Molim vas, gospodine Krasiću, ne govorimo o zakletvama. Nekoliko puta smo rekli, ljudi se i u crkvi zakunu, pa posle promene mišljenje, barem smo se toga nagledali. Jasno je pitanje bilo da li očekujem da se vrate svi koje sam negde poslao, govorim o službenoj evidenciji, svakako da očekujem.
Inače, ništa se nije menjalo u geografiji, pretpostavljam da nije moguće, kao što je rečeno tokom izlaganja pre toga, kada se preskoči Engleska da bude Amerika, ne, sledeća je baš Irska, pa pošto se ništa nije menjalo, tako će se i vratiti, Atlantik, oprostite. Shvatam ovo kao dodatnu političku argumentaciju, a ne kao stručno pitanje.
Na član 43. amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime srpskog naroda i stotina hiljada žrtava, miliona žrtava koje su propatile za vreme nezapamćenih ekonomskih sankcija UN prema našoj državi i našem narodu i ovde u Srbiji i zapadno od Drine i Dunava, gospodin Milorad Mirčić je podneo amandman da se briše član 43.
Ovim amandmanom se daje mogućnost da NBS, ako je to po volji organizacije UN, koja je puki instrument u rukama SAD koja sprovodi neverovatnu vojnu i ekonomsku silu nad čitavim čovečanstvom, poštuje te sankcije koje se primenjuju prema drugim zemljama i narodima, a uvela ih je organizacija UN, odnosno Savet bezbednosti UN.
Moram da vas vratim na davnu 1992. godinu, ali to su tragične stranice istorije našeg naroda i ovde, i u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, i na maj mesec te godine, kada je više banjalučkih beba zbog stupanja na snagu sankcija prema našoj državi i narodu ostalo bez kiseonika i, nažalost, i poslednja devojčica koja je preživela je nedavno umrla.
Da ne govorim o hiljadama žrtava, o bolesnim ljudima, onima koji su izgubili posao, koji su oboleli i dan-danas se leče od najtežih bolesti, o nemogućnosti da lekari rade svoj posao bez medikamenata i bez osnovnih medicinskih sredstava da štite svoje bolesnike, da deca normalno idu u školu, da ih roditelji školuju, da se hrane; o položaju u kojem se našla čitava nacija zbog vojne sile.
Činjenica je da američka administracija i dan-danas kroz proces globalizacije koji sprovodi svuda u svetu, a čemu se opire pravdoljubivo čovečanstvo, pokušava da indukuje i da pravi krize na žarištima gde to njoj odgovara, pre svega iz ekonomskih interesa, ili gde joj jednostavno ne odgovara režim. Isto tako je ta ista administracija, uz pomoć svih onih koji su stali na stranu takve politike, izrazito antisrpske, to činila sistematski za vreme sankcija, i po priznanju američkih zvaničnika, a naročito po pisanju jednog od njihovih poznatih publicista Tima Maršala koji je to sve opisao u svojoj knjizi "Igra senki" objavljenoj posle petooktobarskog puča 2000. godine.
Američka administracija, na čelu sa tadašnjim predsednikom Bilom Klintonom i državnim sekretarom Madlen Olbrajt, osvedočenim srbomrscima, o čemu je govorio i predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj prošle godine u toku svedočenja ubijenom Slobodanu Miloševiću, a ukazivao je na to godinama i pre svog odlaska u haški kazamat, sistematski je pripremala određene političke strukture u našoj zemlji da preuzmu vlast da bi slepim poslušničkim odnosom prema svemu onome što od njih traži ta najveća i ekonomska sila, koja treba da izgubi tu moć i da se svi ljudi suprotstave tome, učinila sve da mi danas kao država budemo privredno razrušeni; što je najgore od svega, da nam okupiraju jedan deo teritorije, da naš narod ne može da se vrati na svoja vekovna ognjišta, da podnesemo tolike ljudske žrtve. Jer, zapamtite, ono što smo izgubili kao narod izgubivši toliku decu, tolike mladiće, majke, žene, supruge, koje su stradale zbog bolesti, direktnih posledica sankcija, bombardovanja, nikada ne možemo da nadoknadimo.
