Hvala vam. Da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne.) Po Poslovniku, Aleksandar Vučić. Izvolite.

Hvala vam, predsedniče Narodne skupštine. Želo bih da vas obavestim, dame i gospodo narodni poslanici, nisam znao da je u toku još jedna genijalna intelektualna akcija G17 plus i DS, takozvanog lopovskog bloka, kako se zajedno nazivaju te stranke; organizovali su akciju pod imenom "ručak za Tomislava Nikolića" i doneli su onu šaku jada potpisa i to ko zna koliko od onih upravnika carinarnica, domova zdravlja itd. Kažem im samo, nije baš pravo vreme za ručak, a pošto od toga ne može niko da se najede nek donesu negde uz jutarnju kafu da se to pojede u 8,00 ujutru za neki lagani doručak, jer mi njima kad budemo spremili ima da jedu godinama koliko potpisa će da bude protiv lopovskog bloka.

Ovo je bilo, pretpostavljam, po članu 225. Važno obaveštenje za rad poslanika. Potpuno vas razumem, jer nisam ni ja doručkovao, ali moramo da radimo.
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ipak se ne bih složio sa mnogim izlaganjima od jutros vezano za to da banke ne vode računa o svojim komitentima. I te kako vode. Setite se kolika je navala bila da se dobiju krediti. Davani su krediti i šakom i kapom i sad kad su građani došli u situaciju da te kredite ne mogu da vraćaju opet banka izašla u susret, pa je dala kredit za plaćanje kredita.
Tako će kredit za plaćanje kredita za plaćanje kredita, pa onda kredit za plaćanje za plaćanje kredita za plaćanje kredita, dok građane Srbije ne isteraju iz kuća, ne otmu svu imovinu i ne izuju iz cipela, a onda će građani Srbije "prvi put s ocem na jutrenje" kao u onoj narodnoj poslovici otići u crkvu.
Naravno, ne odnosi se ovo na sve građane i ne odnosi se na tzv. strane banke, jer one nisu strane banke, bar 60, 70% kapitala u tim stranim bankama drže tajkuni iz Beograda, kapitala koji je otišao preko raznih egzotičnih ostrva pa se vratio u te banke.
Tajkuni iz Alibabine pećine preko puta zgrade Narodne skupštine i one preko puta te zgrade su se vrlo dobro potkožili, njima ne trebaju krediti, a ni krediti za vraćanje kredita.
Uostalom, samo jedan podatak, koji građani Beograda sigurno ne znaju: izvođač radova u Nemanjinoj ulici nije imao nijednog zaposlenog, nijednog radnika, pa je uzimao podizvođače i naravno uzimao kajmak, a taj kajmak se morao deliti sa Bogdanovićem.
Sad je meni jasno, po onoj gradaciji od juče, zašto je Bogdanović potpredsednik Demokratske stranke. Pa ono, do 3,5 miliona evra ko ukrade može da bude predsednik opštinskog odbora, od 5-6 miliona to već može predsednik gradskog odbora, oko 27 miliona to može da bude neki zamenik potpredsednika, inače preko 35 miliona potpredsednik DS-a, a predsedniku ne postoji limit, može da krade sve dok ga ne uhvate.
Uostalom, Bogdanović... Doduše, u žutim, Ali-baba i 40 žutaća među kojima je Bogdanović jedan od njih, u opštinama gde su žuti na vlasti na svakih šest meseci menja asfalt, kaže isprljao mu se asfalt, mora da ga promeni. E tako se odlivaju pare građana Beograda i građana Srbije i tu su oni viškovi koji dolaze iz ovoga.
Sada da pređemo na amandman. Podneo sam amandman na član 27. i tražim da se briše član 27. u kome prvi stav glasi: "Banka, bez ograničenja, drži devize na računima kod banaka u inostranstvu."
Stav 2: "Rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu pod uslovima i na način koji propiše NBS".
