Stekao sam utisak da ste ovo malo ubrzali, predsedniče, ali dobro.
Gospodin Aleksandar Đorđević je podneo amandman u ime SRS i amandmanom je obuhvatio član 7, pošto je on stvarno veliki, obuhvata sve razdele, obuhvatio je razdeo 18. funkcija 410, a to je u okviru Ministarstva trgovine, turizma i usluga.
Šta se predlaže amandmanom? Da se posle EK 483 doda nova EK 511 "Zgrade i građevinski objekti" i da se iznos od 961.000.000 predvidi, a da se u EK 512 "Mašine i oprema" iznos od 21.000.000 zameni iznosom od 187.000.000, te da se EK 551 briše. To samo na prvi pogled deluje malo komplikovano za shvatanje, ali u suštini se svodi na ugradnju ovog dela, koji ste vi predvideli kao Nacionalni investicioni plan, u nešto što bi trebalo da budu redovne aktivnosti ovog budžetskog korisnika sredstava.
Mi na taj način potenciramo onaj naš stav da razvoj nije sporadična pojava, koja se dešava u zavisnosti od toga da li je država bila uspešna u prodaji, u privatizaciji, ne ulazimo kako je došlo do te uspešnosti, već da sredstva za razvoj moraju da budu stalno predviđena. Na taj način pokazujemo da ovo, čime se maše kao Nacionalni investicioni plan, u stvari je nešto što su kapitalni projekti koji su u nadležnosti države, i ona ima obavezu da i opremi ministarstva da mogu da rade i da završavaju svoje poslove, ali takođe i da utiču na druge aktivnosti koje su značajne za državne funkcije.
Sada je možda prilika da ponovim ono što sam jutros pričao. Ne može Ministarstvo trgovine i turizma da organizuje savetovanje na Kopaoniku i da tamo poziva funkcionere SPO. Šta misle građani Srbije o SPO i o Vuku Draškoviću, oni su to rekli na izborima. Ne možete, samo zbog toga što je ministar trgovine i turizma iz SPO-a, da u okviru redovnih edukativnih aktivnosti inspektorata za turizam, da kroz te troškove provlači maltene sednicu glavnog odbora svoje stranke, pa poziva predsednike izvršnih odbora svoje stranke, pa funkcionere, o državnom trošku.
Neka slobodno oni to organizuju gde žele. Neka to organizuju u Subotici, na Paliću. Ako je to sa njihovim sredstvima, to je sve normalno, u redu, ali je nemoguće da se pod plaštom državne funkcije, državne aktivnosti prikriva čisto stranačka aktivnost.
Kakve veze sa turizmom ima sekretar opštinskog odbora SPO, ovo malo što je još ostalo? Nema nikakve veze. Ne znam zašto bi građani Republike Srbije plaćali to, a oni plaćaju, bez obzira da li su poreski obveznici ili nisu, oni to plaćaju svakodnevno, kroz porez na dodatu vrednost, kroz porez na imovinu, kroz sve ove druge obaveze koje im se nameću, za koje se oni baš mnogo ne pitaju.
Da vam samo skrenem pažnju da u okviru tog ministarstva, troškovi putovanja iznose 15 miliona dinara, pa se u okviru tog ministarstva nalazi i ova direkcija, tu su osam miliona i nešto putni troškovi. Da li su to samo putni troškovi za službu ili nešto drugo, ne znam, ali sudeći po izveštajima RTS-a, prilično putuju neki iz tog ministarstva, a to njihovo putovanje gotovo da nema ama baš nikakve veze sa aktivnostima ministarstava.
Nisam sitničar, samo skrećem pažnju da je deset puta veći budžet u 2006. u odnosu na 2000. godinu. To je interesantna stvar. Verovatno deset puta treba da bude bolje. Kada bi 10 puta bilo bolje, verovatno ne bih sa ove govornice mogao da pričam ovo što pričam. Da je dva puta bolje, verovatno bih pričao sa velikim oprezom, a verovatno bi onaj ko brani budžet izneo neku argumentaciju i neke dokaze da je makar dva puta bolje nego što je bilo. Ne iznosi se ta argumentacija, već se, naprosto, Vlada brani ćutanjem ili pregovaranjem unutar Vlade. Vidite i sami koliko se ova situacija te koalicione Vlade odražava na funkcionisanje i na javne finansije.
Samo da vas podsetim, pre dve i više godine sam odavde upozorio, kada ste formirali Vladu, da ste se isparcelisali po ministarstvima, po strankama. U tom ministarstvu ta stranka je božija stranka, Opus dei u tom ministarstvu. Tako imate gde je dijaspora, tu drugi ne mogu; gde je trgovina, drugi ne mogu; gde su finansije, ne sme ni da pomisle neki; gde je policija, nema pristupa drugima. Ušo ovaj neki generalni inspektor, nešto malo da pravi galamu.
Ko treba da kontroliše namensko korišćenje budžetskih sredstava? Kako će vrana vrani oči da vadi, što bi rekli naši građani? Vrana vrani oči ne vadi. Nama se sve predstavlja, prvo virtuelni suficit, gde je data poruka "znam da sam dužan", ali onda ide kao Bora Kostić iz, čini mi se, one Inos štedionice: "ima da vrnem kad gi obrnem". To kaže Mlađan Dinkić.
"Vratićemo građanima, ispunićemo obaveze"! Kada? "Kad mi odlučimo da to treba da bude"! Ima viška para. "Šta ima veze što ima viška para, uložićemo ih u Nacionalni investicioni plan".
To je isto. Zadužili ste se kod banke, nećete da vraćate kredit, nego kad zaradite, pa ćete onda da krenete sa vraćanjem. Šta će biti sa hipotekom u međuvremenu, ne interesuje ih, ni ovu vladu ne interesuje hipoteka koju oni imaju prema građanima. To je ta metaforična hipoteka.
Zato smo i podneli ovaj amandman, da ukažemo na ove probleme koji postoje, da Nacionalni investicioni plan je jedna predizborna fatamorgana. Ali, kao što sam mogao da primetim ovih dana, ta fatamorgana nekako bledi jer se bliži 1. oktobar, ne 5. oktobar nego 1. oktobar. Petog oktobra će da slave neke nevladine organizacije, ali kako će imati smelosti da slave kada je 1. oktobra potonuo 5. oktobar. Ostale su samo štetne posledice, i to teške štetne posledice.
Pošto očigledno mi nemamo neki veliki uticaj u Narodnoj skupštini da ubedimo, moć ubeđivanja nam je slaba, koristim priliku da skrenem pažnju građanima da se oni sami ubede, da se orijentišu u vremenu i prostoru, ide vreme izbora. Evo, u Leskovcu će sada biti jedan dobar miting, čuće se tamo. I u Gornjem Milanovcu uskoro će biti lokalnih izbora.
To što je započelo asfaltiranje nekog sokaka, znajte, važi samo do ponedeljka. Može da važi i za sledećih 15 dana, ukoliko kandidat jedne od vladinih stranaka ide u drugi krug. Ukoliko ne ide u drugi krug, ima da povadi i onaj asfalt što su u međuvremenu asfaltirali, u znak protesta i mržnje. Na osnovu čega se to zaključuje? Na osnovu svake ekonomske klasifikacije u rebalansu budžeta Republike Srbije za 2006. godinu.
Nemoralno je da brani budžet onaj ko već u ponedeljak neće sedeti u Vladi. Svakako da vam je to jasno. Verovatno je nemoralno da se kandiduje za neku veliku koaliciju, pošto Mladić neće biti isporučen nikada. Kako da budu u vladi nove demokratske stranke, sa starim ministrom i starom strankom, a Mladić nije isporučen, a neće biti isporučen. Svi znate da neće biti isporučen. A 2. i 3. vam dolazi velika sestra, Karla del Ponte. Sa čim ćete pred Karlu, sa skalpom ministra i G17 plus? To nije nikakva satisfakcija za Evropsku uniju. Verujte, nikakva.
Samo da vas podsetim, to sam vam pričao i pre dve i po godine. Niste me slušali, glasali ste na sve moguće načine, i rukama i nogama, da se to održi. Veliki Voja uspeo da se okupi nešto što ne može da se okupi. Evo, vidite i sami, došlo vreme da se rastajemo. Kratko je trajalo. Realno je da ćete da se sećate i da to često pominjete, ali je došao trenutak za rastanak. Videli ste i sami, sami ste napisali svoj rastanak.

