Hvala, gospodine Krasiću. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Jedna mala pouka, ako glasate protiv zakona, ne morate da glasate za amandmane, dovoljno je ovo prvo.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.

Prelazimo na 14. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O RATIFIKACIJI UGOVORA O OSNIVANjU ENERGETSKE ZAJEDNICE IZMEĐU EVROPSKE ZAJEDNICE I REPUBLIKE ALBANIJE, REPUBLIKE BUGARSKE, BIH, REPUBLIKE HRVATSKE, BIVŠE JUGOSLOVENSKE REPUBLIKE MAKEDONIJE, REPUBLIKE CRNE GORE, RUMUNIJE, REPUBLIKE SRBIJE I PRIVREMENE MISIJE UJEDINjENIH NACIJA NA KOSOVU U SKLADU SA REZOLUCIJOM 1244 SAVETA BEZBEDNOSTI UJEDINjENIH NACIJA (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vjerica Radeta, Zoran Krasić, Nataša Jovanović i Momir Marković.

Primili ste izveštaje Odbora za industriju i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.

Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman.

Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dužan sam jedno pojašnjenje. Dakle, pošto je počela sednica Vlade Srbije, gospodin Naumov se javio i obećao da onog časa kada se oslobodi svojih obaveza, stići će na sednicu, a istovremeno vas obaveštavam i čitamo da su amandmani dva puta razmotreni, a s tim, kakva su obrazloženja, to ćete vi najbolje obrazložiti sad.

Pošto imamo četiri amandmana na ovaj predlog zakona, mala je verovatnoća da će gospodin Naumov da stigne u međuvremenu, mora da je neka vanredna sednica Vlade i ako eventualno raspravljaju o ceni pšenice, onda to ima smisla, ali se bojim da ste vi, gospodine predsedniče dezinformisani, ali videćemo.

Molim vas, gospođo Radeta, zbog dostojanstva Skupštine, sigurno sam informisan i sigurno se, ako sam bio dovoljno jasan, ne raspravlja o ceni pšenice.

