Nemam ništa protiv i da stojite.
Dame i gospodo, građani Republike Srbije, u ovih šezdesetak minuta pokušaću da vam objasnim scenario koji je formiran još februara 2000. godine i kako je on realizovan za proteklih nekoliko godina, poznatih u narodu kao period procvata demokratije u Republici Srbiji, poznatog kao period vlasti DOS u različitim varijantama.
U nastavku, kada budem pričao o DOS ili Demokratskoj opoziciji Srbije, to možete tumačiti i kao 17, 18, 19, 20 političkih stranaka, ali možete tumačiti i kao daleko veći broj subjekata, pri tome mislim na čitav kompleks nevladinih organizacija i medija koji su zaduženi da omoguće ispiranje mozga i prilagođavanje javnog mnjenja za nešto što se zove završni udarac.
Naravno, na početku bih morao i da podsetim javnost u Srbiji, ukoliko postoji TV prenos, jer verovatno njih treba podsetiti šta se sve desilo posle one paljevine 5. oktobra 2000. godine, posle činjenice da je jedan od eksperata sa crnom čarapom ušao u Narodnu banku Jugoslavije, preuzeo, druga grupa sa nekim drugim čarapama u carinu, treća grupa, na čelu sa Svilanovićem i Čovićem, osvojila je medije itd.
Demokratija nam je došla na talasu paljevine, ne kao plamen slobode, svetlosti, nego kao plamen koji sve pali na šta naiđe. Pojavila se revolucionarna pravda i ta hronologija ide otprilike ovako. Bili su izbori za Saveznu skupštinu i za predsednika SRJ, a pala je Republička vlada. Prvi potez novoizabranog navodno predsednika SRJ je bio nalog Vojislava Koštunice Miroljubu Labusu da se krene sa kriznim štabovima. Dokaz za to su njihove izjave.
Krenulo je osvajanje svih privrednih društava, tako da su portiri postali direktori, direktori su izbačeni napolje. Krenulo se sa uspostavljanjem samoupravljanja, ali ne pravog samoupravljanja, nego onog maglovitog, koje treba da zadovolji mržnju, ali i stvori prostor da se uradi prljav posao.
Prva etapa je bio zahtev, bez odluke Savezne vlade, tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice, pošto su njemu javili njegovi prijatelji iz Amerike da će u januaru biti velikih problema na izborima u Americi oko izbora predsednika Amerike, da će biti velika kriza koja će da potraje za SAD, da je mnogo bolje da se u novembru i decembru završi naš prijem u UN. Sećate se onog veselog Svilanovića, bio je prisutan kada se dizala jedna od naših zastava, pošto mi takve vesele političare imamo na pretek, pa čak se neki i hvale da su postali kolumnisti nekih trivijalnih novina. Postali smo novoprimljena država, a pri tome se zaboravilo da je 1. maja 1992. godine doneta odluka o suspenziji našeg članstva.
Naravno, druga vrlo važna stepenica u razgradnji državne strukture, a koja ima i te kako dodirnih tačaka sa ovim predlogom zakona, jeste bio rad na sukcesiji. Anuliran je rad akademika Koste Mihajlovića i tima koji je vodio računa da se u pregovorima dođe do istine, pravde i zaštite imovine i imovinskih prava.
Ta grupa je praktično udaljena, došla je nova grupa koja je napravila sporazum o sukcesiji i, naravno, tu su bili umešani prsti onoga koji je sa čarapom osvojio Narodnu banku Jugoslavije.
Kakav je taj sporazum o sukcesiji? Vrlo nepovoljan, imovinski, finansijski, ali još nepovoljniji u političkom smislu, jer se zasniva na nalazu Badenterove komisije.
Skrećem vam pažnju da je to ona komisija koja je donela odluku da je bivša SFRJ nestala tako što se sama razrušila od sebe, raspala, a ne da je neko spolja razvalio bivšu SFRJ, a naročito države koje su oružjem izvršile secesiju i na taj način bi morale da izgube bilo kakvu međunarodnu pravnu zaštitu, a ukoliko bi i uspostavili neki međunarodni subjektivitet, to bi išlo u potpuno drugačijoj proceduri, uz obavezivanje da se izmire obaveze.
Namerno pominjem termin sukcesija, jer ceo ovaj sporazum koji je ponuđen po sistemu odmah, oli šargarepa, oli štap, Oli Ren, oli Solana, oli Mlađa, oli Mliđa, oli van der Dinkić itd, ceo ovaj sporazum se zasniva na pomešanim stvarima dva vrlo važna pojma u ovoj oblasti, a to je secesija i sukcesija.
Podsećam vas da taj sporazum o sukcesiji, a to je prevedeno na naš jezik sporazum koji se definiše kako će se podeliti ono što je nasledstvo, kako da se uredi pitanje zaostavštine posle pokojnika, jer je SFRJ nestala, promenila agregatno stanje, postala mrtva, iza nje je ostala neka zaostavština, pa treba na tome da se naslednici dogovore šta će i kako će, da je taj sporazum bio vrlo nepovoljan.
Profesor Ranković, mnogi ugledni ekonomisti, pa čak i Oskar Kovač, da ne ređam sva imena, osporavali su jedan takav sporazum, naročito prilikom ratifikacije tog sporazuma u Skupštini SRJ. Na silu, uz koalicione dogovore sa svim stranama iz Crne Gore, to moram da vam kažem, taj sporazum je prihvaćen.
Novonastale republike iz bivše SFRJ naravno prihvatile su sve te sporazume, jer njima odgovara, a ono što bi se definisalo kao SRJ dobilo pravo na 38 i nešto procenata da učestvuje u postupku deobe te imovine, zajedničke imovine, nasledstva.
Zašto pominjem ovo? Zato što se u nekoliko članova ovog sporazuma baš pominje taj procenat i učešće Republike Crne Gore od 5,88%.
Znači, u pitanju je nešto što je u startu prejudicirano.
Moram da vas podsetim i lično sam svedok, tokom izborne kampanje 2000. godine u Republici Crnoj Gori gostovao je i Vojislav Koštunica na televiziji, njegova prva i osnovna izjava i poruka biračima u Crnoj Gori je bila - svi odnosi u SRJ rešiće se onog trenutka kada pobedim na izborima, neće biti nikakvog antagonizma, niti političke netrpeljivosti između vlasti Republike Crne Gore i nove demokratske vlasti koja se bude uspostavila u Srbiji. Ne leži vraže, i to je bila jedna od velikih obmana.
Sledeća, možda i najveća obmana srpskog naroda, ko je još verovao u demokratiju, demokratske tekovine i demokratske kapacitete onih koje podržava Zapad i koje je nametnuo u Srbiji, bio je Beogradski sporazum. Samo da vas podsetim, Solana je bio prisutan, a pre toga Solana je bio okrivljen, pa čak i osuđen zbog ratnih zločina koji su 1999. godine izvršeni na teritoriji SRJ.