Moramo da se borimo i da ne prihvatimo ovakav član zakona i da se borimo za naše mesto u svetu gde će da nas poštuju kao ravnopravne partnere i da ostvarujemo saradnju sa svim državama i narodima u svetu, ali bez uslovljavanja i bez takvog poniženja svih građana Srbije i srpskog naroda i svih ostalih koji žive ovde, jer nam je to donelo mnoge muke i mnoga zla su učinjena građanima Srbije.
Na nedavno, zapravo gotovo pre dva meseca, održanom trećem kongresu svetskih patriota u Moskvi, gde sam učestvovala u radu kongresa kao član delegacije SRS koju je predvodila gospođa Gordana Pop-Lazić, učesnici kongresa bili su iz 17 zemalja sveta. Bilo je predstavnika najmnogoljudnijih zemalja, mislim na Kinu, Indiju, Indoneziju, na predstavnike Ruske Federacije iz gotovo svih bivših ruskih republika, učesnika zemalja sa zapada, Francuske, Belgije, prijateljske partije iz Japana. Naš zajednički zaključak i prva tačka rezolucije koju smo doneli je bila upravo ta: da treba svaki narod i svaka država koja ne želi mešanje bilo koje vojne sile u njene unutrašnje poslove i odnose da se suprotstavi politici globalizacije, koja je danas najveće zlo posle fašizma i komunizma koje se čoveku desilo u 20. veku.
Ako se tome ne budemo suprotstavili na način kako mi to želimo, kroz saradnju sa svima u svetu koji su spremni da privredno i politički sa nama sarađuju, ako ne budemo držali naše nacionalno dostojanstvo i gledali pre svega naša srpska posla, onda to neće ničemu dobrom da vodi. Jer, vidite da su i danas mnogi poslušnici, pre svega Amerike i pojedinih zapadnih sila, ali kao njihove odbačene marionete, jer im je vek trajanja u narodu već odavno istekao, spremni da zbog jednog prijema, zbog šačice razgovora, zbog kafice sa američkim ambasadorom ili sa nekim od zvaničnika sa kojima planiraju da prave neke sumnjive poslove, prodaju interese države i naroda i da nas na najgori mogući način ponižavaju i blate svuda gde stignu.
Vi ste videli da je taj mafijaš koji je bliski saradnik Borisa Tadića, predsednika Republike, izvesni Trizon koji je opljačkao od građana Srbije 27 miliona evra, pored toga što je finansirao lopova Borisa Tadića i kampanju DS, na njegov nalog i nalog DS-a učestvovao u plaćanju srpskog kokusa u američkom Kongresu, šta da radi – da se bori protiv politike SRS, politike koja je jedina perspektivna u svakom pogledu, i u međunarodno-političkom, za unutrašnju stabilnost, za mir u državi, za ekonomski prosperitet i socijalnu pravdu.
Mi se borimo protiv lopova kao što su Boris Tadić i DS, a svi drugi narodi u svetu koji vide da je zaista Savet bezbednosti UN, koji je protivpravno, protiv svih međunarodnih pravnih normi doneo odluku o formiranju antisrpskog haškog kazamata gde se samo sudi Srbima, a oslobađaju se zločinci i ubice Srba poput Nasera Orića, Ramuša Haradinaja i ostalih...
Vi ste videli da je ta svetska nepravda koju direktno sprovodi Amerika preko organa UN zapravo nešto protiv čega moramo da podignemo glas. To treba da uradi svaki pošten čovek, svaki srpski patriota, građanin Srbije koji ne želi da nam se takvo zlo ponovi.
Oni idu i korak dalje, pored činjenice da su bombardovali irački narod, posle bombardovanja našeg naroda, da su uništili jednu od najstarijih civilizacija u svetu i da su spremni da idu i dalje pretnjama Iranu i svima onima koji su neposlušni. Evo, danas su neke dnevne novine u Srbiji prenoseći pisanja zapadnih komentatora i analitičara prenele izveštaj o tome da je Džordž Buš, trenutni američki predsednik, dao nalog Stejt departmentu i direktno američkom državnom sekretaru Kondolizi Rajs da napravi plan o tzv. ekonomskom oporavku Kube posle smrti Fidela Kastra.
