Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je možda nekima naizgled i kolegi Jakšiću ili onima koji su učestvovali u pisanju ovog zakona zamena u redosledu, a vidim da je takvo obrazloženje i Vlade za neprihvatanje amandmana kolege Šarovića, kod definisanja člana 5. Ali, vi tu niste u pravu, zato što ovaj član 5. koji se tiče stava 1. tačke 5) zaista onemogućava sva ona pravna lica koja žele da obnove status slobodne zone, a kojima je u jednom trenutku taj status oduzet, da se sada pojave po ovom članu zakona. To je jedna velika nepravda.
Ako pogledate kroz kakva su sve zakonska rešenje od početka osamdesetih preko devedesetih godina, izmenama i dopunama, pratećih drugih zakona, i o carinskom i o deviznom poslovanju osnivači slobodnih zona morali da prođu, videćete da je nepravedno da ih stavljate u ovaj položaj i da im sada oduzimate tu mogućnost.
Ministar je samo kratko govorio o ovom zakonu i otišao, a sada je obrazložio predsednik Skupštine zbog čega on to mora da uradi. Možda nije on dužan da nam da odgovor na to pitanje, ali to pitanje se postavlja za predsednika i Privredne komore i predsednika Udruženja slobodnih zona na nivou Srbije, oni imaju takođe šta da pitaju i Republičku vladu i ovog ministra, za ove sve poznate tajkune, a odbegle ministre iz bivše Dovske vlade.
Ko je oduzeo pravo da imaju status slobodne zone ovim pojedinim gradovima, koji su nabrojani, za proteklih pet godina? Bivša Vlada Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, je li tako? Kada su registrovane slobodne zone u Srbiji?
Prema podacima koje mi posedujemo, odnosno svako to može da pronađe, ako se zainteresuje, a ja vidim da je interesovanje od strane poslanika vladajućih struktura skoro nikakvo za ovakav zakon koji može da bude od strateškog značaja za razvoj naše privrede, one su registrovane, odnosno postojale su u Beogradu, Novom Sadu, Smederevu, Kovinu, Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Prahovu, Somboru, Lapovu, Vladičinom Hanu, Bačkoj Palanci i Pirotu.
Od toga su samo zadržale status slobodnih zona, kako sada stvari stoje Novi Sad, Zrenjanin i Pirot, da li je tako? Znači, i Subotica, ali je onda to gore za Novi Sad ako on nije.
Što se tiče ovih ostalih gradova uz tadašnje obrazloženje da oni nisu ispunili funkciju, što je tačno u većini slučajeva, da nisu prostor koji je određen za slobodne zone priveli nameni kao zaokruženoj celini u hektarima, obično je to nekoliko desetina hektara, ali postoje slobodne zone i mogu da budu, ako neko u budućnosti bude konkurisao od agilnijih predsednika opština, i od samo nekoliko hektara, onda se postavlja pitanje koje tu krivac, jer SRS je bila najveći protivnik bivšoj Dosovskoj vlasti kao i sada, jedina opozicija ovom režimu i Borisa Tadića i Vojislava Koštunice – ali zašto su izašli, imali su kampanju 5. oktobra, odnosno septembra meseca 2000. godine sa šupljom i praznom pričom, da bi se dočepali vlasti i pljačkali i harali po Srbiji svih ovih godina i pobegli u latinoameričke zemlje sa milionima evra.
Ovo što ja imam ispred sebe to je biznis plan, odnosno mogućnost za poslovanje u slobodnoj zoni Lapovo, (molim vas gospodine Koprivica da mi dodate, tu je na klupi, tu je mapa jedna, hvala vam) dakle, da bi sve, kako vi volite da kažete, bilo transparentno, iako ja ne podnosim tu reč, ali da građani vide, ovo je samo nešto što postoji na papiru, to je trasa autoputa Beograd-Niš, kod Lapova, 49 hektara (to je ovo ovde) slobodna zona opštine Lapovo, koja samo postoji na papiru, u generalnom urbanističkom planu grada, u kojem je do pre dve godine harala DS.
DS svuda ima svog vodećeg lopova. Na nivou Republike Srbije to je Boris lopov, Boris Tadić. U Lapovu to je bio izvesni Borislav, što mu tepaju Borica Jelenković. Taj Borica Jelenković u jednoj maloj opštini po broju stanovnika, ali sa izuzetnim geografskim i ekonomskim, privrednim, strateškim položajem, kao što je Lapovo, to su radili ljudi urbanisti, jer on nije sposoban, on je samo sebi postavio na sred njive jedan bilbord koji iznajmljuje. Njiva je njegova, a koliko znam ili u zakupu uzima čovek hiljadu, dve hiljade evra mesečno, šta je njega bilo briga da Lapovo dobije status slobodne zone, da se tamo nešto radi i da se neko zapošljava.
Ne, kao svi lopovi iz DS i oni u Kragujevcu i u Beogradu i u Lapovu krali, razvlačili na sve strane.
