Naravno, ja mislim da sigurno neće niko posle izaći. Evo još jednog člana od bar deset članova u ovom zakonu po kojima gospodin ministar pokušava da sve stavi pod svoju kontrolu. Ajde što je stavio državne pare, ajde što je stavio pod svoju kontrolu one četiri i po milijarde dolara sa Kipra, da podsetim građane Srbije, kada je otišao Batić, pa pronašao četiri i po milijarde dolara, srpskih para na Kipru, pare su ostale na Kipru. Otišao Velja Ilić, pronašao te četiri i po milijarde dolara, pare su ostale na Kipru. Otišao Dinkić, pronašao četiri i po milijarde dolara, više nisu ostale pare na Kipru. Otišle su na egzotična ostrva. Upravo taj priliv stranog kapitala kojim se kupuje i ovo malo sirotinje po Srbiji, postoje indicije da je to od te četiri i po milijarde dolara.
Bar u devet članova do sada Mlađan Dinkić pokušava da natera građane da prodaju svoja devizna sredstva isključivo banci u kojoj su se do tada držala devizna sredstva. Razlog neverovatan, nerazumljiv, razlog ne postoji, osim ako nije onaj razlog na koji ja sumnjam. Ako ja imam preduzeće u inostranstvu, primera radi, i držim u jednoj od banaka, obično, ako se radi na ruskom tržištu, onda se upućuje odavde da se drže pare u "Evroaksis banci", jer najveći akcionari u toj banci su upravo Hamović, Lazarević...
I, da obavestim građane Srbije, Hamović i Lazarević ne samo da pljačkaju Srbiju, nego su debelo počeli da pljačkaju i Republiku Srpsku. Upravo sam danas dobio od jednog našeg člana podatke koliko su sada u Republici Srpskoj popljačkali, zajedno sa Dodikom. On im je sada zvezda. Tamo Dodik, ovde Dinkić, Hamović, Lazarević između, i bog te veselio. To što će narod i sa ove i sa one strane Drine, srpski narod, da trpi gladan, to njih ne zanima. Uostalom, i Marija Antoaneta je rekla – ako nemaju hleba neka jedu kolače. Neće nas iznenaditi da i Dinkić to kaže.
Mlađan Dinkić, ministar ovdašnji finansija, zahteva ovim zakonom, i ako ne usvojimo ovaj amandman, od onih rezidenata koji drže pare u jednoj od banaka da su obavezni toj banci da prodaju, nijednoj drugoj, bez obzira na kurs. Naravno da će banka, kada se radi o "Evroaksis banci", u dogovoru sa našim Ministarstvom finansija, stopu da spusti do određenih granica i na taj način da opljačka rezidente.
Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Momčilo Duvnjak je u ime SRS podneo amandman koji stvarno treba usvojiti. Konačno, ne samo ovaj amandman, nego još nekoliko amandmana koji su se odnosili upravo na ovu materiju treba usvojiti i bar upriličiti da ovaj zakon nečemu liči. Ovako, kada padne prva slana, kad padne ova vlada, najveći posao će upravo biti natovaren Srpskoj radikalnoj stranci, jer ćemo morati sve ove zakone da stavimo van snage i da donesemo zakone koji su u interesu i građana Srbije i države Srbije.

Da li još neko želi reč? Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo kada se pogledaju ove kaznene odredbe koje se tiču člana 32, čini mi se, zakona, vidi se doslednost od 5. oktobra naovamo. Tada ste bili u tom DOS-u; valjda zato što ste hteli nešto da pokažete i da dokažete, od onog čuvenog Dinkićevog upada u Narodnu banku, pa sve do dana današnjeg postoji određeni kontinuitet kada je u pitanju finansijsko tržište, kada su u pitanju banke itd. Upada se u banku, proglašava se samozvanim guvernerom, kasnije to nekom odlukom Skupštine bude potvrđeno i kreće se u realizaciju plana.