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 27. je, što se Mlađana Dinkića tiče, najvažniji član u ovom zakonu. Setite se "Euroaksis banke", kada je on bio guverner Narodne banke pa je držao pare u "Euroaksis banci", pa "Euroaksis banka" kapital u Nacionalnu štedionicu, pa onda ispade posle da nije Nacionalna štedionica državna banka nego privatna banka, pa ispade da su najveći akcionari upravo neki tamo iz jedne šifrovane interesne grupe, ne bih da izazivam repliku.
Onda ispade da se uvukao miraz uz tu Nacionalnu štedionicu, koja se prodade, od 7.200 kvadratnih metara najelitnijeg i najkvalitetnijeg poslovnog prostora u Srbiji, i kaže – profitirali smo. Jeste, gospodine Dinkiću, vi ste profitirali, država je izgubila.
Pitanje je koliko je takvih banaka. Pitanje je šta se krije iza svih ovih banaka sa stranim nazivima i pitanje je gde se taj kapital koji banka ostvari na ovom tržištu odliva, u čije džepove.
Njima nećemo dozvoliti da šiju usta kad budu otišli tamo gde treba da odu, ima da ručaju. Dame i gospodo narodni poslanici, dobio sam, Zakonodavni odbor je rekao da je moj amandman pravno moguć. Pa, ko još piše pravno nemoguć amandman? Naravno da sam vodio računa kada sam pisao u ime poslaničke grupe SRS amandman da on bude pravno moguć, da bar ne dovedem u situaciju Zakonodavni odbor da mora ovoliko da se muči.
Što se tiče odgovora Vlade, stvar stoji ovako, kaže: "Amandman na član 27. zakona koji je podneo narodni poslanik Momir Marković, a koji glasi - član 27. se briše.
Amandman se ne prihvata jer se sredstva ne odlivaju iz zemlje, već se nalaze na korespodentskim računima banaka u inostranstvu", to je ona Euroaksis banka, "a po specifičnim poslovima (izvođenje investicionih radova u inostranstvu i dr.) rezidenti mogu držati samo pod uslovima i na način koji propiše Narodna banka Srbije."
Narodna banka će rezidentima – misli se na preduzeća koja će držati u inostranstvu, recimo izvode radove u inostranstvu pa drže devizna sredstva tamo, deviznim sredstvima moraju da plaćaju radnike, smeštaj, ishranu, građevinski materijal itd. – propisati uslove pod kojima mogu da drže, a uslovi će biti: može bato, ali moraš da daš malo i Mlađi, malo i onome što je postao zamenik guvernera, pa tek onda postao državljanin Srbije.
Inače je živeo i radio u susednoj zemlji i očekujem da čim završi ovde posao bar sa dva kofera ode nazad u tu zemlju.
Predlažem da u danu za glasanje usvojite amandman na član 27. i da član 27. brišemo.

Hvala vam, gospodine Markoviću. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, izvolite.

Ja ću malo drugačije da objasnim ovo što je gospodin Marković lepo, slikovito izneo povodom ovog amandmana, na način da svakome bude baš precizno jasno. Na početku, Kanađani nemaju problema samo sa platnim karticama, nego i sa grtalicama za sneg, da znate, to je njihova mnogo veća opsesija nego platne kartice.
Pošto sam obećao građanima Republike Srbije koji prate ovaj prenos da ću da ogolim ceo scenario ovakvog zakona, sada da vidite: član 27. se nalazi u poglavlju koje se zove - Depozitni poslovi. Moram da vas podsetim da su to bankarski poslovi i to je već propisano našim Zakonom o bankama. Ta materija je već regulisana.
Sada ćemo da se vratimo na definiciju koju koristi predlagač, to je u članu 2. tačka 22), kaže se – depozitni poslovi, u smislu ovog zakona, jesu poslovi na osnovu ugovora o depozitu između stranca i banke, misli se na našu banku, kao i između rezidenta, našeg, i banke u inostranstvu. Znači, vrlo precizno definisano, kombinacija: naš - strana banka, stranac - naša banka i to je depozitni posao.
