Hvala. Očigledno je, dame i gospodo, da jedino narodne poslanike poslaničke grupe SRS interesuju ovakve stvari koje se raspravljaju u ovom parlamentu, za informaciju ministra finansija, Republike Srbije, jer nas je on malopre nekako drugačije nazvao.
Mi smo danas tražili da ne počnemo, odnosno da raspravu o ovoj tački dnevnog reda počnemo u skladu sa Poslovnikom. To je podrazumevalo da smo insistirali da raspravi prisustvuje nadležni ministar. Naravno, nismo to tražili samo zato što smo želeli da ministra vidimo i da on ovde kaže ono što je rekao, a što u suštini nema veze sa suštinom ovog sporazuma. Očekivali smo da će ministar, kao predstavnik Vlade, da nam da neka dodatna objašnjenja, jer mi znamo da čitamo i sve ovo što je ministar pročitao, pročitali smo i pre njega.
Naravno, mi ćemo da govorimo i o ovom sporazumu, i o okolnostima u kojima je nastao sporazum i o potpisnicima ovog sporazuma itd. Dakle, sve ono što je interesantno i za javnost Srbije i za ovaj parlament koji će verovatno da usvoji, odnosno da donese zakon o ratifikaciji ovog sporazuma.
Gospodin ministar je ovde rekao da osnova za donošenje i potpisivanje ovog sporazuma proističe iz Ustavne povelje. Želim da podsetim i ministra i skupštinsku većinu da je Ustavna povelja ovaj parlament i Vladu Republike Srbije obavezala na još neke stvari, značajnije od ovih o kojima danas raspravljamo, i da su se Vlada Republike Srbije i skupštinska većina potpuno oglušile o naše obaveze, odnosno o obaveze Republike Srbije nakon ovoga što se desilo u Crnoj Gori.
Nakon otcepljenja dela srpskog naroda, zahvaljujući režimu Mila Đukanovića u Crnoj Gori, zahvaljujući podršci Evropske unije i svemu onome što su predstavnici Evropske unije učinili da se ovaj referendum proglasi važećim, a svi dobro znate pod koliko je sumnji i šta se sve krilo oko tog referenduma, i kakvi su stvarni rezultati, ali naravno to nije tema.
Tema je ovaj sporazum, tema su stranke u Srbiji koje su očigledno svojim aktivnostima posle razdvajanja Srbije i Crne Gore pokazale da smo mi iz SRS bili u pravu kada smo u predreferendumsko vreme pričali da i Demokratska stranka Borisa Tadića, i deo stranaka u ovoj koaliciji koje podržavaju Vladu Koštunica-Dulić, da su i te kako pomagali separatističkom režimu Mila Đukanovića.
To su pokazali svojim ponašanjem odmah posle referenduma. Znate da su neki otrčali da čestitaju, nisu čekali ni zvanično proglašenje.
O svemu smo govorili i pre nego što se desilo, jer smo tačno znali kakvu politiku vode te stranke, pre svega Tadićeva Demokratska stranka, kakvu zaista politiku vode, kakvu priču pričaju u Beogradu, kakvu u Podgorici, kakvu u gradovima EU i državama EU. Naravno, sve će to ceniti građani na narednim izborima.
Zato, između ostalog, postoji i ova skupština, da se čuju i narodni poslanici i predstavnici poslaničkih grupa, ali ovo što ste rekli, ministre, vezano za Ustavnu povelju i što ste se pohvalili kako ste uspeli vrlo brzo da napravite ovaj sporazum, to je upravo ono što zabrinjava, ne samo zbog one narodne poslovice "što je brzo to je i kuso", mada i toga ima u ovom sporazumu, već zbog činjenice da ste preskočili mnogo važnijih stvari koje ste bili u obavezi da uradite.
Niste se oglasili vi iz Vlade Republike Srbije na apele građana koji su imali crnogorsko državljanstvo, koji su Srbi i žive u Srbiji, i imaju nameru da prihvate državljanstvo Republike Srbije, niste se oglasili. Iz kog pravnog propisa ste crpeli odluku da takvi građani Srbije upis u državljanstvo plaćaju deset puta skuplje od ostalih građana? Da li je to vaš način da pomognete Srbima koji su poreklom iz Crne Gore, a žive u Srbiji?