Ovaj gospodin, Željko Ilić, koji je direktor preduzeća slobodne zone Lapovo, koja treba da povrati taj svoj status, odnosno da po članu 5. eventualno konkuriše, jer je zaista velika grehota i šteta da na autoputu, međunarodnom strateškom pravcu, Lapovo nema mogućnost da proizvodi robu, da je dorađuje, da radi poslove skladištenja repromaterijala, da se u slobodnoj zoni vrše bankarski i drugi finansijski poslovi, osiguranja, reosiguranja, sve ono što može da se radi u slobodnoj zoni, samo zbog toga što je vlast lopovska i što svaki naizgled sitni lopov, ali u stvari to su lopuže u pravom smislu reči, koristi vlast da obogati sebe i članove svoje političke organizacije.
Naravno, ove dve OMV pumpe nisu na teritoriji slobodne zone Lapovo, ali kada je Opština dala saglasnost za njihovu izgradnju sa jedne i druge strane autoputa, tada je bilo reči da će na tih 49 hektara zemljišta u Lapovu između autoputa i železničke pruge, što ste videli u ovom detaljnom urbanističkom, odnosno regulacionom planu opštine Lapovo, da se zaista krene sa upošljavanjem ljudi.
Onda su se pojavili pojedinci, raznorazni privredni subjekti iz zemlje, iz inostranstva, zainteresovani da koriste prostor u slobodnoj zoni. Jedan od takvih je preduzeće AD "Voćar" iz Beograda, koje je taj dopis uputilo Preduzeću slobodna zona Lapovo, odnosno SO, jer je sada status Preduzeća slobodna zona Lapovo neizvesna do usvajanja ovog zakona, do davanja saglasnosti Vlade po ovoj proceduri.
Kažu da Akcionarsko društvo "Voćar" Beograd na području opštine poseduje oko dve i po hiljada metara kvadratnog pokrivenog poslovnog prostora na zemljištu površine blizu dva hektara, što je obuhvaćeno izgrađenim planom detaljne regulacije slobodne zone Lapovo, koju sam vam upravo pokazala.
Oni kažu da su zainteresovani za povratak statusa slobodne zone u okviru budućeg tehnološkog parka. To je ono o čemu sam vam govorila kod prvog amandmana gospođe Gordane Pop-Lazić. Takvih tehnoloških parkova u Mađarskoj po mojoj evidenciji sada ima oko 155, možda 160 i to je razvojna šansa za budućnost svakog kraja u Srbiji, odnosno za svaku opštinu.
Zašto do sada nije poslovala slobodna zona? Ovaj čovek, mladi entuzijasta pokušao je nešto da napravi i da sa jednom fantastičnom brošurom izađe u svet. Sprečavan je od tajkuna iz DS, od lopova i od bande koji ništa živo nisu dali da funkcioniše, a da oni nemaju proviziju od toga. I dan-danas je pod velom tajne kako je dobijen posao za izgradnju OMV pumpi. Ne da je to oaza Dosovske prevare, nego je to zaista pljačka od strane nekoliko ljudi koji su navodno sve to pokrili kroz dokumentaciju koju su izradili, ali ogroman novac je završio u njihovim džepovima.
To što se Lapovo nalazi u centralnom delu Srbije i zaista na polovini puta između Istanbula i Minhena, to što je železnica Srbije u takvoj situaciji, a da vam malo bolje objasnim, da imate predstavu o tome, od ove međunarodne železničke stanice, pa do autoputa, do te trase, tu se proteže tih 49 hektara, to nikoga ne zanima. Da li je opština nešto uradila u smislu ponude za povoljnost i pogodnost kod infrastrukture i kod privlačenja stranih investitora? Nije.
Mi kao stranka nikada nismo bili protiv onih koji žele da ulažu u našu zemlju. Profit i po osnivačkom od 49%, upravo i kaže amandman gospodina Šarovića, domaća i strana lica koja za to dobiju dozvolu, ali nije problem kao što su neki ekonomisti analizirajući poslovanje slobodnih zona, odnosno njihovo nefunkcionisanje i učešće od samo 1% u spoljnotrgovinskoj razmeni definisali tako što su rekli da je to limitirajući faktor, što smo mi predložili amandmanom i u ovom zakonu da 49% bude stranog kapitala, mislim da je problem u tome što ova država nema primenjiv, i zaista dobro urađen, zakon o direktnim stranim investicijama.
Mnoge zemlje u Aziji, mnoge zemlje u Evropi, bivše socijalističke zemlje koje su preradile ili tek usvojile zakon o slobodnim zonama i koje su učinile sve da privuku kroz raznorazne investicione fondove strani kapital, mogli su za kratko vreme da vide da to funkcioniše. U Srbiji već toliko godina i decenija uz činjenicu da je kroz liberalizaciju i deviznog i spoljnotrgovinskog poslovanja došlo do nekih otežavajućih okolnosti za te potencijalne strane investitore, jer znate da su u okviru slobodne zone oni uz postojanje obaveznog carinskog punkta imali i mogućnost postojanja svog deviznog računa itd. O tome ću kasnije da govorim. Ovo su ključne stvari.
Dakle, ovo ovde bi svako normalan, svaka vlast koja želi dobro svojim građanima primenila, učinila bi nešto. Ko je oduzeo dozvolu Lapovu za status slobodne zone? Bivša Vlada DS. Ko je tamo vladao i harao tom opštinom? DS! Problem leži u tome i kod pitanja Novog Sada i bivšeg gradonačelnika. Kasnije ću da vam predočim ovo kretanje funkcionisanja slobodne zone Novi Sad, nekadašnje, jer ona je preregistrovana, mislim u junu mesecu ove godine ili prošle, pogledaću, to i Vi gospodine znate, i sada ima status carinske zone.
