ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE, 19.07.2006.

2. dan rada

OBRAĆANJA

Uvodna Reč

PETO VANREDNO ZASEDANjE

19. jul 2006. godine

(Sednica je počela u 14,00 časova. Predsedava Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine .)

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan. Otvaram sednicu Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.

Ne postoji razlog da ne bi postojao TV prenos, nego je moguće da je mreža u Skupštini isključena, ova preko operatera, te molim da se proveri. To nam se već desilo u dva navrata. Odmah ćemo proveriti, pa ćemo znati. Sigurno nećemo raditi ako tako bude. Sekretar će proveriti.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 172 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno daleko više od 84 narodna poslanika, što je neophodno za početak rada.

Nemam obaveštenje o sprečenosti narodnih poslanika da prisustvuju sednici.

Prelazimo na obrazloženje razloga za sazivanje sednice u kraćem roku.

Saglasno članu 84. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u stavu 1. pomenutog člana Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge zakona iz dnevnog reda, koji su u svom zahtevu za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine utvrdila 92 narodna poslanika.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv za ovo zasedanje, koje je sazvano na zahtev 92 narodna poslanika, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 166. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja, sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Kao što ste mogli da vidite, za Peto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini utvrđen je sledeći

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o policijskoj akademiji, koji je podnela Vlada,

2. Predlog zakona o ratifikaciji Sporazuma između Republike Srbije i Republike Crne Gore o regulisanju članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama i razgraničenju finansijskih prava i obaveza, koji je podnela Vlada Srbije.

Rad prema dnevnom redu.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PRESTANKU VAŽENjA ZAKONA O POLICIJSKOJ AKADEMIJI

Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave, po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa SRS - 1 sat 36 minuta; poslanička grupa DSS - 1 sat 3 minuta 36 sekundi; poslanička grupa DS - Boris Tadić - 43 minuta 12 sekundi; poslanička grupa G17 plus - 37 minuta 12 sekundi; poslanička grupa SPS - 26 minuta 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 - 20 minuta 24 sekunde; poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SPO, dva poslanika SDP i šest nezavisnih poslanika po pet minuta, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Pitam, da li predstavnik predlagača, ministar unutrašnjih poslova, Dragan Jočić, želi reč?

Dragan Jočić

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, cenjeni narodni poslanici, nakon donošenja Zakona o visokom obrazovanju i Zakona o policiji postalo je neophodno da Policijska akademija i Viša škola unutrašnjih poslova usklade status, režim rada, organizaciju i režim studija sa novim zakonima.

Kako je Policijska akademija osnovana Zakonom o policijskoj akademiji, tek njegovim stavljanjem van snage biće omogućeno da stupi na snagu Odluka Vlade o osnivanju Kriminalističko-policijske akademije, saglasno članu 40. Zakona o visokom obrazovanju. Razlozi za spajanje dve do sada postojeće ustanove visokog policijskog obrazovanja su u težnji da se uspostavi racionalniji, jeftiniji i održivi sistem obrazovanja za potrebe policije.

Takođe, predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, s obzirom da bi 10. septembra 2006. godine, prema odredbama Zakona o visokom obrazovanju, Viša škola unutrašnjih poslova prestala sa radom.

Kako je prestanak važenja Zakona o policijskoj akademiji uslov za blagovremeno stvaranje uslova za upis studenata na Kriminalističko-policijsku akademiju za školsku 2006/2007. godinu, predlažemo ili predložili smo, a vi ste usvojili, da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od njegovog objavljivanja po usvajanju. Da se ne bi izgubila godina, potrebno je da se ovaj zakon stavi van snage.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Pitam da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)

Da li postoje prijavljeni? (Ne.)