Vi ste malopre, kada ste govorili koji je zakon sada na dnevnom redu, vrlo nerazgovetno pročitali naziv zakona, ali to vam ne zameram, ja ću sada jasno i glasno da pročitam, naravno, radi javnosti, o čemu mi to u pojedinostima raspravljamo.
Dakle, radi se o Predlogu zakona o ratifikaciji Ugovora o osnivanju energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše jugoslovenske republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
To je dakle taj predlog zakona o kojem mi raspravljamo u pojedinostima i prema kom su poslanici SRS izneli svoj stav tako što smo predložili da se svi članovi ovog predloga zakona brišu. Naravno, pošto će, pretpostavljam da će neko opet da komentariše, zlonamerno svakako, kako mi srpski radikali podnosimo amandmane gde kažemo da se briše, a iskoristiću priliku kada govorim o ovom amandmanu da kažem da mi Srpski radikali zapravo podnosimo amandmane koji mogu da se svrstaju u tri grupe.
Jedna grupa su amandmani kada izražavamo svoj principijelni stav, kada mislimo da neki zakon uopšte ne sme da se nađe u pravnom prometu.
Nemamo drugog načina kada su takvi zakoni u pitanju, nego da predložimo da se pojedinačno svaki član briše i usvajanjem takvih amandmana ne bi bilo ni tog zakona.
Ne smemo da radimo drugačije, da predložimo zakon o stavljanju van snage tog zakona kada se eventualno usvoji, jer onda znamo sigurno da to nikada neće doći na dnevni red Skupštine, kao što nije došao nijedan predlog poslaničke grupe SRS u ovom sazivu, a bilo je mnogo predloga i još uvek ima mnogo predloga.
Dakle, druga grupa naših amandmana su oni kada na određene članove zakona podnosimo amandmane sa nekim konkretnim rešenjima i to je kada imamo Vladin predlog zakona koji nije toliko loš da ne može amandmanima da se uredi, ali naravno, ni takve naše amandmane nikada predstavnici Vlade ne usvajaju.
Imamo još jednu grupu amandmana, kada njima pokušavamo da predstavimo jedan potpuno nov koncept, odnosno koncept SRS, nekog zakona, a to je bilo juče kod Zakona o deviznom poslovanju, dakle, opet zato što se u ovom parlamentu ne omogućava da se raspravlja o predlozima najveće poslaničke grupe u parlamentu i onda mi na taj način koristimo Poslovnik koji ste usvojili i amandmanski reagujemo na Vladine predloge.
Zašto mislimo da ne treba u pravnom prometu da postoji ovaj zakon i zašto predlažemo da se svi ovi amandmani brišu, odnosno članovi ovog predloga zakona.
Znate, vrlo je indikativno, kako to da je Vlada Republike Srbije još 4. maja, a tada je usvojen ovaj predlog zakona, ove godine znala kakav će biti ishod referenduma u Crnoj Gori i to je nešto što mi iz SRS, za šta tražimo objašnjenje od nadležnog ministra kao predstavnika Vlade, tražili smo to i u načelnoj raspravi i nismo tada dobili odgovor, ali imamo vrlo interesantno pismeno mišljenje Vlade Republike Srbije zašto se odbija ovaj amandman i istovetan je tekst za sve ostale amandmane, jer su amandmani istovetni, tako da u tom smislu nije primedba na mišljenje Vlade nego na ono što je Vlada napisala, a napisala je – "Amandman se ne prihvata iz razloga što su multilateralni međunarodni ugovor, čija se ratifikacija predlaže, potpisali predstavnici nadležnih ministarstava za energetiku Republike Srbije i Republike Crne Gore, a na osnovu saglasnosti dobijene od Saveta ministara Srbije i Crne Gore".
Znači, saglasnost su dobili tada, između ostalih, od Vuka Draškovića i Zorana Stankovića, zato što su oni još tada znali da će sedeti danas na sednici Vlade Republike Srbije kao građani koji nisu izabrani za ministre u ovom parlamentu, nisu mogli biti izabrani, jer nije rešeno ni prethodno pitanje, a to su izmene i dopune Zakona o Vladi i naravno mi o takvim stvarima ovde ne raspravljamo, nego raspravljamo o nekim potpuno sporednim stvarima.
Vlada kaže dalje – ovakav pristup je usvojen iz razloga što Srbija i Crna Gora nisu imale nadležnost iz oblasti energetike, već je energetika u nadležnosti država članica koje imaju posebne zakone, kaže, što Srbija i Crna Gora nije imala nadležnosti (misli se na zajednicu, ali se piše samo Srbija i Crna Gora, kome je do formalnosti), već je energetika u nadležnosti država članica, koje imaju posebne zakone o energetici i prema tim zakonima one nezavisno osnivaju svoje energetske entitete.
Šta su energetski entiteti? Ovo stvarno ne razumem. U zagradi kaže nezavisne regulatorne agencije, operatore prenosnog sistema, operatore distributivnog sistema, pa u skladu sa tim Republika Srbija i Republika Crna Gora su označene kao ugovorne strane u ovom ugovoru i imaju svoje predstavnike u organima zajednice predviđenim ugovorom.