Godinu dana je kao neki grejs-period, kako vi to volite da kažete u bankarstvu, ništa se bitno ne dešava, dolazi trenutak zamene zapadnoevropskih valuta u evro i kreće Mlađan Dinkić da zatvara domaće banke. Kako to izgleda i šta biva sa tim poslovnim prostorom, znamo. Dato je budzašto, osniva se čak i neka agencija za likvidaciju i stečaj banaka, pa se priča kako su te banke morale da budu zatvorene. U pitanju su reforme, država će biti u blokadi, neće biti platnog prometa sa inostranstvom, neće moći da se uveze struja koju tada nismo imali itd. Čim zatvorimo te banke država više nikome ništa ne duguje itd.
Evo, pre godinu i po dana imali smo zakon, znači sva ta dugovanja koje su te banke imale sada su dugovanja iz budžeta Republike Srbije. Šta je sad? Šta se to sad promenilo? Sada ćete platiti i one penale od kada ste banke zatvorili, ali nema veze. Možda će da vam oproste zato što ste im dali ekskluzivan prostor i slobodno tržište, monopol na tržištu. Da li se to neko pravi da to niko ne vidi itd, to je sada neka druga priča i neki vaš drugi problem. A ko se iole u to razume vidi da je to sve smišljeno.
Kako idete dalje u tom svom poslu? Prebacujete platni promet u poslovne banke. Kažete, svuda je to tako u svetu. Možda i jeste, neću da ulazim u to, ali što ne kažete da je taj platni promet bio daleko skuplji nego prethodni. Što ne kažete da je sa 0,1 - 0,2% skočio na blizu jedan; ko ima gotovinske uplate i više od jedan. Kada se obavlja ovim, sada ste uveli ovu plastiku, 3% su bankarski troškovi. Što to ne kažete?
Ko to najviše radi? Te banke koje ste pustili na tržište, koje nisu otkupile banke koje ste zatvarali. Zašto niste prodali te banke? Značajna imovina je tu bila, ekskluzivan prostor u centrima gradova gde se kvadratni metar kreće od hiljadu do deset hiljada evra u većim gradovima. Zatvarali ste, postavljali stečajne upravnike. To je prodavano deo po deo za mali novac, da bi se ti stečajni upravnici i ti radnici koji su tu namirili sa platama, da sudije dobiju naknade, da se namire sudski troškovi i za to je odlazila imovina.
Te iste banke, nove banke koje su ušle ovde i koje imaju samo zakupljen prostor, nisu dinar svog kapitala unele. Do kapitala su došle tako što su menjale zapadnoevropsku valutu u evro. Čak ste se i tada prevarili pa ste rekli da ima 4-5 milijardi maraka, nema više, a bilo je osam ili devet. Čak se te banke hvale kako su svoj kapital uvećale za 20 posto od kada su prisutne na tržištu Republike Srbije. Izgleda da je bankarima sve malo, kao i poreznicima, pa su rešili kako da još više izvuku deviza i da još koji evro zarade.
Znači, to što je bilo u slamaricama već je završilo. Nešto što stiže tu i tamo u državu ili što se sačuvalo, to ćete kroz investicione fondove i zakon o preuzimanju akcionarskih društava da izvučete od građana.
Šta ostaje? Ono malo zdrave privrede koja izvozi. Kako da dođu strane banke do tih deviza? To ste rešili ovim zakonom o deviznom poslovanju. Već sam objasnio u svom prethodnom izlaganju kako to tehnički izgleda.
Znači, nemam ništa protiv da lice bude kažnjeno od 50 do 500 hiljada dinara ako devize stečene iz spoljnotrgovinskog poslovanja ne drži na računu u banci, ali ne mogu da shvatim da predlažete da bude kažnjeno ako ne proda toj banci u kojoj drži devize, odnosno razmeni ih za dinare ili neku drugu valutu. Zašto na tome istrajavate? Pogotovo što se zna da strane banke imaju određen monopol kada je u pitanju spoljnotrgovinsko poslovanje, jer ga obavljaju preko svojih banaka u inostranstvu. Znači, domaća banka uopšte u tome ne može da učestvuje. Strana banka, zahvaljujući svom monopolskom položaju, u jednom delu posla dolaziće do svih mogućih profita koji mogu doći iz bilo kog poslovanja preko banaka.
