ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE, 18.07.2006.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Blagica Kostić, replika.

Blagica Kostić

Samostalni poslanik
Dame i gospodo, nisam obmanula javnost, a o tome ćete ovih dana mnogo više čuti i od stručne javnosti.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović.

Branislav Stevanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, današnja rasprava apsolutno me podseća na zakon kada smo imali o upisu besplatnih akcija EPS, NIS i PTT i apsolutno i toga dana kada smo raspravljali o toj tački isto nije bilo prijavljenih govornika. Takođe i danas nijedna poslanička grupa, nijedna stranka nije prijavila svoje govornike, iako je tema veoma važna, a sigurno da nije smešno, gospodo, ne vidim čemu se smejete.
Hoću da kažem da ovaj zakon, sam Predlog zakona nije ispoštovan jer jedna grupa poslanika jeste predložila zakon, ali smatram da ipak bi trebalo neko od kompetentnih lica da sedi u ovim klupama i da stručno odgovori na eventualne primedbe, ako ih ima.
Sami amandmani pojedinih poslanika više vode ka većoj diktaturi i sigurno većoj kontroli medija od strane vlasti, i ništa drugo u ovom predlogu zakona iskreno ne vidim.
Takođe, već nekoliko meseci imamo jednu medijsku kampanju vezano za Radiodifuzni savet i, naravno, moram ovaj put da kažem, iako nisam pristalica da hvalim ministre, moram ovom prilikom da pohvalim gospodina Kojadinovića, ministra koji je jako objektivno izneo u javnost sva dešavanja kada je u pitanju kontrola medija i sam uticaj na Radiodifuznu agenciju. Izbor članova te agencije govori sve i nije potrebno posebno govoriti detalje ko su ti ljudi, ko ih je predložio, na koji način i kako.
Takođe, imam veliku primedbu kada je u pitanju decentralizacija.
Pitam se kako reaguju poslanici iz stranaka koje se zalažu za opštu decentralizaciju, poslanici iz Vojvodine, sa juga Srbije i pojedinih delova Šumadije, jer se zalažemo za opštu decentralizaciju, takođe i decentralizaciju medija, gospodo.
Evo TV "Košava", protiv koje nemam ništa, obično gledam u kasne sate ponekad tu TV, ništa drugo nemaju da emituju izuzev te pornografije. Nažalost, takva neozbiljna televizija da dobije nacionalnu frekvenciju, a da ne dobije, ne želim sada da favorizujem nijednu televiziju, da li je iz Vojvodine ili sa juga Srbije ili Šumadije, da ne dobiju neke televizije koje su stvarno zastupljene i koje pokrivaju pola područja Srbije, a ne mogu da dobiju nacionalnu frekvenciju.
Znači jedna totalna nepravda kada je u pitanju decentralizacija i kada je u pitanju i kultura, sport, i uopšte privreda. Samo jedan primer da kažem, što nema veze sa ovom temom, ali je važno za samu decentralizaciju, a to je da u unutrašnjosti Srbije mali broj gradova može da pruži neke obične usluge, da kažem prelom ruke ili posekotine, pa moraju ljudi da dolaze u Beograd. To sam više puta skretao pažnju.
Ne mogu da se složim i sa tom činjenicom da nacionalnu frekvenciju moraju da imaju samo televizije iz Beograda. Šta to govori? To govori o totalnoj dominaciji vlasti, a poslanici iz unutrašnjosti da li nemaju dovoljno hrabrosti ili nemaju prava da se suprotstave svim tim što se čini po tom pitanju.
Kontrola medija je apsolutna i, nažalost, sve dok vlast ima većinu u parlamentu moći će da bira svoje članove agencije i moći će da vrši direktan uticaj na agenciju. Kada sam pomenuo malopre TV "Košava", gospodo, priča se u javnosti da tu je u pozadini neki političar ili privrednik. Znači, ako on ima ogromna sredstva i ima velike pare, on je, naravno, u saradnji sa vlašću, on jednostavno može da dobije nacionalnu frekvenciju, što je zaista veoma skandalozno.