Uz zdušnu pomoć Vladana Batića i DOS-a, kompletnog, optužnica protiv Solane i njegovih dragih prijatelja, šefova ili ministara država članica NATO pakta, sve optužbe su povučene i oni su postali uzorni predstavnici međunarodne zajednice, dočekivani na crvenim tepisima, sagovornici, pa čak i naredbodavci onoga što treba da se uradi ovde.
Jedna od tih naredbi kako da se urede odnosi između Crne Gore i Srbije bio je tzv. Beogradski sporazum, velika klapa se sastala da to potpiše. Samo da vas podsetim da dvojica koji su potpisali, povodom Beogradskog sporazuma su izjavili da nemaju pojma šta su potpisali. Jedan od njih je Zoran Đinđić, a drugi je Miroljub Labus. Ništa ne treba da vas iznenađuje jer demokratija zna za te vrste turbulencija, od malog izokretanja do totalne neobaveštenosti, pa čak i do tzv. salta mortale.
Tako se desilo da je krenulo sa razgovorima o donošenju Ustavne povelje državne zajednice i formiranja nečega na bazi Beogradskog sporazuma. Poznato vam je, to je formirano na neki način. Gotovo polovina članova Vlade Republike Srbije bili su članovi Komisije za izradu Ustavne povelje. Doneta je Ustavna povelja, doneta je Mala povelja, donet je Ustavni zakon za sprovođenje Ustavne povelje, regulisano je sve.
A sada bih skrenuo pažnju na neke stvari koje se tiču ovog predloga zakona. Prvo moram da kažem da su svi pričali da Ustavna povelja rešava sve naše probleme. Naravno, opet dokument kao dokaz da se rešavaju naši problemi. Mi iz SRS uvek smo upozoravali da to što se radi nije dobro, da to ne valja, nije pravi put, da će Srbija imati velike štete zbog toga i generalno građani Republike Srbije, bez obzira gde se nalaze.
Naravno, niko nam nije verovao, javljali su se uvek neki cirkuzanti koji izokreću teme, pa onda pobegnu kada treba da nastupi sudar sa stvarnošću. Ne ljutim se na njih, to je njihov stil. Građani Srbije, prepoznajte taj stil ovih paradera i protagonista nečega što se zove šovinistička farsa. Da, danas na dnevnom redu je šovinistička farsa, u režiji onih koji bi mogli da se nazovu čak i rodoljupci.
Zašto je to šovinistička farsa? Šovinistička farsa je što je na referendumu ostvarena nezavisnost i samostalnost Crne Gore od tih protagonista šovinističke farse, ovde predstavljena kao najviši patriotski čin ljudi iz Srbije.
Više su oni slavili nego oni jadnici u Crnoj Gori. Oni jadnici u Crnoj Gori kada su čuli rezultate tri dana su pili, veselili se, a četvrtog dana već stavili prst na čelo i zamislili se šta je to što su uradili, ko ih je to prevario, ko ih je suprotstavio same sebi.
Ovi naši veseljaci koji zasmejavaju političku scenu, ovi što kritikuju druge, a sami prave projekte kako da prave krematorijume, ovi koji kritikuju druge, a ne smeta im što njihov direktor ustanove za zbrinjavanje dece u Pančevu je po podacima opštine ukrala 10.000 obroka namenjenih deci, njima to ne smeta. Njima je bitno šta će mediji da izjave, to je ta demokratija, šta mediji kažu, koga ispljuju, koga isflekaju.
Naravno, uvek se žvalavi o govoru mržnje, govoru ljubavi, toleranciji, i to od najnetolerantnijih ljudi. Vidite, protagonisti te šovinističke farse pokušavaju da nas ubede kako smo mnogo sretni, ali ne znamo da se veselimo. I zato što ne znamo da se veselimo verovatno nepismen čovek je dobio mogućnost da piše kolumnu, a neko da se lažno predstavlja da je ekspert i da je stručnjak, toliki stručnjak da ljudima od 55 godina kaže - pa šta ako ste ostali bez posla, idite kod Velje pa možete da kosite pored autoputa i da radite neki društveno koristan posao.
Ljudi koji ne znaju šta su ljudska prava, šta su slobode, ljudi koji ne znaju šta je ljudsko dostojanstvo, ljudi koji umesto da odgovore kažu da je nepristojno pitanje, nebulozno pitanje.
Nijedno pitanje ne može da bude toliko loše koliko može da bude loš odgovor, a najgora je stvar kada onaj koji treba da govori ne zna čak ni da slaže, pa onda odbranu pretvara u napad, pa je kriva opozicija što je neko u saveznim organima sada višak, opozicija koja je osporavala Beogradski sporazum, sporazum o sukcesiji, Ustavnu povelju i tu Malu povelju.
Sve je osporavala kad se to donosilo, a kada se to donelo, onda tražila od vlasti da poštuje to što nas obavezuje. Samo da vas podsetim, mi smo odavno morali da imamo neposredne izbore za izbor poslanika u Skupštinu SCG.
Naravno, oni nisu održani, ne zbog toga što oligarhija u Crnoj Gori nije želela izbore, nego što je predsednik Vlade Republike Srbije rekao - dobro, neka se produži mandat ovim ljudima, šta će nam neposredni izbori, pobediće radikali.
Nije to moja lična opservacija, nije meni šapnulo neko vrapče, to je stav koji je iznet, i to zvanični stav predstavnika Crne Gore, kao što se nedavno nešto uradilo u Briselu, verovatno neka Đekna ili ko zna šta drugo, ali opet su problem radikali. Zbog radikala ćemo sve da prihvatimo, pa čak i to, Oli Ren, oli Solana, oli-oli.
Naravno, nisu radikali toliko opasni da zbog njih moraju ovi koji su na vlasti da prihvataju sve najgore stvari.
Nisu oni u obavezi da prihvate ružne stvari za svoj narod, ali oni imaju potrebu da se dodvore, da se predstave, kao što onaj jadni Dušan Petrović, kad god pređe preko granice da obavi neke državne razgovore, on kaže - morate da nas podržite, ovakve kakvi jesmo.
Što reče Velja, hajde da malo "kraduckate", nego vi zapeli mnogo, ali ne smete nikako da dozvolite da nam se uskrati podrška iz inostranstva, jer onda će na vlast da dođu radikali.
Pravi se neki bauk od radikala. Verovatno taj bauk prave oni koji imaju problem savesti i verovatno imaju neke druge probleme za koje im je stalo da se nikako ne otkriju.
Nažalost, danas ćemo morati da otkrijemo jedan veliki problem koji se zove veleizdaja.
Danas se nalazimo na tom terenu. Vidite šta sve može da se upotrebi da bi se ubedila javnost da, kad vam se stavi ruka u džep i izvadi 500 dinara, vi treba da budete srećni što je to urađeno, jer predstavnik Vlade je ovde nešto objasnio, otprilike, da vam Vlada nije uzela 500 dinara, verovatno bi vam Milo Đukanović uzeo hiljadarku. Stvar nije u tome.