Kako to reguliše Vlada, kako ona to predlaže, kaže – depozitni poslovi rezidenta u inostranstvu, našeg pravnog i fizičkog lica u inostranstvu. Treba da se odnosi, kao što smo ovde videli, kada je u pitanju naš rezident, odnosi se na stranu banku. Sada vi objasnite, da budemo načisto, u tom delu mi možemo samo da regulišemo neke stvari koje se tiču našeg rezidenta, ali što se tiče strane banke nemamo to pravo i nemamo suverenost na toj teritoriji, nemamo suverenost na teritoriji Kanade, pa da propisujemo kakav će to način da bude.
Crpeći to ovlašćenje naš - strana banka, šta je napisala naša Vlada: "Banka, bez ograničenja, drži devize i na računima kod banaka u inostranstvu". Kakve ovo veze ima sa deviznim poslovanjem? Ovo je odnos naš - strana banka. Zašto ubacujete našu banku? Kontokorentni računi su regulisani Zakonom o bankama. To uopšte nije predmet ovog zakona. Ali mora da se zakukulji, da se zamumulji, da se ne vidi suština.
Stav 2: "Rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu pod uslovima i na način koji propiše Narodna banka Srbije." To ovlašćenje stoji u Zakonu o Narodnoj banci Srbije. Zašto ga stavljate ovde? Vidite kako je to smišljen sistem.
Sada ću da se vratim na prethodni amandman, tiče se člana 25. stav 2: "Banka može rezidentu - fizičkom licu odobriti kredit u devizama radi kupovine nepokretnosti u zemlji." Kako je to moguće, meni nije jasno. Zašto imamo dinar kao sredstvo plaćanja? Zašto imamo menjačnice, zašto imamo banke? Svaka normalna država koja drži do svog suvereniteta insistira na tome da unutrašnja plaćanja budu u valuti koja važi u toj državi.
Grešite, ne koristite vaše pojmove oko sredstava plaćanja, to su dinar i strana sredstva plaćanja, a strana sredstva plaćanja se vode kao devize, to su potraživanja i kao efektivni strani novac. Sve ste pobrkali. Čemu onda menjačnice? Čemu menjački poslovi kao bankarski posao?
Ovde ste izvukli u članu 25. kao posebnu vrstu poslova koju reguliše zakon o deviznom poslovanju – kreditiranje u devizama između rezidenata u Republici. Kako je to moguće? Zašto izbacujete dinar? Hoćete da dovedete evro kao sredstvo plaćanja? To nije u skladu sa Ustavom, nije u skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije. Dinar je sredstvo plaćanja.
Da se malo vratim na član 23, za koji smo takođe tražili da se briše – po osnovu dobiti koju je neko pravno lice ostvarilo u izvoznom poslu ono tu dobit u inostranstvu može da plasira kao kredit nerezidenta u inostranstvu. O čemu pričate? Za tako nešto jedva da su se izborile pre nekoliko godina države EEZ. Što vi to radite? Građevinac koji radi u Rusiji, tamo je nešto navodno zaradio, pojavila se neka pozitivna razlika, neka dobit, on dobit nema obavezu da vrati u zemlju, nego on tu dobit može da plasira kao kredit. A gde je tu banka?
Da li pravno i fizičko lice može biti kreditor po Zakonu o deviznom poslovanju?
Gde su banke? Zašto poništavate Zakon o bankama? Kreditni poslovi su poslovi banaka, a ne pravnih lica, rezidenata i nerezidenata koji se ne bave bankarskim poslovima. Čak i to gurate u Zakon o deviznom poslovanju. To je nepotrebno.
Ali, pokazuje kakva je suština, kakva je namera, zašto se predlaže ovakav zakon. Pod plaštom apsolutnih sloboda i liberalizacije uništavate i ono malo što nam je ostalo. Evro, dinara nema nigde, on se izgubio. Svako može da kreditira.
