Da li još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika želi reč? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O ORGANIZACIJI I RADU SLUŽBE NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE
Primili ste Predlog odluke, koji je podneo Administrativni odbor.
Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3. a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Da li predstavnik predlagača narodni poslanik Petar Cvetković, zamenik predsednika Administrativnog odbora, želi reč? (Nije tu.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da je jedna poslanička grupa, Srpska radikalna stranka, podnela listu i to sa predlogom da jedan govornik izlaže.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Mihailoviću, iznosim stavove SRS, ne izlažem, neko drugi je zadužen za to.
Sasvim je očekivano kada neko ne veruje nekome da on sumnja. Pošto smo sumnjali u Beogradski sporazum, sumnjali u iskrene namere da će da opstane ta državna zajednica, a dokaze za sumnju smo imali na pretek - i sam način potpisivanja Beogradskog sporazuma, činjenica da se ta tvorevina kasnije zvala "Solanija", činjenica je da je u tom sporazumu predviđen i trogodišnji rok kada će da se reši da li će državna zajednica kao čardak ni na nebu ni na zemlji da postoji - sve je ukazivalo da demokratske vlasti, i to one najdemokratičnije, u Srbiji i Crnoj Gori idu ka razgradnji SRJ, udaljavanju dveju država republika.
Oni koji su sumnjali i kritikovali, 6. juna su dobili i dokaz da su bili od početka u pravu. Zato kada se sa ove govornice u ime SRS izrazi sumnja u poteze onih koji sebe nazivaju demokratama i velikim poštovaocima slova zakona i ustava, onda podsećam građane, verujte uvek radikalima, nikada ne pričaju napamet, uvek iznose istinu.
U onoj euforiji kada su neki duvali balone, a neki ono drugo što asocira na balon, slavili što pada jedna zastava, što neki ljudi ostaju bez posla, nisu bili svesni jedne posledice, a to je da novonastala samostalna Republika Srbija je postala sledbenik ne samo međunarodno-pravnog subjektiviteta bivše ni države ni federacije, nego neke navodno državne zajednice, i ona je kao sukcesor i postala i republika država koja je dužna da vodi brigu o svojim građanima.
Kao što je u obavezi da vodi računa o onima koji su zaposleni u Vojsci SCG, pa su svi po sili zakona preuzeti, tako su morali da se preuzmu i svi ostali koji su bili zaposleni u tzv. institucijama državne zajednice.
Međutim, za razliku od vojske, ovde se javila poprilična selektivnost kod ovih koji imaju koalicioni kapacitet i tvore Vladu Republike Srbije.
Ta selektivnost se ogleda u tome što se nešto preuzima, nešto se stavlja "na led", a nešto se proteruje. Znači, zaposleni u vojsci su preuzeti, čak su preuzeta i dva ministra, dva građanina, Stanković i izvesnici suprug Danice Drašković.
Ovde je rečeno, prilikom donošenja te epohalne odluke, da oni nisu na osnovu te odluke ministri. Međutim, oni se već te večeri predstaviše kao ministri. Kao što vidite, ovaj "švrlja" po svetu i predstavlja se da je ministar inostranih poslova.
Postavio sam jedno poslaničko pitanje, ako bih njega tužio, da li ima imunitet? Sudeći po tome da se lažno predstavlja da je ministar, ne bi imao zaštitu koju pruža imunitet.
Ali, s obzirom da sedi tik uz koleno ovih koji imaju koalicioni kapacitet, da ga ti koalicioni partneri vrlo legalno priznaju za ministra inostranih poslova, stičem utisak da postoji neka zaštita, pa ako već ima neki imunitet, zašto bih ga tužio.
Doduše, i novinari imaju imunitet, ne tako izražen. Obično kad njih tužite, onda zastari krivični predmet u sudu, pa budu tako zaštićeni. Ali, to je druga priča.
