Dame i gospodo narodni poslanici, na ovu sednicu došao sam u ubeđenju da mi nećemo imati nekakav ozbiljan izveštaj o kojem bismo mogli da razgovaramo. Videćete to kada pročitate izveštaj, ako ste stigli, jer zaista naš tim kaže da ozbiljnih razgovora nije ni bilo i da su bili sprečavani, kako od predstavnika albanske strane, tako i od predstavnika UN, čitavog tima, a i samog Marti Ahtisarija.
Na ovu sednicu sam došao spreman da čujem već jednom izgovorene zakletve najviših državnih funkcionera, a da ih sada ponove, pošto je situacija veoma ozbiljna, a otprilike su sve karte na stolu.
Dakle, da čujem šta u vezi statusa Kosova i Metohije misle predsednik Vlade i predsednik Srbije.
Čuo sam govor predsednika Vlade. Naravno, niko ne može da bude radikal osim srpskog radikala, ali mogao bih da kažem da bismo, u današnjoj situaciji i po svemu onome što se u Srbiji i u svetu dešava, mi mogli da glasamo da prihvatimo i taj izveštaj predsednika Vlade.
Žao mi je što nisam čuo predsednika Republike, zato što vidim da se taj tim ponovo formira, priprema se demokratski blok za nove izbore, pa bih voleo da čujem šta demokratski blok misli o situaciji na Kosovu i Metohiji i o tome da ćemo mi danas doneti odluku iza koje ćemo svi stati – da Kosovo i Metohija večito bude u sastavu Srbije i da tu posle uzmicanja nema, da od tog odstupanja više nema.
Ako neko ceni Narodnu skupštinu, onda ne sme da čeka da govore narodni poslanici, da bi on posle govorio. Narodni poslanici treba sve da čuju, da imaju argumente, da paze, da prate, da zapisuju i da onda kažu, vi ste, gospodine, rekli to i to, slažem se, vi ste rekli to i to, ne slažem se.
Ne računam da nam se obratio predsednik Vlade ili predsednik Republike ako govori na kraju, jer to je onda obraćanje za televiziju, za kamere, to nije obraćanje Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima. Onaj ko želi da čuje stav narodnih poslanika o svom mišljenju, on svoje mišljenje iznese pred poslanike i sačeka da oni reaguju na njegove stavove.
Zbog toga opominjem predsednika Republike, to je radio i na pretprošloj sednici, kada smo imali na dnevnom redu Kosovo i Metohiju. S tim se ne slažem. Radite vi kako god hoćete, gospodine Tadiću, ali vam kažem, kao narodni poslanik, da se s tim ne slažem, a ne znam da li se slažem sa vašim stavovima, nisam ih čuo.
Pretpostavljam da ovde niste došli samo da vas vidimo, pretpostavljam da želite i da govorite. Bilo bi mnogo dobro da ste govorili, čak i pre predsednika Vlade, ali to je vaš odnos prema Narodnoj skupštini. Da vas podsetim, da potrčite da reagujete kada se nešto drugo desi, pa čak i kada su vam procene, vas i vaših saradnika, loše i kada se desi nešto na šta reagujete, a ispostavi se posle da nije trebalo reagovati, jer nije tako kako izgleda u javnosti.
Ovde se radi o Kosovu i Metohiji i zaista bih voleo da sam video vašu reakciju. Da predsednika Vlade, a i ovaj tim koji pregovara u naše ime, opomenem da nas ne vređaju i da nas ne ponižavaju, i da nam ne pišu kako je 24. jula u delegaciji u kojoj su oni bili bio i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Vuk Drašković. Za ovu skupštinu, Vuk Drašković nije ministar spoljnih poslova. Za Ustav Srbije, nije ministar spoljnih poslova, za građane Srbije nije ministar spoljnih poslova.