U svakom slučaju, interes gradonačelnika Novog Sada, gospođe Gojković, i svih građana Novog Sada i cele Vojvodine jeste da Novi Sad povrati taj status, da može da upošljava i da se tamo organizuje proizvodnja.
Na ovih 49 hektara dolaskom stranih investitora, otvaranjem pogona i uz veoma kvalitetne projekte koje su mnogi spremni da ponude, kao što je investitor iz Floride, koji je poslao pismo, moglo bi da se uradi za tu opštinu i za sve gradove koji žele taj status.
Ja se izvinjavam, gospodine Markoviću, javiću se kasnije.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? Izvolite, gospodine Jakšiću.

Vrlo kratko, samo nekoliko činjenica, pre svega za javnost, a vezano je za sve ono o čemu govorimo. Dakle, rečeno je malopre, neko od kolega je pomenuo da ovaj zakon može da bude strateška stvar. Ja bih malo pojačao taj nivo i rekao bih da ovaj zakon treba i mora da bude strateška stvar, da mora da bude tako napravljen da zaista omogući na jedan pravi način, na pravom mestu i na zadovoljstvo i celokupne naše ekonomije koja tu treba da vidi svoje mesto, barem u onom periodu dok ne budemo članovi EU, a i tada da imamo mogućnost da ta područja koristimo na odgovarajući način. Ali o tom potom.
Ako se slažemo a mislim da se slažemo, ovaj zakon može i treba da bude pokretač i jednog specifičnog razvoja, za šta imamo i te kako uslove. I tu se svi sa jednim stavom pojavljujemo koliko vidim.
Kada je u pitanju oduzimanje saglasnosti o funkcionisanju slobodnih zona, što se desilo početkom ove godine, jedan veći broj zona, kao što je i ovde pomenut, izgubio je saglasnost i njihov rad je prestao. Ima više razloga za to. Ja bih jednu stvar hteo ovde da iznesem, mislim da to treba da znamo, pre svega poslanici.
Znajući tu činjenicu o kontroli rada slobodnih zona, koja ide jedanput godišnje, kada je ta činjenica prvi put bila prezentovana meni kao narodnom poslaniku, jer sam bio zainteresovan za sve to, kao narodni poslanik G17 plus zvanično sam tražio od Ministarstva finansija da se još jednom preispitaju uslovi, odnosno ti negativni uslovi koji su određivali odluku Ministarstva finansija o prestanku rada ovih zona. Moram da kažem da je bio zaista korektan ministar finansija i Ministarstvo finansija je bilo vrlo uviđavno i za još nekoliko meseci je odloženo zatvaranje, odnosno prestanak rada slobodnih zona i ponovo je izvršena revizija i kontrola rada.
Nažalost, pored dobre volje ministra finansija, nije moglo da se izbegne da ono što u starom Zakonu stoji kao uslov ovog puta bude primenjeno u smislu prestanka rada ovih zona.
Ono što bi trebalo da znamo jeste to da su slobodne zone svuda u svetu, pa i kod nas, u bilo kojoj verziji zakona, mesta na teritoriji jedne države, mesta u okviru ekonomije i finansija jedne države, gde postoje specijalne i posebne pogodnosti i povoljnosti za rad, vrlo specijalne, vrlo povoljne i zato se slobodne zone pojavljuju kao mesta gde su investitori zainteresovani da ulažu svoje pare i da krenu sa proizvodnjom.
Svi dobro znamo da gde god država daje specijalne povoljnosti i pogodnosti tu je potrebno, ako ćemo da budemo odgovorni i ozbiljni, da država ima jednu specijalnu i vrlo strogu kontrolu rada.
Inače ćemo imati situaciju da se zloupotrebljavaju pogodnosti koje daje država, ne u korist građana i naroda nego u neke lične koristi. Znamo svi to i slažemo se sa tim.
Dakle, rigoroznost kontrole rada u zonama mora da bude jednaka sa stepenom povoljnosti i pogodnosti koju obavezno moraju da imaju investitori, da bi im se isplatilo da investiraju i ulažu u ta područja.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Vojislav Milajić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatile amandman.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ako povodom amandmana SRS, kojim se promoviše jedan drugi koncept viđenja ovog pitanja i daje potpuno nov Predlog zakona, treba da se to na neki način osporava posredno jadikovkama na postojeće stanje od strane onih koji su na vlasti, onda to prihvatam kao stil, ali to nije toliko produktivno.
Pre nego što krenem konkretno sa ovim amandmanom moram da vas upozorim da postojeći Zakon o slobodnim zonama i nije tako loš propis. Verovatno tu treba promeniti pet članova, možda je ovo visoki procenat koji se traži da se u zoni proizvodi robe za izvoz. Ali moram da vas podsetim da mnoge odredbe ovog zakona nisu mogle da važe za vreme sankcija, tako da je bila neka tolerancija, jer taj koncept slobodnih zona je kod nas počeo ipak da se razvija u jednom periodu za koji može da se kaže, sa ekonomskog stanovišta, da je u nevreme, u vreme sankcija, blokada i svih problema koje je ova država imala za proteklih 16 godina.
