Ovde je bilo prilično komentara na neke političke teme, malo, gotovo ništa vezano za sporazum, ali ću pokušati da se držim teme. Postavili ste mnoga pitanja koja nisu vezana za ovaj sporazum.

Naravno, dužan sam kao ministar da vam dam odgovor zašto je interes Srbije da se što pre ratifikuje ovaj sporazum. Zato što ovim sporazumom Srbija dobija. Mi smo imali dve opcije. Ili da nasledimo stoprocentno članstvo i kvote ili da ga podelimo sa Crnom Gorom. Umesto da ga podelimo mi smo dobili sve, dobili smo sto posto.

Da smo delili, Crna Gora je imala takav zahtev u pregovorima da njoj pripadne 5,88% od kvote, to je 42 miliona dolara. Mi smo međutim rekli da po Ustavnoj povelji oni koji proglase nezavisnost nemaju pravo da nasleđuju članstvo ni u jednoj političkoj i finansijskoj organizaciji, niti u UN, niti u finansijskim organizacijama.

Dakle, pošto su sami doneli odluku na referendumu da žele da budu samostalni, moraju da plate da se učlane u finansijske organizacije.

Nama je u interesu da što pre MMF proglasi da je Srbija naslednik ovih 700 miliona dolara kvote i svih prava koja iz toga proizilaze, a Crna Gora će odlučiti sutra da li će moći da plati 42 miliona dolara da bi imala ekvivalent koji je imala dok je bila u bivšoj državnoj zajednici.

Ono što je daleko verovatnije je da će MMF od njih tražiti da daju mnogo manje, jer to je teritorija manje snage. To je problem Crne Gore, ne naš, ali interes je Srbije da što pre ratifikujemo sporazum i da dobijemo članstvo zbog jednog drugog razloga, zato što svi krediti koji su potpisani i koji su ratifikovani u ovoj skupštini od Svetske banke ne mogu sada u Srbiji biti realizovani dok se ne reguliše članstvo. Prosto pravni je problem dok se ne ratifikuje ovaj sporazum, ne reguliše članstvo, stoje svi zajmovi za škole, puteve, sve ono što je ova skupština do sada ratifikovala vezano za Svetsku banku.

Dakle, Srbija ovim dobija članstvo u četiri važne međunarodne finansijske organizacije, nasleđuje celokupne kvote, a sa druge strane mi smo želeli da u paketu rešimo i ono što bi inače morali da rešimo i kasnije, a to je pitanje podele imovine bivše SFRJ u finansijskom smislu. Prosto, tu smo samo primenili ono što su skupštine nekadašnje SR Jugoslavije već ratifikovale, a to su sporazumi o sukcesiji, gde je Crnoj Gori pripalo 5,88% od onoga što smo mi dobili od Narodne banke bivše SFRJ. Dakle, govorimo o onim zamrznutim deviznim rezervama.

Takođe u ovom sporazumu piše, ono što smo mi dobili u likvidnom obliku dobiće i oni. Ono što još uvek nije podeljeno, još uvek stoje neka zamrznuta sredstva u Švajcarskoj i Francuskoj, to je nekih 10% bivših zlatnih rezervi koje su bile zamrznute tokom sankcija, kada mi budemo dobili, Slovenci, Hrvati, dobiće i Crna Gora.

Što se tiče pitanja koja nisu vezana za ovaj sporazum, bilo je jedno pitanje zašto ne obaveštavamo javnost. Doduše, poslanica je rekla da sam izlazio sa stavovima, a da drugi nisu to činili. Ovih dana bi trebalo da se zaključi sporazum o penzijama i drugim stvarima važnim za socijalno osiguranje, gde će s jedne strane oni koji su radili u Srbiji imati pravo da dobijaju naknadu od Penzionog fonda Srbije, iako sada žive u Crnoj Gori. Oni koji su radili jedan deo životnog veka u Crnoj Gori to pravo će dobijati, sada žive u Srbiji, dobijaće novac iz PIO fonda Crne Gore.

Mi smo tražili i crnogorska strana je prihvatila da građani Srbije koji imaju pravo na to ne moraju fizički da idu u Podgoricu da bi podizali penzije, već preko bankarskih kanala će moći da dobiju u mestu gde žive. Dakle, do sada su morali da putuju ili da daju ovlašćenja razna, sada neće morati, već će moći da podižu penzije u mestima stanovanja.