Mi moramo, ako to već ne znaju, a obavestio ih je kolega gospodina Markovića, gospodin Rikardo Alarkon, predsednik kubanskog parlamenta, da im poručimo da je Fidel Kastro živ i zdrav. On će u avgustu mesecu ove godine da napuni 80, jubilarni rođendan slavi, 80 godina, prijatelj je srpskog naroda i države.
I, što je najvažnije od svega, posle 40 godina neverovatnih ekonomskih sankcija koje SAD sprovode prema kubanskom narodu, i Kastro, i sve druge zemlje Latinske Amerike, poput Bolivije, Venecuele, kao i svi oni nabrojani učesnici kongresa koje sam spomenula, žele samo jedno, a to je da u svetu vlada mir, ekonomski prosperitet i da svi narodi mogu normalno da žive u svojoj zemlji i na svojoj teritoriji.
Mi srpski radikali, koji smo izraziti borci za zaštitu državnih i nacionalnih interesa, zbog te svoje dosledne politike, a pre svega zbog činjenice da smo uvek po onoj narodnoj "popu pop, bobu bob" svakome bili spremni da kažemo kakav je ko, ko služi čijim interesima, ko za koga radi, da predvidimo nažalost tragične događaje zbog toga što smo prepoznali takvu ulogu pre svega Amerike, zbog toga uživamo danas najveće poverenje u srpskom biračkom telu i među ostalim građanima koji nisu srpske nacionalnosti, a koji su i te kako spremni na sledećim izborima da glasaju za politiku SRS.
Samo mudra državnička politika i ono što radi gospodin Tomislav Nikolić, u saradnji sa svima koji nam žele dobro, što je i pokazao brojnim susretima sa predstavnicima azijskih, afričkih, latinoameričkih zemalja i sa mnogima drugima koji nam žele dobro i napredak u svetu, može da donese prosperitet državi i narodu.
Ovo bi bilo poniženje ako ostane ovakav član, što je svojevrsna navodna međunarodna obaveza, ali po sistemu može i ne mora, kako je to ovde navedeno fakultativno u članu koji traži gospodin Mirčić da se briše, članu 43.
Zbog toga što smo najstradalniji narod na ovim prostorima, možda u celom svetu, treba da prihvatite ovaj amandman, kako bi se drugima koji se opiru pre svega vojnoj nadmoći i sili koju Amerika želi da sprovede, a naročito ekonomskim ucenama i sankcijama, pomoglo da ostvare svoja prava i žive slobodno u svojoj zemlji, a to je ono što smo mi Srbi oduvek želeli.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da se vratim samo sa par rečenica na amandman koji je podneo narodni poslanik Mirčić i da pitam da li je moguće da mi koji smo toliko muka propatili pod nepravednim sankcijama... Doduše, nije cela populacija Srbije podnosila teret sankcija, neki su se baškarili u inostranstvu, odlazili u Segedin na seminare, tečajeve kako da obore režim, dobijali koferčiće para, pa je odatle i ostala ona institucija "koferče".
Dame i gospodo narodni poslanici, moram da se vratim na još jedan zakon koji je još uvek u proceduri i o kome nismo glasali. Danas mi je došao do ruke časopis Eparhije žičke "Žički blagovesnik", gde sveta Srpska pravoslavna crkva, Njegova svetost patrijarh Pavle i gospodin episkop žički upozoravaju nas narodne poslanike koji ćemo pritiskom na jedno od tri dugmeta doneti ili osporiti zakon o ličnim kartama. Sveta majka Srpska pravoslavna crkva samo može da upozori, Njegova svetost patrijarh Pavle samo može da upozori, a na nama je da odlučimo da li ćemo ostati ljudi ili ćemo postati brojevi ili ćemo postati čipovi; da li ćemo imati bar malo privatnosti ili će sve biti pod kontrolom države i onih koji mogu u svakom trenutku da zloupotrebe te mogućnosti koje im taj čip pruža.
Dame i gospodo, apelujem na vašu svest i savest da zatvorite vrata Orvelovoj 1984. godini, da ne dozvolite da nas strpaju u tor i bukvalno prebrojavaju kao ovce. Nemate pravo, gospodo narodni poslanici, da pravite robove od građana Srbije.