Zato se moja diskusija povodom postojećeg Zakona o slobodnim zonama svodi na to da je potrebno promeniti pet - šest članova. Međutim, razlika u konceptu stvarno čini besmislenim uporednu analizu šta smo naveli u amandmanu za član 6. i onoga što stoji u članu 6. Jer ako bi sada analizirao taj član 6. Predloga zakona Vlade, onda bih morao da se vratim na član 4. i na član 2.
U članu 2. se kaže da je saglasnost Vlade akt kojim Vlada određuje područje zone. Vlada je devalvirana da odredi katastarske opštine, parcele u okviru katastarskih opština, a onda ako se pogleda član 5. kakvi se uslovi tu postavljaju, potpuno besmisleni i nepotrebni uslovi, jer kada ta grupacija krene da sređuje onda znate da od toga ne ostaje ni trag.
Taj zahtev kojim se traži saglasnost da se odredi područje treba da sadrži, pa slušajte kako liberalizacije izgleda: naziv, sedište i PIB osnivača zone, naziv, sedište i PIB privrednog društva za upravljanje zonom, podatke o osnovanom kapitalu privrednog društva za upravljanja zonom, naziv zone i područje zone za definisanje granica, podatke o restrukturiranju.
Ako se na području zone nalazi privredni subjekat koji je u postupku restrukturiranja, a ovde postupak da se odredi područje i sve se odnosi na privredni subjekat.
Totalno besmislen zakon i naravno ne pada mi na pamet da trošim dragoceno vreme analizirajući nešto što je samo pro forma ubačeno ovde, da teče ova rasprava.
Vratio bih se na naš koncept. SRS smatra da članom 6. treba da se propiše da u zoni nije dozvoljeno obavljanje delatnosti kojima se ugrožava životna sredina, zdravlje ljudi, materijalna dobra i bezbednost zemlje. S obzirom na početak današnje rasprave mislim da nije dovoljno objašnjen naš amandman na član 2. pa bih iskoristio da to pročitam, pošto je taj član u našoj verziji dosta detaljan i najbolje pokazuje koncepcijsko neslaganje sa Vladom i jedno drugo viđenje zone.
"Zona obuhvata deo teritorije Republike Srbije koji je kao takav ograđen, označen i u kome se obavljaju delatnosti utvrđene ovim zakonom.
Područje zone je posebno ograđeno, vidljivo obeleženo, označeno da je slobodna zona na ulazima i izlazima iz zone, kao i sa rečne strane. Zona može imati više delova koji čine jednu funkcionalnu celinu.
Zona mora biti tako uređena da se promet robe i lica u zoni i iz zone može odvijati samo preko određenih izlaza ili ulaza. Ograda, ulazi i izlazi moraju biti odgovarajuće uređeni, osigurani i noću osvetljeni.
Privredno društvo za upravljanje zonom dužno je da u zoni obezbedi prostorije za rad carinske službe. Vlada Republike Srbije propisuje standarde i normative koji se odnose na ogradu, označavanje, obeležavanje, ulaze, izlaze, uređenje i prostorije u kojima će raditi carinska služba u zoni".
Jedan mnogo ozbiljniji koncept, gde se ide sa jasnim pokazateljima da zona treba da bude ozbiljna institucija.
Pošto zalazimo u nešto što bi moglo da se tumači kao ekonomska opravdanost za osnivanje zone, a sa pozicija prošlosti onoga što je nasleđeno, opet moram da vas podsetim da je veliki broj zona kod nas bio u stvari izraz političkih težnji lokalnih moćnika. Daću vam jedan primer u Nišu.
U Nišu se godinama pričalo o nekoj slobodnoj zoni isto kao u Lapovu, određivale stotine hektara gde će krenuti velika izgradnja, investicioni ciklus, od 1993. do 1997. godine i ko god je hteo da prevari građane u Nišu samo je rekao slobodna zona, pa je čak postojalo i preduzeće slobodna zona u izgradnji i od toga ništa. Zašto?
Zato što su ekonomske analize i elaborati opravdanosti osnivanja na određenoj teritoriji slobodne zone bili politički naštimovani bez kvalitetne pripreme, bez istinitih i realnih podataka.
Kada je to tako sve pogrešno, onda su i buduće procene pogrešne, tako da su neki pravili zone, pa računaju da će dovesti ovoga, dovešće onoga, on će da uloži ovoliko, ovaj će da uloži ovoliko. Kada je to izostalo, onda je ostala zona u vidu preduzeća za upravljanje zonom, korisnik jedan ili nijedan. Onaj ko se javlja kao korisnik, naravno, ukoliko je mali broj korisnika u zoni, onda su troškovi održavanja jedne zone, oni fiksni troškovi, troškovi preduzeća za upravljanje zonom, troškovi carinske službe daleko veći i nema ekonomskog interesa da neko radi. To je centralno pitanje.