Takođe se, osim ministra Dinkića, niko iz Vlade nije oglasio da objasni građanima Srbije, mislim da ih ima oko 200.000, koji voze vozila sa crnogorskim tablicama, zašto Vlada ne želi da im omogući da pod nekim normalnim uslovima izvrše preregistraciju. Na tu temu se oglasio jedino ministar Dinkić i izvređao te ljude, kao da su oni krivi što su kupovali automobile u državi koja je bila državna zajednica, faktički jedna država, što se u međuvremenu ta država raspala, zahvaljujući Milu Đukanoviću, Borisu Tadiću, Evropskoj uniji i delu vladajuće koalicije, i sada ti ljudi, ni krivi, ni dužni, moraju da ispaštaju. Oni koji nemaju para da plate te velike takse, kako je poručio ministar Dinkić, moraće ta svoja vozila da bacaju na otpad.
Niste se oglasili, opet jeste ministar Dinkić na sebi svojstven način, ostali članovi Vlade ne, kada su u pitanju poslanici doskorašnje Skupštine državne zajednice, da li će i koliko će primati platu, da li će se prema njima ophoditi kao prema ostalim izabranim licima, koja moraju i treba da primaju platu godinu dana, jer su bili, uslovno rečeno, savezni funkcioneri, republički imaju pravo na te plate na period od šest meseci.
Niste se oglasili ni da kažete šta će se desiti sa zaposlenima u administraciji bivše zajednice Srbija i Crna Gora, da li znate koliko je to ljudi, da li iko vodi računa o njima.
Oni već sada ne primaju plate, ne znaju kakva im je sudbina. Najvažnije je da se ovde i na nekim odborima raspravlja o tome ko će da se preseli u onu zgradu, ko će da uzme lepši kabinet, a šta je sa tim ljudima koji su do juče tamo radili, to nikoga nije briga.
Niste očigledno, ministre Dinkiću, ni vi, a ni ostali članovi Vlade učinili ništa da uradite ono što je bila prva obaveza Vlade Republike Srbije nakon otcepljenja dela srpskog naroda u Crnoj Gori, a prva obaveza vam je bila da ovom parlamentu, ovoj Narodnoj skupštini date predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima.
Vi ste umesto toga, naravno kao Vlada, predsednik Vlade kao najodgovorniji, izvršili bukvalno državni udar tako što ste u Vladu doveli dvojicu ljudi, građana Srbije.
Jedan se zove Vuk Drašković, a drugi se zove Zoran Stanković. Šta oni rade u Vladi to niko živ ne zna. Tvrdim da nijedan narodni poslanik u ovom parlamentu njih ne smatra ministrima jer oni ne mogu biti ministri dok ne budu izabrani u ovom parlamentu.
Zašto ste ih, gospodine Dinkiću, pustili da sede na sednicama Vlade? Zašto im dozvoljavate da se u javnosti kod nas i u inostranstvu lažno predstavljaju da su ministri?
Dakle, nisu ministri. Ne tvrdim da neće biti ako to bude volja skupštinske većine, ali dok se o tome ne bude raspravljalo u ovom parlamentu i dok u ovom parlamentu ne budu izglasani, oni nisu i ne mogu biti ministri.
Nedopustivo je, gospodine ministre i kolege iz skupštinske većine, pošto vas trenutno u sali ima popriličan broj, kako reče gospodin Predrag Marković u prepodnevnom zasedanju, kaže - imamo kvorum, ima čak i mnogo više poslanika u sali nego što treba. To je zaista neverovatno.
Naravno, znamo mi da je po vašem Poslovniku dovoljno da bude predsedavajući i jedan poslanik, ali da se na taj način poslanici posredno isteruju iz sale, to je zaista neverovatno.