Daćete mogućnost da građanin ode u banku, uzme kredit u evrima i ode da kupi nepokretnost za te evre. Kako vas nije sramota da radite te stvari? Pri tom imamo zakon koji kaže da je dinar sredstvo plaćanja. Kako je to moguće, objasnite mi.
Dakle, po unutrašnjem platnom prometu koristi se dinar i sada otvaramo priču kamatnih stopa i tako dalje, a to je nešto što je potpuno nepotrebno. Dakle, to je materija koja ne dotiče zakon o deviznom poslovanju.
Odakle ideja da se putem stranih sredstava plaćanja vrši unutrašnje plaćanje i čiji bi to interes bio? To bi bio interes banaka. Sada molim građane da vrate sliku i svoja sećanja pre nekoliko godina kada je spektakularno otvorena Nacionalna štedionica, nacionalni ponos, udarna slika je na televiziji bila: Zoran Đinđić ulaže nekih svojih 100 evra, drugi je bio Labus koji se smeška zadovoljan, a treći je bio Mlađan Dinkić, onako natmuren, kako je to ozbiljan posao, i onaj vaš bubnjar Đuričić, a sada reklamira tiganje. Od reklame za banke došao je do tiganja; kupus je genijalan.
Šta ćete još da izmislite da prevarite građane, objasnite mi, šta još može da se izmisli. Vreme obično omogućava istini da izađe.

 Slažem se, hvala najlepše.
Na član 34. amandman je podneo poslanik Stevica Deđanski.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski.

Dame i gospodo narodni poslanici, principijelan stav i primedba SRS, kao što ste čuli do sada, jeste da je Predlog zakona, kao i većina ovih zakona do sada, rađen za nekoga drugog a ne za građane Srbije, u ovom slučaju za inostrane banke.
Ovde se sve u principu radi za neke inostrane, za neke strance, uglavnom se izbegava da se radi za narod, ali vide to građani Srbije, kao što znate, i kazniće vas na sledećim izborima.
Ovde se takođe pomaže uvoznički lobi koji u poslednje vreme u Srbiji caruje, pa se ovde sve moguće uvozi, i vino, i mleko, i meso, i voda, i jabuke, paradajz, lekovi, šta god kome padne na pamet, sve se uzima i sve se uvozi. Kada se uvozi bilo kakva roba ovde nema nikakve zaštite domaćih proizvođača, ničega, sve je dozvoljeno, samo daj da određeni tajkuni mogu da rade, da se vaši poslovni prijatelji ne osete zapostavljenim, ali kada treba nešto da se izveze, onda dobijamo haos. Svi znate da je to istina. Ubeđen sam da niko neće smeti da kaže da to nije tako, jer ima milion primera da jeste.
Postavlja se pitanje zašto davati pomoć bankama da daju građanima devizne kredite, jer banke svojom kreditnom politikom u Srbiji ojadiše građane, kao što ste čuli, u proteklom periodu, a kao što svi znamo ovu visinu kredita što imaju ovde nemaju nigde drugde. Zašto ljudi uzimaju? Ljudi su siromašni, a naše banke su vašom politikom uništene u proteklom periodu, nema povoljnih kredita za privredu i ljudi su prinuđeni da uzimaju kredite.
Koji je sistem koji vi koristite, da ne govorim da nema povoljnih kredita ni za privredu, za sve ostalo. Kao prvo, firme postaju politikom Vlade, zbog nenaplaćenih potraživanja, zbog velikih poreza, nelikvidne. Šta se onda radi? Da bi kratkoročno rešili tekuće probleme, a tiču se malih i srednjih preduzeća i nelikvidnosti, za njih ste se zalagali pet godina i pričali nam o tome, prinuđeni su da uzimaju skupe kredite i kamate su oko 2,5 - 4%, pa vam je tu inflacija, plus bankarska provizija i time dodatno povećavaju svoje troškove.