Naš koncept je daleko prihvatljiviji, jer uvažava te ekonomske interese, ne dozvoljava da se država toliko meša u osnivanje zona itd, pa i poslovanje zona. Vrlo precizno govorimo o transferu sredstava, o investiranju dobiti, o bankarskim, finansijskim i drugim poslovima koji se obavljaju u zoni, o jednom normalnom režimu prometa robe iz zone i u zonu, i obavezama koje postoje ukoliko roba iz zone ide na domaće tržište, gde se onda ne bi desio "Neckermann" i "Quelle".
Međutim, ako ostane ova carina sa ovim ministrom finansija, onda svaka slobodna zona može da bude "Neckermann" i "Quelle". To je činjenica. Tu onda nema neke velike pravno-teorijske rasprave, jer sve pravno-teorijske rasprave padaju u vodu kada dođu na teren stvarnosti i primene propisa. Mi imamo taj problem što se propisi selektivno primenjuju i svako se tu malo omrsi, a vidimo da neki baš imaju dobru sklonost da se omrse, da maznu, pa i da "zapale" u inostranstvo, kao što demokratski blok, sa punim demokratskim kapacitetom to manifestuje.
Naravno, građani Srbije moraju da znaju da ovo što radi demokratski blok nema veze sa demokratijom, da ovako kako radi demokratski blok, ne verujem da postoji u nekoj zemlji EU.
Onda možete lako da zaključite da sa ovakvim demokratskim kapacitetom i demokratskim lopovlukom nikog živog ne mogu da odvedu u
neke integracije, da li su one na Severu, Jugu, Zapadu, Istoku, nije bitno. Sa ovima niko neće da posluje. Evo, krenula je neka firma iz Izraela da nešto radi u Beogradu, pa udarili na Bogdanovića, a on traži 5%. To je mnogo čak i za Izrael. Onda naprave procenu ko je na vlasti, koji su sve poslovi urađeni i dođu do zaključka da preko 300 miliona evra uzmu. To je njihova procena, nije moja procena. Imam sve papire, da znate.
Moj "laufer" radi, obaveštava me. Ne čitam novine, a znam sve šta se dešava, kad se ko smeje, zašto se smeje, koliko mu je kiselo dok se smeje, sve to dobro sagledavam i znam kojim putem i gde sve ovo ide i gde će da se završi.
Ovo što predlaže ova vlada, kada je u pitanju Zakon o slobodnim zonama, jeste nešto loše. Primena svih odredbi ovog zakona zavisiće od ministra finansija.
Samo da vas podsetim na njegovu sklonost, da sve što je predložio ovde vezuje za svoju malenkost. Onda mene uopšte ne čudi što je mali broj čestitih ljudi napustio tu stranku, jer ne želi da ima veze sa gospodinom Dinkićem i sa ovim stvarima.
Možete da zamislite kada je čak i "prepošteni" Labus napustio G17 plus! Ne znam šta je sa nogom, sa "Eriksonom", da li ga je udario šećer, ali on je morao da napusti G17 plus, jer su videli kakav je to uvezani sistem.
Naravno, kad kažem G17 plus, uopšte ne mislim ni na jednog poslanika te poslaničke grupe u Narodnoj skupštini. Zašto? Nemaju oni uticaj na to što se dešava u vrhu te stranke, pa čak ne bih rekao ni stranke, nego pojedinaca koji zloupotrebljavaju stranku. Možda je to i preciznije.
Znam da i naše kolege poslanici iz G17 plus na poslaničkim grupama izražavaju čuđenje i nezadovoljstvo, i njima nije jasno šta se dešava i kakva je ekonomska politika, pa javno postave pitanje, pa posle dobijaju packe – kako te nije sramota da postaviš pitanje, ne možeš da objasniš ekonomsku politiku G17 plus.
Ali, to je njihovo interno, neka oni raščišćavaju na svojim organima. Samo konstatujem da su neki na vreme pobegli jer su videli tamo da vozač koji vozi nije položio vozački ispit i može da strmekne sa puta i da sve ode u propast.
Kao što se primećuje, kapaciteti demokratskog bloka su vrlo šuplji, probušeni. Malo, malo, pa iscuri 27 miliona, 3,5 miliona, Hamović, Lazarević, Đilas, itd. To pričam građanima Srbije, da znaju kada se pojavi demokratski kapacitet sa rupama, odoše vaše pare. Evo, kod "Necckermann" videli ste – 60-70 miliona evra su zaradili ljudi koji su prevarili ovde potrošače. Pošta, koju drži G17 plus, je našla interes da naplati poštarinu, pa onda na nerezidentne račune, pa onda transferisanje u evre, i ćao, prema bratskim bivšim republikama. I tražite od nas podršku? Pa, nemate podršku sa naše strane.
Znači, građani Srbije, SRS ovima ne daje podršku, jer oni to rade. Ko je to utvrdio? Oni, u njihovom izveštaju, njihovog državnog organa. Kada bi smeo radikal ovo da napiše? On ne može da bude u Vladi, ne može čak da bude zaposlen u ovoj vladi. To su oni napisali o sebi.
Evo, ja ih podržavam, ima neka stvar gde ih podržavam. Lepo su izračunali, ali očigledno su se poremetili interesi i Labusa je naprasno zabolela noga, zbog, navodno, Mladića i zaustavljanja pregovora sa EU, a u stvari, kada je video izveštaj koliko mažnjava "mlađani", morao je čovek da pobegne. Za Markovića nisam siguran da je to bio glavni razlog.
