Dame i gospodo narodni poslanici, evo kada se pogledaju ove kaznene odredbe koje se tiču člana 32, čini mi se, zakona, vidi se doslednost od 5. oktobra naovamo. Tada ste bili u tom DOS-u; valjda zato što ste hteli nešto da pokažete i da dokažete, od onog čuvenog Dinkićevog upada u Narodnu banku, pa sve do dana današnjeg postoji određeni kontinuitet kada je u pitanju finansijsko tržište, kada su u pitanju banke itd. Upada se u banku, proglašava se samozvanim guvernerom, kasnije to nekom odlukom Skupštine bude potvrđeno i kreće se u realizaciju plana.
Godinu dana je kao neki grejs-period, kako vi to volite da kažete u bankarstvu, ništa se bitno ne dešava, dolazi trenutak zamene zapadnoevropskih valuta u evro i kreće Mlađan Dinkić da zatvara domaće banke. Kako to izgleda i šta biva sa tim poslovnim prostorom, znamo. Dato je budzašto, osniva se čak i neka agencija za likvidaciju i stečaj banaka, pa se priča kako su te banke morale da budu zatvorene. U pitanju su reforme, država će biti u blokadi, neće biti platnog prometa sa inostranstvom, neće moći da se uveze struja koju tada nismo imali itd. Čim zatvorimo te banke država više nikome ništa ne duguje itd.
Evo, pre godinu i po dana imali smo zakon, znači sva ta dugovanja koje su te banke imale sada su dugovanja iz budžeta Republike Srbije. Šta je sad? Šta se to sad promenilo? Sada ćete platiti i one penale od kada ste banke zatvorili, ali nema veze. Možda će da vam oproste zato što ste im dali ekskluzivan prostor i slobodno tržište, monopol na tržištu. Da li se to neko pravi da to niko ne vidi itd, to je sada neka druga priča i neki vaš drugi problem. A ko se iole u to razume vidi da je to sve smišljeno.
Kako idete dalje u tom svom poslu? Prebacujete platni promet u poslovne banke. Kažete, svuda je to tako u svetu. Možda i jeste, neću da ulazim u to, ali što ne kažete da je taj platni promet bio daleko skuplji nego prethodni. Što ne kažete da je sa 0,1 - 0,2% skočio na blizu jedan; ko ima gotovinske uplate i više od jedan. Kada se obavlja ovim, sada ste uveli ovu plastiku, 3% su bankarski troškovi. Što to ne kažete?
Ko to najviše radi? Te banke koje ste pustili na tržište, koje nisu otkupile banke koje ste zatvarali. Zašto niste prodali te banke? Značajna imovina je tu bila, ekskluzivan prostor u centrima gradova gde se kvadratni metar kreće od hiljadu do deset hiljada evra u većim gradovima. Zatvarali ste, postavljali stečajne upravnike. To je prodavano deo po deo za mali novac, da bi se ti stečajni upravnici i ti radnici koji su tu namirili sa platama, da sudije dobiju naknade, da se namire sudski troškovi i za to je odlazila imovina.
Te iste banke, nove banke koje su ušle ovde i koje imaju samo zakupljen prostor, nisu dinar svog kapitala unele. Do kapitala su došle tako što su menjale zapadnoevropsku valutu u evro. Čak ste se i tada prevarili pa ste rekli da ima 4-5 milijardi maraka, nema više, a bilo je osam ili devet. Čak se te banke hvale kako su svoj kapital uvećale za 20 posto od kada su prisutne na tržištu Republike Srbije. Izgleda da je bankarima sve malo, kao i poreznicima, pa su rešili kako da još više izvuku deviza i da još koji evro zarade.
Znači, to što je bilo u slamaricama već je završilo. Nešto što stiže tu i tamo u državu ili što se sačuvalo, to ćete kroz investicione fondove i zakon o preuzimanju akcionarskih društava da izvučete od građana.
Šta ostaje? Ono malo zdrave privrede koja izvozi. Kako da dođu strane banke do tih deviza? To ste rešili ovim zakonom o deviznom poslovanju. Već sam objasnio u svom prethodnom izlaganju kako to tehnički izgleda.
Znači, nemam ništa protiv da lice bude kažnjeno od 50 do 500 hiljada dinara ako devize stečene iz spoljnotrgovinskog poslovanja ne drži na računu u banci, ali ne mogu da shvatim da predlažete da bude kažnjeno ako ne proda toj banci u kojoj drži devize, odnosno razmeni ih za dinare ili neku drugu valutu. Zašto na tome istrajavate? Pogotovo što se zna da strane banke imaju određen monopol kada je u pitanju spoljnotrgovinsko poslovanje, jer ga obavljaju preko svojih banaka u inostranstvu. Znači, domaća banka uopšte u tome ne može da učestvuje. Strana banka, zahvaljujući svom monopolskom položaju, u jednom delu posla dolaziće do svih mogućih profita koji mogu doći iz bilo kog poslovanja preko banaka.
To su veliki problemi koji nastaju ovakvim donošenjem i tumačenjem zakona i svakako je da jedinu korist od ovog zakona mogu da imaju isključivo banke i isključivo uvoznici, jer čak i izvoznik kada izveze robu mora devizna sredstva da vrati nazad u zemlju da bi, recimo, uvezao robu. Njegova procedura za uvoz robe je mnogo veća i komplikovanija nego procedura čistog uvoznika koji se pojavi i donese račun u banku, ili ugovor, i kaže – hoću da platim ovo da uvezem.
To su problemi kod ovakvih zakona. Tehnički zakon, koji je izuzetno loš, izuzetno je skupo sprovođenje ovog zakona od onih koji učestvuju u finansijskom tržištu, tako da u svakom slučaju nemojte da se hvalite da je nešto novo, revolucionarno. Ovo je zaostalo, prevaziđeno i jedino korist od ovoga mogu da imaju špekulanti.