Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o radio-difuziji donosili smo i menjali više puta u Narodnoj skupštini Republike Srbije, svaki put prema potrebama vlasti, i od 2002. je taj postupak krenuo, i kada smo upozoravali režim DS-a i govorili o tome da je nemoguće da neko krene u emitovanje za 60 dana, a reč je o televizijskom emiteru, već da je potreban mnogo duži rok, tada su nam predstavnici vlasti Zorana Đinđića rekli da je moguće, zato što su izračunali da neki njihovi imaju dovoljno novca da to pokrenu i završe u najkraćem mogućem roku, bez obzira što je koncepcijski, produkcijski i emitorski, ako hoćete, sa svim predajnicima, antenskim sistemima itd. nemoguće to napraviti za tako kratko vreme.
Sada se postavlja pitanje da li mi ovde menjamo konkursne uslove ili ne, da li je ovo nešto čime se u potpunosti menja ono što je bio uslov zbog čega su se pojedini tadašnji ili budući emiteri pojavili na konkursu ili ne. Dakle, poštovanje principa pravne sigurnosti nije sprovedeno do kraja i za to je odgovorna Narodna skupština Republike Srbije.
Mi smo za to krivi, zato što je najveći deo tog postupka bio pod našom kontrolom, a mislim da se vladajuća većina uvek ponašala i propise menjala u skladu sa dnevno-političkim potrebama, a ne u skladu sa onim što bih rekao da je višegodišnja potreba našeg društva i naše države. To menjanje, ta vrsta promene, dakle, konkursnih uslova, može još više da doprinese da se u javnosti stvori utisak da su pojedini emiteri koji su konkurisali, a nisu prošli na konkursu, oštećeni, i tu će biti sasvim sigurno dodatnih muka i problema. U ovom predlogu ima nekih dobrih rešenja. Naime, počeću od njih, pa ću se vratiti na još neka loša rešenja.
Dakle, dobra stvar je ta što se naplata za emitovanje radio programa smanjuje na razumnih 5% od onoga što se uzima od televizije, odnosno 4 puta manje od onoga što je bilo predviđeno ranije, jer to je nešto što komercijalno može da bude pokriveno, a više od toga bi bilo nemoguće. Dobro je to što se menja član 68. stav 1. i kaže se da televizije „poštuju zabranu reklamiranja političkih organizacija van predizborne kampanje“ itd. I sada mene zanima da li će da poštuju televizije, jer jedini je problem što nema nikakve sankcije za to, osim što bismo mogli da se nadamo da će neko da postupa na isti način kao što je postupao u nekim drugim slučajevima, čini nam se preoštro, a plašim se da će biti blagonakloni prema nekim drugima.
Naime, u članu 68. se sada kaže – „poštuju zabranu reklamiranja političkih organizacija van predizborne kampanje, a u toku predizborne kampanje da registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbede jednaku zastupljenost bez diskriminacije.“
Sada postavljam pitanje, da li neko gleda Televiziju Srbije, da li neko gleda B92, da li neko gleda Studio B, jer uopšte nije važno, možete da volite ili ne volite njih, možda vam odgovaraju, ali ne znam nijednog iz DS-a koji će da kaže da su to korektne televizije, da su to profesionalne i objektivne televizije, i njima se dešava da u prvim rečenicama imaju komentare protiv SRS.
Oni nemaju vest, oni kažu, ne znam, čak ni suze Ivane Dulić nisu bile dovoljne, a pitam vas, zašto nema komentara na izjavu da je deset milijardi dolara optimistična ponuda za Kosovo i Metohiju, pitam vas, predstavnike vlasti, jer je sinoć potpredsednik Vlade Srbije to izgovorila u jednoj emisiji.
Pitam vas, da li to naša država ima cenu, da li sve u ovoj zemlji ima cenu, da li naša teritorija ima cenu, poštovani prijatelji, jer ako ima otadžbina cenu, onda da pitamo kolika im je cena, mame, tate, brata, sestre, svih ostalih članova familije. Sada će neko da mi kaže, to je ružno, šta, otadžbina ima nižu cenu nego što ima cenu nečija mama i tata, ili ne znam ko, to je deset milijardi, dobra cena, hajde trange-frange sa otadžbinom.