Pošto nisu preuzeti po slovu zakona i po automatizmu, jako je došla do izražaja selektivnost. U toj selektivnosti svi oni koji su bliski strankama koje čine vlast, a tu moram da pomenem ne samo ove koji su u Vladi, nego i ove koji su preko puta u zgradi Predsedništva, svi koji su se predstavili da su njihovi kadrovi lepo su udomljeni.
Znači, nikakva odluka Narodne skupštine nije bila potrebna, niti Administrativnog odbora, već su neki preuzeti iz Skupštine Srbije i Crne Gore prema političkoj pripadnosti. To mora javno da se kaže, prema političkoj pripadnosti.
Kada je preuzimana vojska, nije donet nijedan poseban propis. Postoje dve uredbe koje to regulišu. Jedna uredba je toliko opasna da će jedan broj njih avgusta da dobije prestanak radnog odnosa, ali je problem šta raditi sa onima koji su se lepo snašli. Kako su se snašli?
Zavijorila se neka članska karta neke političke stranke. Naravno, sada ne pričam o Demokratskoj stranci, nego o strankama koje čine Vladu Republike Srbije. Znači, pričam o DSS, G17 plus, što je potpuno isto kao i JUL, Nova Srbija, SPO i verovatno ovi koji nešto podržavaju, mada sumnjam da je neko iz Mihailovićeve stranke preuzet. Oni imaju drugačije principe kada preuzimaju. Nisam baš siguran ni za SPS da su nešto preuzeli, jer su poprilično uslovljeni činjenicom da su se zavetovali na vernost Vojislavu Koštunici.
Kao rezultat toga došla je ova odluka. Da vas podsetim, ona se predlaže za ovu sednicu, a ova sednica je vanredno zasedanje. Dobili ste saziv, dnevni red, tačka dva i na strani tri videćete da postoji, u okviru poslaničke grupe G17 plus, zaokruženo Marković Predrag. Verovatno ovi iz G17 plus ga lažno predstavljaju. On se ovde deklarisao da nije član te stranke, ali ga oni i dalje ovde vode na spisku. Možda je član JUL-a, nema veze. Vidim da se i on lažno predstavlja ovde da je u G17 plus.
Došla je jedna odluka koja treba da uredi organizaciju i rad Službe Narodne skupštine. Samo da vam kažem da su radikali podneli tri amandmana na ovu odluku. Zašto samo tri amandmana? Tri najupečatljivija, jer znamo da imate 126 glasova i to ćete da izglasate i nema potrebe sada da detaljnije obrazlažemo o čemu se radi u ovoj odluci.
Ali, samo da vam kažem, morala je da se primeni neka poprilično zakonita analogija. Ako su pripadnici vojske i vojna lica po automatizmu preuzeti, onda su svi morali koji rade u državnim institucijama državne zajednice po istom kriterijumu da se preuzmu.
Ukoliko to nije urađeno na isti način, onda je to akt teške diskriminacije. To što vi imate protiv vašeg Šamija, to je vaš problem. Ne bi me iznenadilo da u nekoj varijanti i on dođe kao zamena za predsednika Narodne skupštine, ali to je vaš problem, o tome ne pričam. Ako to dođe na dnevni red, pričaćemo i o tome.
Izgovor da nema sredstava apsolutno ne stoji. Ako je bilo sredstava u budžetu Republike Srbije da se finansiraju institucije državne zajednice, znači da sredstva nisu problem. Šta je problem? Problem je selektivnost. Neki moraju da se zaposle, a neki, kako je neko rekao, neka se snalaze, neka beru višnje, neka obrađuju poljoprivredu.
To je njima nova demokratska vlast smislila. A ko je smislio? Onaj ko je razorio SRJ, zaključio Beogradski sporazum, navodno formirao državnu zajednicu radi čistih računa, a znate kakvi su ti računi bili za ove tri godine, ovi navodno otišli, ovi jedva dočekali i sada jedva dočekuju da smlate ovo malo ljudi što je bilo u institucijama državne zajednice. U tom smlaćivanju, naravno, Rasim Ljajić je dobro prošao.
Dakle, to treba reći, jer kako su prošli ovi koji rade na zastupanju državne zajednice u međunarodnim sporovima, jer republički javni pravobranilac kaže, neću vas, ja ću da primim ljude iz DSS-a da kompletiram službu i tih 4.000 predmeta koje vi budete dali ima da čuče kod nas, slično kao sa dokumentacijom o ratnim zločinima nad Srbima. Dakle, skrivena negde u nekom bunkeru, ne sme da se gleda, može Karla del Ponte da dobije kad god želi, ali koji treba da se brane, ne mogu da dobiju, a onda ti isti koji zabranjuju na televiziji kukaju zbog presude Naseru Oriću. Više pričam ovo zbog javnosti, ne zbog prisutnih poslanika, jer oni su pre ulaska u ovu salu dobili svoje autentično mišljenje.