Problem ovog sporazuma nije te prirode. Problem ovog sporazuma je što oni koji se zaklinju u Ustav, zakon i propise, pa čak to potenciraju kao svoju komparativnu prednost na političkoj sceni Republike Srbije, najbrutalnije gaze te propise.
Vidite, ako bi se primenila logika ili neka analogija, mada nju treba izbeći, jer uvek je pogrešna, ali ako bi se prihvatilo ono što je ova grupacija, sa nekim demokratskim nabojem i prepuna koalicionog kapaciteta da na svaki način bude na vlasti dok može da se drpa, njihov rezon u pogledu dva ministra na nivou državne zajednice, kada se donosila ovde ta odluka, sa ove govornice je rečeno - ne, oni ne mogu da budu ministri, već će u roku od 45 dana to da se definiše. Ko će onu dvojicu da zaustavi? Zagrabili se ljudi jadnici, odmah se predstavili kao ministri.
Ako se primeni ta logika i primeni načelo tzv, kako ste vi ovde definisali, "država-sledbenik i osamostaljena država", pa se primeni još neki princip međunarodnog pravnog subjektiviteta, pošto je Crna Gora otišla, ostale neke froncle od državne zajednice, u vidu nekih institucija, one, po Ustavnoj povelji, pripadaju Republici Srbiji, onda je nama trebalo da pripadne i Svetozar Marović, jer su on i Vuk Drašković bili u istom pravnom položaju.
Da nam je pripao Svetozar Marović, onda nam ne bi bio premijer Vojislav Koštunica ili bi imali dva premijera.
(Dobacivanje iz sale.)
Vama nije bilo jasno ovo? Zato sam rekao da sednete. Samo vi uživajte. Upravo sam tu zbog toga što sam dobro obavešten.
Vi ste samo zapamtili ono Veljino: "Hajde ljudi da malo kraduckate, nego vi mnogo". Ne pričam o tome na taj način.
Vidite kako logika, koju primenjuju Lončar, Koštunica i ovi sa prepunim koalicionim kapacitetom, deluje smešno. Stvarno ne znam zašto mi ne bismo imali Svetozara Marovića kao predsednika Vlade. Taj rezon je primenjen u odluci koju je Narodna skupština ovde usvojila. Samo polako vi fanovi Vojislava Koštunice.
Ovaj sporazum je u očiglednoj suprotnosti sa propisima koji nas obavezuju, mada je odlaskom Crne Gore iz državne zajednice i ovim preuređenjem ove teritorije, zašto ne reći i u ustavno-pravnom smislu i u pogledu statusa, praktično Ustavna povelja prestala da važi. Međutim, ostale su neke odredbe Ustavne povelje, koje su namerno u Ustavnu povelju ugrađene zbog toga što se znalo da će ta državna zajednica nekako da prestane, pa u samom aktu kojim se konstituisala državna zajednica je navedeno šta će da se radi kada državna zajednica crkne. To je član 60, a ima i još neki.
Pre nego što pređem na član 60, upoznao bih vas da je članom 65. bilo predviđeno da će „države članice izvršiti izmenu svojih ustava ili doneti nove ustave radi usklađivanja sa Ustavnom poveljom, u roku od šest meseci od dana usvajanja Ustavne povelje.“ To nije hteo da uradi ni Đinđić, nije hteo da uradi ni Živković, nije hteo da uradi ni Vojislav Koštunica, nego su svi radili da se državna zajednica rasturi, svesno, namerno. Ovamo jedna priča za građane, a na delu razgradnja. Ne znam, verovatno član 65, po onome što je napisano, nas je hronološki obavezivao da pre uradimo neke stvari, nego ono što je navedeno u članu 60.
Član 60. stav 5. doslovce glasi: "Država članica koja iskoristi pravo istupanja ne nasleđuje pravo na međunarodno-pravni subjektivitet, a sva sporna pitanja posebno se regulišu između države-sledbenika i osamostaljene države". Ovo je član koji može da se definiše i kao pitanje secesije, koja je zakonom ili Ustavnom poveljom na neki način propisana, jer u prethodnim članovima govori se o referendumu i verovatno može da se kaže da je to tzv. zakonita secesija, unapred propisana kako da se uradi.
Međutim, pravo na međunarodno-pravni subjektivitet je ovde dato kao automatizam. Znači, to je unapred dogovoreno i o tome nema pregovora.
Iz samog teksta Ustavne povelje to proizilazi. Pošto se to desilo, verovatno ova dva pisma koja su otišla, predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine, kojima su obaveštene međunarodne institucije da je nastupio slučaj iz člana 60. stav 5, dovoljna su za tzv. međunarodno-pravni subjektivitet.
Taj međunarodno-pravni subjektivitet može da ima više aspekata, može da ima i sportski, finansijski, ekonomski, čisto politički itd, ali on je tim papirom regulisan. Ti papiri koji su otišli međunarodnim institucijama samo su konstatovali da je nastupilo nešto, i o tome su obaveštene međunarodne institucije i pitanje međunarodno-pravnog subjektiviteta je rešeno. Mi danas o tome ne treba da odlučujemo. Mi i ne možemo o tome da odlučujemo. To je završeno.
O čemu treba da odlučujemo? Sva sporna pitanja posebno se reguliše između države-sledbenika i osamostaljene države. U tom smislu, ovde bi na svakom mestu gde piše "Republika Srbija" trebalo da stoji "država-sledbenik". Na svakom mestu gde stoji Republika Crna Gora treba da stoji osamostaljena država. To se izbeglo.
Kako je tekst sporazuma urađen? Tekst sporazuma je urađen u skladu sa šestim stavom članom 60. Da vas podsetim, to je stav koji govori o sukcesiji. Mi se ne nalazimo na terenu sukcesije. Mi se nalazimo na terenu stava 5. koji govori o secesiji, zakonitoj secesiji. Sve što je navedeno u 6. stavu je sadržina ovog sporazuma i tu je greška. Ovo je moralo da se vrati, ovo je sa gledišta ustavnosti neustavno.
Evo dokaza za to. Kaže: „U slučaju da se obe države članice u referendumskom postupku izjasne za promenu državnog statusa, odnosno nezavisnost, u postupku sukcesije regulišu se sva sporna pitanja, kao u slučaju bivše SFRJ.“ Znači, sporazum o sukcesiji koji se primenjuje ovde moguće je da se primeni samo u slučaju da su istog dana i u Crnoj Gori i u Srbiji održani referendumi, i da se u Crnoj Gori donela odluka o nezavisnosti i da se u Srbiji donela odluka o nezavisnosti. Onda se ide na princip regulisanja međusobnih odnosa na načelima sukcesije koja je obuhvaćena sporazumom o pitanjima sukcesije.
