoljni tim parama. Oni mogu mnogo toga da urade.
Bio bih zadovoljan i da sam dobio 30 miliona, za tih 30 miliona dinara opštinu Šid bi pozlatili. Ali, mi se opet snalazimo na razne načine da izađemo u susret građanima da bi i oni osetili bar deo toga da žive u 21. veku. SO je na razgovoru sa Vladom, doduše usmeni dogovor je postojao od strane naših koalicionih partnera da možemo da uvedemo komunalnu taksu na teška teretna vozila.
Pošto smo pogranična opština, mnoga teška teretna vozila izbegavaju auto-put, uništavaju našu infrastrukturu, a mi smo jedina devlastirana opština u Vojvodini, od svega toga nemamo ništa, tražili smo da se uvede ta komunalna taksa kako bismo mogli da popravimo infrastrukturu.
Do dan-danas ne možemo tu taksu da sprovedemo u delo jer neće to da naplaćuje ni policija na graničnom prelazu, ni carina, a nema ko drugi da naplaćuje. Pitam sada...
(Predsednik: A neću ni ja da tolerišem suviše vreme, završite.)
Kao lokalna samouprava, postavimo jednu kućicu, jednu rampu i da naplaćujemo tu komunalnu taksu isključivo za teška teretna vozila. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
 Hvala vama. Pitaću gospodina Deđanskog, ali sumnjam da će on odobriti. Šala, pošto je amandman gospodina Deđanskog.
Na član 26. amandman je podneo poslanik Branislav Rankić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. U 16,00 časova će biti pauza.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Srpska radikalna stranka
Na član 26. amandman je podneo kolega Branislav Rankić koji je u međuvremenu, odlukom meštana Bora u izbornom ciklusu koji je održan pre dve nedelje sa 65% izašlih birača, izabran za predsednika opštine Bor.
On je ovaj amandman podneo u ime SRS i pre nego što je izabran na predsedničku funkciju, ali imajući u vidu stav i program srpskih radikala, ono o čemu smo dosta govorili, praktično smo na amandmanima oko samodoprinosa, stavljanja samodoprinosa i njegovo razmatranje do najsitnijih detalja u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, umesto u Zakonu o lokalnoj samoupravi gde inače i postoji, razgovarali o mnogim primerima kako je to bilo ranije, šta je moglo da se uradi, gde su korišćena sredstva, na koji način su decenijama unazad sredstva samodoprinosa zloupotrebljavana i ta superiornost predstavnika SRS zaista, to govorim ni pretenciozno i bez lažne skromnosti, svuda i na svakom mestu izlazi na videlo, naročito u onim opštinama gde su srpski radikali na vlasti. O uspesima kolege Branislava Rankića govorićemo za nekoliko meseci i videćete da su meštani koji su tamo imali biračko pravo ispravno postupili, a i SRS koja ga je kandidovala.
Hajde da govorimo o Zakonu o finansiranju lokalne samouprave kao privatnom zakonu Mlađana Dinkića i stranke G17, to je sasvim očigledno i ovih žutih lopova iz DS, jer je sve napravljeno tako da taj klan DS-G17 može svim sredstvima sa nivoa Republike da raspolaže kako im se prohte, kome oni hoće da daju, da upućuju transfere, dosta kasnije ćemo da govorimo o amandmanu kolege Mirčića, da AP može u određenim okolnostima da namenski transfer uputi određenoj jedinici lokalne samouprave.
Ne očekujete valjda da će AP da uputi transfer Novom Sadu kao najvećem gradilištu i gospođi Maji Gojković, najuspešnijem gradonačelniku u Srbiji, jer je to tamo mafijaška i lopovska organizacija.
Oni lažu i obmanjuju ljude na svim lokalnim izborima koji su sada u Srbiji, u Puli i gde god da su bili, obećavajući sportsku halu, pijace, puteve, raznorazne investicije, naravno da od toga nema ništa.
Kako se uspešno vodi vlast bez raspisivanja samodoprinosa, očigledan primer za to je grad Novi Sad i uspeh koji ima gospođa Gojković kao gradonačelnik Novog Sada i samo na onome što se juče desilo, što ste možda čitali ili čuli na televiziji, čudi me da kolega Homan koji sada nije ovde nije taj primer istakao, nego je pričao raznorazne gluposti kada su u pitanju funkcioneri SRS i to na način na koji oni vrše vlast, jer nema nikakve kontraargumente za ovaj zakon koji je loš, koji oduzima pravo lokalnoj samoupravi da bude samostalna i decentralizovana. Vi to samo deklarativno znate.
Kada je u pitanju sabiranje cifara i milionski iznosi koje će sada da otima Dinkić i od Novog Sada, pošto se u Vojvodini samo time bavi, jer to mu je najveća boljka i trn u oku, uspeh tog grada i gradonačelnika gospođe Gojković i u svim drugim opštinama i gradovima gde ima dva-tri odbornika G17 i to je pitanje kako su došli i prešli cenzus, jer vam je sada najveći problem da dostignete 2%, a 3% je već mnogo, a o ovih 5% za republičke izbore da ne govorim.
Meštani Futoga 25 godina su čekali, jer je Novi Sad jedan od najsportskijih gradova u Srbiji i po masovnom omladinskom i školskom sportu i po profesionalnim klubovima i nagradama i dostignućima koje imaju tamo klubovi i pojedinci, 25 godina unazad su ljudi čekali da im se izgradi sportska hala. Kada je napravljena, otvorena juče. Ko postavio kamen temeljac – Maja Gojković pre godinu dana. Za godinu dana napravljena je sportska hala od 5.000 kvadrata.