U čemu se ogleda razlika između ove odluke koja se predlaže i postojeće odluke, jer velika je razlika. Razlika je u tome što postoje dva potpuno neprihvatljiva izgovora, a ona se nalaze u obrazloženju gde se navodi nešto šta su razlozi za donošenje odluke. Prvi razlog je što je Narodna skupština Republike Srbije preuzela nadležnosti bivše Skupštine Srbije i Crne Gore. Ako je preuzela nadležnosti, valjda preuzima i one koji su pomagali da se ta nadležnost ostvari.
Sada se ne preuzimaju oni koji su u funkciji nadležnosti kao državni službenici ili nameštenici. Ali zato će, pored jednog zamenika sekretara, da bude još jedan zamenik sekretara. Ne valja ovaj što zna 30 godina kako se radi taj posao, nego treba onaj drugi koji je zaposlen tamo od strane Šamija u Saveznoj skupštini i sada će neko da mi zajapuri odavde da je to stručno, da se mnogo povećao posao. Ako se mnogo povećao posao, primite ih sve.
Dakle, ovamo pričate kako se seli Narodna skupština u onu zgradu, pa neki mostovi, pa se nešto renovira, pa ovo, ono, a istovremeno vodite akciju protiv Narodne skupštine, napadajući poslanike u novinama da se omalovaži ova institucija. Ko će to da uhvati za rep i za glavu? Niko živi ne može da uhvati i onda nam je kriv đavo što je omalovažena Narodna skupština, što se omalovažava država.
A ko je omalovažava? Dakle, kome je to stalo da ona padne na tako niske grane? Verovatno onima koji napadaju Vučića što je rekao istinu na nekoj televiziji, pa ko koga tu brani, zaključite sami.
Sada malo da kažem nešto o ovim amandmanima, jer je ovo jedinstvena rasprava, tako da nema mogućnosti da se posebno diskutuje o ovim amandmanima. Podneta su tri amandmana i nadam se da će se još neko prijaviti iz SRS za diskusiju, a ako nije, neka se prijavi.
Podneli smo tri amandmana, samo da bi skrenuli pažnju i poslanicima i javnosti, pa i ovim ljudima koji su u neprijatnoj situaciji, jer ni krivi ni dužni ostaju bez posla, zato što je neko stavio prst na čelo da on sređuje državu. Onaj ko nije mogao ni svoju kuću da sređuje, on sređuje državu.
Obrazložiću amandman koji smo podneli na član 10. stav 6, gde tražimo da se promeni rok trajanja mandata za pomoćnike sekretara, jer Administrativni odbor je predložio da pomoćnik sekretara rukovodi sektorom, postavlja se na položaj na period od pet godina i svrstava se u treću grupu položaja, a mi tražimo da taj rok bude četiri godine i to je normalan rok.
Odmah da vam kažem, vežite vi mački o rep vaš Zakon o državnim službenicima i nameštenicima i Zakon o ministarstvima, gde ste propisali da je državni sekretar ne znam šta, a pomoćnici ministra su nešto, pa se pomoćnici biraju konkursom na pet godina, pa nijedna normalna vlast kada bude došla neće to da poštuje, nego će lepo da promeni zakon i da razreši sve te vaše pomoćnike, jer ste natrpali sve vaše vajne eksperte i to sektorske.
Ovo što drži G17, ovo ovamo što drži DSS, tu ima i neškolovanih po upravnim odborima, da ne pričam, a da ne pričam za SPO i ono malo pet-šest što je obezbedio, kuku-lele za državu kakvi su.
Četiri godine je normalan rok, a to što Balinovac izmišlja, to ako se promeni, pa kontinuitet posla, pa ako se nastavi, to vi mislite ako ćete vi biti na vlasti, to je vaš problem, razmišljajte, ali nemojte da dovodite u nezgodnu situaciju.
Ne znam zašto bi sekretar morao da ima dva zamenika. Evo i sa jednim, gospodin Periša taj posao izuzetno dobro radi, profesionalno, služba fantastično radi, služba koja prati amandmane, prati zakone, najbolja služba u državi, jeste da ih ima petoro, šestoro ili sedmoro, ne može da promakne ni zarez ni tačka da se ne primeti, oni ljudi što fotokopiraju, fantastično rade, materijali stižu na vreme, da ne pričam o ljudima koji rade u poslaničkim grupama i ostalim službama, tu su sekretari komisija, odbora itd.