Možda je on ministar spoljnih poslova Vojislava Koštunice, ali kada donesete takav ustav da predsednik Vlade određuje ministre bez saglasnosti Skupštine, bez glasanja u Skupštini, onda ću reći da je on ministar. Ako ga vi u zvaničnom dokumentu kojim nama podnosite izveštaj, nazovete ministrom, a znate bolje tu materiju od mene, znate da nije ministar, to samo govori o vama, koliko ste vi u stanju da ponizite i da uvredite Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Dobio sam neku pozivnicu od Vojske Srbije, u kojoj me ministar odbrane poziva na neku svečanost. Potpisao čovek da je ministar odbrane. Jeste li čuli za krivično delo lažnog predstavljanja? Kakve li tek ingerencije ima kao lažni car Šćepan Mali? Zamislite, oprema čovek Vojsku, u saradnji sa vrhovnim komandantom, čiji stav o sudbini Kosova još nismo čuli, a nije izabran za ministra odbrane!
To je naša načelna primedba i uvek ćemo vam je iznositi. Vi se pokrivajte kako god znate. Vas novinari neće pitati da li je on zaista ministar ili nije, jer vama ne žele da upute neugodna pitanja. Ne, državna televizija će da ih predstavi kao ministre. Šta će nam onda Skupština?
Hajde da se vratimo u vreme koje je imala Nemačka. I tamo je postojala jedna teza i doktrina o tome šta će bilo kakva spona između onoga ko vlada i naroda. Nije potrebna Narodna skupština, šta će Narodna skupština, smeta da obavljate poslove.
Šta je u ovom izveštaju potpuno jasno? U svim tačkama vi ste udarali u zid. To razumem. Ako se sećate šta smo govorili kada je trebalo da krenete, mi smo vam rekli - udarićete u zid. Vaša teza o tome da treba nastaviti razgovore i pregovore je dobra. Mi ćemo je podržati.
Ali, nemojte da optužujete one koji u novinama, ili u medijima, ili u Skupštini postave pitanje - koliko je to dalje uopšte održivo? Znači, u oblasti decentralizacije, da vas citiram, započeti su suštinski razgovori, ali je UNOSEK, uvidevši da to Albancima ne odgovara, kasnije potencirao temu o novim opštinama. U oblasti zaštite kulturne i religijske baštine, sugerisano je da naša strana prihvati njihov koncept, u kojem uopšte nema garancije zaštite mehanizma povraćaja crkvene imovine.
Ekonomsko-finansijska i pravna pitanja su teme čiji je trenutni status u pregovorima potpuno nejasan. Prava zajednica su, posle višemesečne pauze i našeg principijelnog neprihvatanja predviđenog koncepta, ponovo aktivirana u kontekstu Ahtisarijevog obećanja, na način koji nas stavlja u poziciju da biramo manje zlo: ili da odbijemo pregovaranje i budemo optuženi za opstrukciju, ili da ipak uđemo u proces ne baveći se meritornom raspravom. Posebna ilustracija je njegov tronedeljni odmor u vreme kad vam je zakazao najviše sednica i sastanaka.
Ono što je meni posebno zanimljivo, i hvala vam što ste to napomenuli, to je vođenje zapisnika.
Mesna zajednica vodi zapisnik sa svoje sednice, a UNOSEK je napravio jedan zapisnik i posle toga vas izvestio da mu je to veoma komplikovano i da ne mogu da vode zapisnike sa održanih sednica, sastanaka, zato što je to prevelika komplikacija.
Princip UNOSEK-a je uglavnom bio da se pregovori započnu za našu stranu nepovoljnim predlozima, za koje je jedino opravdanje bilo to da je za Prištinu nemoguće da prihvati određene naše zahteve, te da Priština neće ići ispod te granice, uz poruku da naša strana mora da revidira svoje stavove, kako bi se došlo do kompromisa.
Naravno, dobili smo dva šamara u vidu izjave Martija Ahtisarija, da smo mi počinili kolektivni zločin. Posle toga, kada reagujemo na tu njegovu izjavu, kaže da mi potežemo sablju, zveckamo oružjem, želimo rat. Sada vas podsećam da Marti Ahtisari nije prvi koji je to rekao, da ste to mnogi izgovarali za ovom govornicom u Narodnoj skupštini Republike Srbije posle 5. oktobra 2000. godine.