Uopšte, današnji tok ove sednice i zakazivanje sa razlikom od pet minuta, glasanje po prethodnoj sednici i početak ove sednice, pa neka pauza u dva sata, pa neka pauza od dva sata, pa opet pauza od sedam minuta, ništa nije rađeno u skladu sa Poslovnikom, tako da ne čudi što ste nam i ovaj sporazum danas dali na razmatranje i na usvajanje.
Nikog u vladajućoj koaliciji u Srbiji danas ne interesuje ni Ustav, ni zakon, niti bilo koji propis.
Toliko se radi suprotno zakonu, suprotno Ustavu u ovom parlamentu, suprotno Poslovniku Narodne skupštine, da je to zaista zastrašujuće.
Svi vi koji pričate o pravnoj državi i o nekakvoj pravnoj sigurnosti, toliko se svakodnevno demantujete, da više čovek ne može da vas isprati, koliko kršite propise, počev od Poslovnika Narodne skupštine, do Ustava Republike Srbije.
Gospodo iz Vlade Republike Srbije, šta su vama prioriteti kada se desio raspad zajedničke države? Dakle, ne sve ovo što sam nabrojala, što zaista jesu prioriteti.
Juče smo ovde imali, to nije vaše ministarstvo, imali smo Odluku o organizaciji i radu službe Narodne skupštine. Tu je sad bilo najvažnije da, suprotno odredbama Poslovnika, izglasate dva zamenika sekretara, a u Poslovniku stoji da možete imati samo jednog, pa da izglasate da neke funkcionere postavljate na pet godina, suprotno zdravoj pameti i logici. Da, zato što ste doneli veoma loš Zakon o platama državnih službenika.
Onda proširujete neke odseke, sektore, da biste neke vaše ljude namestili, da im ne bi bila smanjena plata. Opet to radite selektivno.
Nije vas briga za većinu zaposlenih u državnoj upravi, nije vas briga ni za zaposlenoj u ovoj skupštini, koji svima nama pomažu u radu i koji provode ovde mnogo više vremena nego što provodi većina narodnih poslanika, koji nam pripremaju, bar u tehničkom pogledu, sve ovo o čemu mi ovde raspravljamo.
Naravno, iako je predstavnik Vlade pre neki dan prihvatio naš amandman da im se bar plaća prekovremeni rad, vi ste u danu za glasanje volšebno to izglasali suprotno odluci Vlade.
Koristim priliku da obavestim sve zaposlene u državnoj upravi da su, zahvaljujući skupštinskoj većini, primorani da rade prekovremeno, a da im se taj rad ne plati.
Šta vam je dalje prioritet? Ovaj sporazum, o kom danas govorimo, radi javnosti želim da pročitam da se to zove - Predlog zakona o ratifikaciji Sporazuma između Republike Srbije i Republike Crne Gore o regulisanju članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama i razgraničenju finansijskih prava i obaveza.
Dakle, ovo je jedna od faza uništavanja države, najpre države SRJ, pa ove državne zajednice, a danas, bogami, s obzirom kakve izjave daje potpredsednik Vlade, nije ništa bolja sudbina, nažalost, ni Srbije. Neću govoriti nešto posebno o ovom sporazumu, odnosno po članovima, ali ću spomenuti samo dva ili tri člana.
Kao pravniku mi je interesantan član 24, gde stoji da će se ovaj sporazum sprovoditi u dobroj veri, a eventualna sporna pitanja u vezi sa primenom ovog sporazuma rešavaće se sporazumno i u pregovorima između Republike Srbije i Republike Crne Gore.
Gospodine ministre i kolege pravnici, ovakva formulacija u zakonu ne može da stoji. Zakon ne može da reguliše da će se nešto sprovoditi u dobroj veri, a nigde ne stoji šta će da bude ako se ne bude sprovodio u dobroj veri.
Kažete da će se svi problemi i sva sporna pitanja rešavati sporazumno i pregovorima, a pitam vas šta će se desiti ako se ne postigne sporazum, ako pregovori ne budu dali neki rezultat.