To su veliki problemi koji nastaju ovakvim donošenjem i tumačenjem zakona i svakako je da jedinu korist od ovog zakona mogu da imaju isključivo banke i isključivo uvoznici, jer čak i izvoznik kada izveze robu mora devizna sredstva da vrati nazad u zemlju da bi, recimo, uvezao robu. Njegova procedura za uvoz robe je mnogo veća i komplikovanija nego procedura čistog uvoznika koji se pojavi i donese račun u banku, ili ugovor, i kaže – hoću da platim ovo da uvezem.
To su problemi kod ovakvih zakona. Tehnički zakon, koji je izuzetno loš, izuzetno je skupo sprovođenje ovog zakona od onih koji učestvuju u finansijskom tržištu, tako da u svakom slučaju nemojte da se hvalite da je nešto novo, revolucionarno. Ovo je zaostalo, prevaziđeno i jedino korist od ovoga mogu da imaju špekulanti.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Homan.

Hteo bih da pokušam, mada to nije moja materija, da objasnim do koje mere ide nerazumevanje predlagača ovog amandmana. Zbog čega se insistira da se devize moraju prodati istoj banci? Kao što je poznato, preduzeća, firme moraju da drže svoje devize kojima posluju na računu u banci. Te devize, kada se prodaju, prodaju se sa računa banke i samo u banci u kojoj se drže te devize naravno da se onda pretvaraju u toj banci, kupuju za dinare i prodaju.
To je logično i normalno rešenje i tu nema ničeg čudnog, a to što je bankarski sistem u Srbiji izuzetno uznapredovao od 2000. godine naovamo, to je sasvim normalno. U vaše vreme devize su se prodavale na ulici, slušali smo na svakom ćošku one što prodaju devize kako viču – vize, vize, vize. Kurs se nije znao, zavisio je od ćoška do ćoška.
Sada vidimo da vam nije jasno zbog čega se uvode platne kartice, ta plastika kako kažete.
Ne znam šta biste vi, kamenčiće, pa ko ima krupniji kamenčić ima više, ili možda robna razmena, da se vratimo u neku prvobitnu zajednicu. Ne znam šta bi vam više odgovaralo, ali očigledno je da vam ovo ne odgovara i to treba da bude jasno građanima Srbije.
Takođe, kada pričate o parama na Kipru, pričate ko je video da postoje, video ovaj, video onaj, ali očigledno je da prećutkujete ko je odneo.
Odneo je onaj ko je bio na vlasti pre 2000. godine, a vaš predsednik je bio na vlasti i mnogi od vas su bili ministri pre 2000. godine. Ko je odneo pare na Kipar, to je pitanje, a ne ko ih je pronašao, doneo ili ih nije doneo. Nemojte večito o tome da pričate. To je pravo pitanje. Malo se zapitajte ko je pare ukrao, a ne ko ih je našao.
Zapitajte se kolike su bile devizne rezerve Srbije kada ste se nešto pitali, da li su uopšte postojale, kolike su danas i zapitajte se da li smo u vaše vreme nagomilavali kamate od MMF-a i od ostalih, a šta sada radimo, vraćamo ih. Zapitajte se, u stvari, vi nemate šta da se zapitate, ali neka se zapitaju građani Srbije.

Replika, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Ti njega hlebom, on tebe kamenom, ali dobro. Kada čovek izađe za ovu govornicu ono što je neodbranjivo ne može da se brani. Prvo, nije cilj valjda da se nešto napravi da bi postojalo; valjda je cilj da nešto bude savršeno i da bude što je moguće jeftinije. To mislim kada je ovaj zakon napisan i to se ovim amandmanima traži. Ne traži se nešto drugo.