To je objavljeno kod nas u "Službenom listu SRJ", međunarodni ugovori broj 6 iz 2002. godine, a to je onaj sporazum gde su republike, koje su u međuvremenu postale nezavisne države, sa teritorije bivše SFRJ, uredile međusobne odnose po pitanju imovine, imovinskih prava.
Kao što vidite, ovi koji su pregovarali 13. juna i 28. juna ove godine, prvo u Beogradu, pa onda u Podgorici, u tekstu ovog sporazuma, oni su čak promašili temu. Oni su razgovarali i pravili sporazum na principima Badenterove komisije. Oni su se dogovorili u skladu sa aktom međunarodnim o sukcesiji bivše SFRJ, a to su mogli da rade samo ako je bila situacija da su Crna Gora i Srbija istog dana sprovele referendum. Činjenica je da u Srbiji nije bilo referenduma. Niko normalan u Srbiji nije hteo ni da postavi pitanje da se Srbija i Crna Gora izdvajaju i razdvajaju.
Pošto je to pitanje samo postavljeno u Crnoj Gori, onda 5. stav kaže – država-sledbenik Srbija, osamostaljena država Crna Gora.
Na osnovu ovoga nije teško da se zaključi da su protagonisti šovinističke farse iz jedne i druge republike i ovi veseli rodoljupci napravili mentalnu grešku, pa nam ovde izlazi jedan i kaže - Srbija ima koristi, nama je potrebno da se brzo ovo pitanje reši. Ukoliko se ovo pitanje brzo ne reši, mi ne možemo da povlačimo sredstva.
Izašao je gospodin Arsić, koji to prati već godinama, koliko je zakona o kontragaranciji dato ovde koji su bili postavljeni kao uslov da bi Srbija mogla da vuče neka sredstva za vodovod, kanalizaciju, rudnike i ko zna gde su uzimali i zaduživali se. Nije valjda da sada to ponovo zavisi. Naš međunarodno-pravni subjektivitet i članstvo u pojedinim organizacijama, to je regulisano pismima koja su poslali Boris Tadić, Predrag Marković i Vojislav Koštunica. Ako su nekoga obaveštavali. Obavestili su da je nastupila situacija iz člana 60. stav 5. da je država-sledbenik Republika Srbija i da po tom osnovu preuzima sva prava i obaveze.
Ovde se javlja i drugi deo priče. Malopre ste imali prilike da čujete. Mislim da je taj drugi deo priče mnogo ozbiljniji i iskreniji, ako bi mogao da se definiše kao nastojanje Republike Srbije da po svaku cenu uzme taj jedan avion Saveta ministara Državne zajednice. Ništa više drugo. O kojim drugi pravima i obavezama i imovinskim pravima Srbije je vođeno računa. Ni danas se ne vodi računa.
Pre nekoliko dana sam vam rekao između 2.000 ili 3.000 postoji sporova sa međunarodnim elementom gde se tuži državna zajednica kao pravni sledbenik SRJ, a možda i SFRJ, nije ni bitno. Teški međunarodni sporazumi, sa nekoliko desetina miliona evra, na koliko su opredeljeni tužbeni zahtevi. Kako se ponaša Republički javni pravobranilac? Zadužiću dva radnika neka rade to.
Ko će da vodi računa o imovinskim pravima? Ova Direkcija za imovinu Republike Srbije, Republički javni pravobranilac, ovaj Milan Marković, kako ga zovu, koga niko ne može da kontroliše, te jedanput je DSS, jedanput DS, jedanput G17 plus, ko zna više koja stranka. On ima pravo da primi dva svoja službenika neka, ove druge iz savezne će sve da otera, a oni ljudi godinama štite imovinu i SFRJ, i SRJ, i državne zajednice i sada bi štitili imovinu Republike Srbije.
Njih ne interesuje to. Ovu vlast ne interesuje to. To dokazuju na svakom koraku. Njima je značajnije da kukuriknu nekim novinama, da budu kolumnisti, nego što njihovi članovi kradu po nekoliko hiljada obroka deci. Naravno, o tome niko ne sme da priča. Celo Pančevo bruji. Čak dovedu ženu demokratu iz Zrenjanina, kupuje kola da bude direktor nekog doma za bolesnu decu u Jabuci, jer nema takvog u Pančevu, ali je demokrata, demokratski blok, koalicioni kapaciteti.
Koalicioni kapaciteti osiromašiše ovu zemlju. Pokradoše građane, zadužismo se.
Ko zna koliko je toga što je zaduženo otišlo u privatni džep ili što reče Velja onom u Medveđi, kaže - aman ljudi, razumem da vi malo kraduckate, ali vi mnogo kradete. To je naša politička scena. Takvu imamo vlast. Nisu to moje izjave, to su vaše izjave. Ne vas prisutnih ljudi u sali, nego vaše u smislu vlasti.
Evo dođe čovek pa odrede ga za predstavnika Vlade i on kaže - to što vi prigovarate, radikali, član 24. ovog sporazuma, to stoji u sporazumu, ali to nije zakon. On jadnik nije ni pročitao zakon. Član 2. kaže - tekst Sporazuma glasi; sporazum je pretočen u jedan član zakona i ceo sporazum je tako postao zakon.
Gde jadnik ne zna šta će. Misli ako je izgorela dokumentacija da je postao normalan. Ne može tako. Neiscrpne su mogućnosti da demokratski blok zavuče, kako reče Vjerica, uđeš, izađeš i gotov si. Gotovi ste građani, uđete, izađete sa demokratskim blokom i gotovo.
Videli ste sami gde su oni uzeli da regulišu – zgarišta. Nema više. Divno, novine počnu da žvaću, i koketiraju i dalekosežno razmišljaju, završavaju, vode državnu brigu kobajagi, onako po faci samo proknjižava svoje lične konto račune itd. To je demokratski blok.
Naravno, moramo da pričamo o sporazumu, kaže - vozila, kako to sada neko kuka što ne može da registruje vozilo. Vjerica je rekla - ti ljudi su verovali u državnu zajednicu, vi ste rekli da verujemo u državnu zajednicu. Vi ste napravili Ustavnu povelju, vi ste napisali Ustavni zakon za sprovođenje Ustavne povelje, vi ste odredili rokove u kojima treba da se usaglase propisi, vi ste rekli da idemo ka zajedništvu, vi ste kritikovali Čedu Jovanovića što nije znao da pregovara o harmonizaciji carinskih stopa, što je bio uslov za neko pridruživanje, ko zna koje pridruživanje.
Kada je bio Kris Paten, prekrstio se čovek, kaže, aman, ovo predstavnik Srbije i Crne Gore, mislio je na Čedu Jovanovića. On kao da ne zna da se mi svaki dan krstimo kada ga vidimo, ali dobro, slobodni su mediji, pogotovo njegovi.
Vi ste naterali građane da veruju u državnu zajednicu, vi ste prihvatili evro kao sredstvo plaćanja u Crnoj Gori. Vi ste dali saglasnost na carinu kod Brodareva, vi ste sve uradili da se rasturi država, ali zašto niste odmah rekli građanima, znate šta, mi sada glumimo, inače ćemo da rasturimo državu, tu državnu zajednicu.