Brojni politički, ekonomski i pravni razlozi za ratifikaciju ovog ugovora i njegovom značenju za Republiku Srbiju sadržani su u obrazloženju Predloga zakona. Sadržani su bili i u onome što je ministar Naumov ovde govorio u svom kratkom obraćanju, kada je govorio o ovom zakonu i mnogo se hvalio ovim zakonom pre nego što je i došao Predlog zakona u skupštinsku proceduru.
Sećam se da je negde u nekoj televizijskoj emisiji rekao kako je on srećan čovek, otprilike ovako, parafraziram, kako je on srećan čovek zato što baš njegovo Ministarstvo zaključuje prvi obavezujući ugovor sa EU i to je sada nama prvi korak ka EU. I onda u tom istom pojavljivanju u medijima ministar kaže: sada ćemo imati uslove da se cena električne energije poistoveti sa cenom u zemljama EU. To je zaista neverovatno i to je strašno.
Dakle, da budemo srećni što smo baš u ovoj zajednici, zato što ćemo sada našim građanima da naplaćujemo struju po cenama zemalja EU, a naravno naši građani će i dalje biti otpuštani sa posla, i dalje će primati manje penzije, i dalje će raditi, pa vrlo često neće primati plate ili će primati neke minimalne zarade, i dalje Vlada neće voditi računa o otkupnoj ceni pšenice i ostalih poljoprivrednih proizvoda, pa će građani koji se tim poslom bave biti prinuđeni da ispod cene prodaju svoje proizvode ili da uništavaju voćnjake, kao što je to jedan seljak ovih dana uradio, voćnjak koji je vredan 10.000 evra – zapalio, zato što neće da dozvoli da ga država pravi budalom.
Dakle, takve stvari se dešavaju u Srbiji, a ministar Naumov i Vlada Koštunica-Dulić su srećni što smo ušli u neki od tih sporazuma na nivou Evrope.
Dakle, to stoji i u obrazloženju, govorio je to i ministar da je ovaj ugovor jedan od uslova za neke buduće ugovore sa EU. Kakvi će to sve uslovi biti, plašim se i da pomislim, a kamoli da izgovorim.
Da li će jedan od tih uslova biti ono što Dinkić reče pre neki dan, da više građani ne treba da gaje iluziju da su Kosovo i Metohija u sastavu Republike Srbije, da treba da se pomirimo sa sudbinom da to više nije tako.
Da li će i to biti jedan od uslova koji nas čeka ka EU?
Već znamo ovaj čuveni uslov vezan za Haški tribunal, za hapšenje i privođenje Ratka Mladića u Hag. Naravno, nikome od zvaničnika u Srbiji nije palo na pamet da posle ovog sramnog čina koji se desio u Haškom tribunalu, kada je izrečena presuda Naseru Oriću, koji je dobio, da podsetim javnost, za onoliki masakr i zločine koji su dokazani nad Srbima, kaznu od dve godine, a u pritvoru u Haškom tribunalu bio tri godine.
Znači, sada ima uslove da naplati pozamašnu sumu od te EU i UN, zato što je godinu dana više bio u pritvoru, a oni ne nadoknađuju štetu. Bogami, kada je Naser Orić u pitanju, Krasiću, biće tu štete.
Naravno, ne pada im na pamet da nadoknade štetu Vojislavu Šešelju koji je već skoro četiri godine bez ikakvog osnova utamničen u Haškom tribunalu, nad kojim se krše sva moguća prava i to naravno ne interesuje nikoga u državi Srbiji.
Da se vratim na ovo, vezano za presudu Naseru Oriću, pojavio se i Koštunica, pojavili se i neki ministri, pojavio se i Boris Tadić – lopov i svi su onako značajno rekli da je zaista strašno da je Naser Orić dobio tako malu kaznu.
A onaj Zoran Stanković, onaj građanin koji je sada prisutan na sednici Vlade kaže da će da protestuje, jer je on podneo toliko dokaza koji nisu usvojeni, protiv Nasera Orića, a moje pitanje je kako mu to usvojiše, sve one dokaze protiv Srba, kako je te tako zdušno obrađivao da im je poverovao i Haški tribunal, a kako je šarlatanski obradio te protiv Orića da nikome u Haškom tribunalu nije palo na pamet da to prihvate kao ozbiljno.
Naravno, kakav ministar Stanković, takav i odnos Haga prema Srbiji.
Onda još kažu – jeste to strašno što se desilo sa presudom Nasera Orića, ali mi ipak moramo da nastavimo saradnju, da uhapsimo Ratka Mladića i onda najveći problem koji imaju Vojislav Koštunica i Boris Tadić u ovom momentu jeste, kažu – ko sad može da objasni građanima Srbije da Haški tribunal nije politička tvorevina, da Haški tribunal nije antisrpski sud, a ja ih pitam – odakle im moral i kome pada na pamet da više građane Srbije ubeđuju da to nije tako, kada je danas svima apsolutno jasno, zapravo većini je bilo odavno jasno, a danas čak i Koštunici i Tadiću je jasno da je to antisrpska tvorevina.
Dakle, ovaj zakon ne treba prihvatiti, ne treba prihvatiti sve uslove EU, odnosno treba Vlada Srbije i vlast u Srbiji da znaju da je Srbija strateški interes EU i da mi nemamo ništa protiv da postanemo članica EU, ali ne prihvatanjem svih njihovih uslova, nego samo uz jedan jedini naš uslov, a uslov nas srpskih radikala jeste da nam EU garantuje Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije.
Uz taj uslov imaće našu saradnju i za ulazak u EU. Bez tog uslova nikada Srbija neće biti članica EU.