Takođe, neophodnost Zakona o informisanju, koji sam više puta napomenuo, neophodno je doneti nov zakon o informisanju. Zbog čega? Pre svega i zbog nas samih koji smo podvrgnuti ruglu. Imali smo priliku i predsednika Skupštine da vidimo u raznim slikama na naslovnim stranama itd. Jedan broj naših časopisa objavljuje čak i dečiju pornografiju, te moramo ozbiljno da se zamislimo šta ta naša štampa štampa, šta televizija prikazuje, u kojim vremenskim intervalima, kako to deluje na našu omladinu i šta se dešava dalje. Mi smo ti koji treba da pokrenemo tu ideju, mi smo ti koji treba da donesemo određene zakone koji će sprečiti tako nešto da se dešava u svakodnevici.
Imam primedbu i na Javni servis, glavni i odgovorni urednik gospodin Tijanić je, znamo, bio savetnik premijera Koštunice, što znači da to govori samo po sebi ko može da bude prvi čovek te televizije i za koga će ta televizija da radi.
Ne kažem da je od prethodne vlasti imao dominaciju Javni servis u odnosu na sadašnju, ali u nešto smanjenom intenzitetu, apsolutno se vidi da se favorizuju samo vladajuće stranke i ništa drugo.
Znači, cilj ovog zakona, gospodo, hteli mi da priznamo ili ne, jeste jedan jedini, a to je samo veća kontrola i veća diktatura nad medijima u Srbiji. Što ste pričali o demokratiji, ovo nema, gospodo, nikakve veze sa demokratijom. Hvala vam na strpljenju, predsedavajući, što ste mi istolerisali minut više. Hvala.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Hvala vama. Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? Da. Narodni poslanik Vukosav Tomašević, ovlašćeni predstavnik DSS. Izvolite.

Vukosav Tomašević

Demokratska stranka Srbije
Dame i gospodo, nisam imao nameru niti je bila namera nas iz DSS da govorimo o ovom zakonu. Međutim, u prethodnim diskusijama izneto je nekoliko tvrdnji koje ne odgovaraju onome što je suština ovog zakona i ne odgovaraju činjenicama i zbog toga ću pokušati da nešto obrazložim i da doprinesem da stvari budu jasnije. Trudiću se zaista da ne izazivam replike kolega, nije mi namera da bilo kome repliciram i da otvaram raspravu, nego da pojasnim stvari.
Dakle, prva stvar kada je u pitanju Zakon o radio-difuziji, od trenutka donošenja zakona, odnosno još u vreme izrade zakona, u vreme dok je on bio u skupštinskoj proceduri 2002. godine, znalo se da će ovaj zakon vrlo brzo morati da trpi izmene i dopune. To se znalo iz dva razloga.
Prva stvar, ovo je tranzicioni zakon, zakon koji reguliše jednu oblast koja se u praksi menja i shodno tome i tada je bilo jasno da će zakon morati da trpi izmene i dopune koje će nametnuti praksa.
S druge strane, ljudi koji su tada učestvovali u izradi zakona, ima dosta kolega ovde i nema gospodina Vučića, on je tada bio, bila je koleginica Stojanović, kolega Rajko Baralić i još neki drugi koji su tada radili takođe u Odboru za informisanje i kulturu, i ja sam bio, i dosta smo se bavili zakonom. I tada smo ukazali na određene nedostatke, propuste i manjkavosti ovog zakona.
Međutim, nažalost, tada je naš glas otišao u prazno, odnosno tadašnji predlagači zakona nisu hteli da prihvate nikakve primedbe. Podsećam vas da je zakon radila jedna grupa ljudi iz nevladinog sektora. Oni su vrlo tvrdokorno branili tu svoju verziju zakona i u tome imali apsolutnu podršku tadašnjeg potpredsednika vlade, gospodina Žarka Koraća.
Konačna verzija zakona koju su doneli u Skupštini je tretirana kao Sveto pismo.
Niste mogli u tom zakonu izmeniti nijedan zarez, jer su rekli - ne, ili ovako ili nikako. Dakle, to je bio jedan stav koji je tada onemogućavao da se izvrše neke racionalne izmene u zakonu.
Nakon toga se desilo ono što se desilo, u političkom smislu podsećam vas da je ovaj zakon usvojen u ovoj sali bez poslanika DSS, bez naše mogućnosti da tada, u plenarnoj raspravi i kroz amandmane, promenimo ovaj zakon, jer su tada svih 45 poslanika DSS nezakonito bili udaljeni iz Narodne skupštine.