To niste mogli da kažete, jer vam nije odgovaralo, to je otprilike kao Bogdanović. Kada su bili izbori za gradonačelnika, neko ga je napao za neki stan, mislim da je bila Branka Bošnjak, a on kaže, ne, taman posla, to nemam, a pre mesec dana se čovek uselio u taj stan, a oni ga pitaju, čekajte, jeste li se uselili, pa jesam, pa kaže, kada je bila kampanja, da li ste imali taj stan? Jesam, ali sam osetio da nije dobro i da će biti loše za izbore ako priznam.
Koja je razlika između Bogdanovića i vas? Dakle, možda u veličini para, kvadrature, ali to je nebitno, jer principijelna razlika ne postoji. Kaže, nisu verovali u Srbiju, nego verovali u državnu zajednicu. A u šta su hteli da veruju? Samo da vas podsetim, Živkovićeva Vlada je donela ovde na silu zakon o uslovima i načinu promene Ustava Republike Srbije i to da se običnom većinom menja ustav, a Ustavni sud je to zgazio, vratio, a neki koji su bili u ovoj skupštini i tada su kritikovali sve to, iako su glasali, ali kritikovali su posle sve to.
Građani nisu imali razloga da veruju, a vaša svaka poruka je bila med i mleko, vaša svaka poruka je bila, gotovo je, samo da ga nema, crveno-crna koalicija nestala, sve će da bude dobro. Dakle, za Kosovo i Metohiju čim DS dođe, Kosovo i Metohija nije problem, sećate se kako je Vuk kukurikao ovde 10. juna - mi, Ujedinjene nacije brinu o Kosovu i Metohiji, Ujedinjene nacije će čuvati Srbiju, veliki dan, kako je on epski rekao, kao Mićko Albijanić, imaju istu tu intonaciju, kao da su rođena braća.
A sada, ne, ne dolazi u obzir, kao srpska garda, srpska vojska, to će ovo, to će ono, ali ne, to sam pesnički pričao, došla mu je optužnica, biće optužen, obavestite ga, neće moći da izbegne, zato ga je Karla stegla za ono malo stvari što je ostalo, dakle, da završi ovaj prljav posao.
Poštovani građani Republike Srbije, drage komšije, i vi koji podržavate, i vi koji ne podržavate, i vi koji kritikujete, neki put sa pravom, a neki put niste u pravu, ali svi vi građani Republike Srbije treba da budete upoznati sa ovom bolnom istinom.
Razmislite kada ste pogrešili, kada zaokružite redni broj ispred slova „d“ u nazivu nekih iz demokratskog bloka, tu grešku pravite, tešku i bolnu. I vi malo što radite, ostaćete bez posla, i vi malo što čekate penziju, nemojte ni da razmišljate kolika će ta penzija biti, jer biće mala.
A onda će neki ekspert da dođe i da kaže - kosite livade, šta će vam penzija, jer kod njega je to lako, on ne trepne kada to kaže. Začas on to okrene. Da li on obavezuje, da li postoje neka prava, ko treba da vodi računa o tim pravima, ko treba da ispunjava obaveze, ne, to ne postoji kao interes.
Znači, član je pogrešno dat, a onda naravno ide sve i svašta. Kaže se ovako u članu 2. ovog teksta sporazuma - ključ za podelu finansijskih prava i obaveza utvrđen je na osnovu učešća Republike Srbije i Republike Crne Gore u bruto društvenom proizvodu Savezne Republike Jugoslavije u periodu od 1994. godine do 1998. godine. To su tri godine i srazmera je 94,12% za Republiku Srbiju, a 5,88% za Republiku Crnu Goru.
Pri tom moram da vas podsetim da, nezavisno od ovoga što je napisano u članu 2. ovog sporazuma, malopre tokom svoje diskusije predstavnik Vlade je rekao da je taj procenat nešto što je korišćeno prilikom zaključivanja ovog multilateralnog sporazuma bivših republika, a to je sporazum iz 2002. godine, kojim je dogovoreno kako će da se posmrtni ostaci SFRJ, u skladu sa zaključcima Bandeterove komisije, raspodele na ravne časti.
Dalje, malopre je ministar pogrešio kada je pričao o članu 11, jer pričao je da postoje dva aerodroma, ali nisu Podgorica i Beograd, nego Podgorica i Tivat, ali bio je pod nekim gasom da što pre ode, pošto je njemu neprijatno da polaže račune ovde. Ako je taj ugovor zaključen 5. marta 2003. godine, to se otprilike poklapa sa nekim od datuma kada je Ustavna povelja stupila na snagu, približno tom datumu, i onda je 2,5 miliona dolara bila cena koja je postignuta u trgovini između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Crne Gore i Javnog preduzeća aerodromi Crne Gore.
Mene stvarno interesuje, zar je moguće da Vlada Crne Gore nije uplatila šest godina 2,5 miliona dolara. Zašto nije uplatila 2,5 miliona dolara i šta je naša Vlada uradila da tu prednost iskoristi tokom pregovora. Da li postoji neka obaveza u pogledu kamate, to ne znam, verovatno postoji, jer 2,5 miliona dolara marta 2003. godine i 2,5 miliona dolara danas nisu iste vrednosti. Zbog toga postoji kamata, da se ne bi izgubilo na vrednosti. Ti pre ako se uzme u obzir da je inflacija učinila nešto u međuvremenu.
Kako je moguće da demokratska vlast Crne Gore nije platila demokratskim dolarom demokratskoj vlasti Srbije, jer sam prosto iznenađen kako to, jer među demokratskim vlastima je sasvim normalno da jedni druge varaju ili se ugrađuju, kako neko reče, verovatno je ovo drugo, ugrađuju.
Znam vrlo dobro kakve su kombinacije bile i 1999. godine i 2000. godine vezane za Crnu Goru, ko je išao da vozi boksit, kako su se delile pare na ravne časti, malo Milu, malo direktoru DS, a malo onom pokojniku, kako se išlo u Miliće, a iz Milića posle do Rumunije, kako se trgovalo sa strujom, sve je to zabeleženo. Demokrate, uživajte, uredno je arhivirano, pa kada dođe trenutak, izvadiće se to iz ladica i daće se nadležnim državnim organima da i oni vide da li tu postoji neka osnovana sumnja ili ne.
Kao očevidac verovatno mogu da poslužim kao neka vrsta dokaza i da dam mali doprinos da istina i pravda izađu. Međutim, nisam bitan ni ja, postoje papiri, i to prilično, pa nisam ni potreban. Znači, demokratska vlast vara demokratsku vlast. To dođe otprilike kao nešto normalno.
Sada, na samom kraju, nema problema, mogu da nastavim i više, vidim da vam se sviđa ovo, nema problema, stalno vas podsećam, računam na to da je nešto od savesti ostalo i da će da se probudi, ali se ne ljutim i ne mora.

