U ime pet predsednika opština: Arilja, Požege, Čačka, Lučana i Gornjeg Milanovca, koji su pomenuti na indirektan način, želeo bih da zahvalim poslaniku Baraliću na ovoj velikoj brizi za vodosistem Javnog preduzeća Rzav, sa sedištem u Arilju.

Ovo jeste jedna od najvećih i najznačajnijih srpskih investicija. Ja sam u isto vreme i član koordinacionog tela koji stoji na čelu ovog javnog preduzeća. Ono što bih želeo da kažem ovom prilikom to je da svi predstavnici opština zdušno podržavaju ovaj projekat i mnogo toga je urađeno na nivou Javnog preduzeća Rzav, na nivou koordinacionih tela svih predstavnika opština, ali još nije urađeno na nivou Republike Srbije.

Pre svega, želim da kažem kolegi Baraliću da, evo, i u nacrtu budžeta moramo krenuti od toga ko je bio ovlašćen da podnosi predloge za Nacionalni investicioni plan, odnosno projekte. Bili su ovlašćeni lokalne samouprave i nadležna ministarstva.

Dakle, to nije moglo da se podnese u organizaciji više lokalnih uprava, odnosno samouprava, jer bismo tada uskratili sve one ostale, nužne potrebe građana, ali je zatajilo nadležno ministarstvo.

Ne može da se kaže da Srbija ne zna za najveći vodosistem –Rzav, i ne može da se kaže da Vlada Republike Srbije ne zna za brane u Svračkovu, jer je ta ista Vlada Republike Srbije usvojila Prostorni plan Republike Srbije i objavila ga u „Službenom glasniku Republike Srbije“, u kojem su predviđena tri vodozahvata i tri brane, dve na teritoriji opštine Požega i jedna ne teritoriji opštine Užice.

To je bio jedan predposao o kojem je u potpunosti informisano nadležno ministarstvo, ako ne i kompletna Vlada.

Iz tih razloga, bilo je mesta da to nadležno ministarstvo pokrene inicijativu, a mi bismo zdušno tu inicijativu podržali, i unapred vam kažem - sufinansirali tu ogromnu investiciju.

Nemojte da zaboravite da smo mi prihvatili projekte i od strane Agencije za razvoj lokalne infrastrukture, koja nam je ponudila učešće u paritetu – 65 odsto lokalna samouprava, 35 odsto Nacionalni investicioni plan.

Dakle, ako smo to prihvatili, sigurno bismo prihvatili i ovu investiciju, koja bi sutra bila na dobrobit ne samo ovih pet gradova, nego čak i Kraljeva i šire.

Ono što je meni posebno drago, to je da informišem i javnost i sve vas ovde, u Skupštini, kao i Vladu Republike Srbije, da će ove i sledeće godine, iz ovog vodosistema, najčistiju vodu u Republici Srbiji piti svi građani na teritoriji opštine Požega, sam grad i svako selo, a teritorija je jako velika i razuđena.

Prema tome, želeo bih da takvu vodu piju i svi oni kojima je to uskraćeno u ovom momentu. Zbog toga je trebalo da Vlada, odnosno nadležno ministarstvo prepozna ovaj vitalni interes i bar tu jednu investiciju označi kao kapitalnu i prioritetnu.

Ako se sećate moje načelne diskusije, ja sam govorio upravo u prilog svemu ovome, da Srbija nema investicije, nema usvojene projekte, nema svoju strategiju, nema prioritete, ali, s druge strane, ona zaboravlja i ono što je već do sada uradila.

Informacije radi, 18 knjiga projekata je već spremno i stoji elaborirano, samo se čeka investitor. Procena investicije je 61 milion evra.

U to ime, još jednom zahvaljujem poslaniku Baraliću, a nadam se da ovo moje izlaganje podržati i svi ostali predsednici opština.

 

Nadam se da zahvaljujete i meni za četiri minuta i 46 sekundi. Sve je u redu, smatram da ćemo to nadoknaditi dobrom vodom u Požegi, kada dođemo tamo.

Izvolite, gospodine Takač. Vi i gospodin Živadinović imate još 17 minuta i to su poslednji govornici sa ove liste prijavljenih govornika.