Da li još neka poslanička grupa želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Pošto smo u razvoju parlamentarizma i uopšte demokratije u Srbiji napredovali, sada smo došli u situaciju da Vlada ne može čak ni da zloupotrebi govornicu i vidite kako teče diskusija. Ovo ignorisanje uvek se vraća sa kamatom.
Amandmanom sam predložio da se član 2. Predloga zakona briše, a to je član u kome se najavljuje da sledi engleska i srpska verzija ugovora o osnivanju energetske zajednice između Evropske zajednice i svih ovih država.
Ugovor je na osnovu ovlašćenja, na osnovu zaključka Vlade Srbije od 13. oktobra 2005. godine. U ime Republike Srbije potpisao ga je ministar Naumov 25. oktobra 2005. godine u Atini i tada su Republika Srbija i Republika Crna Gora postali nezavisni međunarodno-pravno priznati subjektiviteti, odnosno tako su se predstavili.
Moram da kažem da me to ne čudi jer u američkim planovima oni su 1992. godine izbegavali da kažu Savezna Republika Jugoslavija, nego su pisali Srbija i Crna Gora.
Kako se došlo do tog međunarodno-pravno priznatog subjektiviteta, jer ipak je ovo međunarodni ugovor? Tako što je rečeno da energetika nije u nadležnosti državne zajednice nego republika i onaj ko je bio dužan da se trudi da makar glumi da na nivou državne zajednice postoji međunarodno-pravni subjektivitet, to je taj Sveto Marović i njegov savet, veće, ko zna šta je to više.
Oni su dali jedno ovlašćenje, odnosno saglasnost da Republika Crna Gora i Republika Srbija samostalno guraju u ovom procesu, a on nije interkonekcija nego nešto mnogo ozbiljnije. Ovo je jedan problem koji se može tretirati pre svega sa tržišnih pozicija.
Sada da građani Republike Srbije znaju ko određuje cenu električne energije, ko određuje kapacitete, ko vedri i oblači.
Srpska verzija ovog ugovora, čitam samo poglavlja, Geografska oblast, pa onda nešto o energetici, nešto o zaštiti životne sredine, pa o konkurenciji, obnovljivim izvorima energije, o usaglašenosti sa opšte primenjivim standardima Evropske zajednice, prilagođavanje i razvoj, geografski obuhvat u okviru mehanizma za funkcionisanje tržišta mrežne energije, mehanizam za prenos mrežne energije na velike udaljenosti.
Radi lakšeg praćenja ovog dela, gde god čitam ova poglavlja ne bi bilo loše, radi praktične primene, da se ide sa: Hamović, Lazarević i sl. Zatim, sigurnost snabdevanja građana energijom. Hamović je hteo da napravi ovde jednu berzu energenata u zgradi koja se zove "crvenkapica" na Novom Beogradu.
Dalje, snabdevenost građana energijom. Da vidite kako ujedinjena električna i energetska osnova Evrope tretira građane. To će gospodin Naumov vrlo stručno da vam objasni dok peva u nekom horu. Pa onda imamo: harmonizaciju, obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, pa onda imamo stvaranje jedinstvenog tržišta energije, geografski obuhvat, unutrašnje tržište energije.
Međunarodnim sporazumom se reguliše i unutrašnje tržište energije, zatim spoljna politika trgovine energijom, međusobna ispomoć u slučaju poremećaja, to bi mogli da prihvatimo, u svemu ovome to je jedini deo koji je potreban; pa institucije energetske zajednice.
Sada imamo: ministarski savet, pa onda stalna grupa na visokom nivou i to će opet da bude visoki predstavnik; regulatorni odbor, forumi, sekretarijat, budžet, postupak donošenja odluka – opšte odredbe, mere na osnovu naslova II, mere na osnovu naslova III, pa IV, proceduralni akti, implementacija odluka i rešavanje sporova. To će ovi za evropsku, gde je otišla Ksenija, moći stručno da objasne.
Onda: tumačenje, učesnici i posmatrači. Nadam se da Vilijam Voker neće ponovo da dođe. Inače, kad god je bio posmatrač tu je bilo krvi do kolena, taj glas ga bije još iz Južne Amerike od pre 25 godina. Rok važenja, izmene i pristupanje, završne i prelazne odredbe i na kraju, aneksi.
Gospodo poslanici većine, podići ćete ruke ili ćete pritisnuti zeleno dugme vodeći računa da uvek tamo bude više od 50% od broja prisutnih, a verovatno će prilikom glasanja biti 127 da se ovo usvoji i to je evropski put. Ovo je evropski put nezavisne Srbije pre nego što je rasturena državna zajednica Srbija i Crna Gora.
Energija, a naročito električna energija, postaje vrlo značajan proizvod, oduvek je bila značajna, ali postaje izuzetno značajna onog trenutka kada je pre 20 godina neko pametan došao do zaključka da se uskraćivanjem korišćenja nuklearne energije u mirnodopske svrhe pojedinim državama stvaraju monopoli električne energije kod bogatih.
Ako se digne cena električne energije i izvozi na neka područja onda u razmeni razvijeni dobijaju sirovine, dobijaju za badava, a prodaju vrlo skupo svoj proizvod.
Da je situacija ozbiljna najbolje pokazuje primer države Kalifornije. Malo-malo pa im se raspadne energetski sistem, onaj što je država pravila, onaj što su privatnici pravili.
Trenutno je Srbija vrlo interesantna za strane investitore koji traže priključak kako da dođu do Ministarstva energetike da ponude svoje privatne programe iz oblasti energetike.
Traže se lokacije, potoci, neke čuke gde bi se postavljale vetrenjače itd. Ima i nekih koji su voljni da iz Dunava vade ugalj i na licu mesta preko nekog kapaciteta od tog uglja proizvode neke derivate jer kretanje cena na naftnom tržištu sada čini tu proizvodnju isplativom.
Da bi se to završilo, treba da se uđe u jedan sistem. To nije sistem interkonekcije, međusobne povezanosti, tehničke i tehnološke, da bi mogla struja da trči dalekovodima svih zemalja, da bi se javila na tržištu gde je manjak, a krenula sa dela teritorije gde se proizvodi u većim količinama nego što može da se potroši u toj zemlji. Razne kombinacije su u pitanju.