Kada budete imali sličan primer u nekoj manjoj opštini, neki sličan uspeh, ne samo vi koji ste u sali, nego svi predstavnici raznoraznih koalicija koje su uglavnom napravljene samo zato da ne bi vladala SRS, čak i tamo gde je predsednik srpski radikal, svojevrsni pučevi su pravljeni da bi se čovek opstruisao, da čovek ne bi mogao normalno da vrši vlast iz okvira svoje nadležnosti, onda izađite za skupštinsku govornicu i pohvalite se nečim. Nemojte da nastavljate dalje da branite ovaj zakon, jer je on izrazito loš.
Na kraju svake budžetske godine, videćete po prilivu sredstava po osnovu ovog zakona, da je svaka opština u Srbiji, lineralno svaka oštećena, a naročito one u kojima su srpski radikali na vlasti, jer su ingerencije ministra takve da može da radi šta hoće i njegove i Vlade Republike Srbije, sada i AP.
O čemu onda ovde da govorimo? O kakvoj uravnoteženosti i pravičnosti ovog zakona? Niko ne može ništa da nam kaže suprotno od ovih naših tvrdnji, jer vi ste očigledno nespremni da odgovarate na ove naše amandmane, nemate argumente, ili je to onako etiketiranje i onakve ocene kao što je to jutros izrekao kolega Homan, ministra nema, njega to ništa ne zanima, važno je da u danu za glasanje skupi dovoljan broj, da on bude glavni gazda, stavio šapu na sve, da upravlja na izvestan način i lokalnim samoupravama i odlučuje kome će da ide novac.
Našim radom, zalaganjem i rezultatima poput ovih u Novom Sadu, u opštini Šid, u opštini Zemun, u drugim opštinama gde su radikali na vlasti, a naročito kroz izvestan period, videće se vidni pomak u Boru gde je podnosilac amandmana kolega Rankić zadobio poverenje građana, mi ćemo opravdati očekivanja ljudi i učiniti da im život bude bolji i kvalitetniji u gradovima u kojima žive, za šta vi, očigledno, niste sposobni.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala, gospođice Jovanović. Znam, od Golupca do Arilja 26 hala prošle godine, ali molim vas nema razloga da se o tome sada razgovara. Hvala vam.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podneo poslanik Stojan Tintor.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman je podneo poslanik Milan Škrbić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je podneo poslanik Srđo Komazec.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđo Komazec. Izvolite.

Srđo Komazec

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poštovani poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 29. Predloga zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Član 29. Predloga zakona o finansiranju lokalne samouprave glasi: "Stopa samodoprinosa je proporcionalna i određuje se odlukom.
Olakšice i oslobođenja u plaćanju samodoprinosa utvrđuju se odlukom".
Svojim amandmanom sam predložio da se ovaj član briše. Član 29. Predloga zakona o finansiranju lokalne samouprave predviđa proporcionalne stope koje se određuju odlukom o uvođenju samodoprinosa, mogućnost uvođenja olakšica i oslobađanja od plaćanja samodoprinosa. Problematika stopa zahteva ozbiljnu analizu sledećih pitanja.
Prvo pitanje je svakako pitanje vrste stope i opredeljenja između progresivnih ili proporcionalnih stopa. Opravdanost uvođenja proporcionalnih i progresivnih stopa uslovljeno je različitim elementima. Tu bi se, kao osnovni, mogli istaći: ekonomska snaga građana jedinice u kojoj se uvodi samodoprinos, privredna razvijenost, postojeći nivo infrastrukturne razvijenosti, položaj i uključenost jedinice u infrastrukturne sisteme na regionalnom i republičkom nivou, zainteresovanost investitora i drugih eksternih subjekata za ulaganje na području jedinice itd.
Mnoštvo navedenih elemenata uzrokuju činjenicu da će nekim lokalnim jedinicama odgovarati uvođenje progresivne, a nekim proporcionalne stope samodoprinosa. Bitno je napomenuti da se kod određenih projekata može pojaviti situacija u kojoj je najpravednije uvođenje obaveza finansiranja u jednakim iznosima.
Svakako da su ovo razlozi zbog kojih je rešenje predmetnog pitanja potrebno ostaviti lokalnim jedinicama i donosiocima odluka koji će u konkretnoj situaciji na bazi konkretnih uslova i projekata i odlučivati o pitanju stope.
Drugo pitanje koje zavređuje pažnju jeste da li se na ovaj način prelaze granice redovnih nadležnosti i ulazi u polje isključive nadležnosti i autonomije donosioca odluke sa čime se ograničava i nadležnost i mogućnost autonomnog odlučivanja donosioca odluke ili se pak sumnja u mogućnost da su donosioci odluke sposobni da sami rešavaju ovo pitanje.
Kod analize ovog pitanja bitno je imati na umu da su donosioci odluke građani, te da im se predmetnim ograničavanjima suštinski ograničavaju Ustavom garantovana prava, a ne mogućnosti da svoje životne probleme rešavaju na najbolji način. Samo ova dva istaknuta pitanja sasvim jasno govore da se predmetnim zakonom ne treba opredeljivati isključivo za proporcionalne stope i da je ovo pitanje neophodno prepustiti donosiocima odluke zbog čega je potrebno predmetni član brisati u celosti. Brisanje ovog člana zahteva i redakturu člana 21. tačka 6).
Nadam se da će poslanici u danu određenom za glasanje podržati moj amandman i da će se na taj način ovaj predlog zakona koliko-toliko poboljšati.