Takođe, vi kažete, postoje fondovi za razvoj, ne znam kako ih zovete, koji pomažu privrednicima, ali fondovi za razvoj imaju u ponudi kratkoročne kredite, što za obrtna sredstva, za podsticanje konkurentnosti, likvidnosti domaće privrede, koji se daju po prihvatljivim stopama, ali je potrebna bankarska garancija na određeni iznos kredita, što je teško dobiti i skuplji je početni iznos.
Znači, ništa niste time postigli. Šta to govori? Govori da, u cilju rešavanja problema nelikvidnosti neke firme, svaka firma može da pokuša da uzme kredit, pošto govorimo o tome, od neke banke i da pokuša da se izleči kratkoročno, ali taj lek je veoma gorak, jer ljudi se posle toga zaduže i ne mogu da opstanu. Nelikvidno preduzeće time se uvlači u još veći problem.
Kratkoročni bankarski krediti su veoma skupi, kao što znate, dok je nešto povoljnije iz državnih fondova, a to je vrlo teško dobiti ako niste u milosti vladajuće garniture, posebno G17 plus i ostalih, ali tada vam kredit nije potreban, jer to dobijate na poklon. Sećate se onog bivšeg ministra poljoprivrede koji je dobio 13 miliona dinara i onda se tu dele pare, krediti nisu potrebni. Ja za njih i ne govorim.
Zato nam je privreda propala, zato nam je spoljnotrgovinski deficit ogroman, mislim da nikada nije bio tako veliki, niti će ikada biti i to je nemoguće. Dug je ogroman, cene skaču, inflacija raste i zato imamo monopol u privredi gde se neki ljudi bogate na osnovu ovakvih zakona i zato vam zakon nije dobar, a u principu, da vam kažem nešto, zato vam i Vlada ne valja. Mislim da bi bilo dobro da usvojite amandman, a najbolje bi bilo da povučete zakon, a još bolje da podnesete ostavke.

 Gospodine Krstin, znam da ste džentlmen, ali ima još iz iste poslaničke grupe. Dakle, narodni poslanik Zoran Krasić, po istom amandmanu. Idemo uvek redosledom iz poslaničke grupe iz koje je podnet amandman, pa tek onda ostali poslanici.

Gospodine Markoviću, vi vodite računa o sebi, a ne o meni. On želi da bude džentlmen, a ja da budem onako, pa zato on pravi neki redosled, želi da se reklamira kod nekih gospođa, ali dobro, može on to pošto je predsednik Narodne skupštine.
(Predsednik: Gospodine Krasiću, uporedite naše brade.)
Gospodine Markoviću, priznajem i cenim, samo kravatu namestite, nešto vam loše stoji.
Amandman na član 34. ima za cilj da se u stavu 4. obrišu tačke 1), 4) i 5). Naravno, mi smo morali da podnesemo ovaj amandman jer je to u direktnoj vezi sa amandmanima koje smo podneli na članove 25. i 27, ali da vidite kako je to kontradiktoran scenario ili, da budem precizniji, sinopsis.
Član 34. počinje sa prvim stavom koji glasi: "Rezidenti i nerezidenti koriste devize za plaćanje inostranstvu, ako ovim zakonom nije drugačije određeno." Stav 2: "Plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici vrše se u dinarima." Napokon je Vlada pogodila jednu odredbu u skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije, a onda kreću izuzeci.
Dakle, sada je tu i stav 4 – naplaćivanje i prenos mogu se vršiti i u devizama po osnovu... Sada opet moramo da se vratimo, jer kada kažete devize, to su potraživanja u inostranstvu koja glase na stranu valutu. Tu definiciju stavite u kontekst ovoga što ste napisali i ako to ima neke blage veze, svaka vam čast.