Dame i gospodo, pošto je već odmaklo vreme, hteo bih da vas informišem da mi danas raspravljamo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike za 2006. godinu.
Pošto često pokušavamo da razvodnimo diskusiju, Poslanička grupa G17 plus u celosti podržava ovaj projekat.
U svakom slučaju, ovakve izmene budžeta se vrše, kao što je u svom ekspozeu i ministar finansija naveo, u situaciji kada se na strani prihoda budžeta ostvari veći priliv, što omogućava da se u ovoj fiskalnoj godini obavi korisno ulaganje.
Vašu pažnju bih želeo da skrenem na nekoliko pitanja Prilikom usvajanja Zakona o budžetu Republike za 2006. godinu, na kraju prošle, 2005. godine, istovremeno smo razmotrili i usvojili Memorandum o ekonomskoj politici za 2006. godinu.
Memorandum je utvrdio fiskalnu politiku, sa sledećim elementima: stabilnost, smanjenje javne potrošnje za 1,3 odsto bruto društvenog proizvoda, nastavak reforme privrede i društva, investicije, naročito inostrane, povećanje izvoza, regulisanje i smanjenje platnog deficita i obaranje javnog duga ispod 50 odsto društvenog bruto proizvoda.
Zakonska regulativa koja je u ovoj oblasti donesena omogućava pozitivna kretanja privrednog rasta, naročito u oblasti tercijalne delatnosti, gde imamo i povećanje zaposlenosti.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, budžet Republike ima aktivnu ulogu pri kreiranju ekonomske politike, kako za tekuću godinu, tako i za više godina unapred.
To je predviđeno u članu 1. pod tačkom 37), u vezi s Nacionalnim investicionim planom, koji sredstva ostvarena postupkom privatizacije, kreditima i međunarodnim finansijskim novcima, kao i drugim izvorima, raspoređuje za investicije koje podstiču rast zapošljavanja, modernizaciju infrastrukture, koje ubrzavaju privredni razvoj, kontrolišu i omogućuju ravnomerni regionalni razvoj, a istovremeno doprinose poboljšanju standarda stanovništva.
Ideja koja je na početku tekuće godine predočena javnosti često je imala i negativne ocene, a javila su se i utopistička razmišljanja o takvom složenom pitanju.
Međutim, život i osmišljena politika ove vlade i dosledno sprovedena fiskalna politika Ministarstva finansija, naročito u smanjenju tokova u sivoj ekonomiji, jednakom tretmanu svih učesnika, poreskih obveznika, kao i stalna kontrolna naplata utvrđenih obaveza, omogućili su da vizija o Nacionalnom investicionom planu bude pretočena u zakonsku formu, a zatim, u narednom periodu, bude i ostvarena.
Želim istaći pozitivan trend u pogledu realizacije „Mobi 63", što je doprinelo da i ovaj projekat bude realizovan. U svakom slučaju, javno prikazivanje celog procesa prodaje daje legitimitet i garanciju da transparentnost privatizacije daje pozitivan rezultat.
Istovremeno, ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, deo sredstava ostvarenih privatizacijom državnog kapitala raspoređuje se za povećanje standarda u celoj Republici. Predloženim izmenama Zakona o budžetu, u vrlo kratkom roku će u opticaj ući velika količina novca.
Poznato je i to da je prilikom odobrenja trošenja sredstava utvrđena neposredna namena, na šta je moguće trošiti. Međutim, u praksi je moguće određeno odstupanje i drugačije korišćenje sredstava. Zato smatram da je neophodna sveobuhvatna kontrola načina trošenja ovih sredstava, posebno, aktiviranjem državne revizorske institucije.
Mi smo u prethodnoj tački dnevnog reda raspravljali o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, gde je uvedena interna kontrola. Međutim, i nadležna ministarstva, svako iz svoje nadležnosti, vršiće poseban nadzor prema zakonskim ovlašćenjima.