To je ona „katarza“ kroz koju treba da prođemo, to je ono „pročišćenje“, to su vaše neprekidne izjave o tome da još uvek smetaju ostaci Miloševićevog režima, a to sam našao i u govoru Vojislava Koštunice, koji ste ovde negde citirali, u kome je rečeno da je Srbija konačno demokratska država, koja će Albancima dati suštinsku autonomiju. Do sada Albanci nikada nisu imali mogućnost da dođu do takve autonomije, zato što, valjda, Srbija nije bila demokratska, pa nije htela Albancima da ponudi suštinsku autonomiju, sa čime se ne slažem, naravno. Okolnosti su drugačije.
Sada da vidimo šta nam je činiti. Čućemo, verovatno, ovde vrhovnog komandanta, koji će reći šta je spreman da učini ako Skupština kaže da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije vo vjeki vjekov. Pomoći će mu, verovatno, izjava predsednika Rusije, koji je jasno rekao - Kosovo i Metohija neće biti presedan. Znači, ruši se Evropa kao kula od karata, jer će svako hteti da uzima.
Molim vas da se to iskoristi u razgovorima sa ruskom stranom. Ako predsednik Rusije jasno i glasno kaže da će u slučaju da to bude presedan Rusija uložiti veto, da vidimo šta posle tog veta, kao što vas pitam šta sada, posle zakletve, ukoliko dođe do nekakvog nametnutog rešenja? Mi ga nećemo prihvatiti. Šta sutradan? Nikako da čujem odgovor na to pitanje.
Predsednik Vlade je rekao da se od nas traži da se složimo sa nezavisnošću Kosova i da mi to nikada nećemo da prihvatimo. Mene samo interesuje, da li to traže isključivo Albanci ili Pregovarački tim ima zahteve i od nekih drugih država, od nekih drugih svetskih faktora da se složimo sa nezavisnošću Kosova i Metohije? Da vidimo mi kakvim kapacitetom raspolažu naši suparnici.
Da li od nas Albanci traže nezavisnost ili to od nas traže i neki kod kojih vi idete po političku podršku kada vam je to potrebno da učestvujete u izborima, demokratskim izborima u Srbiji? Zahtevam, kao narodni poslanik, od vrhovnog komandanta da nam ovde odgovori šta je značila njegova izjava da mi ne smemo ni po koju cenu da uđemo u bilo kakav sukob sa SAD? Da li će to srušiti naš koncept o Kosovu i Metohiji u sastavu Srbije za sva vremena?
Odgovor me interesuje i na sledeće pitanje: ako Amerika kaže - ili ćete se složiti sa nezavisnošću Kosova i Metohije ili se svađamo, koje ćemo mi stavove da zastupamo? Na šta smo mi spremni? Da vas podsetim, Veton Suroi je već dva puta ponovio izjavu da postoji opšta saglasnost među Albancima da Kosovo i Metohija dobije nezavisnost i da su spremni na svaku cenu da ispune tu opštu saglasnost svog naroda.
Na to mora da se odgovori. Napadaju nas pregovorima, branimo se pregovorima. Kad nas napadnu oružjem, recite mi, kako ćemo se braniti? U vašim rukama je nož. Skupština će da umesi pogaču, ali vi presecate, gospodo iz izvršne vlasti. Zato tražim da vas uvek bira Skupština, da bi mogla da vas kontroliše, da bi mogla da vas smenjuje, da biste mogli da joj odgovarate kao predstavnici izvršne vlasti.