Struja iz Republike Srpske struji prema Rumuniji gde se nalaze kombinati koji vrše preradu aluminijuma, a onda se po tri, četiri puta vrti i po tri, četiri puta zarađuje, tako da postoji veliki interes, bara je smanjena, krokodili su se namnožili, ali su i porasli i kada porastu traže mnogo više da jedu, ne mogu da se zadovolje sa jednim bikom nego je potreban čopor u istom trenutku.
Građane Republike Srbije moram da upozorim da je ova vlada njih obradovala i činjenicom da pristupanjem ovom ugovoru mi preuzimamo obavezu da približno bude ista cena električne energije kao i na onim teritorijama i u državama koje slove da su bogate i gde postoji mogućnost da se plate ti veliki troškovi električne energije.
Gospodine Zankov, zamolio bih vas da gospodina Markovića upozorite, pošto ću sada da postavim jedno poslaničko pitanje, naravno, ono je u potpunosti u skladu sa temom koja je na dnevnom redu. Samo da ispravim jednu grešku.
U Statutu Haškog tribunala ne postoji mogućnost da se naknadi šteta licu koje je nezakonito uhapšeno i provelo neko vreme u pritvoru. Čak ni Savet bezbednosti nije hteo da dogradi Statut Haškog tribunala, a Teodor Meron je dva puta pokušavao to da uradi, tako da za ovih godinu dana, što je više ležao Naser Orić, nemojte da se sekirate, niko neće da mu plati naknadu štete.
On je isplaćen odavno. On je ovo častio Haški tribunal i oprao svoju sudbinu.
Moje pitanje glasi, zamolio bih građane koji prate ovaj prenos da ovo podele sa svojim komšijama, prijateljima, a oni koji imaju rođake u selima, pogotovo u onim zabačenim selima 30-40 kilometara, imamo tako razuđene opštine, mislim da i Kraljevo ima tako veliku disperziju. U tim našim selima, tzv. ruralnoj sredini, kako bi rekli ovi "evropejci", nalaze se seoska domaćinstva. Meni neće biti zamereno što ću da uzmem primer iz moje porodice.
Moj stric je jedan od najmlađih ljudi u selu u okolini Prokuplja, na 30 kilometara, ima ih dvadesetak, a on ima 72 godine. Sam je, nema dece, žena mu je umrla. Nedavno je ostvario pravo na porodičnu penziju, 4,5 hiljade dinara dobija penziju. On je za prošli mesec potrošio 52 kilovata struje. Njemu tamo vodite i skupu i jeftinu, a ima samo jedan sat. Pitanje je da li je taj obračun tačan, ali ne pričam zbog obračuna.
Kada se izračuna ta cena, to je 150 dinara. On ima fiksne troškove 163 dinara. Onda su tu došli i ovi Đelićevi porezi, 50 i nešto dinara, i on treba da plati 372 dinara. Međutim, tu nije cela zvrčka. On dobija i za TV 300 dinara, a TV ne može da gleda, jer ono što ima to je nekada bio TV, pre 20 i kusur godina mu je moj otac poklonio taj TV, tako da taj TV nikako ne radi, a i kada bi radio, morao bi da ima stabilizator, jer je tamo tako pao napon da je nemoguće gledati.
Samo da vas podsetim, na pet kilometara u krug oko njegove kuće ne postoji živa duša. Takva je sudbina sa celim tim krajem pod Radan planinom. Nekada gde je bilo hiljadu ljudi sada je jedan, nekada gde je bilo 500 ljudi sada nema nijedan.
Da li ova vlada Vojislava Koštunice razmišlja o tome da građane koji žive na tim teritorijama, a ta teritorija je vrlo značajna, jer oni za koje nas neki optužuju da širimo govor mržnje kada smo ih nazvali "šiptarski teroristi", doduše, sada su se popravili pa i oni koriste taj termin. Ako samo sa brda siđu 10 kilometara, imaju teritoriju na izvol'te. Ti ljudi, ni krivi ni dužni, još uvek živi, čuvaju tu teritoriju samim svojim prisustvom, ne mogu da obrade ništa. Verovatno je potrebno 15 dana da neko kojim slučajem zaluta i prođe pored njih da bi im rekao – dobar dan.
Da li mislite njih da oslobodite obaveze plaćanja struje, a sav trošak da prebacite na ove koji žive ovde i koji mnogo zarađuju krađom od građana Republike Srbije?
Da li imate neku državnu politiku u oblasti energetike, da ne pričam o putevima? Ranije su imali jednu vezu nedeljno, sada nemaju nijednu. Da li ste sve pustili na tržište, i ljudsku dušu, ljudske osećaje, srce i interese ovog naroda, ili mislite da vodite državnu politiku, pa da kažete – dajte, tamo ćemo da uložimo.
Ne treba da ulažete u Kopaonik, on će sam da se obnovi zahvaljujući ovima koji mnogo imaju pa vole da se slikaju svake godine 15 dana na Kopaoniku, kako su oni "in", bili su tamo, a državne pare da ulažete u nerazvijena područja, da tamo pomognete da se napravi farma, da se napravi neka fabričica, da nešto krene, da se vrate ljudi u selo, jer su normalni samo oni koji žive u selu. Ili ćete još uvek da nam pričate pričice o EU, o Oli Renu, oli Solani, oli del Ponte, oli ovom, oli onom?
Ako me niste razumeli, zamolio bih vas da posetite ta napuštena sela na teritoriji opštine Prokuplje. Slična je situacija i sa drugim selima. Možete da odete i u Surdulicu, na Vlasinsko jezero, Crnu Travu ili kod Milkovića u Trgovište, pa sa ovim predlozima zakona da ubedite one seljake koliko je to sve ispravno, dobro. Ako dobijete iskrenu podršku od njih, svaka vam čast.
Okrenite se jednom da vodite politiku o građaninu, o njegovim potrebama, o njegovim interesima, a ne o ekspertima bez radnog staža, ne o onima koji jedva čekaju da napuste ovu zemlju. Samo da vas podsetim, mnogo više njih je pobeglo iz ove zemlje kad ste vi došli na vlast, a vi se borite za šengen, da što više njih ode.
Ne sporim vam, to je vaša politika, samo vas upozoravam, ima ljudi koji žive u ovoj zemlji, koji žele da žive u ovoj zemlji, žele da umru u ovoj zemlji, ali žele da žive kao normalni ljudi i da znaju da ova država vodi računa o njima.
Moje pitanje – neka mi neko iz Vlade Republike Srbije nađe formulu kako moj stric da plati struju.