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)

Zaključujem načelni pretres.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O RATIFIKACIJI SPORAZUMA IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I REPUBLIKE CRNE GORE O REGULISANjU ČLANSTVA U MEĐUNARODNIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I RAZGRANIČENjU FINANSIJSKIH PRAVA I OBAVEZA

Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave, po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa SRS - 1 sat 36 minuta; poslanička grupa DSS - 1 sat 3 minuta 36 sekundi; poslanička grupa DS - Boris Tadić - 43 minuta 12 sekundi; poslanička grupa G17 plus - 37 minuta 12 sekundi; poslanička grupa SPS - 26 minuta 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 - 20 minuta 24 sekunde; poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SPO, dva poslanika SDP i šest nezavisnih poslanika po pet minuta, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Odmah vam dajem informacije na osnovu člana 85. stav 1. i 4.

Danas ćemo raditi samo do završetka načelne rasprave o 2. tački, pošto je prva završena i na nju nema amandmana, i na 2. tačku nema amandmana. Posle toga, po završetku rasprave, pristupićemo glasanju. Pošto svi znate da rad postoji već šest meseci, do 20. avgusta neće biti sednice Skupštine, pa u odnosu na to po završetku ovoga neće biti sednice do 21. avgusta.

Istovremeno vas pitam da li se slažete, pošto sam predstavniku predlagača dozvolio do 16,10 časova da bude odsutan, jer nisam znao da ćete ovako efikasno da radite, da li možemo da počnemo raspravu pa da potom čujemo obrazloženje predstavnika predlagača, a ako ne: da ili ne...

Pošto ima prijavljenih za reč, dajem pauzu do 16,15 časova. Radićemo do završetka načelne rasprave, a onda ćemo pristupiti glasanju.

(Posle pauze – 16,20.)

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Nastavljamo popodnevni rad. Pre toga obaveštenje o prestanku mandata narodnom poslaniku.
Primili ste obaveštenje SRS da je narodni poslanik dr Miroslav Nedeljković preminuo 24. maja 2006. godine i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ovog obaveštenja, sa predlogom da Narodna skupština, na osnovu člana 88. stav 1. tačka 8. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 8. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran narodnom poslaniku dr Miroslavu Nedeljkoviću, izabranom sa Izborne liste SRS - dr Vojislav Šešelj, danom nastupanja smrti, 24. maja 2006. godine.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Hvala vam. Daćemo pauzu da ne bismo sedeli dok se završi sastanak. Dakle, pauza sedam minuta, do 16,30. Hvala vam.
(Posle pauze – 16,30.)

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, moraću da pozvonim da uđu svi poslanici koji žele da učestvuju u raspravi ili da prate raspravu iz sale za sednice.
Pošto smo otvorili načelni pretres, saglasno članu 140. stav 1, još u toku prepodnevnog rada, pitam da li predstavnik predlagača, mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Dinkiću.

