Hvala vama, gospodine Petronijeviću. Kao neko ko sa ovog mesta predsedava, potpuno ste  u pravu, već nekoliko puta danas je pomenuto, a lično sam insistirao, ova skupština je donela Zakon o vrhovnom revizoru, jer Skupština ne može, nego mora institucija koju je ova skupština uspostavila, institucija koja bi bila stručna, razmotrila završne račune i dala ih na usvajanje da se prihvati taj izveštaj Skupštini.
Molim i vas lično, a i ostale koji su o tome danas govorili, da provere, već šest meseci poslaničke grupe nisu predložile člana Saveta, a što je preduslov. Skupština je svoj deo uradila, raspisala je tender, priprema se, ali nažalost još uvek nije formiran vrhovni revizor.
Molim vas da o tome vodimo računa, jer za govornicom, a ne mislim na ovo što ste govorili, naravno, moguće je i ubeđivati da je jedan, sedam manje od jedan. Toga smo se naslušali danas čak i sa međusobnim predrasudama. Jedno je struka, jedno su cifre, jedno su obaveze.
Ono što je ozbiljno od strane svih poslanika urađeno, da bi se sprovelo, neophodno je da poslaničke grupe učine mali napor i dogovore se i molim u ime svih vas još jednom da se što pre predlože članovi ovog saveta. Izvolite gospodine Uroševiću, o istom amandmanu.

U velikoj meri se slažem sa diskusijom gospodina Petronijevića. Mislim da je ova njegova diskusija kucanje na otvorena vrata.

Dakle, 50%, koliko se njegovim amandmanom traži, već je obezbeđeno kroz povećanje transfera lokalnim samoupravama. Poznato je da je zakonom transfer povećan sa 1,175 na 1,7% bruto društvenog proizvoda. Time je na sigurniji način obezbeđena količina sredstava za lokalnu samoupravu, jer promenama Zakona o porezu i doprinosima na lična primanja ne može tačno da se modelira kako će izmena u Zakonu o doprinosima koja se odnosi na cenzus od 5.000, kako će u kojoj opštini da deluje.

U transferima imamo obezbeđen siguran mehanizam da nijedna od opština u Srbiji ne bude oštećena izmenama propisa. Imamo i transfer za ujednačavanje i kompenzacioni transfer i tranzicioni transfer. Postoji lepeza mogućnosti kojom se eventualno umanjenje sredstava lokalnim samoupravama može u potpunosti da nadoknadi.

Mislim da je zakonom potpuno obezbeđen i ravnomerni razvoj i decentralizacija, a to su prvi koraci u decentralizaciji, ali i bez prvih ne mogu da uslede neki ozbiljniji. Hvala.

 Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, o istom amandmanu. Izvolite.

Gospodine Markoviću, hteo sam, pošto se radi o članu 35. i da ne bude tu zamena teze, oba amandmana koja su data na član 35. su prihvatljiva.
Kolega Miša Petronijević je tražio da u svim opštinama, samo da pojasnim, procenat od 40 bude na 50%, i ako bi on bio prihvaćen, to bi bilo dobro za sve opštine. Tražio sam da samo za nerazvijene opštine od 40 bude na 60.
Prema tome, da se ne zamene teze, oba amandmana mogu da budu prihvaćena. To bi bilo dobro za sve opštine, a posebno za nerazvijene.
Čujem da neki govornici ovde zagovaraju da je postignuta ravnopravnost, nema tu mnogo pravde. Po ovom zakonu će biti: ko ima – imaće, a ko nema, opet neće imati. Opet insistiram na amandmanu, dajte da pomognemo siromašne opštine i da ne svedemo Srbiju samo na gradove.
Ovde se neki žale i strah ih je i kažu, tu je već povećano, mnogo će opštine da dobiju. Ne znam koja je to suma određena u budžetu koliko treba opština da ima. Ima mnogo posla na lokalnom nivou gde su nam opštine, gde su urađeni putevi, šta je sa centrom opštine i obližnjim selima itd. Mi ovde izražavamo bojaznost i dajte da ne preteramo, mnogo ćemo da damo opštinama, obogatiće se opštine itd.
Mislim da ne treba da se bavimo tim poslom, ne treba da ne citiramo koliko je to potrebno opštinama. Opštinama uvek treba i ovo što je do sada davano i koliko su oni imali sredstava iz budžeta i ta dodatna sredstva, to je nedovoljno. Nedovoljno je iz razloga da kada pođemo na teren i kada u praksi pogledamo šta je u tim lokalnim samoupravama i kakvi su uslovi tamo stvoreni da građani mogu da žive.
Prema tome, mislim da je vrlo jasno, pošto su dva amandmana na jedan član, šta znači jedan, a šta znači drugi. Jedan drugog neutrališe. Prema tome, može da se glasa za oba amandmana i ako budu oba usvojena, to će biti dobro i za sve opštine, a posebno za nerazvijene. Hvala.

