Dame i gospodo narodni poslanici, principijelan stav i primedba SRS, kao što ste čuli do sada, jeste da je Predlog zakona, kao i većina ovih zakona do sada, rađen za nekoga drugog a ne za građane Srbije, u ovom slučaju za inostrane banke.
Ovde se sve u principu radi za neke inostrane, za neke strance, uglavnom se izbegava da se radi za narod, ali vide to građani Srbije, kao što znate, i kazniće vas na sledećim izborima.
Ovde se takođe pomaže uvoznički lobi koji u poslednje vreme u Srbiji caruje, pa se ovde sve moguće uvozi, i vino, i mleko, i meso, i voda, i jabuke, paradajz, lekovi, šta god kome padne na pamet, sve se uzima i sve se uvozi. Kada se uvozi bilo kakva roba ovde nema nikakve zaštite domaćih proizvođača, ničega, sve je dozvoljeno, samo daj da određeni tajkuni mogu da rade, da se vaši poslovni prijatelji ne osete zapostavljenim, ali kada treba nešto da se izveze, onda dobijamo haos. Svi znate da je to istina. Ubeđen sam da niko neće smeti da kaže da to nije tako, jer ima milion primera da jeste.
Postavlja se pitanje zašto davati pomoć bankama da daju građanima devizne kredite, jer banke svojom kreditnom politikom u Srbiji ojadiše građane, kao što ste čuli, u proteklom periodu, a kao što svi znamo ovu visinu kredita što imaju ovde nemaju nigde drugde. Zašto ljudi uzimaju? Ljudi su siromašni, a naše banke su vašom politikom uništene u proteklom periodu, nema povoljnih kredita za privredu i ljudi su prinuđeni da uzimaju kredite.
Koji je sistem koji vi koristite, da ne govorim da nema povoljnih kredita ni za privredu, za sve ostalo. Kao prvo, firme postaju politikom Vlade, zbog nenaplaćenih potraživanja, zbog velikih poreza, nelikvidne. Šta se onda radi? Da bi kratkoročno rešili tekuće probleme, a tiču se malih i srednjih preduzeća i nelikvidnosti, za njih ste se zalagali pet godina i pričali nam o tome, prinuđeni su da uzimaju skupe kredite i kamate su oko 2,5 - 4%, pa vam je tu inflacija, plus bankarska provizija i time dodatno povećavaju svoje troškove.
Takođe, vi kažete, postoje fondovi za razvoj, ne znam kako ih zovete, koji pomažu privrednicima, ali fondovi za razvoj imaju u ponudi kratkoročne kredite, što za obrtna sredstva, za podsticanje konkurentnosti, likvidnosti domaće privrede, koji se daju po prihvatljivim stopama, ali je potrebna bankarska garancija na određeni iznos kredita, što je teško dobiti i skuplji je početni iznos.
Znači, ništa niste time postigli. Šta to govori? Govori da, u cilju rešavanja problema nelikvidnosti neke firme, svaka firma može da pokuša da uzme kredit, pošto govorimo o tome, od neke banke i da pokuša da se izleči kratkoročno, ali taj lek je veoma gorak, jer ljudi se posle toga zaduže i ne mogu da opstanu. Nelikvidno preduzeće time se uvlači u još veći problem.
Kratkoročni bankarski krediti su veoma skupi, kao što znate, dok je nešto povoljnije iz državnih fondova, a to je vrlo teško dobiti ako niste u milosti vladajuće garniture, posebno G17 plus i ostalih, ali tada vam kredit nije potreban, jer to dobijate na poklon. Sećate se onog bivšeg ministra poljoprivrede koji je dobio 13 miliona dinara i onda se tu dele pare, krediti nisu potrebni. Ja za njih i ne govorim.
Zato nam je privreda propala, zato nam je spoljnotrgovinski deficit ogroman, mislim da nikada nije bio tako veliki, niti će ikada biti i to je nemoguće. Dug je ogroman, cene skaču, inflacija raste i zato imamo monopol u privredi gde se neki ljudi bogate na osnovu ovakvih zakona i zato vam zakon nije dobar, a u principu, da vam kažem nešto, zato vam i Vlada ne valja. Mislim da bi bilo dobro da usvojite amandman, a najbolje bi bilo da povučete zakon, a još bolje da podnesete ostavke.