S druge strane, što se tiče drugih socijalnih aspekata, pregovore vodimo na isti način kao što su zaključeni već sporazum između Srbije i drugih bivših jugoslovenskih republika. Osnovni princip je ono što važi za Republiku Srpsku, važiće i za Crnu Goru. Prosto, neće biti više niti manje prava građana Crne Gore.

Što se tiče preregistracije automobila, vidim da i ovde postoji neka inicijativa. Tu je stvar potpuno jasna i nemojmo da zavaravamo građane. Carina je postojala i za vreme bivše državne zajednice. Dakle, postojala je carina između Srbije i Crne Gore. Mi smo suštinski bili dve odvojene ekonomske teritorije, ne voljom Vlade ili vlada Srbije, već voljom Vlade Crne Gore. Vi znate i sami da su svi napori prethodne Vlade za harmonizacijom tih ekonomskih odnosa propali.

Mi smo imali dva odvojena ekonomska sistema sa carinom. Svako onaj ko je kupovao gde važe drugi carinski propisi, u Crnoj Gori, tako da pozivanje vaše na to da građani nisu znali da žive u dve države, kupili su kola u jednoj državi, probudili se u Srbiji, nemaju smisla, s obzirom da su potpuno različiti carinski propisi u Crnoj Gori i Srbiji bili i pre razdvajanja Srbije i Crne Gore.

Drugim rečima, ako bi Srbija sada prihvatila da preregistruje ove automobile, to bi značilo da se ne poštuju zakoni, propisi. Dakle, svi oni koji pozivaju na preregistraciju, pozivaju na kršenje propisa, a to onda otvara opasan presedan za bilo šta drugo.

Ako bi u ovom slučaju imali presedan, zašto ne bi u nekom drugom slučaju. Zašto na primer neko drugi ne bi zatražio mogućnost da svi vodovi za prenos električne energije budu svojina privatna građana koji žive 20 kilometara u području tih dalekovoda. Dakle, potpuno razni besmisleni zahtevi bi mogli da postanu smisleni ukoliko imate presedan.

Zašto su ispali glupi oni koji su poštovali propise Srbije i platili carinu, platili PDV, kupili vozilo sa ekološkim motorom, a sada oni koji nisu poštovali propise bili bi nagrađeni. Prosto, meni se čini da je reč o zalaganjima za kršenje zakona. Vlada će uvek poštovati propise koje sama donosi, a oni koji predlažu da se to krši, onda možemo zamisliti šta bi bilo u drugim oblastima kada bi oni došli na vlast.

Dakle, srećom to se neće dogoditi, ali vam odgovaram na to pitanje. Dakle, besmisleno je pitanje, jer su svi građani znali da postoji carinski propis Srbije, carinski propis Crne Gore. Sada jednostavno ko god da je radio znao je da će doći pod udar propisa, išao je na to da će politički izlobirati da se popusti. Ako se ovde popusti, onda nema razloga da se ne popusti na svim drugim mogućim mestima. Onda niste vlada, nego ste onda prosto opozicija. U tome jeste razlika između Vlade i opozicije. Opozicija ume samo da daje prazne kritike, a Vlada mora da sprovodi zakone i da vlada.

Što se tiče prava poslanika parlamenta državne zajednice, potpuno je jasno da će biti primenjeni srpski propisi. Koliko imaju pravo poslanici našeg parlamenta, toliko će imati i poslanici bivše državne zajednice.

Dakle, šest meseci, isto kao što je i kod nas pravilo.

Isto važi i za zaposlene u institucijama bivše državne zajednice. Imamo neke zaposlene za kojima potreba postoji. Oni će raditi i u Ministarstvu za ljudska prava, koje je sada preuzeto od strane Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu kao poseban sektor, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane, i naravno da će jedan dobar deo radnika bivše državne zajednice biti preuzet.

Jednostavno, postoje i oni sektori za kojima nema potrebe. To je Ministarstvo za unutrašnje ekonomske odnose ili ima čitav niz sektora gde prosto nema potrebe za tim ljudima. Ista pravila koja važe za radnike u društvenim preduzećima važiće i za administraciju državne zajednice.