Govorim upravo vladajućoj strukturi i garnituri, vladajućoj koaliciji, jer će od njih zavisiti. SRS će sigurno glasati protiv ovog zakona, ali ako niste poslušali savete poslanika SRS, ako niste poslušali amandmane poslanika SRS, poslušajte njegovu svetost Patrijarha Pavla i Srpsku pravoslavnu crkvu dok nije kasno.
Narodni poslanik Božidar Koprivica, u ime SRS, podneo je amandman na član 52. kojim traži da se stav 4. menja i da glasi: "Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana može se uložiti žalba ministarstvu nadležnom za poslove finansija u roku od 15 dana od dana uručenja rešenja". Posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi: "Žalba ne odlaže izvršenje rešenja". Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.
Da bi bilo jasno građanima Srbije o čemu se radi, članom 52. predviđena je devizna kontrola: "Deviznu kontrolu iz člana 46. ovog zakona vrši devizni inspektor. Prilikom vršenja neposredne kontrole devizni inspektor mora imati službenu legitimaciju. Devizni inspektor u kontroli donosi rešenje kojim nalaže ispravljanje nepravilnosti, odnosno nezakonitosti i nalaže izvršenje mera, pod pretnjom prinudnog izvršenja." Stav 4. kaže: "Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno."
Narodni poslanik Božidar Koprivica traži da se stav 4. menja i glasi: "Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana može se uložiti žalba ministarstvu nadležnom za poslove finansija u roku od 15 dana od dana uručenja rešenja".
Razlog vrlo jednostavan, gde god pronađete lopove, kriminalce, secikese u mnogim službama koje su u državnom aparatu, jer ste nedavno utvrdili da je trideset i nešto samo u prvom naletu na naplatnim rampama opljačkalo državu za silne milijarde, to su državni činovnici, to su činovnici Ministarstva za kapitalne investicije. Koliko znam, svi su iz Nove Srbije.
Ko garantuje da će taj inspektor biti toliko častan da njegovo rešenje može da bude konačno? Ne omogućavate čoveku da se žali na rešenje, pa da se eventualno zloupotreba od strane inspektora ispravi na nekom višem nivou u ministarstvu. Mislim da jedan čovek može da bude nepošten, ne mislim da je celo Dinkićevo ministarstvo nepošteno, naprotiv, ima tamo vrlo časnih ljudi, pa će nekom doći ta žalba u ruke, pa će proveriti i reći da inspektor nije bio u pravu.
Ako date ovolika ovlašćenja inspektoru pitanje je koliko će tražiti reket onome da mu ne bi izdao rešenje koje je konačno. Pitanje je ne otvarate li ovim načinom pljačku onih koji su prinuđeni sutradan, kada inspektor zakuca na vrata, da mu otvore. Znate i sami, svojevremeno kada su bili plavi mantili, skine mantil i okači na čiviluk i ako ne bude koverte u džepu plavog mantila, dolazi rešenje kojim se zabranjuje itd.
Gde je sertifikat da su svi inspektori pošteni i časni? S obzirom da je mnogo inspektora došlo od "buldožer revolucije" naovamo u razne inspektorate i službe, gotovo svima koji su tako došli ja ne verujem, a nema razloga ni da mu veruje ovaj koji je upućen na ove poslove.
Prema tome, usvojimo ovaj amandman, omogućimo čoveku da se žali na rešenje inspektora, da rešenje ne može da bude konačno, pa neka ministarstvo onda donese odluku o rešenju.
Ne može prvostepeni organ odmah da seče. Dolazite u situaciju da bukvalno inspektorima napunite i neće više tražiti koverte, tražiće koferčiće, navikli su na to.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, predloženim amandmanom traži se dvostepenost u odlučivanju. Jedan od razloga za podnošenje jednog ovakvog amandmana i tu dvostepenost jeste i da sam ministar, odnosno ministarstvo imaju uvid u to kako njihovi inspektori rade, da se time ne bavi sud u upravnom sporu, nego da to radi ministarstvo.
Mnogo lepo izgleda to, valjda to Dinkić smatra uspehom, kad izađe na konferenciju za štampu i kaže da je poreske policija prilikom kontrole fiskalizacije radnji i objekata zatvorila npr. dve ili tri hiljade objekata, zabranila rad na 30 dana itd.