Sada te devize, potraživanja u inostranstvu koja tako glase, mogu da se koriste radi deviznog kreditiranja u zemlji za, član 25, kupovinu nekretnina u Republici Srbiji od strane državljana Republike Srbije. To je strašno.
Dalje, premija osiguranja. Znači, promet nepokretnosti, osiguravajuća društva i sve ono što je Mlađan Dinkić kao vođa jedne grupacije dao po sistemu - izvolite, navodno strancima, a to su verovatno stranci samo po nazivima firmi, verovatno naši koji se kriju sa registracijama firmi na aerodromima ili slobodnim zonama.
Mi ovde imamo jednu veliku slobodnu zonu u kojoj se izvodi performans – ja, predsednik Republike Srbije. Mišel Platini je najbolji golman. Po tome je poznat. Mišel Platini je bio najbolji golman, što reče ovaj koji izvodi performans na temu – ja, predsednik Republike Srbije.
Ovo nema blage veze. Da odnesete ovo nekom čoveku koji je službenik u nekoj banci, nekom špediteru koji radi te obične poslove vezane za ovo, on bi se smejao i odmah bi vam rekao kakav je scenario, šta se krije iza ovoga, ko štiti svoje interese ovim predlogom zakona.
Znači, promet nekretnina može da bude u sredstvima stranog plaćanja. Izaberite razlog. Da li imate blagonaklonost prema vašim agencijama za promet nekretnina ili prema onim strancima koji treba da kupe nekretnine? Šta sve mogu da budu nekretnine? Može da bude zemljište. Kakvo zemljište? Građevinsko, poljoprivredno, šumsko i da ne ređam dalje. Šta još može da bude nekretnina? Stambeni objekat. Kakav? Tipa "Merkatora", 10 spratova, poslovna zgrada "Ušće", mala zgradica, sve to može da bude.
Ovde je neko shvatio da zakon o deviznom poslovanju treba da bude izraz patološke želje da se obezbede devize i da se nađu u nekom prometu, a gde je tu interes države, gde je interes građana, naših državljana? Nema ga. Čemu služi? Da se dokaže strancima da ovde može sve. Ovde možete da budete optuženi, da se povuče optužnica, i onda da budete vođa delegacije i da vas poljubi predsednik Srbije, predsednik SRJ. Kod nas je sve moguće.
Možete da zamislite, Fond za humanitarno pravo se reklamira na Radio Beogradu i poziva građane sa teritorije Kosova i Metohije, koji su morali da pobegnu da spasu glavu, da podnose prijave i prijavljuju žrtve i zločince sa Kosova i Metohije. To traže oni koji su sve uradili da proganjaju Srbe sa Kosova i Metohije. Sve to može kod nas. Nataša Kandić postala patriota, vidite i sami. Pre nekoliko dana, videli ste, čak su se neki bunili zbog neke presude u Haškom tribunalu. Ko se najviše bunio? Oni koji su najviše sprečavali da se iznese dokumentacija i da se sazna istina.
Eto, građani Republike Srbije, šta se dešava. Od 5. oktobra vi ste najveće žrtve medijskih manipulacija i prevara ove dosmanlijske vlasti, koja tako po neki put promeni put neki svoj sastav, ali suštinu ne menja. Politika, ideologija, to im je isto i to ide kao konstanta, kaže se – koalicioni kapacitet, demokratski blok. Ako neko živi zna šta to znači... Znate i sami, ni ortačka kobila u Srbiji se ne jede, meso je kiselo, tako naš narod kaže; a nas uče da je kiselo meso najbolje meso i izvode svakodnevno neke performanse, zabavljaju građane, a ne žele da se uhvate za suštinska pitanja koja znače stvarnost, život itd.
Dobar je ovaj poslovnik, mi možemo sada da objasnimo, vi koji pratite prenos kažite komšijama šta se dešava. Po svim šavovima i svim aspektima ovo je loša vlast. Ona je toliko loša da nije sposobna čak ni ostavku da podnese.