Mlađan Dinkić

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je potpisala sporazum sa Vladom Republike Crne Gore o regulisanju članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama i razgraničenju finansijskih prava i obaveza. Kao što je dužnost pri izradi ovakvih sporazuma, to je predmet ratifikacije u parlamentima Srbije i Crne Gore. U međuvremenu je parlament Crne Gore ratifikovao ovaj sporazum i danas se on nalazi i pred vama, pred poslanicima republičkog srpskog parlamenta.
Šta je osnova sporazuma? Osnova sporazuma proizilazi iz Ustavne povelje, a to je da Srbija nasleđuje članstvo u svim međunarodnim finansijskim organizacijama, uključujući celokupne kvote koje Srbija ima u tim organizacijama, a da Crna Gora mora sama da traži ponovno učlanjenje u te organizacije.
To bi značilo sledeće. Republika Srbija nastavlja članstvo državne zajednice u MMF, sa celokupnom postojećom kvotom, koja iznosi 467 miliona specijalnih prava vučenja, a to je ekvivalent iznosa od oko 700 miliona dolara. U tom smislu nastavlja Srbija članstvo i u Svetskoj banci, u Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj, u Evropskoj banci za obnovu i razvoj i u Razvojnoj banci Saveta Evrope. To su finansijske institucije u kojima Srbija nastavlja članstvo sa celokupnom kvotom, a Crna Gora, po ovom sporazumu, treba da podnese zahtev za prijem i da obezbedi sredstva za uplatu svoje kvote. To je jedan deo ovog sporazuma.
Jedan deo reguliše članstvo u međunarodnim finansijskim organizacijama, a drugi deo sporazuma se odnosi na razgraničenje finansijskih prava i obaveza.
Kao što znate, u prethodnim godinama već smo ratifikovali ugovore o sukcesiji sa bivšim jugoslovenskim republikama, gde su utvrđeni odgovarajući ključevi za podelu deviznih rezervi Narodne banke bivše SFRJ.
U tom smislu, prema tom ključu, Crnoj Gori pripada 5,88 procenata od onih deviznih rezervi koje smo mi nasledili od Narodne banke SFRJ. Ovim sporazumom mi predviđamo da od onog dela koji je pripao Srbiji i Crnoj Gori, 5,88 posto se sada prenosi Crnoj Gori, i to u onoj valuti i u onom obliku kako je to Srbija dobila.
Drugim rečima, ono što je Srbija nasledila od bivše Narodne banke u zlatu i Crna Gora će dobiti 5,88 posto u zlatu. Ono što je Srbija nasledila u odgovarajućoj stranoj valuti, prema tome kako smo mi dobili, Crna Gora dobija u istim tim valutama 5,88 procenata.
Ovaj iznos koji se prenosi Crnoj Gori iz deviznih rezervi bivše SFRJ se umanjuje za iznos od 2,5 miliona dolara, koliko Republika Crna Gora duguje Republici Srbiji po osnovu ugovora vezanih za dva aerodroma u Beogradu i Podgorici iz 2003. godine.
Što se tiče drugih važnih članova u ovom sporazumu, ovim se reguliše i pitanje dugova. Naime, dugovi Srbije i Crne Gore su podeljeni još 2001. godine, prilikom našeg učlanjenja u međunarodne finansijske organizacije i prilikom pregovora sa Pariskim klubom poverilaca, tako da se ovim sporazumom, faktički, samo verifikuje ono što je i do sada bio slučaj.
Crna Gora otplaćuje one dugove koji su locirani na njenoj teritoriji, a Srbija nastavlja da otplaćuje spoljni dug koji je vezan za teritoriju Republike Srbije i tu se faktički samo nastavlja ono što je već bilo utvrđeno još od 2001. godine. Tu niko ne preuzima nove obaveze.
Takođe se dele na isti način i klirinška potraživanja prema Ruskoj Federaciji, odnosno bivšem Sovjetskom Savezu.
Dakle, ovaj sporazum reguliše finansijska prava i obaveze i u potpuno dve različite ravni posmatra članstvo i, s druge strane, sukcesiju bivše SFRJ. To su dve odvojene tačke u ovom sporazumu.