Ako je zakon donet, da li je on dobar ili loš, on mora da se poštuje, ali da li ste postavili pitanje da li su sva ta rešenja koja su doneta u skladu sa zakonom.
Prilikom tih inspekcija, dobio sam veliki broj pritužbi lica koja su osetila tu batinu poreske policije, da je poreska policija u postupku kontrole navodila radnike u objektu da načine prekršaj, odnosno da postupe suprotno zakonu. Da li znate za to?
Takav običaj postoji i to jedna grupica inspektora radi. Njih premeštate iz Kragujevca u Niš, iz Niša za Požarevac, iz Požarevca za Smederevo itd.
Znači, bitno je da se izmesti, da nije među svojim građanima i onda kreće taj harač koji sprovodi poreska policija, zatvara objekte, kazne su drastične, a pri tom navode radnike u tim objektima da prekrše Zakon o fiskalnim kasama. Sigurno je tako.
Bilo je dovoljno da pitam koji inspektor je bio, taj i taj, zapisnici su identični, identičan je način kako je došlo do tog postupka da se zakon prekrši.
Tačno se vidi da inspektor koji radi na terenu navodi radnike da urade tako nešto. Ko radi za fiskalnom kasom ili je manipulant robe u jednoj trgovinskoj radnji ne mora da zna zakon u detalje. On zna da mora da izda račun.
Da li će prvo da izda račun i da uzme novac ili će da uzme novac pa da izda račun, za njega to nije bitno. Za vaše inspektore jeste. Čim uzme novac i nije odštampao račun, gotovo, iako taj novac još nije stavio u kasu.
Tako rade vaši inspektori. Kad zakonom bude moguće da se žalba uputi ministarstvu, pa utvrdite da jedna grupica inspektora tako postupa, onda ćete te bitange koje rade za učinak da izbacite iz inspekcijske službe.
Ovako, dok se to završi pred sudom, ko zna kada će i kako će, a često se postavlja pitanje kakva nam je efikasnost sudova, da li je uopšte neko i spreman da se upusti u tu avanturu, jer šta će da doživi – doživeće samo da se naplaća raznih sudskih taksi, da plaća lice koje će da ga zastupa pred sudom; pa čak i kad dobije pravosnažno sudsko rešenje pitanje je hoće li ono moći da se sprovede ili neće, jer se često dešava da ni sudska rešenja sudovi ne mogu da sprovedu, opet zbog nekih raznih okolnosti i situacija koje su vezane za zloupotrebe, pogotovo kada je u pitanju DS.
Samo ću da vas podsetim, kada je u pitanju Kljajević, da je on bio pred razrešenjem predsednika suda 2004. godine. Tada je Boris Tadić potpisao svoju prvu aboliciju. Tražio je od Koštunice da Kljajević ne bude razrešen. Trebalo je dve godine da ga uhapsite, kada je i vama prekipelo. Znači, ta oligarhija je u Demokratskoj stranci. Sa njom pregovarate. S kim ste, takvi ste.

Još neko po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 57. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić.

Dame i gospodo, u poglavlju Kaznene odredbe predviđena su i dva krivična dela koja reguliše ovaj zakon. Amandmanom SRS interveniše se za oba krivična dela koja su predviđena ovim zakonom, jer smatramo da sva krivična dela treba da budu u Krivičnom zakoniku i Krivični zakonik treba da bude jedino mesto koje će da reguliše krivičnopravnu materiju i da definiše šta su krivična dela, šta nisu.
Nije ovo jedini slučaj da su u predlogu zakona, pored prekršajnih odredbi, sadržana i krivična dela. Ima sigurno preko pedesetak zakona koji su u mandatu ove skupštine usvojeni, gde postoje krivična dela razasuta u pedesetak zakona. Suština je u tome da krivična dela, zbog svoje društvene opasnosti i značaja koji imaju, moraju biti objedinjena u Krivičnom zakoniku, bez obzira da li ćemo mi taj zakonik menjati jednom mesečno ili dva puta mesečno. Jednostavno, potrebno je da sva krivična dela budu na jednom mestu.
Uostalom, sam Ustav kod definisanja krivičnih dela definiše da su jedino krivična dela ona dela koja su predviđena zakonom. Znači, uvodi načelo zakonitosti.