 Hvala vama, gospodine Periću. Jasno je da je reč o različitim stavovima iz tog člana, ali nemojte braniti poslanicima koji traže da ostane manje novca lokalnim opštinama. To je njihovo pravo.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 35. Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Poslanička grupa SRS ovaj zakon je proučila detaljno i izvršila analizu. U tome su nam ogroman doprinos dali poslanici SRS koji su i predsednici opština. Ovaj amandman koji sam podneo na član 35. logičan je sled našeg amandmana koji je podnela gospođa Gordana Pop-Lazić na član 6. ovog zakona. Predložio sam da se u članu 35. stav 1. tačka 2) i 3) brišu, a to je – porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava.
Naime, mi smo u članu 6. predložili da ovaj prihod uđe u izborni prihod lokalne samouprave, a ne da to bude preneto od ostalih nivoa vlasti. Mogao bih da kažem da je ovo vrlo lekovit amandman, kako i za koga.
Naravno, za građane koji žive u konkretnim sredinama o kojima je reč i za vlast na lokalnom nivou, jer bi na taj način mogao da se popravi životni standard građana.
Ovde smo pričali kako ministri u Vladi u izbornoj kampanji odlaze u određena mesta preko novog asfalta i stavljaju još noviji, a treba da znamo da u velikom broju opština u Ljuboviji ima mnogo mesta kroz koja prolazi samo glavna saobraćajnica koja je asfaltna, a u mnogim selima ljudi bi bili zadovoljni kada bi bilo redovno i nasipanje puteva, a da ne govorimo o asfaltu i drugim stvarima.
U ovom zakonu ima mnogo suprotnosti. Narodni poslanik Zoran Krasić, a još je neko govorio, rekao je da je to privatni zakon, odnosno predlog privatnog zakona i na argumentovan način dokazao da je to tako. To se vidi iz činjenice da je jedno dobro oporezovano dva puta. Zatim je govorio narodni poslanik Petar Jojić, da se odredbe od člana 20. do 29. već nalaze u Zakonu o lokalnoj samoupravi.
Besmisleno je ponovo regulisati istu oblast u jednom i drugom zakonu, jer izazvaće zabunu kod primene ovog zakona, ne kod poslanika i članova SRS, jer vidite da detaljno i uporno radimo i proučavamo sve zakone, ali kod nekih koji nemaju tolike radne navike, sigurno može da se napravi određeni problem kod primene ovog zakona. Zbog čega bi to bilo važno, videli ste u članu 6. da je pobrojano 16 načina kako se dolazi do izvornog prihoda za lokalnu samoupravu, ali to su uglavnom slučajevi u kojima je veoma teško naplatiti ta sredstva, a Republika je zadržala za sebe one uslove pod kojima se vrlo lako dolazi do ubiranja tih sredstava od poreskih obveznika, odnosno od građana Srbije.
Vidite, porez na nasleđe i poklone, do njega se mnogo lakše dolazi, odnosno mnogo se lakše naplaćuje nego mnogi drugi porezi i takse koje plaćaju građani Srbije. Kako i zbog čega? Iz prostog razloga što ako neko dobije neki poklon ili nešto nasledi, valjda je spreman da plati porez na taj deo, nego ako nešto kupi, izgrađuje ili na bilo koji način se stvore obaveze za njega.
Zatim, u tom članu je predviđeno da je i boravišna taksa jedan od načina kako se prikupljaju izvorni prihodi. Ja mogu da kažem za Ljuboviju da je to prelep grad.
Neki znaju, bili su tamo, ali šta vredi, ko da dođe, ko da boravi, kada su prilazni putevi veoma loši i treba uložiti mnogo u infrastrukturu da bi se mogla naplatiti ta boravišna taksa, a to zapravo treba da bude obaveza Republike, ne mislim samo na ovaj grad koji sam pomenuo, nego i za mnoge druge gradove u Srbiji, da omogući preko budžeta Republike Srbije da se uloži u infrastrukturu i u ono što bi podstaklo razvoj privrednih aktivnosti da bi mogla da se naplati ta boravišna taksa.
Javnosti je poznato da je u poslednjih nekoliko dana najavljen neki dogovor između predstavnika G17 plus i DS i znate šta su pomislili građani, da se oni sada dogovaraju kako i na koji način da se otkupi pšenica, kako da se postigne što je moguće bolja cena, uvažavajući one razloge koje je Mika Vlaović kao uzoran poljoprivredni proizvođač govorio o tome, kako da se postigne što bolja cena malina, drugih poljoprivrednih proizvoda, a oni izgleda vode neke razgovore, rekao bih prazne, kako i na koji način da se bore protiv SRS, odnosno da spreče SRS da pobedi na sledećim izborima.
Neki od mojih kolega poslanika iz SRS vrlo često su tražili i zahtevali da se ovde pojavi ministar Dinkić, da da neka obrazloženja na naše primedbe vezane za ovaj zakon.
Vidim da je sada tu Miloljub Albijanić i nema potrebe da dolazi Mlađan Dinkić, pogotovo što je on rekao: evo ja ga menjam, a i da vam kažem, on na vrlo efikasan i dobar način urušava stranku G17 plus isto kao Mlađan Dinkić, pa je nama sasvim svejedno bilo koji da je tu, on daje dobar doprinos da ta stranka nestane i da SRS na sledećim izborima pobedi ostale i preuzme konačno vlast i odgovornost u državi Srbiji i da pokaže kako treba i kako se može mnogo bolje ova zemlja voditi, a od toga će najviše koristi imati građani Srbije.