Prema Zakonu o radu biće isplaćena otpremnina od 1. avgusta za sve one koji su tehnološki višak. Jednostavno, zašto bi čovek iz administracije imao povlašćeniji položaj od radnika u proizvodnji. Mislim da je to potpuno jasan princip, a biće primenjen Zakon o radu.

Što se tiče člana 24. sporazuma koji je pomenut ovde, gde piše u sporazumu da će se on sprovoditi u dobroj veri, a eventualna sporna pitanja rešavaće se i u pregovorima između Srbije i Republike Crne Gore, ne vidim šta je tu sporno.

Pre svega, to nije član zakona, već je član sporazuma. Ovaj zakon o ratifikaciji ima tri člana, a jedan od članova sadrži 27 članova samog sporazuma koji je potpisan. I u pravnom smislu ovaj član koji ste pročitali, član 24, nije član zakona, već član sporazuma, koji jeste sastavni deo zakona.

Dakle, moguće je pravno da tako stoji u sporazumu, a u zakonu nema takve odredbe.

Inače, nije mi jasno zašto bi neko imao protiv da se svi sporovi rešavaju pregovorima. Šta je alternativa, da se ratuje? Znači, možda ste vi vaše sporove u prošlosti, kada ste bili na vlasti, rešavali ratom, ali nisam siguran da ste postigli bilo koji od ciljeva i nisam siguran da je bilo šta dobro bilo za naše građane.

Dalje, pitanje, odnosno to nije pitanje, u stvari akcioni plan i Brisel. Ne znam kome bi ko je dobronameran u Srbiji moglo smetati, ko je taj ko je dobronameran u Srbiji, a koji neće pohvaliti ono što je premijer Koštunica postigao u Briselu pre nekoliko dana.

Pohvaljeni smo od strane Evropske unije, dobili smo jasnu evropsku perspektivu i prosto, samo oni koji su nedobronamerni, mogu da loše govore o tom akcionom planu.

Što se tiče navodnih ponuda deset milijardi dolara ili evra za otkup Kosova, ako su vama radikalima takve ponude date, nama u Vladi nisu, mi za njih ne znamo, ne znam odakle vam takvi podaci i molim vas da obavestite javnost šta je to što SRS, ako pregovara, a pregovara, vezano za Kosovo, jer vi kažete, vi ste rekli da vam je Srbija na prvom mestu.

Postavljam sledeće pitanje, zapravo to nije pitanje, to je konstatacija, pokazalo se u istoriji našoj petnaestogodišnjoj, za koje god teritorije da ste vi iskazivali zabrinutost i interes, Srbija je te teritorije gubila i zato ispada da su Albancima radikali jedina nada. Prosto, nemojte da branite više srpske interese, jer ako branite Kosovo, kao što ste branili Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku, neće dobro proći. Međutim, nećete vi braniti te interese, nego ova vlada koja ima mandat za to.

 

Samo trenutak, molim vas, imamo drugačije javljanje, interes Srbije svakako će braniti oni koji su izabrani od strane ovog parlamenta, to je bilo u prošlosti, tako će biti i sada.

Po Poslovniku se prvo javio narodni poslanik Rajko Baralić, replika, javila se narodni poslanik Vjerica Radeta, nisam pratio izlaganje, pretpostavljam da je bilo ili pogrešno tumačenje ili se lično odnosilo. Molim vas da govorimo o zakonu, ne vidim razloga da pričamo o političkoj prošlosti i budućnosti u ovom trenutku. Biće prilike svakako, i to baš ovde, a ova se institucija zove, opominjem sve na srpskom jeziku, dakle, zove se, Narodna skupština Republike Srbije.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče. Gospodine ministre, u skladu sa Poslovnikom, ako biste mogli da date precizan odgovor. Dakle, meni je jasno da nije moguće izvršiti preregistraciju vozila o kojima ste govorili. Znate, u Srbiji ima oko 150.000 ovih vozila i to je procena. Postoje udruženja, a za ovo je zainteresovano milion građana Srbije. Dakle, oni koji su bilo koga pitali da li to da rade, dobili su odgovor na to, ali to je sada kasno. Pitam vas i molim vas da se izjasnite.
Da li je moguće da ovi ljudi po drugačijem modelu plate carinu, da vrednost carine uđe u poresku osnovicu i da plate odgovarajući porez i da onda registruju vozila na svoje ime. Ako to ne postoji, onda smo mi u velikom problemu. Ne govorim o tome da preregistruju bez ove dve dažbine i molio bih vas da se o tome izjasnite, ako možete.