Nemojte da žurite, gospodinu Krasiću, imate još 18 minuta.

Gospodin Mihailović je nažalost zbog mene pretrpeo veliku kritiku potpuno nepotrebno, a vi ste glasanjem pokazali da smo Mihailović i ja bili ispravni.
Bez obzira ko je kako glasao, vi ste pokazali da smo i gospodin Mihailović i ja bili ispravni i da sve ovo što se drmalo mesec dana, da je bilo „trla baba lan“, samo zbog toga što sam tog dana dobio obaveštenje da idem u Hag da budem pravni zastupnik Vojislava Šešelja, u jednom potpuno drugom sporu koji nema veze sa Hagom. Ali, ovi koji su me napali, čuli su to i onda su digli galamu, napravili sve i svašta, predstavili mene kao velikog antifašistu, najvećeg antifašistu u Srbiji u negativnom svetlu, ali vidite kako se to vraća kao bumerang. Ali, to je vaš problem.
Savest je opasna stvar, vodite računa, ona kad-tad se probudi, pa se probudila čak i kod Miloša Minića, a vi koji sledite Ravnogorski pokret nadam se da ste shvatili moju poruku. Čak se i kod njega savest probudila, doduše kada je već bio poprilično mator, jer zna šta je uradio u toku svog života, koliko je nečasnih stvari uradio, a vi koji čuvate njegovu ćerku i šaljete svoje članove da vodi njene nevladine organizacije znajte o čemu se radi. Naravno, nemam nameru da diram ničiju familiju, ali ta familija je već postala istorijska.
Dakle, kao što sam vas već poprilično ubedio, ovaj sporazum je zasnovan na pogrešnom stavu člana 60. On je osnovu morao da ima u stavu 5, a nikako u stavu 6. Sama činjenica da se osnov za ovaj sporazum nalazi u stavu 6. govori da je neko vrlo vešto, još prilikom pravljenja Beogradskog sporazuma, osmislio ovu vrstu sukcesije, da su u međuvremenu mnoge pojedinosti imovinskih prava regulisane, da vas ne podsećam po pitanju vojne imovine, oko nekih drugih obaveza.
Mene prosto iznenađuje da se u jednom sveobuhvatnom sporazumu, ovo je parcijalni sporazum, jednim širim tumačenjem ovog člana je moguće zaključiti da je potrebna serija sporazuma između Srbije i Crne Gore kojim bi se uredila pitanja, i tu je donekle ministar u pravu, penzije, zdravstvene zaštite, imovine, imovinskih prava, državljanstva.
Ali, mislim da ste gospođu Vjericu Radetu pogrešno shvatili kada je govorila o zaposlenima, jer verovatno ste nekim sličnim sporazumom mogli da utičete i na Vladu Republike Crne Gore da preuzme jedan broj zaposlenih iz institucija državne zajednice. Ne samo one što su lokacijski tamo u Crnoj Gori.
Ne mogu da naprave dogovor jer ne mogu da se dele ljudi kao što mogu da se dele lepo pare, to je potpuno logično, ali moram da vam skrenem pažnju da mnoga pitanja mora da se urede.
Smatram da imovinska prava Republike Srbije nisu na pravi način verifikovana ovim sporazumom, jer stav 5. govori o međunarodnopravnom subjektivitetu države-sledbenika, to je Republika Srbije, i znate i sami kada su se hvalili oni koji su donosili Ustavnu povelju oni su baš potencirali da je ova odredba vrlo rigorozna brana koja onemogućava samovolju, izlazak, uništavanje državne zajednice, a ako se i desi akt secesije, u skladu sa ovim ograničenjima koja su ovde data, onda međunarodno-pravni subjektivitet, koji ne treba tumačiti samo članstvom u političkim organizacijama ili u smislu nastavka Srbije da preuzima obaveze iz Rezolucije 1244, nego i u drugim aspektima se odražava nepovoljno prema onome koji vrši secesiju.
To se naravno nije desilo ovim sporazumom, ovim sporazumom je obezbeđen i te kako blagonaklon stav Republike Srbije prema ovima koji su na vlasti u Crnoj Gori, a da je blagonaklon sam dokaz je zato što se i ovaj sporazum temelji na principima sporazuma o sukcesiji koji je napravljen sa drugim državama koje su nastale na teritoriji bivše SFRJ. Te oni koji se ovde hvale da su nešto epohalno postigli jednostavno to ne mogu da dokažu.
Da li su oni u pregovorima mogli nešto bolje da postignu, apsolutno sam siguran da su mogli.
Zašto nisu, ne bih mogao da vam dam precizan odgovor, mogu samo da nagađam, mogu osnovano da sumnjam jer sam bogatiji za neko iskustvo, pošto već dve i po godine znam šta ovi ovde rade i kako rade i kakva je njihova taktika - kupus gleda meso vadi, to je valjda svima jasno, prepoznatljivo.
Koristim ovu priliku da predložim predsedavajućem i predsedniku Narodne skupštine da se hitno uradi jedna izmena našeg Poslovnika o radu Narodne skupštine ili eventualno da se donese zakon kojim bi se propisao postupak i način zaključivanja međunarodnih sporazuma.
Ne sporim da je ovo standardna forma, da Vlada kao nominalni nosilac izvršne vlasti vodi spoljnu i unutrašnju politiku, pa u okviru spoljne politike zaključuje odgovarajuće sporazume, koji naravno stupaju na snagu tek aktom ratifikacije u Narodnoj skupštini.
Ali, u Evropi i u svetu se menja praksa u tom smislu što nije dovoljna samo platforma za pregovore koju radi izvršna vlast, već je potrebna i komunikacija između izvršne vlasti i Narodne skupštine koja vrši ratifikaciju, kako Narodna skupština ne bi došla pred svršeni čin da ne ratifikujući neki sporazum u suštini vređa svoju državu.
Da bi se to izbeglo, mnoge države su propisale jednu drugu proceduru, da je sam tok razgovora oko nekog međunarodnog sporazuma dostupan na uvid Narodnoj skupštini ili organu koji treba da ratifikuje, da i Narodna skupština svojim sugestijama utiče na pregovarače iz naše države na šta da obrate pažnju, pod kojim uslovima je Narodna skupština spremna da ratifikuje određeni sporazum i tek u toj dvosmernoj komunikaciji se niti poslanici ne dovode pred svršen čin da ne glasaju za nešto što je međunarodni ugovor, pa na taj način vređaju sopstvenu državu, ali se ujedno i izvršna vlast na neki način preventivno kontroliše kako ne bi svesno išlo u nešto što je loše za nacionalne interese, a onda na drugi način izvršila pritisak prema parlamentu da i to loše mora da ratifikuje da se ne bi omalovažila država, građani i narod na ovoj teritoriji.
Zato vas pozivam da sa rezervom prihvatite ove apele, brzo, hitno. Mnoga sporna pitanja nisu uređena, regulisana. Verovatno predstoje neki sporazumi.
Ali, znajući kakav je mentalitet ovog koalicionog kapaciteta, mnoga pitanja koja su sigurno otvorena i sporna biće bačena sa strane, neće doći pred Narodnu skupštinu.
Ovde je bitno otprilike da se taj međunarodno-pravni subjektivitet za te finansijske stvari na neki način reguliše. Moram da kažem da je on regulisan već sa pismima predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine, koji su obavestili međunarodne institucije da je nastupio slučaj iz člana 60. stav 5, i sve ovo što ovde ide odnosi se na sledeći stav, što odudara od principa i duha ove povelje i svega onoga što ste obećali građanima Republike Srbije kada ste se kandidovali na izborima.
Građani Republike Srbije ne smeju da zaborave ne samo ono što ste vi pričali, nego svi akteri na političkoj sceni šta pričaju i šta obećavaju, u šta se zaklinju, naročito ova zakletva koja se tiče poštovanja Ustava i zakona.
Ako ta zakletva još uvek važi, onda obavestite predsednika Vlade da, po logici stvari, kako su prešla dva ministra, mogao i je predsednik ministarskog saveta da pređe i da mu kaže - gospodine Koštunica, pomerite se, ja došo, šta da radim.
Šami nije mogao zato što je Narodna skupština, mi ne bismo čak dali ni Markovića da znate. Branili bi ga tu na vratima da Šami ne uđe, to da vam kažemo. Branili bi, jer to se ne odnosi na to, to treba da znate.
Ali, to što vi imate nešto protiv gospodina Markovića, mislim da to njemu treba da se obratite, nemojte meni, nisam njegov zastupnik ovde. On je bio kod vas u poslaničkoj grupi, nije bio kod nas.
Da je kod nas imao bi 100% zaštitu, ali on je kod vas kaže još uvek u poslaničkoj grupi i prosto se čudim da ga vi tako napadate. Nešto se tu desilo.
Gospodine Markoviću, ako pratite prenos gore u kancelariji, da znate ovi vaši iz G17 prizivaju Šamija, pričinjava im se. Nešto je Marković zabrljao.
Znači, tri stvari su vrlo bitne. Mislim da i ovaj predlog za promenu Poslovnika, kako se država ne bi brukala sa neozbiljnim sporazumima koji, u ovoj fazi, oni koji podržavaju vlast nemaju namere da vraćaju na doradu ili da odbacuju, ali treba promeniti Poslovnik, jer u ovom sporazumu nisu na pravi način verifikovani ne samo naši interesi, nego ono što se zasniva na istini, pravdi, na dokumentaciji, dokazima i na mnogim drugim stvarima.
Namerno neću da otvaram neke teme. Upoznat sam sa nekim vrlo konkretnim odredbama i konkretnim ciframa. Ne želim da otvaram tu temu i zbog građana Republike Srbije i zbog onih ljudi u Crnoj Gori.
Mislim da sporazum nije dobar, mislim da sporazum nije u skladu sa Ustavnom poveljom i nikakva šteta neće biti za Republiku Srbiju ako se ovaj sporazum vrati na jednu vrstu dorade. U ova dva pregovarača koji predstavljaju Republiku Srbiju ne verujem i nemam obavezu da verujem u njih, jer na iks ipsilon primera su dokazali sve najgore.
Podsetimo se, to je onaj guverner što nije hteo da proda onu vilu koju je kupio na kredit. Podsetimo se, to je ovaj gospodin koji ne poštuje nijedan zakon, apsolutno nijedan, on je zakon.
Znam, kada se u politici jave tako preki ljudi, britke sablje koji prema javnosti idu sa jednom slikom, na pregovorima su manji od makovog zrna i oni prihvataju sve i svašta.
Oni međunarodne pregovore vode po sistemu - kažite gospodo šta treba da uradimo, a ne - gospodo, mi imamo papire, mi imamo dokaze, naš interes je to. Nije ovo van der Dinkić, nego je Mlađan Dinkić.
Da je van der Dinkić, onda bi razgovarao kao onaj Van der Liden, koji je pre neki dan držao predavanje, dok nije naišao na rutave grudi zvane Tomislav Nikolić.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Pošto je Narodna skupština obavila raspravu o tačkama dnevnog reda ove sednice, a pošto ni do početka sednice, a ni do otvaranja načelnog pretresa nije bilo amandmana, nema potrebe za pretresom u pojedinostima.
Saglasno članu 85. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, određujem 19. jul, u 18,45 časova, kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.
Dobićete reč po Poslovniku.
Narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo, moj komentar se odnosi na vladajuću većinu. Predlažem vam da vi danas, pre početka godišnjeg odmora, donesete jednu uredbu da ukinete Ustav, sve zakone i Poslovnik Narodne skupštine. Vama to očigledno, drage kolege, ne treba.