Molim vas nastavite, imate još tri minuta.

 Pričao sam ovo o G17 plus, nisam, predsedniče, o vama pričao. Vi ste počasni predsednik.

Zahvaljujem.

Ne, ne, gospodine predsedniče, obraćam se Vladi i strankama koje sačinjavaju Vladu i čiji se koncept, smisao i način života vidi u ovoj debeloj knjizi, koja je vrlo temeljno obradila sve pozicije, ali je u svađi sa onim prethodnim knjigama, sa istim nazivom, samo sa različitim brojevima.
Ovo je moralo da se desi. Samo neiskusni nisu to videli prvog dana da će to ovako da se završi. Ovi koji su malo duže u politici, koji su sve ovo progurali, znali su da je ovo neminovni put. Ovo je put bez povratka. Ne želim da Srbija bude na putu bez povratka. Zato sam izlazio ovih dana i opet ću da izlazim da građani shvate.
Vama je potpuno jasno, ali građani treba da shvate šta ste radili, kako ste radili, zašto ste radili i koja je rupa na sviraljki bio građanin Republike Srbije u odnosu na ovu vladu i kako je ova vlada doživljavala građane Republike Srbije, i kako ih je ponižavala na svakom koraku, ne birajući sredstva. To je tema za razmišljanje.

