Ne znam na prirodno-matematičkom i u matematici, ali na društveno-jezičkom reč "osim" znači izuzev, osim kada "osim" znači prezime Osim. Izvolite gospodine Periću, o istom amandmanu.

Gospodine Markoviću, javio sam se po Poslovniku, pošto je vreme za pauzu i predlažem da date pauzu, da pozovete šefove poslaničkih grupa i da obezbede malo poslanike da dođu da sednu u ovu skupštinu. Birani su da rade u Skupštini, jer ako je ukinuto sve, predlažem da ukinemo i da ne podnosimo amandmane, jer ako niko ne dolazi da sluša, kako će on odlučivati u danu za glasanje, kako će se izjašnjavati o pojedinim amandmanima.
Sledeće, danas iz onih koji drže vlast, iz te stranke, iz DSS-a, iz G17, 9+9, Velja Ilić ima ukupno pet poslanika. Iz DSS-a ima dva i ove mlade kolege treba da se ugledaju na profesora Simonovića koji je stalno ovde u klupama i ako su se umorile mlade kolege treba da daju drugima mandate da ima ko da radi u ovoj skupštini.
Ovo želim da kažem zbog javnosti, zbog glasača. Ne treba više da glasaju za stranke kao što su G17, DSS, 9+9, Velju Ilića, jer ne obavljaju svoju dužnost, šta će im poslanici.

Hvala vama, gospodine Periću. Pošto radimo isključivo po Poslovniku, naravno da podaci koje ste izneli nisu tačni do kraja, jer se menjaju svakog trenutka, ali u svakom slučaju da, radi se po Poslovniku, pa pošto po Poslovniku ja predsedavam Skupštinom, još jednom vas molim da iskoristite svoj autoritet i da obezbedite razgovor sa šefovima poslaničkih grupa.
Na član 24. amandman je podneo poslanik Darko Glišić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, pa narodni poslanik Milković.

Samo ću kratko da još nešto pojasnim gospodinu Uroševiću, pošto je on i predsednik novoformiranog odbora, a da kažem tu dodatnu informaciju, da vam je pružim.
Možda niste bili u sali kada je razmatran amandman na član 6. koji je podnela gospođa Gordana Pop-Lazić i tu reč "osim" koju je sada u svom duhovitom smislu upotrebio i gospodin Marković objašnjavajući da je došlo do nerazumevanja ili nesporazuma, ona je brisala u članu 6. zato što je namera SRS da se izvorni prihodi i porezi kojima će da raspolaže opština povećaju, pa je pored tog brisanja reči "osim" u stavu 1. kako ne bi došlo do takvog vašeg neveštog tumačenja, ili vi zaista to ne razumete ili niste razumeli ispravnost stava SRS i gospodina Krasića.
Mi se zalažemo za to da pored svih navedenih i porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara bude izvorni prihod jedinice lokalne samouprave u celosti. Vlada Republike Srbije nam je odgovorila da je obim tog poreza neujednačen od opštine do opštine, i ako bi se prihvatio taj amandman došlo bi do velikog oštećenja republičkog budžeta za koji se inače odsutni ministar ili dopisnik, kako god hoćete nazovite ga, pošto nije ovde, hvali da ima suficit i zbog toga nije prihvaćen taj amandman.
Dakle, namera SRS je bila jasna, da se veći prihodi daju jedinicama lokalne samouprave i vaši argumenti ne stoje i to svuda pričamo, i u mestima gde smo mi odbornici i tamo gde su srpski radikali na vlasti i gde se ide u kampanju sada za ove dopunske izbore.
Jedino je ispravno, jedino je tačno ono što mi tvrdimo, račun je jasan, to možete prostom računicom da vidite. Ne treba vam za to ni veliko matematičko znanje.