Ono što je važno je da smo uspeli vrlo brzo da napravimo ovaj sporazum sa Ministarstvom finansija Crne Gore, odnosno dve centralne banke su napravile veoma brzo taj sporazum. Prosto, primenjena je Ustavna povelja u jednom pogledu, a u drugom delu je primenjen Ugovor o sukcesiji na isti način kao i sa drugim bivšim jugoslovenskim republikama.
S obzirom da je Crna Gora već ratifikovala ovaj sporazum, pozivam narodne poslanike srpske skupštine da takođe ratifikuju sporazum, s obzirom da je on veoma povoljan za nas, mi smo nasledili celokupno članstvo. Što se tiče podele deviznih rezervi bivše SFRJ, ionako iovako mi bismo morali da 5,88 procenata damo Crnoj Gori, s obzirom da se radi o zajedničkim rezervama bivše SFRJ. Hvala.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnela poslanička grupa SRS.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Hvala. Očigledno je, dame i gospodo, da jedino narodne poslanike poslaničke grupe SRS interesuju ovakve stvari koje se raspravljaju u ovom parlamentu, za informaciju ministra finansija, Republike Srbije, jer nas je on malopre nekako drugačije nazvao.
Mi smo danas tražili da ne počnemo, odnosno da raspravu o ovoj tački dnevnog reda počnemo u skladu sa Poslovnikom. To je podrazumevalo da smo insistirali da raspravi prisustvuje nadležni ministar. Naravno, nismo to tražili samo zato što smo želeli da ministra vidimo i da on ovde kaže ono što je rekao, a što u suštini nema veze sa suštinom ovog sporazuma. Očekivali smo da će ministar, kao predstavnik Vlade, da nam da neka dodatna objašnjenja, jer mi znamo da čitamo i sve ovo što je ministar pročitao, pročitali smo i pre njega.
Naravno, mi ćemo da govorimo i o ovom sporazumu, i o okolnostima u kojima je nastao sporazum i o potpisnicima ovog sporazuma itd. Dakle, sve ono što je interesantno i za javnost Srbije i za ovaj parlament koji će verovatno da usvoji, odnosno da donese zakon o ratifikaciji ovog sporazuma.
Gospodin ministar je ovde rekao da osnova za donošenje i potpisivanje ovog sporazuma proističe iz Ustavne povelje. Želim da podsetim i ministra i skupštinsku većinu da je Ustavna povelja ovaj parlament i Vladu Republike Srbije obavezala na još neke stvari, značajnije od ovih o kojima danas raspravljamo, i da su se Vlada Republike Srbije i skupštinska većina potpuno oglušile o naše obaveze, odnosno o obaveze Republike Srbije nakon ovoga što se desilo u Crnoj Gori.
Nakon otcepljenja dela srpskog naroda, zahvaljujući režimu Mila Đukanovića u Crnoj Gori, zahvaljujući podršci Evropske unije i svemu onome što su predstavnici Evropske unije učinili da se ovaj referendum proglasi važećim, a svi dobro znate pod koliko je sumnji i šta se sve krilo oko tog referenduma, i kakvi su stvarni rezultati, ali naravno to nije tema.
Tema je ovaj sporazum, tema su stranke u Srbiji koje su očigledno svojim aktivnostima posle razdvajanja Srbije i Crne Gore pokazale da smo mi iz SRS bili u pravu kada smo u predreferendumsko vreme pričali da i Demokratska stranka Borisa Tadića, i deo stranaka u ovoj koaliciji koje podržavaju Vladu Koštunica-Dulić, da su i te kako pomagali separatističkom režimu Mila Đukanovića.
To su pokazali svojim ponašanjem odmah posle referenduma. Znate da su neki otrčali da čestitaju, nisu čekali ni zvanično proglašenje.
O svemu smo govorili i pre nego što se desilo, jer smo tačno znali kakvu politiku vode te stranke, pre svega Tadićeva Demokratska stranka, kakvu zaista politiku vode, kakvu priču pričaju u Beogradu, kakvu u Podgorici, kakvu u gradovima EU i državama EU. Naravno, sve će to ceniti građani na narednim izborima.