Da je ovo tačno o čemu pričam govori činjenica da je ovo danas što radimo peta izmena i dopuna ovog zakona u protekle četiri godine. Ono što je gospođa Stojanović, kao ovlašćeni predlagač, rekla u ime podnosioca zakona, ako ste dobro pratili, takođe je tačno: ovo nisu suštinske izmene i dopune ovog zakona. Dakle, ovo što smo predložili ne zadire suštinski, ne menja koncepcijski postojeći Zakon o radio-difuziji.
Postoji potreba, i mislim da ćemo se oko toga složiti svi ovde, pre svega praksa to nameće, da se pristupi izradi kompletno novog zakona o radio-difuziji. Nadam se da će taj posao početi na jesen i nadam se da će ovaj skupštinski saziv, i Odbor za kulturu, i svi ljudi koji su i stručno i u svakom drugom pogledu zainteresovani za ovo, imati snage i kapaciteta da u ovom sazivu Skupštine donesemo novi zakon. Naravno, uz podršku stručne javnosti i kroz javnu raspravu, neka se čuje glas svih zainteresovanih i to je u redu.
Međutim, ovo što sada radimo i što ćemo, nadam se, usvojiti, nisu suštinske izmene. Ovo su izmene koje je takođe nametnula praksa. Ove izmene u suštini treba da omoguće praktično sprovođenje odluka Agencije. Ako hoćemo da gledamo stvar izvan politike, u jednom trenutku kada je raspisan konkurs, kada je Agencija donela neke odluke, videli smo da postoji pravna praznina za realizaciju tih odluka. Sada se ovim izmenama to poboljšava. Ovim izmenama se stvaraju pravne pretpostavke i praktični mehanizmi da se odluke Radiodifuzne agencije sprovedu u praksi.
Opet kažem, daj bože da imamo snage i kapaciteta da donesemo ovaj novi zakon.
Sad nekoliko stvari koje mislim da treba pojasniti. Prva stvar, koleginice Kostić, neću opet da vam repliciram, ne znam kako ste pročitali ovaj rok od 180 dana u članu 10. Nije rok 180 dana, nego 120 dana. Govorim kao neko ko je 15 godina radio u radio-stanici, rukovodio radio-stanicom. Ovo je poboljšanje iz praktičnih razloga.
U postojećem zakonu stoji da od trenutka kad dobijete dozvolu morate da počnete da emitujete program u roku od 60 dana. Priznaćete da je to teško za novoosnovane stanice, a praksa pokazuje da se na konkurse javljaju novoosnovane stanice i da dobijaju dozvole.
Svi koji se razumeju u elektronsko novinarstvo znaju da je za 60 dana gotovo nemoguće kupiti opremu, naći lokaciju, prostorije, organizovati redakciju i početi program. Iz tog razloga smo produžili ovaj rok. Mislimo da je to bolje za same emitere.
Još jedna stvar koju hoću da potcrtam ovde je član 13, gde smo smanjili četiri puta državnu taksu, odnosno namet radio emiterima. Mislim da je ovo značajno poboljšanje ekonomskog položaja radio emitera, jer im jedan deo novca, koji je do sad trebalo da je u državi, ostavljen sa strane. Stoga mislim da će svi koji se bave emitovanjem pozdraviti ovaj propis.
Kada je u pitanju član 10. bilo je postavljeno pitanje - šta sa onima koji su do sada konkurisali. Potpuno je jasno da ni ovaj član ni kompletan Predlog zakona nema retroaktivni karakter. Ovo se odnosi na one koji će konkurisati od dana usvajanja zakona. Nikako se u nepovoljan položaj ne dovode učesnici prethodnih konkursa, jer zakon nema retroaktivni karakter i to je potpuno jasno.
Na kraju, nešto što me je iznenadilo kod kolege Stevanovića, on priča o represiji u Srbiji. Ne vidim na koji način i kako ovo što smo podneli, što će, mislim, sutra biti usvojeno, može da poboljša ili pogorša uopšte položaj bilo kog medija u Srbiji, jer ovo suštinski ne dotiče do položaja medija, suštinski je jedna tehnička izmena, koja treba da omogući da se u praksi lakše i efikasnije sprovedu odluke Republičke radiodifuzne agencije. Nadam se da će ovaj zakon sutra dobiti podršku ove skupštinske većine i da će odmah stupiti na snagu.