Hvala, gospodine Krasiću. Služba Skupštine je zabeležila vaše pitanje i ono će preko Kabineta predsednika biti prosleđeno nadležnom ministarstvu Vlade Republike Srbije.
Da li još neka poslanička grupa želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali dali smo obrazloženje na sve četiri tačke koje tražimo da se brišu iz predloženog teksta zakona, gde smo se začudili i zapitali ko je to u Vladi Republike Srbije znao još 4. maja da će da dođe do secesionističkog procesa u Republici Crnoj Gori i da će Milo Đukanović, uz pomoć svojih zapadnih mentora, pre svega šiptara organizovanih oko Mehmeda Badija, sa lažnim ličnim kartama i glasanjem ko zna kako, da obezbedi navodnu nezavisnost Crne Gore.

Međutim, ako se vratimo malo unazad i pogledamo kako je tekla politika tzv. evropskih integracija, od usvajanja Beogradskog sporazuma, a kasnije Ustavne povelje sada već bivše državne zajednice Srbija i Crna Gora, onda možemo da vidimo kontinuitet u načinu vladavine Vojislava Koštunice, time i ministra Naumova, koji je u vreme dosovske vlasti i oligarha iz DS bio predsednik UO EPS i narodni poslanik DSS.

Vi ste već tada znali, a mi smo se, kao nevešto, zapitali u obrazloženju ovog amandmana, da je opstanak državne zajednice Srbija i Crna Gora težak zbog toga što aktuelna vlast u Srbiji ništa nije učinila od tog perioda, na šta vas je onda sa ove skupštinske govornice upozoravao i dr Vojislav Šešelj, predsednik SRS, da će svaki dalji navodni napredak, a u stvari sve veća propast i jedne i druge republike članice tadašnje zajednice, da vodi u propast zbog toga što, sa ekonomskog i privrednog stanovišta, princip poslovanja po sistemu dvostrukog koloseka, na osnovu čega je i napisan ovaj sporazum tako da Crna Gora ima svoj put, a Srbija svoj, za koji ste vi znali od ranije, a ćutali ste i ništa niste preduzimali da se to spreči, nego ste na to pristali.

Pa tako i u oblasti energije, odnosno elektroprivrede, snabdevanje države gasom, električnom energijom i kada pogledate, gde se mi danas kao zemlja nalazimo i čime se bave ne ove zemlje Jugoistočne Evrope koje su ovde nabrojane, nego velike države u svetu poput Ruske federacije, Kine i svih onih koji galopiraju ka većem privrednom razvoju i ekspanziji jer sve ono što oni mogu da urade za sve druge sa kojima u svetu sarađuju, onda je nepobitna činjenica da je energija pitanje budućnosti i da će svi sporazumi i svi, ne daj bože, sukobi u budućnosti da se dešavaju upravo oko energije i vode kao neophodnog resursa za razvoj čovečanstva, ali energije pre svega.

Onda kada ste pristali na to i kada je ministar Naumov otišao da sklopi jedan ovakav deklarativni ugovor, što je sada zapravo predloženi zakon, trebalo je tada i vi iz ministarstva i Vojislav Koštunica da ih obavestite da dolazite kao predstavnici i on kao ministar iz duboko kriminalizovane zemlje, iz zemlje u kojoj je pre nešto više od godinu dana u ovoj zgradi Narodne skupštine, grupa poslanika na čelu sa gospodinom Aleksandrom Vučićem raspravljala o elektroenergetskoj mafiji, o Vuku Hamoviću i Vojinu Lazareviću, kumovima, dvojici i te kako bliskim prijateljima Mlađana Dinkića, ministra finansija, a u vreme dok su počinili, a i dan-danas to nesmetano rade i ovde i u Republici Srpskoj, pljačku države i naroda u smislu enormne zarade, na stotine miliona evra su pokrali putem prodaje odnosno preprodaje naše električne energije.

Trebalo je onda to da svim ovim vašim potpisnicima sporazuma kažete i saopštite u Atini da bi oni znali sa kim imaju posla i da taj slučaj ne da nije razrešen nego da do dana današnjeg pred narodne poslanike nije stigao izveštaj o radu Anketnog odbora.

Moram da vas podsetim na to, pretpostavljam da ste i vi koji se bavite oblašću energije, a zaposleni ste u ministarstvu Vlade Republike Srbije imali pred sobom čitav dijapazon raznoraznih likova koji su se pojavljivali i smenjivali optužujući jedni druge, ali nepobitne činjenice su da su Vuk Hamović i Vojin Lazarević elektroenergetska mafija koja hara sada intenzivno i po Republici Srpskoj.

Hamović je ključna vest i ključna figura u informativnim emisijama Televizije Republike Srpske zato što je on tamo blizak saradnik Miloradu Dodiku, premijeru Republike Srpske, kao što je ovde blizak svim akterima iz vrha vlasti.