Doduše, Ustav ne kaže decidirano da krivična dela moraju biti obuhvaćena zakonikom, znači na jednom mestu, ali iz šireg tumačenja Ustava proizilazi da je baš na to mislio.
U krajnjoj liniji, mi smo kao parlament usvojili Krivični zakonik i to nas obavezuje da sva krivična dela moraju biti sadržana na jednom mestu, da bi građani mogli na lak i brz način da se upoznaju sa tim šta su krivična dela, šta nisu.
Ovakvom metodologijom i pravnom tehnikom, gde skoro svaki drugi zakon koji dođe pred ovu skupštinu na usvajanje sadrži u kaznenim odredbama krivična dela, stvarate konfuziju i nemogućnost da građani znaju šta predstavlja krivično delo, šta ne.
U obrazloženju Vlade zbog čega se ne prihvata ovaj amandman navedeno je da Krivičnim zakonikom nije predviđeno to krivično delo, a ovo konkretno krivično delo odnosi se na prodaju i kupovinu deviza od strane fizičkih lica, i čekova koji glase na stranu valutu, bez ovlašćenja NBS.
Mi ne sporimo potrebu za tim krivičnim delom, znači to krivično delo treba da postoji, ali ne u ovom zakonu nego u Krivičnom zakoniku. Vlada je, a Vlada kao da nije razumela ovaj amandman, odgovorila – Krivičnim zakonikom nije predviđeno to krivično delo, pa smo zato ga stavili u ovaj zakon. Znači, igra gluvih telefona. Suština jeste u tome da ovo krivično delo i ovaj član ne treba da budu sadržani u zakonu o deviznom poslovanju, nego u Krivičnom zakoniku.
Skoro za sve zakone koji se predlažu, pa i za ovaj zakon Vlada i predlagač uvek navodi kao razlog usaglašavanje sa standardima EU, u konkretnom slučaju sa MMF-om, sa raznim direktivama, preporukama EU ili ne znam već sve kojih organizacija. Međutim, kada se predlažu zakoni oni moraju da budu u skladu sa realnim životnim uslovima i potrebama građana. Nisu sve države u Evropi na istom stepenu društvenog i ekonomskog razvoja da bi mogle sve norme i pravni sistemi nekritički da se prepišu i primene na svaku zemlju.
I u okviru zemalja EU postoje poprilične razlike u njihovom unutrašnjem zakonodavstvu po raznoraznim pitanjima iz raznih oblasti društvenog života. I okviru EU postoje velike razlike između samih članica EU u njihovom društvenom i ekonomskom razvoju i onda i oni sami prilagođavaju određene propise svojim potrebama. Tako bi i mi u principu trebalo da radimo, međutim, ovde je čista resavska prepisivačka škola, sve se prepisuje po direktivama, uputstvima, naređenjima, da li OEBS-a, EU, da li MMF-a, Svetske banke za obnovu i razvoj nebitno je potpuno, zavisi od zakona do zakona, ali niko ne pokušava da određene društvene i ekonomske odnose uskladi sa potrebama građana ove države.
Suština donošenja zakona jeste da regulišu određene društvene odnose iz određenih oblasti na najbolji mogući način, gde će zadovoljiti potrebe većine stanovništva.
Znači, zakoni se donose prema potrebama većine građana, a ne jedne grupe ili jedne interesne grupe ljudi koji preko zakonske regulative hoće da ostvare neke svoje lične ili grupne interese.
Mislim da postoji uporna i nekritička težnja ka odlasku u Evropu, kao da mi nismo u Evropi nego ne znam gde, i težnja za tim da se širom otvore prozori prema EU, a plašim se da od tih širom otvorenih prozora ne dobijemo samo išijas ili da nas ušine promaja. Treba voditi računa prilikom predlaganja svih zakona šta su konkretni interesi ove države, a ne o preporukama EU ili nekih međunarodnih organizacija. Hvala.

Hvala vama, gospodine Milajiću. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Ne, hvala.
Posle pauze koja će biti do 15,00 časova nastavićemo raspravom o amandmanu koji je na član 58. podneo narodni poslanik Petar Jojić. Hvala vam.
(Posle pauze – 15.05)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.
Na član 58. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.