Još nešto da vam kažem, ne znam da li je ovo vaš prvi ili drugi mandat, prvi mandat, vi niste iz onih prebega od ranije, ova vaša stranka je sada ušla u parlament, više nikad neće, prvi vam je mandat u Skupštini, morate da znate da je ovaj višestranački saziv od devedesete godine imao različite strukture kada su u pitanju narodni poslanici. Zato što imate tako pogrešno razmišljanje, zato i propadate na političkoj sceni Srbije.
Narodni poslanici moraju apsolutno sve da znaju šta je na dnevnom redu, počev od prvog među jednakima, predsednika Skupštine. To bi isto bilo kao kad biste sada rekli Predragu Markoviću da ne treba ništa da zna o vazdušnom saobraćaju, možda se vozi, možda ne vozi avionom, nije ni važno, možda mu smeta, možda on nije kao Mićun koji je više vremena proveo u vazduhu nego na mestu predsednika Skupštine Srbije i Crne Gore, ali besmisleno je gospodine Uroševiću, da sa takvim argumentima nastupate.
Očekujem od vas da se u apsolutno sve razumete i ako ste u jednom nadležnom odboru predsednik, to je jednostavno vaša poslanička obaveza. Ne možete da dođete u vaše mesto i da vas pita neki građanin na nekoj tribini šta je bilo sa zakonom iz neke pravne oblasti, iz oblasti informisanja ili zaštite životne sredine, a vi kažete da to nije vaš resor, u to se ne razumete.
Apsolutno sve, ako hoćete da budete savestan i odgovoran poslanik, morate da znate i pratite, da pratite stručnu literaturu, da tražite mišljenje ljudi koji se bave time. Vi ste ovde narodni predstavnik, ne vi nego svako i obaveza je da štitite interese građana u svakom trenutku.

Reč ima poslanik Dragoslav Milković.

Dame i gospodo narodni poslanici, Darko Glišić, poslanik SRS, podneo je amandman na Predlog zakona o finansiranju lokalne samouprave i traži da se član 24. briše. Ovu materiju reguliše Zakon o lokalnoj samoupravi. Suvišno je da ta ista materija bude u dva zakona.
Hteo bih nešto da kažem i iskoristim ovo vreme, već dve i po godine traje ovaj saziv parlamenta, doneto je bezbroj zakona, ukupno 239, usavršili ste resavsku školu po nalogu zapadnih mentora. Nije Srbija Holandija, Danska, Engleska, da se ti zakoni prepisuju i teško su primenljivi na našem brdovitom Balkanu. Otvorili ste bezbroj agencija, direkcija, uprava, povećali ste broj činovnika tako da Ministarstvo liči na moju opštinu Trgovište.
To je najjužnija srpska opština, najsiromašnija, čista srpska opština, teritorija od 370 kilometara kvadratnih, veća nego teritorija države Malta koja ima 312 kilometara kvadratnih.
Kažem da Ministarstvo liči na moju opštinu Trgovište jer opština Trgovište ima 6.411 stanovnika, a ima 56 činovnika i još 30 koji se "sekiraju" za kulturu, komunalnu higijenu sa tendencijom da ih bude još više, jer svaki odbornik treba da bude zaposlen negde gde se krčmi opštinski budžet, odbornik ili neko od njegovih i to što pre dok traje mandat.
Poznato je da se opštinski budžet puni finansiranjem iz republičkog budžeta. Poznato je da Ministarstvo finansija nema ili ne želi da ima uvid u to kako se raspolaže sredstvima koja se daju iz republičkog budžeta.
Opština Trgovište je zagubljena teritorija. Do 2000. godine nešto je funkcionisalo, a dolaskom ovih "revolucionara" sve je stalo i sve je propalo. Narod se iseljava i pitanje je šta će i kako biti. Tamo u Trgovištu sve može kad se hoće.
Opštinski menadžer može da najavi pripajanje opštine teritoriji Makedonije, podrazumeva se sa Svetim Prohorom Pčinjskim. To je srpski manastir, zadužbina kralja Milutina i to ništa manje nego referendumskim izjašnjavanjem. Razume se da tu ništa ne može da se promeni.