Zato, između ostalog, postoji i ova skupština, da se čuju i narodni poslanici i predstavnici poslaničkih grupa, ali ovo što ste rekli, ministre, vezano za Ustavnu povelju i što ste se pohvalili kako ste uspeli vrlo brzo da napravite ovaj sporazum, to je upravo ono što zabrinjava, ne samo zbog one narodne poslovice "što je brzo to je i kuso", mada i toga ima u ovom sporazumu, već zbog činjenice da ste preskočili mnogo važnijih stvari koje ste bili u obavezi da uradite.
Niste se oglasili vi iz Vlade Republike Srbije na apele građana koji su imali crnogorsko državljanstvo, koji su Srbi i žive u Srbiji, i imaju nameru da prihvate državljanstvo Republike Srbije, niste se oglasili. Iz kog pravnog propisa ste crpeli odluku da takvi građani Srbije upis u državljanstvo plaćaju deset puta skuplje od ostalih građana? Da li je to vaš način da pomognete Srbima koji su poreklom iz Crne Gore, a žive u Srbiji?
Takođe se, osim ministra Dinkića, niko iz Vlade nije oglasio da objasni građanima Srbije, mislim da ih ima oko 200.000, koji voze vozila sa crnogorskim tablicama, zašto Vlada ne želi da im omogući da pod nekim normalnim uslovima izvrše preregistraciju. Na tu temu se oglasio jedino ministar Dinkić i izvređao te ljude, kao da su oni krivi što su kupovali automobile u državi koja je bila državna zajednica, faktički jedna država, što se u međuvremenu ta država raspala, zahvaljujući Milu Đukanoviću, Borisu Tadiću, Evropskoj uniji i delu vladajuće koalicije, i sada ti ljudi, ni krivi, ni dužni, moraju da ispaštaju. Oni koji nemaju para da plate te velike takse, kako je poručio ministar Dinkić, moraće ta svoja vozila da bacaju na otpad.
Niste se oglasili, opet jeste ministar Dinkić na sebi svojstven način, ostali članovi Vlade ne, kada su u pitanju poslanici doskorašnje Skupštine državne zajednice, da li će i koliko će primati platu, da li će se prema njima ophoditi kao prema ostalim izabranim licima, koja moraju i treba da primaju platu godinu dana, jer su bili, uslovno rečeno, savezni funkcioneri, republički imaju pravo na te plate na period od šest meseci.
Niste se oglasili ni da kažete šta će se desiti sa zaposlenima u administraciji bivše zajednice Srbija i Crna Gora, da li znate koliko je to ljudi, da li iko vodi računa o njima.
Oni već sada ne primaju plate, ne znaju kakva im je sudbina. Najvažnije je da se ovde i na nekim odborima raspravlja o tome ko će da se preseli u onu zgradu, ko će da uzme lepši kabinet, a šta je sa tim ljudima koji su do juče tamo radili, to nikoga nije briga.
Niste očigledno, ministre Dinkiću, ni vi, a ni ostali članovi Vlade učinili ništa da uradite ono što je bila prva obaveza Vlade Republike Srbije nakon otcepljenja dela srpskog naroda u Crnoj Gori, a prva obaveza vam je bila da ovom parlamentu, ovoj Narodnoj skupštini date predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima.
Vi ste umesto toga, naravno kao Vlada, predsednik Vlade kao najodgovorniji, izvršili bukvalno državni udar tako što ste u Vladu doveli dvojicu ljudi, građana Srbije.
Jedan se zove Vuk Drašković, a drugi se zove Zoran Stanković. Šta oni rade u Vladi to niko živ ne zna. Tvrdim da nijedan narodni poslanik u ovom parlamentu njih ne smatra ministrima jer oni ne mogu biti ministri dok ne budu izabrani u ovom parlamentu.
Zašto ste ih, gospodine Dinkiću, pustili da sede na sednicama Vlade? Zašto im dozvoljavate da se u javnosti kod nas i u inostranstvu lažno predstavljaju da su ministri?
Dakle, nisu ministri. Ne tvrdim da neće biti ako to bude volja skupštinske većine, ali dok se o tome ne bude raspravljalo u ovom parlamentu i dok u ovom parlamentu ne budu izglasani, oni nisu i ne mogu biti ministri.
Nedopustivo je, gospodine ministre i kolege iz skupštinske većine, pošto vas trenutno u sali ima popriličan broj, kako reče gospodin Predrag Marković u prepodnevnom zasedanju, kaže - imamo kvorum, ima čak i mnogo više poslanika u sali nego što treba. To je zaista neverovatno.