U članu 25. kažete: "Republika Srbija i Republika Crna Gora neće međusobno biti odgovorne za eventualne štete ili posledice, koje mogu da prouzrokuju treća lica u vezi sa realizacijom bilo koje odredbe ovog sporazuma".
Kakva treća lica mogu biti u pitanju kada je u pitanju dvostrani sporazum? Ko su tra treća lica i šta ste, ministre, mislili ovim članom 25?
Kažete da će ovaj sporazum stupiti na snagu danom ratifikacije od strane nadležnih organa predviđenih ustavima Republike Srbije i Republike Crne Gore, s tim što će instrumenti ratifikacije biti međusobno razmenjeni. "Ovaj sporazum je sačinjen u četiri istovetna primerka" itd.
Potpuno svesno i namerno čitam ove poslednje članove sporazuma, da bi javnost Srbije obavestila da su ovaj sporazum, u ime Republike Srbije, potpisali Mlađan Dinkić, ministar finansija, i Radovan Jelašić, guverner Narodne banke.
Mi srpski radikali nemamo poverenje ni u jednog ni u drugog, potpuno smo ubeđeni da ga nemaju ni građani Srbije.
I pored svih nedostataka u samom tekstu ovog sporazuma, nas posebno zabrinjava činjenica ko u ime Republike Srbije potpisuje ovakav sporazum, pogotovo što nismo mi prethodno raspravljali o njemu, pa na neki način obavezali potpisnike da se ponašaju u skladu sa onim što im naloži ovaj parlament.
U članu 3. ovog zakona stoji da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".
U obrazloženju bi trebalo da stoji nešto konkretno, upravo onako kako je predvideo član 120. Ustava Republike Srbije, ali umesto toga, nama je Vlada ovde samo prepričala član 120. Ustava Republike Srbije, bez ijednog konkretnog argumenta.
Kažete: "Naročiti opravdani razlozi za ranije stupanje na snagu ovog zakona, saglasno članu 120. Ustava Republike Srbije, sastoje se u neophodnosti da se što pre stvori pravni osnov za stupanje na snagu Sporazuma između Republike Srbije i Republike Crne Gore o regulisanju članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama i razgraničenju finansijskih prava i obaveza, koji je potpisan 10. jula 2006. godine."
Pitanje za vas, ministre, da li je ovo zaista obrazloženje ili je suština da se ovo ovako brzo radi u nekoj vezi sa ovim akcionim planom, o kojem niko ništa u Srbiji ne zna, koji nam tamo neko drugi diktira, ispravlja i popravlja, i da li je ovo u vezi sa 10 milijardi evra ponuđenih za otkup Kosova, kako reče Ivana Dulić-Marković, da li je to u vezi sa, kako ona reče, "optimističnom cenom", jer je ona procenila da je 10 milijardi "optimistična cena" za prodaju Kosova i Metohije.
A s obzirom na činjenicu kako sve radite daleko od očiju javnosti i kako se samo tu i tamo pojavi neko od onih koje gurnete da da neku izjavu, da malo ispipate puls javnosti Srbije, ne bi nas čudilo da se desi i nešto tako strašno.
Da je to izgovorila Ivana Dulić-Marković kao funkcioner stranke G17 plus, ne bi nas to nešto preterano ni zabrinulo, jer znamo stav i vaše stranke, DS i ostalih kojima nije stalo do Srbije, ali kada ovo izgovori neko ko je potpredsednik Vlade, onda je to zaista zabrinjavajuće.
Nama srpskim radikalima je Srbija na prvom mestu i ispred svega i mi ćemo učiniti sve, naravno, ne kao u vašem sloganu, drage kolege, ono što je vama Srbija na prvom mestu jeste 10 milijardi evra kao optimistična cena za Kosovo.
Tako vi stavljate Srbiju na prvo mesto, a mi srpski radikali zaista stavljamo Srbiju iznad svega i ispred svega, i svim parlamentarnim sredstvima i svim zakonitim sredstvima ćemo se boriti protiv toga da nam uništavate Srbiju.