To je nešto što niko normalan u ovoj zemlji ne može da razume. Nama su potrebni mediji koji će da dopuste ljudima da iskažu drugačije mišljenje, a ne mediji koji će da budu institucije za organizovani društveno-politički rad i za vođenje kampanje protiv pojedinih političkih stranaka.
Sada moram da postavim jedno pitanje, zašto se ta vrsta kampanje vodi protiv SRS, zašto više od šest godina, kako srpskih radikala nema ni u jednom forumu vlasti, vladate vi, razni žuti DOS-ovci, ovakvi ili onakvi, nije ni važno kojih sve boja i kojih sve nijansi iste boje, i nikako da shvatim, čekajte ljudi, vi upravljate ovom Srbijom, vi ste ti koji ste zaslužni i oni koji ste krivi za ono što je u Srbiji danas dobro ili nije dobro, zašto smeta SRS, zašto se to postiže na takav način, jedinstvo protiv jedne jedine opozicione stranke u Srbiji.
Hoćete da vam kažem zašto? Zašto to danas radi B92? Kažu, otišao je Koštunica u Brisel, ne pamti se da je bio ovako šarmantan, sladak ko bombona, samo što nije rekao onaj Jakša Šćekić, danas ide i Boris Tadić, to je da se napravi tandem Tadić-Koštunica, da ne bi pobedila SRS.
Zašto da ne pobedi SRS? Da li smo mi to krali nešto na izborima, otimali, da li smo mi najavili da će nešto loše da se dogodi po bilo koga u ovoj zemlji ili u nekoj drugoj zemlji. Ili im smeta nešto drugo, možda to što oni ne bi da postoji neka vlast koja će da odlučuje o svom narodu u interesu svog naroda i koja neće isključivo da služi nalozima pojedinih zemalja ili međunarodnih organizacija, da postoje oni koji se ne stide da kažu da Srbi nisu zločinci i da Srbi nisu krivi za rat na prostoru bivše Jugoslavije, i da hoćemo da se suočimo sa svima, ali posebno sa onima koji su ubijali Srbe i otimali naše teritorije.
Izvinite, takvi u Srbiji postoje. A da li to smeta, da li su za to potrebni poslušni mediji kojima niko ništa ne sme da kaže? Postavljam pitanje, kako to da niko ne interveniše, da svi ćute kada jedna televizijska stanica objavi da je Toma Nikolić ubijao babe i dede po Antinu, Toma Nikolić ima stan u Svetog Save, i to je bilo, ima Toma i neko dete od osam godina, ni krivo ni dužno, koje nema veze sa Tomislavom Nikolićem, predsednikom poslaničke grupe SRS.
Onda Gordana ima vile i dvorce, Vučić hteo da ubije rođenu majku, pa ne znam šta sve.
Pa onda Nataša radža i maharadža, žena tri puta prenoćila za 3.000 dinara u najjeftinijoj sobi. Nemoj da me vučeš za jezik, pa ćeš da čuješ oko toga, a oni koji prave krematorijume za Rome i Jevreje, ne, oni su dobri, oni su evropski orijentisani, samo radikali nisu dobri, samo oni ne valjaju.
Imam jednu političku poruku, pa ću da nastavim sa zakonom.
Dame i gospodo dragi prijatelji, samo vi nastavite i kako bi rekao naš narod - skupite se vi na jednom mestu. Tačno je, ionako nema neke velike razlike. Okupite se svi onako đuture, nađite se na istom mestu, svi krenite protiv SRS, nemojte više da nas zamajavate - mi smo malo različiti, mi vas malo volimo, ali ne smemo to javno da kažemo, mi vas malo manje mrzimo nego ove druge.
Ne, vi se lepo skupite, neka vas skupi, ako hoćete, Solana, može da vas skupi bilo ko drugi, i svi krenite zajedno protiv SRS, da vidimo na čiju će stranu narod. Mi mislimo da će na našu, zato što mu je dosta i poniženja, i pljačke, i kriminala i svega drugog, ali da vidimo. Ako narod stane na vašu stranu, mi ćemo da kažemo - u redu je, čestitamo, ali da više ne zamajavamo ljude kako se mnogo razlikujete, kako niste slični itd, a svakoga dana je jedina politika - hajde da obezbedimo kako da napadamo negde SRS, a mi se, u stvari, ni u čemu ne razlikujemo.