Isto tako, na osnovu Zakona o državnoj revizorskoj instituciji, koji je usvojen krajem 2005. godine i objavljen u „Službenom glasniku“ br. 101, preuzimanjem prakse drugih zemalja, mi smo prihvatili i regulisali kontrolu, reviziju subjekata, a to su indirektni i direktni korisnici budžetskih sredstava, pravna lica koja direktno ili indirektno koriste javna sredstva.
Ova institucija je ovlašćena i osposobljena za kontrolu i reviziju trošenja sredstava predviđenih u delu budžeta za određene namene. To je samostalan, nezavisan državni organ. Za svoj rad odgovara neposredno Narodnoj skupštini Republike.
Međutim, svoj rad ne može da otpočne dok Narodna skupština ne izabere savete institucije. Neophodno bi bilo da se taj postupak oko izbora što pre završi, da bi ovaj veliki program investiranja u celoj Republici odmah, na početku, mogli pratiti i blagovremeno reagovati.
Što se tiče servisiranja unutrašnjih i spoljnih obaveza države, radi funkcionisanja države i njenih institucija, privrede i svih ostalih, moderno društvo koristi svoje resurse, a da bi sve to moglo funkcionisati, mora se imati kapital u funkciji.
Naše društvo mora što pre da se aktivnije uključi u međunarodno tržište hartija od vrednosti, da aktivira svoje mogućnosti kroz intenzivan rad pri formiranju investicionih fondova, o čemu je ovaj cenjeni dom doneo zakon - Zakon o investicionim fondovima, radi obezbeđivanja što kvalitetnijih sredstava za nesmetani rad privrede i države.
I pored takvih nastojanja, i dalje kao država imamo nasleđena zaduženja u vidu kredita i ostalih obaveza. U Predlogu izmena Zakona o budžetu taksativno su nabrojane obaveze države prema određenim poveriocima.
Smatram vrlo značajnim istaći da je, prema Predlogu izmene Zakona o budžetu, predviđeno da se deo sredstava iz privatizacionih prihoda upotrebi i za otplatu glavnice javnog duga i za kredite za podsticanje privrednog razvoja. Izvršavanjem ove obaveze, država će postati nisko zadužena zemlja.
Dame i gospodo, ciljevi ekonomske politike za 2006. godinu, koji su izraženi i u rebalansu ovog budžeta, nastavak su privrednog razvoja putem rasta izvoza i povećanja učešća stranih direktnih investicija. Realizacija ovih ciljeva doprinela bi poboljšanju strukture i broja zaposlenih, kao i poboljšanju standarda.
Prema ekonomskim kretanjima, ove godine se očekuje stopa privrednog rasta do 8 odsto, kao što smo čuli od ministra finansija, i bruto domaća proizvodnja od 3,5 hiljade dolara po stanovniku, što je vrlo značajno pred pregovore za ulazak u Evropsku uniju.
Smanjenje tokova sive ekonomije pozitivno utiče na kretanje prihoda budžeta u Republici, a to je moguće registrovati po visini ostvarenog poreza na dohodak građana u proteklih osam meseci tekuće godine.
Statistički izveštaji, uporednom analizom, potvrđuju da se vrednost zarade povećava. Primera radi, u julu su povećane 7,7 odsto u odnosu na prošlu godinu, što je vrlo značajno, jer ukazuje na pozitivnu tendenciju privrednog rasta u Republici.
Želeo bih da ukažem na naknadu za korišćenje licence kao neposredni prihod budžeta. Postojeći zakon o koncesijama omogućava široku primenu u slučajevima kada se neko prirodno blago ili druge prirodne pogodnosti ili resursi koriste u privredne svrhe; država ima pravo da traži nadoknadu putem naplate koncesije.
Smatram to značajnim pomakom u ostvarivanju povećanja prihoda u strukturi neporeskih prihoda, kao što je prihod ostvaren izdavanjem licence za mobilnu telefoniju.
Mišljenja sam da je i u drugim oblastima moguće ostvariti takav prihod, kao što je slučaj sa korišćenjem radio-frekvencije u komercijalne svrhe.
Kao što je poznato, predložene izmene i dopune Zakona o budžetu Republike predviđaju za 7 odsto povećanje prihoda i 13 odsto povećanje rashoda, prestrukturiranjem unutrašnje raspodele sredstava.
Na kraju, Poslanička grupa G17 plus podržava predložene izmene Zakona o budžetu za 2006. godinu i poziva i druge da to učine.
Hvala.