I onda sve ovo što piše ovde je neobavezujuće, odnosno jednim potpisom jeste, ali građani Srbije od toga u pravom smislu reči ne mogu da imaju ništa. Trebalo je onda u startu da im kažete, kao i ministar Naumov, da niste sposobni da ispunite uslove iz ovog predloženog ugovora.

Evo kako, čitaću vam samo neke od segmenata iz obrazloženja koje ste nam dali, na strani 70, to su vam drugi i četvrti pasus, a zatim šesti i početak sedmog, obavezujete se po svim tačkama, a njih je 87, ugovora objavljenog ovde na srpsko-engleskoj verziji, da ćete da učinite sve, a naročito Ministarstva finansija, rada, zapošljavanja i socijalne politike, zajedno sa Ministarstvom rudarstva, sve ono što potpisnici ovog sporazuma traže od vas, a to je da zbog srednjoročne potrebe dovođenja cene energije, posebno električne, na ekonomski nivo potrebe unutrašnje racionalizacije energetskih subjekata i unapređenje njihovih finansijskih preformansi, te podizanja njihove konkurentnosti na regionalnom, a zatim i širem evropskom tržištu, obezbedite tesnu saradnju sa ovim ministarstvima.

Ta ministarstva, pre svega Ministarstvo finansija i Ministarstvo za rad i zapošljavanje i socijalne politike treba da izađu u javnost sa činjenicom da građani Srbije, konkretno evo u Kragujevcu to je prosek od preko 20.000 dinara duga po domaćinstvu za električnu energiju, koja je od dolaska ovih koji su nosioci nekih promena, u stvari uništavanje Srbije, od 5. oktobra do današnjeg dana poskupela 12 puta i najskuplju cenu kilovatsati električne energije imamo od svih ovih država potpisnica.

Želela bih da nam ministar Naumov nešto objasni, i to je sada ujedno i moje poslaničko pitanje.

Kako je u aprilu mesecu kroz povećanje cene električne energije došlo do promene tarifnog sistema i kako je u prvoj zoni, onoj gde je navodno najmanja potrošnja električne energije, oduzeto pravo da to bude do 600 kilovat-sati, a sada je do 300?

Zašto je država Srbija toliko zadužena dala kontragarancije, to je takođe moje poslaničko pitanje, u proteklih nekoliko godina za remont elektroenergetskih postrojenja u Srbiji, kada se i dan-danas uz račun za struju naplaćuje remont EPS-a, ne mogu da znam tačno ali to je negde oko 100 dinara. Znači, to je inkorporisano uz ovaj račun ovako povećan za električnu energiju.

I sada kažete, ratifikacija ugovora o osnivanju energetske zajednice, a potom i njegovo efikasno sprovođenje od ogromnog su značaja ne samo za uspeh reformi našeg energetskog sektora, nego je i njegovo funkcionisanje saglasno principima EU. Pa da li je princip EU da se pljačka i krade struja od građana Srbije? Gde su Vuk Hamović i Vojin Lazarević? Ovaj, kažem vam, svakoga dana kao da je premijer Republike Srpske daje izjave na svim televizijama, a naročito na nacionalnoj televiziji Republike Srpske.

Da nisu možda pokrenute krivične prijave protiv njih na osnovu izveštaja gospodina Vučića i Anketnog odbora, o čemu vi onda pričate? Kakva pravda, kakva prava, kakva socijalna politika, kada ljudi, evo čuli ste malopre primer, i ne troše ili ne potroše gotovo ništa, a stiže im račun za tu struju.

Sada, što je najveći cinizam u ovakvoj situaciji, kada Srbi na Kosovu i Metohiji nemaju mogućnost da imaju redovnu isporuku električne energije, naš poslanik Dragutin Perić je iz Gračanice, Srbi iz Gračanice su ove zime možda ukupno deset dana imali struju. Pitajte Srbe i u severnoj Kosovskoj Mitrovici koliko puta i koliko sati dnevno imaju struje. Ne smeju onima na brdu da isključe jer znaju šta će da im se desi, mislim ovi okupatori, a pitajte ostale građane Mitrovice. Šest sati ima, pa šest nema, pa sve tako kao da igraju bingo pa treba da pogađaju.

Vi kažete da se smanji siromaštvo i da bude redovna snabdevenost električnom energijom. To da li će u budućnosti Srbija biti potpuno obezbeđena za snabdevanje gasom, pre svega ruskim gasom, zavisiće od pobede SRS, u to budite sigurni. Pobedom srpskih radikala i dolaskom gospodina Tomislava Nikolića na mesto premijera Republike Srbije ne samo da će još više projekata, poput izgradnje termoelektrane na gas od 609 miliona evra u Novom Sadu, lično njegovom zaslugom, biti napravljeno, nego zbog naših tradicionalno dobrih, mislim celokupnog srpskog naroda, ali pre svega naših odnosa sa Ruskom federacijom i sa njihovim vlastima, što negujemo za razliku od vas, nego vi samo kada vam se prohte i kada morate, učinićemo sve da u tom pogledu bar nikada nema zebnje za nas.

Završiću, iako imam još malo vremena, da bi naš poslanik, kolega Mihajlović, poslanik SRS iz mesta gde Srbi najteže žive na Kosovu i Metohiji, Štrpce, ispričao kako se oni tretiraju kao napaćeni narod, kada je u pitanju protok električne energije i snabdevanje električnom energijom.