Hvala vama, gospodine Periću. Da li još neko želi reč? (Da.)
Mogu da vas zamolim, pošto će biti pauza, minut samo, onda izvolite.
Vama, gospodine Albijaniću neću dati reč da biste se zahvaljivali zato što vas je gospodin Perić pozvao da nestanete, samo vi nastavite, ali mi ćemo zastati bar još sat vremena za pauzu.
Izvolite, gospodine Petronijeviću.

Možda je suvišno, ali je čist račun. Samo u nekoliko rečenica želim nešto da kažem. Ja sam čovek koji voli da kaže sve što misli, ali misli pre nego što kaže.
Znam, čak sam siguran da niste mislili na mene, ali ste reagovali posle mog obrazlaganja amandmana pričom da ima koji misle da je 1,1 veće od 1,7.
Još jednom ponavljam, siguran sam da niste mislili na mene, ali tražim da objasnite, jer biste na taj način doveli moj profesionalni integritet u pitanje, jer i moja struka je računanje. Hvala.

Gospodine Petronijeviću, naravno, nisam mislio na vas. Vaše izlaganje mi je bilo povod da zatražim i od vas lično i od ostalih poslaničkih grupa da predlože, jer ste o tome vi govorili takođe, člana Saveta za vrhovnog revizora da bi se ova institucija uspostavila.
Verovatno niste obratili pažnju, a povodom izlaganja koje je imao gospodin Perić, podsetio sam, ne na ono za šta se on zalagao, već zato što je branio da drugi izlaze i da pričaju, da tvrde suprotno, rekao sam da ljudi imaju pravo da previde, izgovore, imaju imunitet i nije korektno pozivati poslanike na koji način će nešto da brane, a naprosto, dodatno sam izrazio razumevanje da se ljudi zbune i da nema potrebe da se vređaju zbog toga ko je koji smer pohađao.
Naprosto, jeste, ljude često zbuni, kažu 1,17, to je bilo do sada, to je sigurno manje, od 1,7, jer je 17 veće od 7, a ono jedan je inače isto.
Dakle, nije o matematici tako lako razgovarati, jer ovo su komplikovane cifre i svi poslanici detaljno daju tabele, konsultuju stručnjake, jer naravno, poslanici predstavljaju građane i bilo bi neozbiljno tvrditi da poslanici koji zbog toga imaju pravo da govore o svakoj temi i to je parlamentarna demokratija, tvrditi da svako od njih o svakoj temi sve zna. Niko od nas to ne misli, naravno. Zbog toga je bila takva definicija.
Kao što sam vam obećao, pa i svima ostalima, pauza do 18,05 časova, a potom ćemo nastaviti raspravu u pojedinostima.
Hvala na odgovornosti.
(Posle pauze – 18,05)

Svi koji žele da prisustvuju raspravi neka uđu u salu za sednice.
Moja obaveza je da radim svoj posao i da dajem obaveštenja, važno je da svi koji odgovorno rade znaju da ova skupština i sve njene službe rade svoj posao u okviru svoje nadležnosti, tako da nemate razloga da brinete da je neko u debeloj hladovini.
Ako ste slučajno uznemireni obmanom javnosti da se neki poslovi još rade u zgradi bivše skupštine, ne, ne rade se, jer ova skupština ne samo što radi sve poslove, nego u okviru toga radi i sve poslove o kojima nije bila obaveštena na vreme, jer smo se srećom potrudili i dobili obaveštenja, tako da ne postoji razlog da neko sedi ni u kakvoj hladovini, a posebno ne o trošku građana.
Zahvaljujem vam se na spremnosti da radite svoj posao.
Na član 35. amandman je podneo Branislav Stevanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podneo poslanik Hranislav Perić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.