Pozivam pre svega poslanike G17 plus, koji se nešto batrgaju oko ovog propisa, misle da nešto znaju, slažem se, imate takav utisak, predlažem da pokupe sve amandmane SRS na ovaj predlog zakona i da stave to kao jedan zajednički tekst. Videće potpuno nov zakon koji je nekoliko puta kvalitetniji, bolji i jasniji nego Predlog zakona koji je Vlada predložila.
Samo da vas podsetim, nešto smo slično uradili pre dve i po godine. Bio je Zakon o sprečavanju sukoba interesa, pa smo podneli amandmane na svaki član i poslanici G17 plus, neću da govorim ime, imali su prilike da slože sve amandmane i da uporede sa Predlogom Vlade i rekli su – ovo što su radikali predložili je daleko bolje, daleko kvalitetnije. Identična je situacija i kada je u pitanju zakon o slobodnim zonama.
Smatram da ovo što je navedeno u vašem Predlogu zakona, članu 6, pogotovo u članu 5, to uopšte ne može da stoji u zakonu. Neću sada da otvaram temu neustavnosti pojedinih tačaka iz člana 5. One su u direktnoj suprotnosti sa odredbama Ustava RS.
Kada bi se vratio na osporavanje ustavnosti, onda bi na neki način dao legitimitet vašem Predlogu, a to za živu glavu ne želim da uradim, nego baš želim da napravim jasnu razliku, da sve, pa čak i one koji prate ovaj prenos, stavim pred svršen čin – dža ili bu, ili ćete ovo što Mlađan Dinkić, onakav kakav je, predlaže, kako radi. Vidite, čim smo počeli o "Neckermann", odmah je došao, bio je dve sekunde, otišao je. Navodno, Marković mu je naredio da ide u Irsku, državni posao.
Najveći državni interes, gospodine Markoviću, jeste da ovi članovi Vlade RS za živu glavu ne idu u inostranstvo da nas predstavljaju. Nema većeg državnog interesa. Možete da zamislite koja je uvreda za narod i građane Republike Srbije kada ih Dinkić zastupa u inostranstvu! Ne postoji veća uvreda.

Da li još neka poslanička grupa želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku današnjeg zasedanja potrošismo jedan određeni deo vremena na debatu, da li je potrebno da bude ministar prisutan kad se govori o ovom zakonu ili ne. Ja samo da obećam, odnosno da obavestim javnost i narodne poslanike da će srpski radikali, kada budu ministri, dolaziti sa zadovoljstvom u ovaj parlament, predstavljati zakone i objašnjavati građanima, kao i poslanicima koji žele da uzmu aktivno učešće da bi ti zakoni bili primenljivi i da bi koristili građanima Srbije.
Moram da kažem i mojim kolegama poslanicima iz SRS da se ne sekiraju mnogo zbog toga što ministar finansija Mlađan Dinkić nije prisutan ovde, jer kad je tu Miloljub Albijanić, koga inače građani Srbije iz milja zovu Mićko Švajcarac, onda potpuno na isti način oni završavaju to sa svojom strankom. Zbog čega ga zovu Švajcarac? Pa zbog toga što on kad se pojavi, da li za ovom govornicom, da li u nekoj od televizija, kad govori građani steknu utisak da je on parlamentarac u Švajcarskoj. Naime, Srbija je lepša zemlja od Švajcarske i ljudi su u njoj dobri, samo što su oni "žuti" pokupili sve što se imalo pokupiti pa se mnogo teže živi nego u Švajcarskoj. Inače, zadovoljstvo je nama koji vodimo ovu državu da u njoj živimo.
Da malo kažem vezano i za moj amandman, koji sam podneo u ime poslaničke grupe SRS, na član 7. ovog zakona, a smatramo da je Predlog ovog zakona u odnosu na zakon koji reguliše slobodne zone veoma važan i bitan propis koji treba da postoji. Zanimljivo je i šta je rekao narodni poslanik Jakšić. Kaže: "Ponekad su neki koristili beneficije, on zloupotrebe onih koji treba da kontrolišu poslovanje slobodnih zona naziva beneficijama, što je nama srpskim radikalima apsolutno neprihvatljivo".
Član 7. kaže: "Ministarstvo nadležno za poslove finansija ocenjuje ekonomsku opravdanost podnetog zahteva iz člana 4. stav 2. ovog zakona i svoje mišljenje dostavlja Vladi". Mi smo svojim konceptom predvideli da član 4. glasi sasvim drugačije. A i ovde bi se Ministarstvo uplitalo u otvaranje slobodnih zona kao kad privredni subjekti žele da započnu sa nekom delatnošću, pa sad bi neko ministarstvo, u ovom slučaju Ministarstvo finansija, trebalo da da svoju ocenu da li postoji opravdanost ili ne, za obavljanje te delatnosti.