Ako su se povećale nadležnosti Narodne skupštine, neka se poveća i broj zaposlenih. A kako? Preuzimanjem onih ljudi, jer ne može država da se ponaša kao firma u stečaju.
Vi nam ovde govorite da se država ponaša kao firma u stečaju, otvorio se stečajni postupak, svima prestao radni odnos.
Onda vi kažete da je državna zajednica otišla u stečaj, pa neka prestane svima radni odnos. A zašto birate?
Birate podobne, a za šta podobne, da li je kuma nekome od funkcionera bivših, sadašnjih, budućih, kako se ko kotira u kojoj stranci.
Podneli smo treći amandman koji se tiče člana 13, gde tražimo da se ove službe malo redukuju, ne treba vam ovaj sektor za finansijsko-materijalno poslovanje i ovaj sektor za investiciono-tehničko i tekuće održavanje.
I tog ste zaposlili kada je demokratija sinula, zaposlili eksperta za održavanje, a znate i sami kakvi su tenderi, neka drugi to govore, nije to moja nadležnost. Tražimo da se usvoje ta dva amandmana, samo ne znam ni sam kako zbog Markovićevog Poslovnika, i ta dva sektora nisu potrebna.
Ali, centralno pitanje niste rešili ovde. Vi ste sada rekli da sektor za međunarodne odnose treba da se napravi, ali džaba vam taj sektor za međunarodne odnose ako službenici tog sektora treba da dopunjuju Gordanu Čomić kada se ona umori u inostranstvu, napadajući SRS, pa službenik treba da dopuni ono što je šefica propustila. Takav službenik vam nije potreban. Vi ćete verovatno imati takav sektor.
Odavno se razmišlja o prevodiocima, o drugim stvarima, a imate, preuzmite radnike, i da znate, glasajući o ovoj odluci, a čudi me da nismo glasali o propisima u smislu zakona kada se tiče radnog statusa drugih koji su radili u institucijama, jer moram da vas podsetim, što se tiče drugih institucija, tu je breme odgovornosti palo na ministra Lončara.
On je potpisao rešenja za sve koji su opsluživali Marovića i navodno tih pet ministarstava, u ime Vlade Republike Srbije, sve je to legalistički.
I moram da vam skrenem pažnju, kao što je malopre bilo legalističko, pa ste predvideli mogućnost suspenzije člana Radiodifuznog saveta zbog toga što je možda neko pokrenuo krivični postupak protiv njega, pa još u suspenziji se odlučuje dvotrećinskom većinom članova.
Koje su nebuloze sadržane u tom propisu, tri dana bi nam trebalo samo da pobrojimo. Umesto da prinudno izvršenje sprovodi ovlašćeno službeno lice organa uprave, kod vas će to da sprovodi onaj ko dobije punomoćje.
Da vam ne pričam o pravno-tehničkim, pravno-logičkim i mentalnim nebulozama koje su ubačene u jedan propis.
Ovaj propis nema baš toliko mentalnih problema, ali odiše iskonskom pokvarenošću, da se neko sakrije iza narodnih poslanika i Narodne skupštine, zašto je nekima prestao radni odnos, a zašto su samo neki odabrani da ostanu u radnom odnosu i dalje.
Koji je njihov kvalitet?
Njihov kvalitet je politička naklonost, podobnost, pa zašto ne reći i članska karta.
Da ne bi ovo bilo baš toliko prazno, molim predsedavajućeg, u formi poslaničkog pitanja, postavljam pitanje, da se hitno napravi jedan odgovor: koliko je ljudi preuzeto iz Skupštine Srbije i Crne Gore pre nego što je ova odluka doneta, gde su raspoređeni, koliko je sa istom školskom spremom i približno istim radnim stažom u Skupštini Srbije i Crne Gore radilo ljudi iz oblasti lica koja ste preuzeli i zašto je to lice preuzeto, a nije neko drugo?
Zamolio bih vas za odgovor, s obzirom da se ovde velika pohvala od kapetana broda javlja kada je sam u medijima kako se efikasno dostavljaju poslanička pitanja, jer za mesec i po dana nijedan odgovor na poslaničko pitanje nisam dobio.