Nije poslaničko pitanje, ali izvolite, gospodine Dinkiću.

Tu je odgovor jasan. Svi oni koji imaju vozilo sa „euro 3“ motorom mogu da plate carinu i PDV i da ga preregistruju na srpske tablice. To pravo je potpuno otvoreno. Dakle, nema nikakvog problema i to je u skladu sa propisima. Ako nisu platili do sada, mogu da plate i da ga preregistruju.
Ne mogu bez plaćanja da ga preregistruju ili sa nižim plaćanjima od onih koja su propisana zakonom. Oni koji su uvezli vozilo koje nije po standardima „euro 3“ jednostavno nemaju rešenje, ali nema tako puno vozila kao što ste vi naveli.

Izvolite, gospođo Radeta, replika na izlaganje ministra Dinkića.

Prvo, gospodine predsedniče, mi ovde nismo dangubili i čekali dva sata Mlađana Dinkića da bi on ovde narodnim poslanicima držao predavanja i postavljao pitanja. On je ovde da odgovara na pitanja narodnih poslanika. Vrlo je interesantno da, kada je govorio o kršenju zakona, nije primetio kakvo je to kršenje zakona kada sa vama u Vladi sede Vuk Drašković i Zoran Stanković. Niste primetili koliko tu kršite zakon, vi koji se zalažete za primenu zakona.
Takođe, sa velikim zadovoljstvom ste pričali o zaposlenima u bivšoj tzv. saveznoj administraciji koje ćete proglasiti tehnološkim viškom, jer vi jedino u takvim stvarima uživate i šaljete dopise lokalnim samoupravama i državnim upravama o smanjenju broja zaposlenih.
Bitno je da ste objasnili nešto što vas niko nije pitao, da će penzije da idu preko banaka, samo nam niste objasnili da li je to ona banka - uđeš, izađeš i gotov si, znate onog vašeg prijatelja Đelića sa kojim ste se najpre svađali u jednoj tv emisiji, sećate se onoga - nemoj majku da mi diraš, pa ste se onda sada ponovo udružili, zato što preko "Meridijan banke" radite te vrlo vama unosne poslove - uđeš, izađeš i gotovo.
Što se tiče registracije vozila, 200.000 vozila je otprilike u Srbiji i vi kažete da mi koji se zalažemo za preregistraciju tih vozila, kako ste rekli, zavaravamo građane, a vi, gospodine ministre, obmanjujete i obmanjivali ste građane. A svojevremeno ste izašli sa jednim saopštenjem na nekoj od vaših čuvenih konferencija, tada ste govorili o pravosuđu, pa ste se onda setili i za vozila, da će takav uvoz biti omogućen i na teritoriji Republike Srbije. Tada smo bili jedna država.
Ne možete da krivite građane Srbije koji su, za razliku od vas, sve do onog referenduma bili ubeđeni da su Srbija i Crna Gora jedna država i takvi ljudi su kupovali te automobile, uglavnom siromašni ljudi sa malo novca, i zato su morali da kupuju ta stara vozila, i nije njihova odgovornost što su zaspali u jednoj državi a probudili se u drugoj, već je to i odgovornost vaša dobrim delom, i Borisa Tadića, i vaših prijatelja iz EU i, naravno, Mila Đukanovića.
Što se tiče vaših komentara o tome kako se vi zalažete za sporazumno rešavanje sporova, gospodine Dinkiću, niste pravnik, pitajte nekoga ko to jeste, da li je moguće da u nekom zakonu, pročitaću ponovo, da se sporazum sprovodi u dobroj veri, a eventualna sporna pitanja u vezi sa primenom ovog sporazuma rešavaće se sporazumno i u pregovorima između Republike Srbije i Crne Gore.
I onda ste vrlo drsko i bezobrazno pitali za šta se mi to zalažemo, ako nećemo da rešavamo sporazumno, je l' hoćemo ratovanjem. Nećemo, gospodine ministre, ratovanjem, ali hoćemo u pravno uređenoj državi, a nećemo da vam ostavimo ovaj član 24. koji će vam omogućiti da nastavite vaše kriminalne i lopovske radnje, da se ugrađujete prilikom realizacije ovog sporazuma, da se udilujete sa nekim iz Crne Gore, i zato niste predvideli nadležnost nijednog suda, nego Dinkić i Jelašić sa jedne strane, sa druge strane Igor Lukšić i Ljubiša Kragović.
Teško građanima i Srbije i Crne Gore ako im vi budete kroz svoje džepove krali pare kao što ste navikli, a ovim sporazumom nastavljate. Dakle, zato ste predvideli da ćete vi sporazumno da rešavate, pa onda hoćete da okrenete priču na neki drugi tok, a suština je, ponavljam na osnovu ovog člana 24. Predloga ovog zakona, vi ćete da se ugrađujete, vi ćete da nastavite svoje kriminalne i lopovske radnje i da kradete pare iz džepova građana Srbije, kao što ste i navikli, gospodine Dinkiću.