Ne daj Bože da jedan Niš, Beograd, Novi Sad, Kragujevac, pođe takvim putem pa da na svakih 80 stanovnika počne da zapošljava po jednog činovnika u opštinsku upravu. Gde će Srbija stići ako ovim putem pođu svi gradovi u Republici?
Zahtevam od Ministarstva da odredi budžetsku i finansijsku inspekciju, da dođu u Trgovište i izvrše kontrolu opštinskog budžeta. Da me obaveste kada će doći. To je poslaničko pitanje.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo poslanik Stevica Deđanski.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Momčilo Duvnjak.

Dame i gospodo poslanici, moj kolega Stevica Deđanski podneo je amandman na član 25. i predlaže da se on briše. Član 25.  nema nikakve veze sa finansiranjem lokalne samouprave.
Finansiranje lokalne samouprave regulisano je Zakonom o lokalnoj samoupravi. Ovaj prečišćeni tekst predloga Dinkićevog zakona o nametu građana Srbije, o finansiranju lokalne samouprave, vladajuća koalicija treba po hitnom postupku da usvoji, tako nalažu rukovodioci stranke G17 plus.
Mi nismo protiv iznalaženja mogućnosti za finansiranje lokalne samouprave, ali nismo ni za ovakav zakon koji je pre svega opšteg karaktera. On je pisan za one koji će od njega imati veliku korist, ali ne i za građane Srbije.
Pisan je za množenje birokratskog aparata, a najmanje za razvoj lokalnih samouprava, a posebno za razvoj malih i nedovoljno razvijenih opština.
Bavi se raznim transferima za koje običan građanin nije ni čuo. Za ministra Dinkića i njegove istomišljenike verovatno je poznato šta su to namenski transferi, pa transferi za ujednačavanje, kompenzacioni, tranzicioni, opšti.
Trebalo je prethodno izvršiti anketu kod građana, da se pitaju koliko znaju o ovim transferima i dobio bi se negativan odgovor.
Pitamo se sa pravom za koga je pisan ovaj zakon, kada će za izvore finansiranja i za njegovo sprovođenje novac da daju građani i kako će se to odraziti na njihov materijalni položaj.
U obrazloženju Predloga zakona date su nekakve tabele koje su radili verovatno stručnjaci, ali samo za njih. Teško je snaći se i razumeti.
Zar nije bilo bolje da se u obrazloženju, pa i u samom zakonu, navedu koje su to republičke, administrativne i druge takse i koliko one koštaju. Trebalo je, primera radi, da se navede nekoliko lokalnih samouprava sa predlogom koje su to njihove administrativne i komunalne takse i u kom iznosu. Ovako, biće velikog šarenila u iznosu do republičkog nivoa.
Građani hoće da znaju koliko para treba da izdvoje za neko uverenje od opštinskog ili republičkog značaja i kada će ga dobiti. Zakon mora da utvrdi koji građanin ima pravo na olakšice i da bude oslobođen plaćanja tih taksi.
Smatramo da to moraju biti nezaposlena i hendikepirana lica, samohrane majke, ratni vojni invalidi, kao i staračka domaćinstva. To ne može biti stvar pojedinih organa lokalne samouprave, već briga najviših organa vlasti u Srbiji.
Moramo znati i koliko treba da se plati da bi se dobio izvod iz matične knjige rođenih, odnosno krštenica, izvod iz knjige venčanih, umrlih, uverenje o državljanstvu, pasoš, vozačka, lovačka, ribolovačka i lična karta, koliko košta dozvola za gradnju kuće, štale, garaže, koliko košta sahranjivanje, koliko košta boravišna taksa, kolika je cena za korišćenje i uređivanje građevinskog zemljišta i kolike su naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.
Može li to građanin Srbije da podnese u ovoj sadašnjoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji?
Ovo mogu da podnesu samo oni koji su se dobro snašli i obogatili na račun drugih u ovoj našoj napaćenoj Srbiji.