Naravno, znamo mi da je po vašem Poslovniku dovoljno da bude predsedavajući i jedan poslanik, ali da se na taj način poslanici posredno isteruju iz sale, to je zaista neverovatno.
Uopšte, današnji tok ove sednice i zakazivanje sa razlikom od pet minuta, glasanje po prethodnoj sednici i početak ove sednice, pa neka pauza u dva sata, pa neka pauza od dva sata, pa opet pauza od sedam minuta, ništa nije rađeno u skladu sa Poslovnikom, tako da ne čudi što ste nam i ovaj sporazum danas dali na razmatranje i na usvajanje.
Nikog u vladajućoj koaliciji u Srbiji danas ne interesuje ni Ustav, ni zakon, niti bilo koji propis.
Toliko se radi suprotno zakonu, suprotno Ustavu u ovom parlamentu, suprotno Poslovniku Narodne skupštine, da je to zaista zastrašujuće.
Svi vi koji pričate o pravnoj državi i o nekakvoj pravnoj sigurnosti, toliko se svakodnevno demantujete, da više čovek ne može da vas isprati, koliko kršite propise, počev od Poslovnika Narodne skupštine, do Ustava Republike Srbije.
Gospodo iz Vlade Republike Srbije, šta su vama prioriteti kada se desio raspad zajedničke države? Dakle, ne sve ovo što sam nabrojala, što zaista jesu prioriteti.
Juče smo ovde imali, to nije vaše ministarstvo, imali smo Odluku o organizaciji i radu službe Narodne skupštine. Tu je sad bilo najvažnije da, suprotno odredbama Poslovnika, izglasate dva zamenika sekretara, a u Poslovniku stoji da možete imati samo jednog, pa da izglasate da neke funkcionere postavljate na pet godina, suprotno zdravoj pameti i logici. Da, zato što ste doneli veoma loš Zakon o platama državnih službenika.
Onda proširujete neke odseke, sektore, da biste neke vaše ljude namestili, da im ne bi bila smanjena plata. Opet to radite selektivno.
Nije vas briga za većinu zaposlenih u državnoj upravi, nije vas briga ni za zaposlenoj u ovoj skupštini, koji svima nama pomažu u radu i koji provode ovde mnogo više vremena nego što provodi većina narodnih poslanika, koji nam pripremaju, bar u tehničkom pogledu, sve ovo o čemu mi ovde raspravljamo.
Naravno, iako je predstavnik Vlade pre neki dan prihvatio naš amandman da im se bar plaća prekovremeni rad, vi ste u danu za glasanje volšebno to izglasali suprotno odluci Vlade.
Koristim priliku da obavestim sve zaposlene u državnoj upravi da su, zahvaljujući skupštinskoj većini, primorani da rade prekovremeno, a da im se taj rad ne plati.
Šta vam je dalje prioritet? Ovaj sporazum, o kom danas govorimo, radi javnosti želim da pročitam da se to zove - Predlog zakona o ratifikaciji Sporazuma između Republike Srbije i Republike Crne Gore o regulisanju članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama i razgraničenju finansijskih prava i obaveza.
Dakle, ovo je jedna od faza uništavanja države, najpre države SRJ, pa ove državne zajednice, a danas, bogami, s obzirom kakve izjave daje potpredsednik Vlade, nije ništa bolja sudbina, nažalost, ni Srbije. Neću govoriti nešto posebno o ovom sporazumu, odnosno po članovima, ali ću spomenuti samo dva ili tri člana.
Kao pravniku mi je interesantan član 24, gde stoji da će se ovaj sporazum sprovoditi u dobroj veri, a eventualna sporna pitanja u vezi sa primenom ovog sporazuma rešavaće se sporazumno i u pregovorima između Republike Srbije i Republike Crne Gore.
Gospodine ministre i kolege pravnici, ovakva formulacija u zakonu ne može da stoji. Zakon ne može da reguliše da će se nešto sprovoditi u dobroj veri, a nigde ne stoji šta će da bude ako se ne bude sprovodio u dobroj veri.
Kažete da će se svi problemi i sva sporna pitanja rešavati sporazumno i pregovorima, a pitam vas šta će se desiti ako se ne postigne sporazum, ako pregovori ne budu dali neki rezultat.