Gospođo Radeta, i vas i sve koji se metaforično izražavaju upozoravam na članove Poslovnika, budite ljubazni. Rekao sam sve, zna se šta znači sve, nema razloga da razjašnjavam. Narodni poslanik Veroljub Arsić ima reč. Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo poslanici, ovo je u stvari početak nečega, odnosno kraj nečega što je počelo da se dešava i uz saglasnost i aminovanje ove vladajuće većine.
Od stvaranja državne zajednice formiralo se čitavo ovo vreme u javnosti i među građanima Srbije da i građani Srbije imaju pravo na nezavisnu državu. Oni koji su tu politiku najviše propagirali bili su Mlađan Dinkić, zajedno sa prvo ekspertskom grupom, zatim sa strankom, a kasnije sa preduzećem zvanim G17. Kasnije, između ostalih, i predsednik Republike Boris Tadić, na čelu žutog preduzeća.
Toliko su među građanima Srbije širili netrpeljivost prema Crnoj Gori da su i građani Srbije poželeli da budu nezavisni. To je znači politika koju je sprovodila ova vlada. Vidim da neki iz vladajuće većine ovome aplaudiraju, to su verovatno njihova programska opredeljenja, samo neka izađu pa neka to kažu građanima Srbije ili u izbornim kampanjama, a ne da obećavaju laži.
Rezultat toga je bio onaj referendum u Crnoj Gori, koji su opet zdušno pomagali, njegovom uspehu, i Mlađan Dinkić, i Boris Tadić, i G17 i DS. Naravno da su u svemu tome učestvovali u dogovoru sa Milom Đukanovićem.
Šta se dalje dešava na političkoj sceni u tom nedavnom periodu. Dolazi do mešanja i EU, i da je tako možemo da vidimo samo na osnovu zakona koji smo donosili u proteklih nekoliko meseci, pogotovo kada su bili zakoni o davanju kontragarancija.
Pogodite kome smo davali kontragarancije? Kontragarancije smo davali državnoj zajednici, a na zahtev Evropske banke za razvoj, čitaj dalje EU i raznih finansijskih institucija, opet sa teritorije zemalja EU.
Znači, pomoć koju je neko dobijao od EU dobijala je isključivo Crna Gora da bi stekla svoju nezavisnost i povećala svoj politički uticaj u ovom delu Evrope. Kada sam slušao predstavnika Vlade, ministra Dinkića, začudio sam se koliko čovek može; licemerno je bilo što je sada izašao za ovu govornicu ministar finansija i kaže da mi tražimo od Vlade Republike Srbije da se ona ne pridržava važećih zakonskih propisa.
Taj isti ministar, tada guverner, bez ikakve odluke i protiv Ustava tadašnje SRJ priznao je otcepljenje bivših republika SFRJ kao sukcesiju. Taj isti ministar kršio je Ustav SRJ, bez ičijeg ovlašćenja ušao je u pregovore oko podele imovine SFRJ, napravio nekakav ključ, pričao kako smo došli konačno do naših zlatnih rezervi, do naših deviznih rezervi koje su zarobljene u inostranstvu, a još uvek ni jednom jedinom rečenicom nije rekao koliko je to i koja je bila cena odricanja pravnog kontinuiteta one države.
A ono šta je kao posledica nastalo - nastale su tužbe, i Hrvatske, i Bosne i Hercegovine, zato što smo se odrekli kontinuiteta SFRJ. Sada nam mašu tužbama i velikim odštetnim zahtevima za možda 20, 30 ili 40 miliona dolara u zlatu koje smo navodno dobili, a sve je to urađeno kršenjem Ustava.