Gospodine Krasiću, kažite kome postavljate to pitanje?

Postavljam poslaničko pitanje predsedniku Narodne skupštine, jer je verovatno on upoznat sa tim ko je promenio posao.
Kada ste me podsetili, gospodine Mihailoviću, moram da skrenem pažnju ljudima koji prate zakonitost akata koje usvaja Narodna skupština.
Pogledajte šta je napisano u članu 5. "Sekretar Narodne skupštine donosi pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u službi Narodne skupštine Republike Srbije, koji usvaja Administrativni odbor Narodne skupštine". Donošenje i usvajanje su sinonimi za isti akt koji se zove odlučivanje.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, koji se naknadno javio.

Dame i gospodo poslanici, sada na dnevnom redu imamo odluku o organizaciji i radu Narodne skupštine Republike Srbije. Obično je to samo jedan podzakonski akt koji reguliše određene obaveze zaposlenih, stručnih lica itd, vezano za funkcionisanje Narodne skupštine i obavljanje dužnosti narodnih poslanik.
Međutim, jedan ovakav predlog odluke ima sada drugu dimenziju, a to je da se, u najmanju ruku, može reći da je ovakva odluka napisana naručeno.
Jedino što nedostaje u ovoj odluci jesu imena ljudi koji će da se rasporede na određene funkcije u Narodnoj skupštini. Primarno, izgleda mi da jeste funkcionersko mesto.
Znači, ne interesuju predlagače, autore ovog predloga odluke radnici zaposleni u sada već bivšoj skupštini državne zajednice, nego ih interesuju funkcionerska mesta koja ne bi da izgube raspadanjem državne zajednice, i ako je moguće, da ta funkcionerska mesta prenesu, kao da je to nešto njihovo, kao da su to nasledili od roditelja, prenesu u Skupštinu Republike Srbije.
To se vidi u članu 8. samog Predloga odluke, gde se kaže u stavu 1: "Sekretar Narodne skupštine ima dva zamenika, koje imenuje Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora Narodne skupštine i koji za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini". Sada se postavlja pitanje – šta ćemo mi sa našim Poslovnikom o radu Narodne skupštine? U Poslovniku, član 34. stav 2, kaže se da sekretar u Narodnoj skupštini ima jednog zamenika koji mu pomaže u vršenju njegove dužnosti.
Svaki poslanik koji bude glasao za ovu odluku krši sopstveni Poslovnik. Da stvar bude još gora, krši Poslovnik koji ste vi doneli, za koji ste vi glasali. Ta ista većina će sada da prekrši Poslovnik. Pričamo o novom ustavu. To što je Ustav za državu, za funkcionisanje Narodne skupštine je Poslovnik.
Prva stvar koja je bila kada ste došli na vlast, jeste da kršite Ustav. Neustavno je zatraženo mesto SRJ kao novog člana UN, neustavan je Beogradski sporazum, neustavna je državna zajednica. Znači, što god donesete i toga ste dužni da se pridržavate, kršite.
Sada su tolike polemike oko novog ustava Republike Srbije. Interesuje me da li će prva stvar čim ga budemo izglasali, ukoliko budete tada na vlasti, da prekršite Ustav Republike Srbije.
Još nešto, kada se ovako nešto predloži, pogotovo kada se skrene pažnja na sam način funkcionisanja i samu ovakvu odluku i tvrdoglavo se zadržava, zašto onda niste napisali da sekretar Narodne skupštine ima dva zamenika, pa ste još i mogli da upišete njihova imena. Opet pravnici kažu - nije to kršenje Poslovnika o radu Narodne skupštine, jer je Poslovnik isto odluka, kao i ova, pa nema veze, ona koja je poslednja, ona se tumači.
Znam, ali zašto niste napisali u prelaznim i završnim odredbama ove odluke - prestaje da važi Odluka o Poslovniku Narodne skupštine, član 34. stav 2? Što bar niste uzeli i prvo promenili Poslovnik, pa doneli jednu ovakvu odluku?
Zašto se sve, pa i ovakva odluka, donosi? To da su u pitanju funkcionerska mesta i da vas samo ona interesuju, a ne većina zaposlenih, vidi se već i u članu 13. U članu 13. se kaže: "U službi Narodne skupštine organizuju se sledeće organizacione jedinice: Kabinet predsednika Narodne skupštine (da kažemo da je prihvatljivo, predsednik Skupštine, nećemo da omalovažavamo ni narodne poslanike, ni Narodnu skupštinu); Sekretarijat Narodne skupštine (hajde da kažemo da i to može da pripada sekretaru Narodne skupštine); Sektor za poslove poslaničkih grupa (hajde da vidimo da li će nešto te stručne i tehničke službe narodnim poslanicima da omoguće lakši rad kada to bude počelo da funkcioniše).“