Zašto o tome predstavnik predlagača nije govorio ovde, finansijski plan da odobrava Vlada, a ne Skupština? Savet Radiodifuzne agencije je nezavisno regulatorno telo. Više će svoju nezavisnost da sačuva ako taj plan odobrava Narodna skupština, a ne Vlada Republike Srbije.
Zašto je to doneto u izmenama i dopunama? Da bi Vlada mogla još dublje, bolje, jače i snažnije to da kontroliše? Da bi Dinkić još negde stavio šapu, da svojim "žutim" prijateljima može još negde nešto da završi, pre nego što ga neko primi na listu da bi mogao da sanja cenzus? To nije dobro rešenje.
Ovde se odustaje od primene Zakona o opštem upravnom postupku, od jednog opšteg zakona i od opštih normi koje postoje u tom zakonu. Ovo je neka vrsta leks specijalisa. Tačno je da po čuvenom pravničkom pravilu lex specialis derogate generali, ali se meni nameće pitanje, ono o kojem stalno govorimo, zamislite koliko nam je sporedno zakonodavstvo u našoj zemlji, niko ga živ ne pohvata, i razmislite koliko imamo specijalnih zakona.
Uopšte se postavlja pitanje šta će nam opšti zakoni, šta će nam opšte norme, šta će nam Zakon o opštem upravnom postupku, ako je problem u Zakonu o opštem upravnom postupku što postoje dva ili tri roka koja moraju da se poštuju i što nešto mora da traje mesec dana?
Ovde mi je jasno da je to upodobljeno svemu što se događalo sa BK televizijom.
Mnogo bih voleo da se to događalo sa B92 i onda bih rekao - evo, spreman sam, pa makar na ovakav i onakav način, pa neka me neko i osudi zbog toga. Plašim se da ovde postoje još neka rešenja koja nisu pravnički napisana. Upozorio bih pravnike na to.
Naime, ovde se kaže, u skladu sa onim što se zbivalo u BK televiziji, recimo, da može da dođe da zapečati produkcijsku opremu, emitersku opremu, lice koje je ovlašćeno od strane Saveta za Radiodifuznu agenciju.
Nemojte lice koje je ovlašćeno, dajte da on vuče ovlašćenje iz zakona, dajte da je to predstavnik Saveta, a ne neko kome će neko da napiše papir i da kaže - on to radi u moje ime.
Neka njemu to bude zakonsko ovlašćenje, a ne legitimacija, papirče koje je dobio od inače po zakonu ovlašćenog lica. Ovo nema nikakve potrebe.
Nema potrebe za onim što biste zvali pravnom konvalidacijom onoga što se zbivalo ranije, pa hajde sada da nađemo opravdanje za sve što se danas događa.
To je rešenje koje nije pravničko. To je političko rešenje. Ništa im ne smeta. Isto to mogu da završavaju kada hoće bilo koga da sklone, ugase, ali neka se crpi iz zakona to ovlašćenje, a ne od bilo kojeg drugog službenog lica. To su rešenja koja pravnički nisu dobra i koja ne možemo da podržimo.
Naravno, znam da je ljudima koji rade u Savetu Radiodifuzne agencije teško, pošto će da budu izloženi najgorim mogućim pritiscima. Video sam u novinama da su neki govorili o tome kako su radikali dobili negde neku frekvenciju.
Zarad javnosti, pošto su me samo za jednu novinu pitali, moram da kažem da nismo dobili nijednu frekvenciju, da se SRS bavi političkim delovanjem na nivou Srbije, ne bavimo se radio i TV produkcijom, ni emiterskim poslovanjem.
Jedino što sam siguran to je da je verovatno "žutima" zasmetalo to što nisu baš svi mediji pod njihovom potpunom kontrolom, što su od ovih pet nacionalnih televizijskih, ko zna koliko radijskih i ne znam koliko regionalnih, od ukupno tridesetak, pojavilo se jedan ili dva nad kojima oni nemaju punu kontrolu i odmah im se pojavio strašan problem. Zbog čega?
U Srbiji je danas borba za interpretaciju. Naime, šta god da se dogodi, najvažnije je kako će to mediji posle toga da interpretiraju.