Hvala vam.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Izvolite.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe G17 plus, Vesna Raca-Radisavljević.

Gospodine predsedavajući, kolege poslanici, evo, ceo dan slušamo ono što je, pre svega, impresija za većinu građana Srbije, možda ne toliko budžet i rebalans budžeta, koliko ovaj nacionalni investicioni plan.
Mogu odgovorno da kažem da ima izuzetno mnogo pozitivnih reakcija građana na celu priču o Nacionalnom investicionom planu.
Zašto to kažem?
Kao član Gradskog veća Skupštine grada Beograda, zadužena sam, ispred grada Beograda, za primenu Nacionalnog investicionog plana na teritoriji Beograda.
Grad Beograd ima razumevanja za sveobuhvatnost ovog problema i formirao bi nešto što se zove koordinaciono telo, koje treba da pomogne da se projekti iz Nacionalnog investicionog plana na teritoriji Beograda, bez obzira na sektorsku pripadnost, bez obzira na investitora, odnosno nadležnosti, brže i kvalitetnije primene.
Slušali smo ovde danas razne primedbe. Najčešće su se ticale investicionog održavanja. Teško da ćete u Srbiji naći građanina koji će da prihvati da nije stvar povećanja životnog standarda način kako mu se deca i na čemu mu se deca obrazuju.
Teško da ćete moći da ubedite bilo kog građanina Srbije da budućnost dece, kroz ulaganje u obrazovanje, nije nešto što je ozbiljan i veliki interes. Teško da ćete građane koji treba da se leče ubediti da način kako konzumiraju zdravstvene ustanove nije značajan.
Nismo ništa važno pominjali od stvari koje su obuhvaćene Nacionalnim investicionim planom. Pominjali smo samo neke stvari koje nisu dobre.
Nismo pomenuli to da je, recimo, grad Beograd centar nekih zdravstvenih usluga, da se mnogo građana Srbije leči u Beogradu.
Nismo napomenuli, na primer, koliko je važno to što će Beograd dobiti jedan izuzetno moderan dijagnostički centar koji će omogućiti otkrivanje malignih oboljenja u najranijoj fazi, u fazi kad je izlečenje vrlo izvesno i moguće. Nismo o svemu tome pričali.
O značaju putne infrastrukture, o tome reče kolega primer iz Trudelja, koliko ima ljudi i koliko mleka isporučuju, radi se o malom lokalnom putu.
Teško da možete mene i bilo koga da ubedite da to nema uticaja na povećanje zaposlenosti i uopšte na to kako ljudi u tom kraju žive.
Nacionalni investicioni plan je instrument ekonomske politike Vlade kojim ona podstiče zapošljavanje, stabilan regionalan razvoj, odnosno uravnotežen regionalan razvoj, rast izvoza i nije, naravno, moguće u jednom zasedanju, čak ni u nekoliko rasprava oceniti značaj Nacionalnog investicionog plana.
Preko 3000 projekata je bilo stiglo u projektni centar Ministarstva finansija, jer je tako bilo određeno, da bi projekti u toku juna, tj. do kraja juna mogli da se apliciraju, odnosno da se podnesu prijave.
Šta znači podneti prijavu? Podneti prijavu, između ostalog, znači odgovornost svih učesnika u društveno-političkom životu, a imenovani su oni koji mogu prijave da podnose, da prepoznaju potrebe svog kraja i svog okruženja.
Ne može država da zna šta se u svakom njenom deliću dešava, gde fali put, gde fali fabrika. Neko iz lokalne vlasti mora na to da je podseti. Otuda odgovornost svih onih koji su morali i mogli da podnesu ovakve projektne planove.
Naravno da postoje planovi sa visokim stepenom projektne spremnosti, planovi na kojima su ljudi i stručnjaci mnogo radili. Postoje i oni koji su samo dobra želja i ideja, a zaista su realan zahtev lokalne sredine i u tom slučaju će se pomoći da ti planovi vrlo brzo dođu u ozbiljan stepen projektne spremnosti.
Zbog toga imamo u okviru Ministarstva finansija, u okviru projektnog centra, više faza, zato su formirani saveti o kojima se ovde danas govorilo.
Zato su formirani projektni timovi, da se od prispelih projekata koji su na Vladi prošli, od projekata koji su dobili zeleno svetlo i usvojeni su prvo sektorski, a zatim i kao ceo Nacionalni investicioni plan, u ovom trenutku, određuje projektna spremnost svih projekata.
Znači, popisuje se dokumentacija koja već postoji, a odnosi se na sve projekte, a ona koja ne postoji, treba da se pribavi.
Posle toga, projektni centar, odnosno projektni timovi koji postoje po sektorima i resorima, prave plan trošenja sredstava, plan povlačenja sredstava, plan javnih nabavki, i sve to prosleđuju projektnim savetima, koji u tom trenutku donose konačnu odluku o tome kojim redosledom će se projekti primenjivati.
Verujte, u ovom trenutku je mnogo veće umeće imati stručnjake koji onako kako to ozbiljno investiranje i projektovanje nalažu – transparentno, troše novac.
Radi se o tome da ima zaista nedovoljno projekata u visokom stepenu spremnosti i otuda mi je bilo veoma interesantno izlaganje vezano za ovaj sistem Rzav, jer verujem da ono što je možda propušteno, a ne tražimo greške - ko je propustio, nego tražimo ozbiljne projekte za koje postoji javni interes, može da se ispravi.
Ovo je nešto od izuzetnog značaja i verujem da će u sledećem krugu, a govori se i o sledećem krugu, pričali smo o programskom budžetu danas, dakle, ovaj projekat, a vezano za nacionalno investiciono planiranje za 2008. i 2009. godinu, sigurno proći.
Zbog izuzetnog značaja investiranja u Srbiji, zbog izuzetnog značaja koji Nacionalni investicioni plan ima za sve građane, pozivam sve poslanike da podrže Predlog rebalansa budžeta. Poslanička grupa G17 plus će glasati za.

Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona i jedinstveni pretres o predlozima odluka.
Nastavićemo raspravom u pojedinostima, u sredu u 10 časova. Hvala svima koji su odgovorno učestvovali danas u raspravi.