A šta reći o samodoprinosu građana o kome ovaj zakon dosta govori? Građani Srbije, bez obzira da li su živeli ili žive u gradu ili seoskim naseljima, izdvajaju ili su izdvajali velika sredstva za izgradnju objekata koja su od značaja za njihov bolji život u svojoj sredini, gradili su škole, crkve, groblje, domove, kulturne, sportske, zdravstvene objekte, pošte, puteve, vodovod i kanalizaciju.
Izgrade građani to sopstvenim sredstvima i radom, a šta posle. Predaju te objekte na trajno korišćenje državi ili javnim preduzećima. Oni se u nekim sredinama održavaju, a u nekim propadaju.
Neka javna preduzeća, republička ili opštinska, vode svoju politiku i ponašaju se kao gazda u tuđoj kući. Došlo vreme privatizacije i oni hoće da prodaju strancu ili domaćem kupcu za male pare. Podršku u tome imaju i u ministarstvu i u Vladi Srbije.
Navodim primer, gospodo poslanici. Građani Kruševca su 70-tih godina čitavu deceniju izdvajali sredstva za vodosnabdevanje pijaćom vodom.
Sada Javno preduzeće "Vodovod-Kruševac" sa određenim rukovodiocima iz opštine i uz podršku Vlade Srbije hoće da se zaduži kod neproverene francuske firme koja će da nastavi gradnju fabrike vode uz njihov projekat, izvođenje radova i opremu i da sutra postane vlasnik kruševačkog "Vodovoda".
Kao odbornici u SO Kruševac pre mesec i po dana dobili smo objašnjenje od predsednika opštine da su se dogovorile Vlada Republike Francuske i Vlada Srbije da se Kruševac zaduži sa kreditom od 6,5 miliona evra. Samo ću da vam kažem nešto u vezi vodovoda "Majdevo" u Kruševcu.
Svi mi znamo, u bivšoj Jugoslaviji, da je Kruševac na prvom mestu po kvalitetu vode, da smo treći u Evropi, da Fabrika "Majdevo" u Kruševcu ima kapacitet od 650 litara u sekundi vode.
Kada je najveća vrućina i najveća potrošnja troši se do 320 litara vode u sekundi, znači imamo preko 300 litara rezerve vode u sekundi. Sada gospoda iz DSS-a videla da tu ima mogućnosti da se zaradi, uzme neka provizija, zaradi neki novac i sad je ministar Lončar naredio da se mi zadužimo u Kruševcu za neki kredit koji je bespotreban.
Oni na toj sednici donose odluku, odobrava se projekat rekonstrukcije i proširenja fabrike vode.
Ovde pitam i tražim odgovor, postavljam kao poslaničko pitanje da mi se odgovori. Odobrava se projekat koji ne postoji, ovo je krivično delo i ovo je za zatvor. To je nešto neverovatno.
Nisam neki veliki stručnjak, zanatlija sam, ali neke stvari za 28 godina radnog iskustva i vođenje privatne zanatske radnje znam. Nemoguće je da se donese projekat koji ne postoji.
Posle svih tih dešavanja, zadnje sednica SO, mislim da smo mi prvi grad u Srbiji, donosi se odluka pre dve nedelje na sednici SO o izmeni i dopuni Odluke o osnivanju JKP "Vodovod" Kruševac.
Ovo je prvi slučaj u Srbiji da se menja odluka o osnivanju javnog preduzeća, a u članu 3. piše: "Procenat državnog kapitala javnog preduzeća koje će biti predmet privatizacije".
Samo bih pitao, da mi ovde neko odgovori iz Vlade Republike Srbije ili ministar za lokalnu samoupravu, po kom zakonu o lokalnoj samoupravi piše da se mogu javna preduzeća privatizovati i šta znači ovo što se radi u opštini Kruševac sa fabrikom vode Majdevo-Ćelije-Kruševac. Hvala.

Hvala vam najlepše. Pretpostavljam da će Stevica Deđanski biti zadovoljan kako ste obrazložili njegov amandman da se briše član 25.