Šta će nama ustav kada ga na svakom koraku krše i predsednik Vlade, i članovi Vlade i predsednik Republike, šta će nama ustav ako Ivana Dulić izađe na Art televiziju i kaže da je 10 milijardi evra optimistična cena za prodaju Kosova i Metohije, a Dinkić malopre kaže - ne zna da li su evri ili dolari.

Šta će nama zakoni, dame i gospodo, ako vam u Vladi sede Vuk Drašković i Zoran Stanković, građani koji nikada nisu izabrani. Nisi čuo, gospodine Aligrudiću, baš zbog tebe ponavljam ovo.

Šta će nama, dame i gospodo, zakoni, ako još uvek nemamo razrešena pitanja, recimo, pljačke na Aerodromu Beograd, probleme Janjušević, odnosno sudske sporove Janjušević-Kolesar, ako nemamo razrešen sudski spor Cementare Popovac.

Podsećam vas, to je ona cementara koju jednom mesečno posećuje gospođa Ružica Đinđić, a to je opet ona gospođa koju će ovi iz lopovskog bloka, Đilas, Tadić i Šutanovac, kako su najavili pre neki dan, da vode kroz Srbiju, ne bi li ona autoritetom svog pokojnog supruga ubedila građane Srbije da ne glasaju za SRS, ali ne znam da li će da joj napomenu da, kada bude obilazila, da kaže da je od svog supruga nasledila i jedan deo Cementare Popovac i da iz tog razloga jednom mesečno obilazi tu cementaru.

Takođe nam ne trebaju zakoni ako znamo da gume za automobil Borisa Tadića koštaju više od 50 poslaničkih plata, to su neke specijalne blindirane gume, moraju da se menjaju jednom godišnje, i to na onom automobilu koji vozi Tadića i onog koji ide ispred i onog koji ide iza njega.