"Sektor za poslove radnih tela", to već imamo, ništa novo. "Sektor za međunarodne odnose", evo sada to kažete može da vam bude razlog za proširenje nadležnosti ove skupštine, jer je jedno od obrazloženja za dva zamenika sekretara bilo - povećava se obim posla.
Šta će nam onda sektor za međunarodne odnose? Jedino povećanje obima posla jeste zato što se preuzimaju nadležnosti Ministarstva odbrane i Ministarstva spoljnih poslova. Šta će vam sada sektori, ako već imate dva zamenika sekretara? Pa neka obavljaju jedan od njih nešto.
Dalje, "Sektor za pripremu i obradu sednica Narodne skupštine". To su verovatno službe koje šalju pošte, ekspedicije itd. E, sada pazite, sedma, osma i deveta tačka, "Sektor za organizacione i administrativne poslove", pa onda ide "Sektor za finansijsko-materijalne poslove", onda ide "Sektor za investiciono, tehničko i tekuće održavanje". Zar sve to nije mogao da bude jedan sektor?
Šta je ovde problem? Pazite, znači obim posla je obim posla, to što mora da se uradi zahteva toliko i toliko radnika, ali ne zahteva toliko i toliko šefova. Vama su šefovi problem, ne možete vaše da nagradite drugačije nego im izmišljate šefovska mesta.
Dalje, postavlja se pitanje koji su to radnici preuzeti. Evo, na Administrativnom odboru dobio sam odgovor da niko od zaposlenih iz bivše skupštine državne zajednice nije prešao na stalni rad u Skupštinu Srbije, a viđam ovde neka nova lica, neke nove radnike, neke nove ovde koji se šetaju po hodnicima i sede po kancelarijama.
Šta to treba da znači, vodi se još uvek tamo, ali je ovde već avanzovao mesto, tu gde sedi dobiće rešenje čim se ovo izglasa. Šta ćemo sa onima koji nisu to dobili, njih ćete na ulicu? Po kom ključu se to radilo, ko je imao pravo da donosi takve odluke?
Imate ovde komisije za zasnivanje radnog odnosa, da li je to već odlučeno pre formiranja te komisije, da li je to odlučeno pre donošenja ove odluke? Jeste, već ste svoje određene zbrinuli, e, sada to treba kroz jednu ovakvu odluku da se provuče, ništa više, oni su već fizički ovde.
Kao narodni poslanik teško da mogu da uđem u ovu zgradu, ali zaposleni koji su radili u onoj zgradi bez ikakvih problema ulaze ovde, pazite sada tu protivrečnost.
Po kom osnovu su oni došli, po kojoj liniji, da li su to samo stranačke kolege ili ima rodbinskih, prijateljskih veza, kumovskih?
Ne žale se oni radnici tamo novinarima i o tome pišu novine iz čista mira, uplašeni su za svoju sudbinu. Ako ste već rešili da preuzimate jednog, onda preuzmite sve, a ne po nekom drugom ključu.
Šta, sada ste na vlasti, pa mislite možete da radite šta god hoćete.
Sutra dođe neko drugi na vlast, sve te vaše pootpušta, a one koji su ostali bez posla vrati, pa ćemo tako da se igramo, malo rade malo ne rade.
Ljudi, kada neko reši da donese jednu takvu odluku, shvatite, reč je o ljudskim sudbinama, nisu male stvari. Mi smo narodni poslanici, svesni smo bili svih rizika kada ulazimo u posao narodnog poslanika, a to je da sutra možemo da ostanemo bez mandata, ali ne možete tehnička lica da osudite na tako nešto. To nije bio njihov izbor.
I šta koga od funkcionera i ove skupštine, a i one bivše, interesuje stranačka pripadnost da bi neko zadržao posao. Hoćete li da naterate ljude kao u najgora vremena - možeš da dobiješ posao ako si član te i te stranke. To se i sada dešava, možeš da budeš direktor doma zdravlja ako si član G17 plus. Pa, u redu, hajde direktor, ali šta je sa zaposlenima?
Znači, oni nemaju nikakva prava ako nisu članovi stranaka koje su sada u ovoj koaliciji? Za čitavu ovu odluku koju ste napisali trebalo je da stavite prvo imena ljudi koji će biti šefovi sektora itd, mogli ste i za ovog drugog zamenika sekretara isto tako da stavite ime, pošto verujem da je i to radno mesto naručeno.