Da li još neko želi o ovom amandmanu? Narodni poslanik Mita Avramov, izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo predložili, objasnili, gospodin Krasić je fino objasnio ove naše amandmane do 30. zašto treba da se brišu.
Međutim, šta se desilo, narodni poslanik ispred grupe G17 plus izađe ovde i kaže – srpski radikali mogu da podnose amandmane, mi nećemo usvojiti nijedan, biće onako kako mi to budemo hteli.
To obrazloženje je dao, kako se na lokalnom nivou njihovoj stranci diže rejting, kako pobeđuju radikale, to im je neka osnova. I treba to da bude utakmica, pa ko je bolji neka pobedi, mi apsolutno nemamo ništa protiv.
Ali, borba na toj utakmici mora biti ravnopravna, samo to treba da se zna. Ne može da se pojave razni ministri iz Vlade na tim predizbornim kampanjama i da ne da daju svoj program ili da nešto kažu tom narodu, nego uslove narod i kažu jednostavno – ako nećete glasati za nas, nećete dobiti to i to. Meni to liči na Vladu koja radi po istom sistemu.
Kad se pojavi ovde neko u parlamentu i kaže – ako nam ne ustupite neki upravni odbor ili nešto u Vladi, nećemo podržati taj zakon. Onda je Vlada na muci, mora da popusti da bi se ispunili nečiji zahtevi kako bi ova vlada opstala i dalje funkcionisala.
Znači, to je analogija, kako se radi u Vladi tako se radi i na terenu.
Za razliku od Vlade mi na terene izlazimo, pričamo narodu istinu, govorimo narodu u kakvoj se situaciji nalaze, govorimo ono šta možemo i koliko možemo da uradimo da doprinesemo boljitku u toj opštini gde su izbori.
Šta se još dešava? Tamo gde je predsednik opštine neko iz vlasti, sigurno da se tu mnogo više daje tim opštinama, pomaže kako bi oni pred narodom izašli, eto kako su oni sposobni, znaju, umeju, da bude bolje kako bi dobili na sledećim izborima.
Ne znam za mnoge opštine, ali za jednu opštinu znam, primera radi, opština Sremska Mitrovica je dobila 300 miliona dinara za infrastrukturu.
Da je tih 300 miliona dinara koliko je dobila Sremska Mitrovica podeljeno na još šest opština sigurno da bi svi imali mnogo šta da poprave, urade i doteraju.
Najverovatnije da je tih 300 miliona i upućeno za Srem, ali je u ovom slučaju dobila samo jedna opština koja radi danas, gde su građani najverovatnije zadovoljni tim parama. Oni mogu mnogo toga da urade.
Bio bih zadovoljan i da sam dobio 30 miliona, za tih 30 miliona dinara opštinu Šid bi pozlatili. Ali, mi se opet snalazimo na razne načine da izađemo u susret građanima da bi i oni osetili bar deo toga da žive u 21. veku. SO je na razgovoru sa Vladom, doduše usmeni dogovor je postojao od strane naših koalicionih partnera da možemo da uvedemo komunalnu taksu na teška teretna vozila.
Pošto smo pogranična opština, mnoga teška teretna vozila izbegavaju auto-put, uništavaju našu infrastrukturu, a mi smo jedina devlastirana opština u Vojvodini, od svega toga nemamo ništa, tražili smo da se uvede ta komunalna taksa kako bismo mogli da popravimo infrastrukturu.
Do dan-danas ne možemo tu taksu da sprovedemo u delo jer neće to da naplaćuje ni policija na graničnom prelazu, ni carina, a nema ko drugi da naplaćuje. Pitam sada...
(Predsednik: A neću ni ja da tolerišem suviše vreme, završite.)
Kao lokalna samouprava, postavimo jednu kućicu, jednu rampu i da naplaćujemo tu komunalnu taksu isključivo za teška teretna vozila. Hvala.