Šta sam rekao ovim? Naime, kad potpredsednik Vlade Srbije kaže da je deset milijardi dolara ili evra optimistička cena i ponuda za Kosovo i Metohiju, da je to rekao bilo ko iz SRS, da je dozvoljena smrtna kazna, na smrt bi bio osuđen. Pošto nije smrtna kazna, bio bi osuđen na 40 godina robije.
Kada to kaže potpredsednik sadašnje Vlade, onda je to normalno - ljudi, mi imamo jedan život, šta nas briga za državu, daj deset milijardi, ako možemo da stavimo u svoje džepove i ispod jastuka, u slamaricu, šta nas briga za našu državu, šta nas briga za našu decu, za naše unučiće, šta ima veze, deset milijardi, bar ćemo da živimo narednih 20 godina, milina jedna. To će da vam bude prezentacija, to će da vam bude interpretacija.
U tome je stvar. Da li ste čuli negde da je neko rekao - hajmo Bavarsku, optimistična je ponuda 100 milijardi. Zamislite da to neko kaže u Berlinu, u Dortmundu, Kelnu, Hamburgu, bilo kom drugom gradu. Optimistična mu ponuda 100 milijardi dolara!? O čemu pričamo mi u ovoj zemlji? U ovoj zemlji govorimo o tome da imamo istovrsno jednostrane medije. Znači, kako im se emituju vesti u 18,30, znam da su to radikali primetili, a pretpostavljam i ostali, građani Srbije svakako, kako se emituju u 18,30 na B92, tako, kao mejnstrim (mainstream), dakle hvataju u korak one u 19,00 i one jedne u 19,30 i one druge u 19,30 i nikakve razlike nema.
Suštinski, idejno, ideološki, potpuno je isto. Sada vas pitam da li je sve to baš tako, da li je moguće da se na takav način prezentuje građanima Srbije? Da li je moguće da pitanje glavnog urednika državne televizije Studio B, koju plaćamo i Gordana Pop-Lazić i ja, Proroković i ovaj i onaj, koji žive u Beogradu, mi je plaćamo, svi građani Beograda je plaćamo, da bi novinar, obraća se svom sagovorniku i kaže - da li mislite da postoji neko veće zlo od radikala i kakva su to sva zla koja mogu da nam se dogode?
Da li je to profesionalizam, da li je to objektivnost, da li je to normalno civilizovano ponašanje? Nije. Njima to nije naročito ni važno, zato što nije bilo protesta, zato što dugo nije bilo demonstracija i dugo narod nije na ulici pokazivao šta o tome misli. Videćete, približilo se vreme i za to.
Ne mislite valjda da će ljudi doveka da slušaju da su najgori lopovi najbolji za Srbiju, da su oni koji su opljačkali i pokrali naše fabrike i preduzeća, koji su razorili srpsko društvo u potpunosti, koji su napravili ovakvu moralnu krizu u našem društvu, u našoj državi, da su oni najbolji, jer će oni i dalje nekoga da služe i slušaju, a da su najgori oni koji će da ukazuju na njihov kriminal i lopovluk.
Neće to narod više da sluša, neće to narod više da trpi. Građani Srbije hoće promene, hoće da imaju pravo da čuju mišljenje svih političkih činilaca. Nadam se, a sada kada me podseti gospodin Krasić na to, da li ste vi, ljudi, primetili to da mi imamo više nekih bivših na svim televizijama nego nekih sadašnjih.
Svaki dan mi neko kaže - govorila Kori Udovički, bivši guverner, uz pomoć Bodruma i Soluna, pa onda govori bivši taj i taj, pa govori bivši ovaj i ovaj, pa bivši ne znam ko.
A što govore svi ti bivši, šta su oni danas ako su oni bivši? Da li to neko misli da oni treba da budu i budući? Kao bilo nam je mnogo lepo u to vreme, pa sad treba opet da budu. To su ovi Đelići i ne znam koji sve već.