Pre nego što zaključim jedinstveni pretres Predloga odluke, da li još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika želi reč? Predsednik poslaničke grupe DSS, narodni poslanik Miloš Aligrudić, izvolite.

Istine radi, hteo bih vrlo kratko na kraju, neću koristiti svoje pravo na 20 minuta. Ova odluka ima zaista jedan unutrašnji organizacioni značaj i s obzirom na nešto što smo čuli, naročito od mog prethodnika, što mogu biti, onako izolovano gledano, osnovane primedbe i osnovane slutnje, one u realnom životu zapravo to nisu i to ću pokušati da dokažem.
Dakle, administracija koja je sedela u zgradi parlamenta državne zajednice podrazumevala je izvestan broj zaposlenih. Briga države pre svega za njih je da vidi šta će sa tim ljudima. Mogli smo da odlučimo svi zajedno da njima prosto prestaje radni odnos, pa sutradan kada utvrdimo potrebe ove skupštine za kadrovskim rešenjima u službama, da napravimo neku vrstu konkursa i da na taj konkurs biramo ljude koji će doći da rade.
Ideja je bila da što je moguće veći broj ljudi koji su radili u parlamentu državne zajednice ne ostane bez posla, nego da na jednostavan način ono što su tamo radili, neke funkcije koje su tamo obavljali, praktično rade i ovde, i mislim da je to celishodno za sve nas.
Koliko sektora ima, kakva je unutrašnja podela, to diktira pre svega obim poslova koji se radi.
Ne mislim da su svi ti poslovi jednoznačni, da imaju isti sadržaj i da podela po sektorima nije izmišljena u Skupštini Srbije, nego ona postoji u drugim javnim institucijama i ne služi samo da bi se neko stavio na šefovsko mesto određenog sektora, nego ta podela ima značaja u tom smislu što se na taj način zaokružuju određene radne celine, a rukovodioci tih radnih celina na taj način lakše i celishodnije upravljaju manjim celinama, u kojima je zaposlen manji broj lica nego kada je, recimo, reč o jednom velikom sektoru ili delu koji bi pokrivao, recimo, pomoćnik sekretara Skupštine, koji bi, recimo, sadržao 50 ili 60 zaposlenih. Mnogo je to lakše raditi u manjim celinama.
Drugo, u skladu sa ovim je i Zakon o platama državnih službenika, koji na vrlo jednostavan način gradira mogućnost nagrađivanja onih koji se nalaze na takvim mestima sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima. To je sve uklopljeno u jedan jednostavan sistem.
Kada je reč o ljudima koji iz parlamenta državne zajednice eventualno treba da pređu u ovaj parlament, tu se ne vodi računa o imenima, tako da je nemoguće da ta imena unapred izvučemo, postavimo na papir i kažemo ovo su ljudi imenom i prezimenom koji bi želeli da ovde rade, a ovo su ljudi koji ne. Radi se, pre svega, o određenim poslovima i zadacima i, naravno, da oni ljudi koji su radili na takvim radnim mestima, bez obzira kako se zovu i prezivaju, bez obzira kada su se i kako zaposlili u parlamentu državne zajednice, sigurno da mogu imati i treba da imaju prioritet kada je reč o zapošljavanju u Narodnoj skupštini.
Evo, recimo, kada je reč o sektoru koji prati te inostrane aktivnosti, koji je sada nov u Skupštini Srbije, po meni je potpuno logično da taj posao obavljaju uglavnom oni službenici koji su radili ranije u parlamentu državne zajednice, dakle ne ulazeći u ime i prezime tih ljudi.
Mislim da se u parlamentu državne zajednice nalazi jedan broj, primera radi, prevodilaca. Mislim da za njihovim radom u Skupštini Srbije postoji apsolutno potreba. Čisto sumnjam da će neko od njih ostati bez posla, ne mogu to da tvrdim, to je pitanje sekretara i njegovog pravilnika koji će kasnije predložiti Administrativnom odboru o sistematizaciji radnih mesta, ali prema ovome kako je organizacija postavljena svakako da će ta služba biti nama potrebna i niko tu neće ulaziti u imena i prezimena.
Nažalost, sigurno da postoje određeni sektori ili službe koje su postojali u parlamentu državne zajednice, gde će se ti ljudi koji su radili na tim konkretnim poslovima pojaviti na neki način kao višak i s tim će sigurno država morati da se pozabavi, o tome će država da brine na način na koji se to radi u takvim situacijama.
Kažem nažalost, bilo bi sjajno kada bi svi ti ljudi mogli da nađu posao u Skupštini Srbije, ali ta vrsta rada, ta vrsta prenošenja tog radnog odnosa odande ovamo, imaće pre svega u kontekstu vrstu posla koji je tamo rađen, kvalifikaciju, ono što se radilo na poslu, s obzirom na potrebe Narodne skupštine, a ne ime i prezime ili ko je koga doveo, što ne znam, niti me interesuje, niti hoću da znam.
Prema tome, to je neki glavni kriterijum. Što se tiče drugih stvari, možemo svašta sumnjati. Otvoren sam da prihvatim svaku sumnju, ali ako se ona ne izrazi, nema ozbiljne rasprave. Prema tome, svaku sumnju ovde izrečenu doživljavam kao konstruktivni prilog raspravi i ona otvara mogućnost da se na nju odgovori i kaže nešto drugo. Mislim da je i taj način diskusije sasvim u redu, sasvim je u redu da se takve stvari zapitamo, ovde u Narodnoj skupštini, ali hoću da kažem da, pored toga što se može sumnjati, treba malo pokazati pozitivne energije, odnosno pozitivno raspoloženje u odnosu na ono što nam sledi kao posao.