Ko je odneo pare na Kipar o tome ste pričali, niste još nikoga uhapsili, ni zatvorili, ni saslušavali, ni procesuirali. Dalje, ko je pare odneo sa Kipra, čini mi se da je Mlađan Dinkić, tako kaže ministar u Vladi Republike Srbije Velja Ilić i to sa njim raspravite, nemojte sa nama. To je rekao i Batić. Tada ste bili neki stari DOS, tada ste bili u koaliciji, juna ili jula 2003. godine, dok Dinkića nisu smenili sa mesta guvernera Narodne banke.
Više puta sam sa ove govornice, dok je ministar finansija sadašnji sedeo, pitao gde su pare sa Kipra, pa mu je smetala Al kaida, pa mu je smetao međunarodni terorizam, pa nije mogao da pronađe papire, pa je na kraju pronašao nekih 300 miliona, ali ne može da kaže od koga su pare.
Kada sam ga prozvao zašto ne kaže, kaže – ne mogu da vam kažem zato što pare nisu sa ovih prostora.
Da li su od našeg čoveka? Ni to ne može da kaže. To je pričao Mlađan Dinkić sa ove govornice. Trebalo je tada da budete u sali, gospodine.
Šta je to 300 miliona maraka, sitnica za Mlađu. To objasnite. Sada ste na vlasti, nema opravdanja za nešto što ne uradite.
Evo, treća je godina od kada je ova vlada, odnosno šesta godina od kada ste došli pučem na vlast, još uvek niste dokazali ni da je neko izneo taj novac, niti da taj novac postoji. Zašto? Pa, pokupili ste ga sa Kipra. U tome i jeste problem.

Prvo se javio gospodin Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad god kažem da pare krade Vlada, bar trojica iz G17 se cimnu. Ne odnosi se na ime, odnosi se na instituciju Vlade.
Drugo, gospodine Homan, jer ako kažem Vlada, opet će reći... Da nije bilo Kipra, ne bi bilo ni lekova u Srbiji, ne bi bilo ni nafte u Srbiji, jer su ti vaši prijatelji koji su vas doveli 2000. godine na buldožeru upravo zatvorili prsten sa svih strana oko Srbije. U Banjaluci su bebe umrle zbog toga što su ti vaši prijatelji zabranili da se odavde kiseonik otpremi u Banjaluku. Toliko o humanosti tih vaših prijatelja.
Nije problem što su pare bile na Kipru, nego je problem što ih sada nema na Kipru i što ih nema nigde, od kada je vaš potpredsednik, šta vam je, da li je potpredsednik Vlade, da li ste smenili Labusa, ne znam, od kada je on otišao na Kipar, mislim na Mlađana Dinkića, sadašnjeg ministra finansija, ondašnjeg guvernera, kada je ulazio sa čarapom u Narodnu banku, pa se ljudi pitaju da li je lepši onako ili ovako, ali nebitno je to.
Pare su na Kipru bile. Išao je Velja Ilić, došao je i na sednici Vlade, televizija je prenosila, rekao da se četiri i po milijarde dolara nalazi na Kipru.
Išao je Vladan Batić, ministar, četiri i po milijarde dolara se nalazi na Kipru. Otišao je Mlađan Dinkić – ne nalaze se više na Kipru, nego su na egzotičnim ostrvima. Možda su i ovde u Irskoj, pa je otišao da proveri da mu nisu slučajno promenili PIB.
Dame i gospodo narodni poslanici, to je jedna od najvećih pljački koja je zadesila državu Srbiju. Nestalo je četiri i po milijarde dolara sa Kipra.
O tome bi trebalo prvo naša policija da pokrene, pa onda Interpol, Europol, da utvrdi gde su, a onda se zna gde je lopovima mesto. Samo se nadam da on neće posle zašivati usta da ne bi govorio.

Nemojte verovati televiziji.
Narodni poslanik Hranislav Perić, po Poslovniku.