U članu 25. kažete: "Republika Srbija i Republika Crna Gora neće međusobno biti odgovorne za eventualne štete ili posledice, koje mogu da prouzrokuju treća lica u vezi sa realizacijom bilo koje odredbe ovog sporazuma".
Kakva treća lica mogu biti u pitanju kada je u pitanju dvostrani sporazum? Ko su tra treća lica i šta ste, ministre, mislili ovim članom 25?
Kažete da će ovaj sporazum stupiti na snagu danom ratifikacije od strane nadležnih organa predviđenih ustavima Republike Srbije i Republike Crne Gore, s tim što će instrumenti ratifikacije biti međusobno razmenjeni. "Ovaj sporazum je sačinjen u četiri istovetna primerka" itd.
Potpuno svesno i namerno čitam ove poslednje članove sporazuma, da bi javnost Srbije obavestila da su ovaj sporazum, u ime Republike Srbije, potpisali Mlađan Dinkić, ministar finansija, i Radovan Jelašić, guverner Narodne banke.
Mi srpski radikali nemamo poverenje ni u jednog ni u drugog, potpuno smo ubeđeni da ga nemaju ni građani Srbije.
I pored svih nedostataka u samom tekstu ovog sporazuma, nas posebno zabrinjava činjenica ko u ime Republike Srbije potpisuje ovakav sporazum, pogotovo što nismo mi prethodno raspravljali o njemu, pa na neki način obavezali potpisnike da se ponašaju u skladu sa onim što im naloži ovaj parlament.
U članu 3. ovog zakona stoji da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".
U obrazloženju bi trebalo da stoji nešto konkretno, upravo onako kako je predvideo član 120. Ustava Republike Srbije, ali umesto toga, nama je Vlada ovde samo prepričala član 120. Ustava Republike Srbije, bez ijednog konkretnog argumenta.
Kažete: "Naročiti opravdani razlozi za ranije stupanje na snagu ovog zakona, saglasno članu 120. Ustava Republike Srbije, sastoje se u neophodnosti da se što pre stvori pravni osnov za stupanje na snagu Sporazuma između Republike Srbije i Republike Crne Gore o regulisanju članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama i razgraničenju finansijskih prava i obaveza, koji je potpisan 10. jula 2006. godine."
Pitanje za vas, ministre, da li je ovo zaista obrazloženje ili je suština da se ovo ovako brzo radi u nekoj vezi sa ovim akcionim planom, o kojem niko ništa u Srbiji ne zna, koji nam tamo neko drugi diktira, ispravlja i popravlja, i da li je ovo u vezi sa 10 milijardi evra ponuđenih za otkup Kosova, kako reče Ivana Dulić-Marković, da li je to u vezi sa, kako ona reče, "optimističnom cenom", jer je ona procenila da je 10 milijardi "optimistična cena" za prodaju Kosova i Metohije.
A s obzirom na činjenicu kako sve radite daleko od očiju javnosti i kako se samo tu i tamo pojavi neko od onih koje gurnete da da neku izjavu, da malo ispipate puls javnosti Srbije, ne bi nas čudilo da se desi i nešto tako strašno.
Da je to izgovorila Ivana Dulić-Marković kao funkcioner stranke G17 plus, ne bi nas to nešto preterano ni zabrinulo, jer znamo stav i vaše stranke, DS i ostalih kojima nije stalo do Srbije, ali kada ovo izgovori neko ko je potpredsednik Vlade, onda je to zaista zabrinjavajuće.
Nama srpskim radikalima je Srbija na prvom mestu i ispred svega i mi ćemo učiniti sve, naravno, ne kao u vašem sloganu, drage kolege, ono što je vama Srbija na prvom mestu jeste 10 milijardi evra kao optimistična cena za Kosovo.
Tako vi stavljate Srbiju na prvo mesto, a mi srpski radikali zaista stavljamo Srbiju iznad svega i ispred svega, i svim parlamentarnim sredstvima i svim zakonitim sredstvima ćemo se boriti protiv toga da nam uništavate Srbiju.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima ministar finansija, gospodin Mlađan Dinkić.