Drugi stav člana 7. glasi: "Određivanje područja zone je ekonomski opravdano ako se na osnovu priloženog elaborata i drugih priloženih dokaza može oceniti da će se postići pozitivni efekti u pogledu privlačenja stranog kapitala". To je teško oceniti da li će se postići, a zapravo ne treba nego treba dozvoliti, propisati ovim zakonom na koji način se otvaraju slobodne zone i dozvoliti mogućnost da one posluju, pa će se pokazati tokom poslovanja da li oni imaju opravdanja ili ne.
Činjenica da su se za poslednjih 30 godina u svetu slobodne zone povećale oko 100 puta ukazuje na to, i nama srpskim radikalima dovoljan je signal, da o ovoj problematici ili zaživljavanju privredne aktivnosti u Srbiji treba posvetiti ozbiljnu i dužnu pažnju i zbog toga smo mi na Predlog ovog zakona podneli 44 amandmana, da bismo ovu materiju regulisali u jedan zakon koji bi zaista građanima Srbije značio mnogo.
U dosadašnjim slobodnim zonama predmet njihovog poslovanja uglavnom je trgovina, a mi sada želimo da visoke tehnologije, noviji privredni subjekti, odnosno nova dostignuća zažive preko slobodnih zona da bi se zaposlio što je moguće veći broj građana Srbije, koji vape za radnim mestom. U poslednje vreme nema nikakvih šansi, niti je ova vlada, čini mi se, spremna da taj deo priče stavi na svoj dnevni red, a i kako bi to mogla kad pojedini ministri u ovoj vladi uglavnom razgovaraju sa predsednicima drugih stranaka kako i na koji način da se bore protiv velike popularnosti SRS, odnosno njenog utemeljenja kod građana Srbije.
Prošli put sam istakao, očekivali su građani Srbije da ministar finansija sa predsednikom DS razgovara o ovim privrednim delatnostima, odnosno razgovara o otkupnoj ceni višnje, maline, o žetvi, a oni se dogovaraju kako i na koji način da spreče građane Srbije i SRS da na sledećim izborima pobedi. To će biti malo teže i za one koji imaju ambicije da to rade, umesto da rade onaj deo posla za koji su ih građani Srbije neposredno preko narodnih poslanika izabrali u Vladi.
Amandmanom na član 1. koji je podneo narodni poslanik gospođa Gordana Pop-Lazić je na jedan određen način rečeno kako i na koji način SRS vidi koncept ovog zakona, pa i ovaj moj amandman na član 7. ovog zakona je samo logičan sled, kao što će biti i ostali amandmani koje su podneli narodni poslanici SRS. Mislim da bi ozbiljno trebalo razmisliti o ovim amandmanima, prihvatiti ih kako bi ovaj zakon bio primenljiv i imao uticaja u poslovanju u Republici Srbiji. Hvala.

Hvala vam gospodine Periću. Još neko o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Miljko Četrović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici i građani ako gledate ovaj prenos, da li je slučajno ili je to moralo tako da bude danas da se, kada se raspravlja o Predlogu zakona o slobodnim zonama, pomene nadimak Trizon.
Vrlo interesantno, taj Trizon sa 27 miliona evra je na neki način dokaz jednog stanja u Srbiji, da to više nije ni afera ni čudo za prvu stranu novina, ni za udarne vesti i ovih televizija koje pokrivaju celu teritoriju države Srbije, a da ne govorim lokalnih televizija. Ali, to je jedna surova realnost koju građani osećaju na svojoj koži; preteškim životom, većina je u nemogućnosti da iole normalno živi i da preživi, da izmiri one najnužnije potrebe kada je u pitanju plaćanje struje, komunalija, a da ne govorim da se prehrani iole dostojno i da dostojno bude obučen kao pojedinac i kao porodica.
Zato imamo na drugoj strani Trizone, biznismene, novobogataše, Tadiće, Đilase, pa i Babiće i Iliće itd. Svi su na svoj način podelili Srbiju, podelili su kroz Vladu, svoje feude su zauzeli.
Tako se stvari odigravaju i u većini lokalnih samouprava. Nema nikakve kontrole, nema poštovanja zakona u državi Srbiji, ne funkcioniše nam država, odnosno nema vladavine zakona.
Mi danas raspravljamo o Predlogu zakona o slobodnim zonama. Bilo je ovde dosta govora zašto ministra nema, on je na trenutak došao, ostavio onu plavu fasciklu, pa je nestala i fascikla i on. Verovatno traži tog Trizona koji je nestao iz WC.
Bilo je i ranije velikih priča o ovim slobodnim zonama i uvek se nagoveštavalo neko privredno čudo i neka korist i za narod i za državu.
Nažalost, nisu te slobodne zone zaživele, a odgovornost zašto nisu zaživele je što nam država ne funkcioniše, što nam te zone nisu pravljene u skladu sa važećim zakonskim propisima. Pa i mi smo danas čuli ovde da je, navodno, dobrom voljom ministar Dinkić odlagao zatvaranje nekih zona, pa kada one nisu mogle da nastave sa radom, eto, on je odlučio da te zone prestanu sa radom.
Ne govori se prava istina da mnoge zone nisu ni zaživele da rade po pozitivnim zakonskim propisima. Naprotiv, iako su nešto radile, radile su kršeći i Zakon o slobodnim zonama i sve druge pozitivne zakonske propise.