Mislim da ne treba da se pitamo šta će ovde nova lica ili neki ljudi koji su ranije radili u parlamentu državne zajednice i podsetiću da moramo neke poslove da uradimo i da nemamo druge mogućnosti. Ta lica koja sada primaju platu na taj način što su evidentirani, vode se kroz Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a ne ovde u parlamentu, oni su tamo dospeli na tu vrstu spiska upravo zahvaljujući odluci Narodne skupštine i onom roku koji smo tamo dali. Dakle, to je bio način da se određene funkcije, koje mora i ovaj parlament da vrši, na taj način logistički pokrenu.
Daću vam jednostavan primer i mislim da je on dovoljan da se to razume. Naša parlamentarna delegacija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope morala je da ima angažovanog prevodioca, morala je da ima sekretara te delegacije i određenog službenika koji se bavi spoljnim poslovima, koji su išli na taj put.
Mi smo mogli da ih angažujemo na neki drugi način, da raspišemo konkurs, da damo rok od dva dana da se neko javi na taj konkurs, pa tako da angažujemo sekretara delegacije, jer onaj posao koji je taj čovek radio u ranijem periodu nije takve prirode da ga može bilo ko drugi zameniti, pa čak ni od ovih službenika koji trenutno postoje u Skupštini Srbije.
Nije to jednostavan posao, jer te ljude koje smo sada angažovali, prosto smo morali da ih angažujemo jer nismo imali drugog izbora, nismo mogli reći Savetu Evrope da nas sačeka sa sednicom Parlamentarne skupštine dok mi ovde rešimo te naše probleme.
To je jedini razlog zbog koga se ti i neki ljudi možda viđaju po hodnicima u Narodnoj skupštini i taj je razlog isključivo vezan za potrebe posla i tekućih aktivnosti koje imamo da obavimo i ništa drugo.
Ko će od njih biti sa knjižicom primljen u radni odnos u Skupštini Srbije, to zavisi od Pravilnika o sistematizaciji, analiziranih potreba u odnosu na ono što su naši poslovi i u odnosu na to koje su konkretno poslove određena lica radila u parlamentu državne zajednice.
Dakle, ako su radila na onim poslovima koje Skupština Srbije preuzima i mora da ih nastavi u određenom obimu, prirodno je da će ljudi koji su pokrivali taj sektor i koji su tamo radili doći ovde.
Mogu da kažem da je prirodno i drugačije razmišljati, da možemo napraviti konkurs, da možemo sve njih staviti u drugi koš sa svim nezaposlenim koji ispunjavaju uslove, koji imaju položen ispit za rad u državnim organima i da vidimo da se između njih izabere najbolji.
Moguće je i tako, ali i ovo gledište je krajnje legitimno za nekoga koji je već tamo radio, opet ne ulazeći u to ni kad je zaposlen ni ko ga je doveo. Ti ljudi, ako imaju kvalifikacije, ako su stručni za nešto što su radili tamo, neka to obave za Narodnu skupštinu Srbije.
U ovoj odluci koja je ovde predložena, sem tzv. spornih momenata koji izazivaju pitanja, zapravo nema drugih momenata i čitav razlog donošenja ove odluke upravo počiva na promeni strukture posla koji Narodna skupština obavlja.
Čim je promenjena struktura posla, normalno je da ćemo promeniti odluku o organizaciji skupštinskih službi u Skupštini Srbije.
Tu postoji još jedna stvar koja nam sledi, to je promena Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, videli smo u raspravi na odborima i pre toga u našim diskusijama da će svakako da se pojavi određena vrsta neusklađenosti u ovom trenutku.
Bilo bi dobro da smo mogli da pripremimo oba akta za danas, očigledno da nismo mogli, možda je to mana ovakvog načina rada, ali u svakom slučaju Poslovnik je sigurno jedna od prvih sledećih odluka, odnosno zakona, pošto je Poslovnik jedan od zakona koji će doneti Narodna skupština, da bi takođe taj akt usaglasila sa novonastalim potrebama.
Prema tome, ova tačka nema neke velike filozofije, ova tačka dnevnog reda je prirodna, normalna po redosledu događaja prema aktivnostima koje možemo da preduzmemo.
Svakako da mi je drago da možemo da čujemo i različita pitanja koja se ovde postavljaju i određene sumnje, za koje bi bilo neprirodno da ih nema, ali mislim da sam na neki način odgovorio na te sumnje i doprineo tome da se one rasprše. Hvala.

Da li još neko želi reč ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)

Zaključujem jedinstveni pretres Predloga odluke.

Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke u celini.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O IZBORU ČLANA SAVETA NARODNE BANKE SRBIJE

Primili ste Predlog odluke koji je podneo Odbor za finansije.

Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3. a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Shodno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.

Pošto predlagač nije tu, neću ga pitati da li želi reč.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)

Pošto ni na listama nemamo prijavljenih, pre nego što zaključim pretres, da li predstavnik predlagača želi reč? Nije tu.

Zaključujem jedinstveni pretres.

Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – IZBOR ČLANA NACIONALNOG SAVETA ZA VISOKO OBRAZOVANjE

Za ovu tačku dnevnog reda primili ste izveštaj Odbora za prosvetu i predlog jednog kandidata Konferencije Univerziteta Srbije za nepopunjeno mesto člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3. a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Shodno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.

Da li izvestilac nadležnog odbora želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Donka Banović, izvolite.