O Svilanoviću sve najbolje morate da govorite, jer Svilanović je očigledno ideolog potpredsednika Vlade Srbije. On je prvi rekao, on je čak i rekao da nije optimistično, on je pričao o nekoj uslovnoj nezavisnosti. Potpredsednik Vlade Srbije kaže - optimistična ponuda 10 milijardi. Sada vas pitam da li će se pojaviti predsednik vlade da kaže nešto o tome, hoće li da se javi predsednik vlade da kaže - izvinite, nije nam baš otadžbina na prodaju.
Moram nešto da vam kažem oko te optimistične i neoptimistične ponude. Ispričaću vam jednu priču, nije bezobrazna, iako će vam možda izgledati tako. Kad muškarac pita damu, to je priča iz ranijeg perioda, 100 maraka, 100 evra, ih, nemoj mene da potcenjuješ, pa sve tako tera i gura do milion, a onda - pa da razmislim. Na kraju dođete do toga - suština je ista samo je pitanje cene.
Za našu državu ne sme da bude isti princip, jer naša Srbija nema cenu ni za 10 milijardi, ni za 100 milijardi, kao što to misli potpredsednik Vlade Srbije. To što misli potpredsednik Vlade Srbije očigledno misli i Vlada Srbije. Danas čekamo da nam to saopšti i predsednik Srbije. Samo čekajte i sve će doći na ono što smo mi narodu govorili i sve ono što su jednom rekli kako smo izmišljali govore njihove negde u budućnosti, videćete da ništa nismo izmislili.
Evo, sada govorim građanima, pa za četiri, pet, šest meseci podsetiću ih na to. Pojaviće se najviši državni funkcioner koji će da kaže - strašno šta nam se dogodilo. I međunarodna zajednica nije bila pravična, ali to je rezultat Miloševićevog poraza. To je rezultat pogubne politike koju smo vodili pre sto miliona godina i ne znam ni sam šta sve, ali mi moramo da gledamo u budućnost da bismo mogli da pomognemo našem narodu na Kosovu, moramo da uđemo u EU, ići ćemo sa ličnom kartom i u Gračanicu, i u Goraždevac, i ovamo i onamo, to što je sada izvan naših granica. To će da vam bude govor najvišeg državnog funkcionera.
Da li vi mislite, unapred mogu da vam kažem, predsednika Srbije, a pri tome nisam siguran da neće da ga podrži i predsednik vlade, pošto su sada obojica postali veoma šarmantni oko utakmica Finska-Srbija, to je čudo jedno, ljubi ih majka, što su dobro Srbiji doneli sa svim tim.
Dakle, samo jednu stvar hoću da vam kažem - ne igrajte se sa državom, država nema cenu i nemojte da pokušavate da pravite u medijima sliku kakva je bila 2000. i 2001. godine, kada ste vlast osvojili i kada ste vršili pravi medijski linč nad svima koji misle drugačije, a neke linčovali i na ulici.
Još jednom da vas pitam - ko je odgovarao za ono što je linčovan Dragan Milanović na centralnim beogradskim ulicama? Posedujem taj snimak i dalje, odmah da vam kažem. Spreman sam da ga dostavim nadležnim državnim organima, i policiji i tužilaštvu. Imam više kopija kaseta sa CNN.
Dakle, ukazujem vam na to da imam video dokaze o izvršenju teških krivičnih dela. Imam dokaze i kada Svilanović stoji na prozoru i upada na silu u Saveznu skupštinu, i kada kradu slike i televizore. I za to imam dokaze. Još nedostaju 92 skupocene slike i očekujem da će ti pošteni revolucionari jednog dana vratiti nešto od imovine građana Srbije, ali mi se čini da je taj pelcer krađe, pljačke i otimačine posle prešao i na one koje su doveli na vlast, pa su tako i nastavili.
Nećemo im to dozvoliti i morate da imate u vidu da to da linčujete nekoga na jedan ili drugi način, bilo fizički, bilo medijski, onako kako ste planirali i kako ste mislili, e to neće moći više i nećemo vam to dozvoliti, zato što imamo odgovornost prema građanima Srbije, prema celoj Srbiji, a posebno prema onoj polovini Srbije koja hoće promene, koja hoće drugačiju vlast, koja hoće da živi bolje i koja hoće sa ponosom da kaže da živi u Srbiji i za koju nije nikakva ponuda ni stotine biliona i triliona dolara za njenu teritoriju, a ne 10 milijardi dolara.