Dalje, kada su ti automobili u pitanju, priča se o građanima da su oni nešto radili da bi izbegli plaćanje obaveza prema državi Srbiji. Oni koji su imali novca kupovali su automobile sa tzv. ekološkim motorima, plaćali su te dažbine, a ona sirotinja, koje je najviše u Srbije, kupovala je ono što je mogla sa svojim novcem i to su ti građani Srbije koji sada trpe posledice politike i Mila Đukanovića, i Borisa Tadića, i Mlađana Dinkića.
Ovaj sporazum je napravio čovek od iskustva, stečajni upravnik jedne bivše države, pa ponovo se nalazi u toj ulozi, znači sada deli ponovo imovinu jedne države, bivše državne zajednice Srbije i Crne Gore. Međutim, osim ovog finansijskog dela, razgraničenje u finansijskim međunarodnim organizacijama, postavio bih pitanje ministru, a šta je sa carinskim stopama na uvoz poljoprivrednih proizvoda? Koliko je nama poznato, te carinske stope ostale su izuzetno niske, a zbog Crne Gore. Niske carinske stope na uvoz poljoprivrednih proizvoda direktno ugrožavaju domaću poljoprivrednu proizvodnju.
Nema tu nekog boljitka za građane Srbije ako uništavate domaću poljoprivrednu proizvodnju.
Zamolio bih kolegu koji nikada nije video njivu da ne dobacuje, bar dok sam za ovom govornicom, neka izađe pa neka kaže sam, je l' tako Homan?
Znači, šta je sa tim propisima i šta je sa onom pričom kada Srbija stekne, odnosno kada Crna Gora stekne nezavisnost, uradićemo ovo, uradićemo ono, a prva stvar koju je trebalo da uradite jeste da postavite pitanje kako da zaštitite građane Crne Gore srpske nacionalnosti. Da li je neko postavio to pitanje? Je l' to i vama smešno, a tvrdite da vam je Srbija na prvom mestu.
Ono prvo što ste uradili jeste bilo kako da od nastale situacije napunite budžet, kako da se napuni budžet, a to ćemo naplaćivanjem takse na upis u knjigu državljana Republike Srbije. To je prvi posao koji je ova vlada preuzela od kada se Crna Gora na jedan način otcepila.
Samim tim i sve ovo što piše ovde su priče za malu decu, da nešto Srbija ovim dobija. Ništa neće dobiti kao ni do sada i sve ovo što jeste razlog da jedan ovakav sporazum nije dobar, slažem se da sve strane, kada nešto nije u redu, treba da dogovaraju sporazumno, ali čak i kada se pravi najobičniji kupoprodajni ugovor, šablonski, odredi se koji je sud nadležan u slučaju spora.
Samim tim što nema nadležnog suda ni nadležne institucije, i jedna i druga strana lagaće svoje građane, a u ovom slučaju Mlađan Dinkić će lagati svoje građane, građane Srbije, a u korist ne građana Crne Gore, nego Mila Đukanovića, da bi ga takvog kakav jeste što duže održao na vlasti.
I dalje će Crna Gora moći bez ikakvih problema da uvozi poljoprivredne proizvode iz okoline i da ih plasira na srpsko tržište, jer nema carinske politike koja će da zaštiti domaćeg poljoprivrednog proizvođača.
Zato, pre ovog zakona, pre ratifikacije ovog ugovora, morali ste da se posvetite daleko ozbiljnijim stvarima nego što je ovo. Ovo je moglo i da sačeka.

Hvala vam, gospodine Arsiću i još jednom primite moje izvinjenje što nisam odmah reagovao.
Izvolite, narodni poslanik Zoran Krasić. Imate još 63 minuta.