Podsećam samo na jednu činjenicu. Bez ovog zakona, odnosno bez ovih izmena koje predlažemo, kada je u pitanju sprovođenje odluka Republičke radiodifuzne agencije, možemo imati takav haos u etru i možemo potpuno obesmisliti ulogu ovog nezavisnog tela. Agencija jeste nezavisna i treba da ostane nezavisna.
Ali, gledajte ovo. U Beogradu trenutno postoji 71 radio stanica koja emituje program. Raspisan je konkurs za dodelu 14 frekvencija, 14 radio-stanica je dobilo dozvole za rad. Tvrdim vam da ni jedna od preostalih 57 neće prestati da radi dobrovoljno. Svi znamo ko su vlasnici radio-stanica u Beogradu. To su i turističke agencije, i avio kompanije, i pekare, i sportski klubovi, i niko od njih neće sutra dobrovoljno prihvatiti odluku Agencije da prestane da emituje program.
Zbog toga i zbog svih budućih konkursa i drugih konkursa koji slede, a zatim i lokalnih konkursa, da bi se mogle odluke Agencije sprovesti, neophodno je da prihvatimo ove izmene i dopune. Ovim se ne ukida upravni postupak. Ostavlja se pravo sudske zaštite svima onima koji su nezadovoljni odlukama Agencije, ostavlja se pravo i na upravni postupak, ali se samo ukida jedna stvar, ne možete da emitujete program dok traje upravni postupak.
Prekinite, ispoštujte odluku Agencije, ostavite predajnik, žalite se svim sudskim instancama i sačekajte da onda sud presudi. Pitate se, šta će biti ako sud dosudi da je neko u pravu. Neka dobije sudsku zaštitu i sudsku naknadu. Biće pravično obeštećen. Mehanizam postoji i vrlo lako je sprovodljiv. Ali je nemoguće i potpuno obesmišljava instituciju konkursa i odluku Agencije činjenica da neću dobiti dozvolu, a onda se žaliti i onda će taj spor da traje nekoliko godina, a u međuvremenu ignorišem odluku Agencije i sve činjenice i emitujem program. To je ono što je nedopustivo i što mora u praksi da se prekine.
Pozivam sve kolege da ove izmene i dopune podrže, da se ovaj zakon izglasa. Hvala.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Narodni poslanik Blagica Kostić, replika, izvolite.

Blagica Kostić

Samostalni poslanik
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Kolega Tomašević je trebalo da bude član Odbora za bezbednost, pre nego Odbora za kulturu.
Evo zašto apelujem na kolege poslanike, koji imaju svoj integritet, da sutra ne glasaju za ovaj predlog koji je pred nama i zašto apelujem na samog predlagača da povuče ovaj predlog dok još može da se izvuče neokaljan. Zaista ne mogu da verujem da je ovaj predlog bio na Vladi, da bi ga gospodin Koštunica, kao legalista, prosledio Narodnoj skupštini.
Zašto ovo kažem? Član 62. u stavu 6. predviđa da prigovor na odluku odlaže izvršenje odluke. U stavu 7. predviđa da protiv odluke donete po prigovoru može se pokrenuti upravni spor. Nakon toga se briše logičan stav i ubacuje stav koji predviđa da emiter, bez odlaganja, izvrši konačnu odluku Saveta o oduzimanju dozvole, a ukoliko to ne učini, sprovešće se postupak prinudnog izvršenja odluke Saveta u skladu sa ovim zakonom.
Brisanjem ranijeg stava jasno se negira pravo suda da svojom odlukom privremeno obustavi izvršenje odluke dok traje postupak po tužbi u upravnom sporu i odmah upućuje na konačnost odluke i njenu izvršnost. Radi se o skraćivanju postupka u kome jedna odluka o zabrani emitovanja programa postaje konačna odluka. Ovo je u suprotnosti sa međunarodnom Poveljom o ljudskim pravima i članom 10. Može se zabraniti emitovanje samo programa koji širi mržnju, versku netrpeljivost, podstiče na terorizam i tome slično.
Član 64a - pokušaj skraćivanja postupka u kome jedna odluka o zabrani emitovanja programa postaje konačna odluka povlači sa sobom drugu nelogičnost, a to je predložen novi član o postupku izvršenja odluke Saveta.