Na kraju, zbog čega sam se javila, šta će vama, drage moje kolege, Poslovnik Narodne skupštine, kada ga niko ne poštuje, kada ga ne poštuje ni predsednik, ni predsedavajući, niti vi kolege narodni poslanici.

Samo da vam kažem kako se danas vodila rasprava, da podsetim javnost, u 11,55 je zakazan nastavak jučerašnje sednice, u 12 je zakazana nova sednica koja je započeta, rečeno u 12,30, a započeta u 13,45, čekali smo Dinkića.

Sad najbrutalnije moguće kršite Poslovnik ako prihvatite da glasate, jer prema članu 140. Poslovnika stav 3. upravo smo završili načelni pretres, o kome govori stav 2. člana 140, a stav 3. kaže - od završenog načelnog pretresa do otvaranja pretresa predloga zakona u pojedinostima mora da prođe najmanje 24 časa.

Stav 4, drage moje kolege, pročitajte, pretpostavljam da znate da čitate, konsultujte ponekog pravnika, drage moje kolege, stav 4. člana 140. kaže - u vremenu između završenog načelnog pretresa i otvaranja pretresa predloga zakona u pojedinostima, nadležni odbori mogu da podnesu amandmane na predlog zakona.

To znači da ova 24 časa iz prethodnog stava moraju da se ostave nadležnim odborima, jer niko ovde ne može da baca pasulj i da prognozira da li bi nadležni odbori u roku od 24 časa naredna podneli neki amandman.

Dakle, gospodine Mihailoviću, ne morate da se trudite da mi odgovarate, tvrdim vam da je ovo ovako, tvrdim vam da kršite član 140. Poslovnika Narodne skupštine i nemojte uopšte da mi odgovarate, nego u tom vašem danu, to je već sad sat za glasanje, izvolite i izjasnite se o povredi Poslovnika.

Gospođo Radeta, neću vam zaista odgovarati jer mislim da su vaše tvrdnje neosnovane.

(Posle pauze – 18,50.)

 

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pošto je 19. jul, 18,45 časova, određen kao dan za glasanje po svim tačkama dnevnog reda Pete sednice vanrednog zasedanja Narodne skupštine, molim vas da pre početka glasanja utvrdimo da li imamo kvorum.
Molim poslanike da ubace svoje poslaničke kartice u elektronske jedinice sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 130 poslanika i da možemo da pristupimo glasanju.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PRESTANKU VAŽENjA ZAKONA O POLICIJSKOJ AKADEMIJI
Pošto je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona, stavljam na glasanje Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o Policijskoj akademiji, u načelu.
Za 129, nije glasao jedan, od 130 narodnih poslanika.
Narodna skupština je prihvatila Predlog zakona u načelu.
Pošto na Predlog ovog zakona nisu podneti amandmani, pristupamo glasanju o Predlogu zakona u celini.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o Policijskoj akademiji.
Za 129, nije glasao jedan, od 130 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o Policijskoj akademiji.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O RATIFIKACIJI SPORAZUMA IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I REPUBLIKE CRNE GORE O REGULISANjU ČLANSTVA U MEĐUNARODNIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I RAZGRANIČENjU FINANSIJSKIH PRAVA I OBAVEZA
Pošto je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o ratifikaciji Sporazuma između Republike Srbije i Republike Crne Gore o regulisanju članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama i razgraničenju finansijskih prava i obaveza, u načelu.
Za 130, od 130 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno prihvatila Predlog zakona u načelu.
Pošto na Predlog ovog zakona nisu podneti amandmani, pristupamo glasanju o Predlogu zakona u celini.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o ratifikaciji Sporazuma između Republike Srbije i Republike Crne Gore o regulisanju članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama i razgraničenju finansijskih prava i obaveza, u celini.
Za 130, od 130 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog zakona o ratifikaciji Sporazuma između Republike Srbije i Republike Crne Gore o regulisanju članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama i razgraničenju finansijskih prava i obaveza.
Prelazimo na izjašnjavanje o povredi Poslovnika.
Narodni poslanik Vjerica Radeta, na sednici 19. jula 2006. godine, u 18,40 časova, ukazala je na povredu člana 140. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Protiv 122, nije glasalo 8, od 130 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje svih tačaka dnevnog reda ove sednice i odlučivanje o njima, saglasno članu 99. Poslovnika, zaključujem sednicu Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.
Sada tri obaveštenja.
Prvo, prema Odluci Narodne skupštine od 5. juna 2006. godine neophodno je bilo da čitav niz državnih organa preuzme određene nadležnosti, odnosno dostavi u roku od 45 dana, što će se sigurno i dogoditi, zakonske predloge o preuzimanju nadležnosti. U odnosu na to, mada Skupština neće održavati sednice od 20. jula do 20. avgusta, sasvim sigurno da od trenutka kada stignu zakonski predlozi, a oni će svakako biti upućeni u zakonskom roku prema Odluci Skupštine, 20. jula najkasnije, biće neophodno da odbori u drugoj polovini avgusta razmotre ove predloge, daju eventualno sugestije i pripreme se za sednicu, kao i da pripreme da ostali organi pripreme svoje zakonske predloge, kao što je zakon o Narodnoj skupštini, da bi mogla da se zakaže jedna sednica na kojoj bi bilo moguće da se sve ono što ste vi kao narodni poslanici izglasali i realizuje u zakonskom roku.
Drugo, prema odluci Skupštine od 19. jula, koja stupa sutra na snagu, neophodno je da se izvrši reorganizacija i u odnosu na to da se pripremi, kao što je prošle godine pripremljena sala za sednice da bi mogao da se nastavi rad, čitav niz prostorija, između ostalog i po odluci Skupštine od 5. juna i uredbi Vlade Republike Srbije da se, takođe, pripremi preuzimanje nadležnosti i prostora zgrade koja se nalazi na Trgu Nikole Pašića broj 13, koja naravno nije dovoljna da reši pitanje dodatnih prostorija koje nedostaju ovoj skupštini, ali to je prvi deo.
U odnosu na to, u nedelju, a to je treće obaveštenje, vi koji ne putujete u nedelju 23. jula, kao simbolički čin početka preuređenja, u 10,00 časova biće na jarbolima podignuta svečano i zastava koja stoji ispred Narodne skupštine Republike Srbije.
Takođe, nadležni odbori moraće u međuvremenu da donesu čitav niz odluka, ali nadam se da ćete posle ovako napornog rada i činjenice da ste za svoju državu izglasali 258 zakona u ovom sazivu i oko ovih odluka uspeti da se pravovremeno i odgovorno svi zajedno ponašamo, da bismo svi preuzeli svoje nadležnosti, i takođe u odnosu na to nadam se da ćete imati razumevanje vaših porodica da se malo odmorite i svakako posle 20. avgusta ćete se videti.
Dozvolite mi da vam poželim, onima koji mogu da se odmore makar desetak dana sa svojim porodicama, prijatan odmor. Doviđenja i prijatno.