Ali to je opet odgovornost Vlade Republike Srbije i aktuelnog Ministarstva finansija, jer je Ministarstvo finansije i Predlogom ovog zakona uzelo sebi pravo da vrši kontrolu rada, od davanja saglasnosti za otvaranja slobodne zone, za određivanje svih tih uslova, navodno da su uključene lokalne samouprave, da odlučuje i prati i kontroliše rad slobodnih zona, a u poslednjim članovima ovog predloga zakona predloženo je formiranje uprave za slobodne zone.
Malo je formirano Agencija, Uprava, nevladinih i drugih tela, od strane ove vlade Vojislav Koštunice, a vidimo kakav je haos u državi.
Nažalost, ni ta nevladina tela, te agencije, pa i uprave ništa konkretno nisu razrešile, niti popravile stanje u Srbiji.
Podneo sam amandman u ime poslaničke grupe SRS na član 8. kao sled po hronologiji amandmana koji je podnela poslanička grupa SRS na svih 39 članova Predloga ovog zakona i ta izmena i dopuna člana 8. treba da glasi: "Pod osnivanjem zone podrazumeva se postupak donošenje akta o osnivanju zone, osnivanje društva i pribavljanje saglasnosti Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) da se na određenom delu teritorije Republike Srbije može osnovati zona".
U obrazloženju Vlade, kao i za sve druge amandmane poslaničke grupe SRS, pošto nijedan, od 39 amandmana, nije prihvatila stoji: "Amandman se ne prihvata s obzirom da je pojam osnivanja zone definisan članom 2. stav 1. tačka 6) Predloga zakona i istim podrazumeva da je osnivanje zone donošenje odluke nadležnog organa lokalne samouprave, privrednog društva, odnosno preduzetnika, ili zaključenje ugovora o osnivanju zone između organa lokalne samouprave, privrednog društva, odnosno preduzetnika".
Kada sam pogledao član 2. tamo jasno stoji u Predlogu zakona pod tačkom 6) – "osnivanje zona je donošenje odluke nadležnog organa lokalne samouprave, privrednog društva, odnosno preduzetnika, ili zaključenje ugovora o osnivanju zona između organa lokalne samouprave, privrednog društva, odnosno preduzetnika"; a član 2. faktički objašnjava pojedine izraze upotrebljene u ovom zakonu kojima je sledeće značenje, i sada kada sam pogledao ostale članove i član 8. nema nijedan član koji reguliše osnivanje zone. Zašto onda u članu 2. ima taj pojam i objašnjenje tog pojma – osnivanje zona?
Jasno je da se amandmani poslaničke grupe SRS amandmanom sklope u jedan kompletan tekst ovog zakona, da tek onda ovaj zakon može da ima svoju primenu i da ostvari funkciju, da se slobodne zone i osnivaju i funkcionišu u skladu sa zakonom i svim drugim pozitivnim propisima.
Pošto ovde nema ministra finansija, a želeo sam dva pitanja da mu postavim kao narodni poslanik, Ministarstvo finansija da mi odgovori – koliko sada ima slobodnih zona i koje su to zone, koji su vlasnici tih slobodnih zona i ko vrši kontrolu njihovog rada?
Drugo pitanje koje želim da postavim ministru finansija, odnosno Ministarstvu, ovo je na zahtev mnogih građana koji gledajući na mnogim televizijama, kako lokalnim tako i ovim koje pokrivaju celu teritoriju Republike Srbije, šta se događa širom Srbije, organizuju se već mesecima tzv. nagradne igre gde gledaoci treba da pogode neku reč od nekoliko slova pozivajući neki broj koji je ispisan na ekranu.
A s obzirom na to da je to u suštini, kako građani navode "ogromna prevara" poslednjih meseci građana Srbije sa tim tzv. nagradnim igrama, pozivajući odgovarajući broj, taj broj ili poziv košta 25, 30 ili 40 dinara, pa postavljam sledeće pitanje – pošto Ministarstvo finansija kontroliše, pored svega kad je u pitanju novac u Srbiji, i igre na sreću, kocku i lutriju i sve druge igre na sreću, a i ovo se podrazumeva kao neka igra na sreću, da li je Ministarstvo davalo dozvole za ovakve igre na sreću na skoro svim televizijama u Srbiji, ko su vlasnici tih famoznih telefonskih brojeva koji se pojavljuju na televizijskim ekranima, da li Ministarstvo finansija kontroliše te igre na sreću, koliko se tu novca ostvari pozivanjem od strane gledalaca i koliko je naplaćeno poreza za državu?
To je na zahtev mnogih građana, jer zloupotrebljava se izuzetno teška situacija koja je u Srbiji, a pogotovo se zloupotrebljavaju deca koja ostanu sama bez roditelja i koja okreću brojeve tih telefona, a kada roditelji dobiju telefonske račune posle mesec dana, vide da je telefonski račun 10, 20 ili 30.000 dinara. Naravno, sve te igre su takve, "ogromna prevara" građana Srbije. Ja ne osuđujem građane, ali Ministarstvo Srbije treba da odgovori šta se događa. Ubeđen sam za mesec ili dva ova vlada i Ministarstvo finansija na čelu sa Dinkićem neće vladati Srbijom. Hvala.