Predlagač ide tako daleko da se u članovima ovog zakona bavi izvršnim postupkom, koji je ili bi trebalo da bude jednak za sve, što predviđaju svi zakoni u svojoj primeni, a ne samo ovaj zakon. Dakle, kršite Ustav i načelo da su svi građani isti pred zakonom.
Činjenica da se ovde opisuje izvršni postupak za primenu odluka donetih od strane Agencije ukazuje da predstavlja presedan tj. izuzetak od uobičajenog u izvršnom postupku za sve konačne izvršne odluke u sudskim i upravnim postupcima. Taj predloženi član predviđa - emiter je dužan da obustavi program odmah po dostavljanju odluke Saveta, nema pravnog leka, nema prigovora, nema upravnog spora, nema konačne odluke, već sama činjenica da je odluka dostavljena znači obavezu emitera za momentalnom obustavom emitovanja programa, zatim se predlagač bavi opisom načina dostavljanja.
Čitajući dalje ovaj član dolazimo do saznanja da se Agencija pretvara, od donosioca odluke, u direktnog izvršioca odluke preko svojih lica koje odredi i okiti nekom legitimacijom, čiji dizajn opet određuje Agencija. To što u zadnjem stavu Agencija predviđa stidljivo mogućnost da zatraži pomoć MUP-a, ako je to potrebno, a već vidimo da sa ovako predloženim članom to treba shvatiti neobavezno, jer ovako široka ovlašćenja za prinudno izvršenje odluka koju sama sebi predviđa Agencija nema čak ni MUP, ni ministar Jočić.
Na kraju, član 68, obaveza emitera u odnosu na programske sadržaje da poštuje zabranu reklamiranja političkih organizacija van predizborne kampanje. Šta to znači konkretno? Reklamiranje u reklama ili u političkim emisijama? Nema televizijskog programa koji svakodnevno ne sadrži reklamiranje neke političke organizacije učešćem njihovih članova u emisijama različitih sadržaja, od zabavnih, sportskih, političkih, informativnih i slično. Definicija je totalno deklarativna i neprecizna.
Drugi deo – „a u toku predizborne kampanje da registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbede jednaku zastupljenost bez diskriminacije“ – može imati smisla, ali moramo imati na umu da je već obuhvaćena Zakonom o oglašavanju. Zahvaljujem vam i zaista apelujem na poslanike koji imaju integritet da odbiju ovako nešto u danu za glasanje. Moram napomenuti da odbijanje znači samo kartica van, a nikako biti uzdržan.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović, replika.

Branislav Stevanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, ovlašćeni predstavnik DSS pokušao je da omalovaži moj govor i jednostavno nije nijedan pravi argument imao za to. Kolegu bih pitao da li se zalaže za neku televiziju iz svoje regije da dobije nacionalnu frekvenciju. Malopre sam u svom primeru naveo televiziju "Košava".
Da li je moguće da nijedna televizija u Srbiji nema bolje uslove i veću gledanost od televizije "Košava"? To poređenje samo po sebi govori o čemu je tu reč, da li ima ikakve veze sa objektivnošću i realnošću.
Navešću još jedan primer iz moje sredine. Kada sam bio na sednici skupštine opštine u direktnom prenosu lokalna televizija prenosi skupštinu, govorio sam o 3.000 zaposlenih u Kolubari.
Kada sam rekao postupak i način kako Vlada u prethodnim privatizacijama, pošto sam bio član Odbora za privatizaciju, vrši privatizaciju, šta sve treba da se desi sa tim istim ljudima, pre mene bilo je desetak ljudi koji su govorili, a samo sam ja tonski ometan na toj lokalnoj televiziji i više od tada ne mogu nikada da gostujem na lokalnoj televiziji.
Narodni poslanik ispred te opštine ne može da gostuje na lokalnoj televiziji samo zato što je opozicioni poslanik, a vlast u Lazarevcu vrše apsolutno iste stranke kao u Vladi Srbije. Znači, to su dva jaka argumenta da vam pričam o demokratiji. Vi nemate ni jedan jedini argument da mi se suprotstavite, da kažete da vi kao vladajuća većina ne utičete na tu Radiodifuznu agenciju.