 

Hvala vam, gospođice Jovanović.

Koliko sam shvatio, reč želi gospodin Mihajlović, o istom amandmanu. Izvolite.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, želim da vam ukažem, vama i celokupnoj javnosti Srbije, na nebrigu države Srbije kada je u pitanju južna srpska pokrajina Kosovo i Metohija.
Šiptarske privremene institucije na Kosovu i Metohiji otimaju na sve moguće načine, a njima je sve dozvoljeno, sve ono što je srpsko a ima status državne, odnosno društvene imovine.
Slučaj sa kojim ću vas sada upoznati govori o otimačini radne jedinice trafo-stanice Štrpce i šikaniranju zaposlenih radnika EPS-a koji su se usprotivili takvoj otimačini. Naravno, ne smatram da su ovaj ministar i njegovi saradnici odgovorni za to, ali Vlada jeste, jer se sve ovo dešavalo 2002. godine.
O čemu se zapravo radi?
Lizing-tim kao ogranak CIA-e zvanično zadužen za kontakte sa javnošću u saradnji sa KEK-om obrušio se na radnike EPS-a, zaposlene u trafo-stanici Štrpce, sa namerom da preuzmu kontrolu nad njom. Naravno, njihova misija ne bi bila uspešna da za svoje saradnike nisu uspeli da nađu visoko kooperativne Srbe, kako ih oni nazivaju, koji su im u toj nameri pomogli.
Ja sam, naravno, pokriven papirima koji govore o tome. Ovo je zapisnik koji je sačinjen u policijskoj stanici Štrpce. Ako dozvoljavate, pročitaću vam. On upravo govori o tome.
Kaže ovako: "Zapisnik sačinjen dana 08.01.2002. godine u policijskoj stanici u Štrpcu oko oduzimanja ključeva od trafo-stanice, upravne zgrade, lade "nive" i postojećeg inventara u objektu upravne zgrade, kao i trafo-stanice. Ključeve smo oduzeli od rukovodioca radne jedinice EPS-a Štrpce Gradoćević Stanka, poslovođe radne jedinice Mirković Stubiše i inženjera za energetiku Marković Bojana.
Prilikom oduzimanja ključeva gore pomenutih, pokupili su lične stvari, kao i poslovne knjige EPS-a. Knjige za očitavanje stanja električnih brojila su ostale u kasi u upravnoj zgradi, kao i stari računi pre bombardovanja koji su upakovani i zapečaćeni. Prostorije su zaključane u 13,00 sati u prisustvu", ovo je bitna stvar, "narodnog poslanika u tzv. kosovskoj skupštini, Đorđević Sokola.
Napomene radi, reč je o čoveku koji je potpredsednik opštinskog odbora DSS-a za opštinu Štrpce, a bio je nekad narodni poslanik u tzv. skupštini Kosova i bio je zamenik šefa poslaničke grupe koalicije Povratak, Rade Trajković", ovo sve ide pod znake navoda. Znači, njen zamenik. Onda su tu i potpisi ljudi koji su ispred UNMIK policije Štrpce, imena policajaca i na kraju – narodni poslanik u Skupštini Kosova, Đorđević Soko.
Ako ste zainteresovani, mogu vam to dati. Našli su čoveka koji će biti novi upravnik trafo-stanice, njegovo ime je Zoran Stanojević, on je svoju kožu prodao za 310 evra, imamo papir koji govori o tome, našli su i devet njih koji su isto tako prodali kožu za nešto manje, 240 evra, da bi taj slučaj otimačine dobio legitimitet i legalitet. Novi upravnik KEK-ove trafo-stanice se dosetio da pozove sve predstavnike političkih stranaka na jedan zvanični sastanak, kome je prisustvovao i predstavnik CIA-e. Ovo je papir koji govori o tome. Naravno, tamo nije bilo predstavnika SRS, taman posla.
Sve je ovo moglo da se spreči da je država Srbija bila više zainteresovana za prostore Kosova i Metohije, da zaštiti interese preostalih Srba tamo gde je moguće zaštititi ih, tamo gde Srbi još žive, nastanjuju te prostore. Ne mogu da kažem da se mogu zaštititi interesi države Srbije u Prizrenu, Peći, Đakovici, jer tamo nema ili gotovo da nema Srba, ali tamo gde ih ima može se, uz pomoć onih Srba, srpskih patriota koji žele da rade na tome.
Još samo jedna rečenica. Ono što meni, kao Srbinu sa onih prostora, sa prostora Kosova i Metohije bode oči, to je, kaže – Predlog zakona o ratifikaciji Ugovora o osnivanju energetske zajednice između Evropske zajednice i republika u regionu, i kaže – Republike Srbije i Privremene misije UN na Kosovu.
Molim vas, ako je moguće, pun naziv za Kosovo je Kosovo i Metohija, ovo je onaj naziv koji Šiptari zdušno guraju, guraju okupatori. Znači, pun naziv za južnu srpsku pokrajinu je Kosovo i Metohija. Hvala.