Jer mi smo nad vama, iako se to vama ne sviđa, iako se tako ne ponašate, iako smo spremni da damo glas za vašu politiku. Ako smo spremni i mi sve da rizikujemo što imamo da bismo podržali vašu politiku, vi nam odgovorite gde ćete nas voditi. Da mi se ne ponovi govor od pre više godina kada sam isto tako sledio jednu politiku, pa posle toga rekao da me podseća na Domanovića i na vođu koji je razbio narod jer je bio slep. Više nema mesta za slepe koji vode narod. Vi ste ozbiljni ljudi i razgovarate sa ozbiljnim ljudima, sa veoma zabrinutim i veoma odgovornim ljudima.
Ovde nema nikoga ko ne želi dobro Srbiji. Recite nam granicu do koje je Srbiji dobro, da vam mi kažemo - otišli ste predaleko, ili - možete da idete još dalje, ali, konačno, jednom nešto recite. Ako nam Vlada sada tvrdi da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije, samo me još interesuje oružane snage šta kažu, ukoliko nas neko napadne oružjem, kako ćemo se od oružja braniti.
Ako nemamo motiva, ako nemamo oružja, nemojte ni da nam govorite da je Kosovo i Metohija zauvek Srbija, i nemojte na mene da prebacujete priču o tome da želim rat, jer od vas čujem da je Kosovo i Metohija zauvek Srbija. Znate kakve to implikacije nosi. Mogu samo da vam pomognem da vam otvaram vrata koja ste zatvorili 5. oktobra, zaslepljeni lažnim obećanjima. Ali, možda i niste bili zaslepljeni, možda ste samo zaslepljivali druge i zavezivali im oči, a vi znali o čemu se radi.
Poslanička grupa SRS prihvata ovaj izveštaj. Znam na kakvim ste mukama i nismo se mi izvukli iz toga da bismo mogli da vas kritikujemo. Smatramo da ste i suviše blagi prema izjavi Martija Ahtisarija, to ste nama predložili. Nemojte se mešati u skupštinski posao, nemojte da nam predlažete šta ćemo u ustavu da radimo, to je naš posao, to je naša današnja odluka. Ne može nama Tim za pregovore da priča šta ćemo mi u ustavu da pišemo. To je, ipak, naš posao.
Naravno da će Odbor za ustavna pitanja odmah graditi, zacementirati u ustav Pokrajinu Kosovo i Metohiju kao sastavni deo Srbije.
Znači, Skupština mora da ide barem tamo gde je išla Vlada. Vlada je tražila izvinjenje od Ahtisarija, a mi ovde konstatujemo da je nešto neprihvatljivo. To mora da bude oštro. Tu Skupština zaista mora da bude oštra. Nemojte da nam pričate da ste svuda zastupali platformu za razgovore, Skupština tu platformu nije videla!
Znači, ponašate se u skladu sa našom rezolucijom, u skladu sa interesima Srbije, podnosite nam izveštaj, a mi ćemo reći - radili ste ili niste, a o svojim internim pravilnicima nemojte nama pričati. To nije naš posao. Smatrali ste da mi nismo dostojni toga da vidimo tu vašu platformu, onda nemojte ni da nam pričate da postupate u skladu sa Platformom.
Glasaćemo za ovaj vaš izveštaj, ali još uvek ostaje nešto nedorečeno. Još uvek ostaje nedorečeno - šta će biti dan posle. Nemojte da se pravite da o tome ne razmišljate. O tome razmišljajte, zato što je očigledno da mnogi navaljuju da se što pre obelodani rešenje za Kosovo i Metohiju.
Ovaj samit nesvrstanih trebalo je da iskoristite, da tamo sa 45 šefova država ili vlada razgovarate o sudbini Kosova i Metohije, da tamo ode i predsednik Republike i predsednik Vlade, jer ste nam rekli da krećete u ogromnu diplomatsku ofanzivu za Kosovo i Metohiju. Pa gde ćete drugde, 130 glasova imate tamo, na Samitu nesvrstanih, nećete na vaterpolo utakmici da širite diplomatsku inicijativu!? U svet. Ali, svet nije samo preko Atlantika, svet je i istok, i zapad, i sever i jug. Hvala.