Izvinite, molim vas, zbog nesporazuma i u znak izvinjenja potvrđujem kompliment koji zaslužujete, dakle, gospodine Krasiću, svedočim da i latinski podjednako dobro tumačite i razumete kao i engleski jezik. Hvala vam.
Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. razdeo 20. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. razdeo 22. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. razdeo 22. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Izvolite, gospodine Jovanoviću. Izvinjavam se što se mi, malo stariji ljudi, malo šalimo. Izvolite.

Dame i gospodo, opšti utisak koji se može steći kada se pročita i prostudira ovo što je poslanicima uručeno ovih dana, a što je danas na dnevnom redu, može se sažeti u jednoj rečenici: država Srbija je i dalje država apsurda.
Jer na osnovu ovoga sledi zaključak da niti ima u svetu siromašnijeg naroda niti bogatije države. Draža u kojoj narod bukvalno gladuje ima budžetski suficit i ima 1,6 milijardi evra za tzv. kapitalne investicije.
Centralna tema ovog našeg višednevnog zasedanja jeste ova knjiga, koju smo dobili ovih dana, koja po formi i suštini liči i podseća na diplomski, ili eventualno magistarski rad. Knjiga kojom je ministar finansija pokušao da obmane Srbiju, odnosno pokušava i dalje, sve do glasanja.
U ovoj knjizi, koja nosi prilično ambiciozni naslov, ''Nacionalni investicioni plan'', gospodin Dinkić pokušava da ubedi građane Srbije da država ima dovoljno sredstava da u narednih nekoliko meseci ili u nekoliko godina Srbiju izmeni iz osnova.
Da Srbija ima dovoljno sredstava, dovoljno moći, da se u narednih nekoliko godina, naravno pod vodstvom Mlađana Dinkića i verovatno Vlade u ovom istom sastavu, iz temelja promeni i da postane neka nova, bogatija i uređenija država.
Pokušaću da malo polemišem sa ovim dokumentom, mada on zaslužuje mnogo više vremena od ovih 15 minuta, koliko imamo na raspolaganju.
Naime, već na prvoj strani, uz fotografiju dotičnog ministra, stoji da je Srbija u 2006. godini ostvarila višak privatizacionih prihoda i budžetski suficit u ukupnom iznosu od preko 2,1 milijardu evra.
To je preko 160 milijardi dinara. Podvlačim, stoji višak prihoda, znači to je višak u odnosu na ono što je ministar finansija planirao budžetom za 2006. godinu.
Ako je to višak, onda se postavlja logično pitanje zašto mi u rebalansu budžeta govorimo samo o trideset i nekoliko novih milijardi dinara.
Šta je sa ostalih 130 ili više milijardi dinara, koje su ostvarene privatizacijom kao višak prihoda u ovoj godini? Gde je to sakriveno, zašto to nije prikazano u ovom rebalansu budžeta?
Kada smo već kod privatizacije, moram kratko da se udaljim od ove centralne teme i da upoznam prisutne poslanike, ali možda važnije i javnost Srbije, mada su poslanici SRS ranije ukazivali na pogubnost privatizacije po modelu koji je DOS uveo dolaskom na vlast 2001. godine, a ova vlada preuzela i nastavila da radi na isti način, jer lično mislim da je ta privatizacija strašnija od svake izdaje zemlje i da su njene posledice pogubnije po građane Srbije od izdaje zemlje.
Imam ovde materijal koji je vezan za preduzeće "Hidrotehnika-Hidroenergetika" iz Beograda. Povodom privatizacije, koja je izvršena 2003. godine, verovatno neki od poslanika znaju za ovaj materijal, možda imaju kod sebe isto to, pa ću postaviti njima, ali i nadležnim organima pitanje, zašto se ovo ne rešava, ne razrešava i zašto državni organi ne poštuju propise koji su na snazi.
Naime, ovo preduzeće je na javnoj aukciji kupio konzorcijum, po uslovima koji su tamo postignuti i na zakonski rok od šest godina. Međutim, zbog nepoštovanja ugovornih obaveza, Agencija za privatizaciju je pokrenula spor pred Trgovinskim sudom za raskid ugovora i isti je raskinut 2005. godine kod Trgovinskog suda u Beogradu, a zatim je ta presuda potvrđena kod Višeg trgovinskog suda.
U međuvremenu, konzorcijum je sredstvima koja su u međuvremenu pristizala od radova u inostranstvu emitovao akcije, i to dva puta, i tim akcijama je izvršio dokapitalizaciju preduzeća. Raskidanjem ugovora između Agencije i konzorcijuma, sve radnje koje je konzorcijum preduzeo u međuvremenu postale su ništave.
Međutim, iako je Agencija pokušala da ubedi nadležne državne organe da se presude Trgovinskog suda, i osnovnog i Višeg, sprovedu, Centralni registar nije ovu obavezu ispunio, odnosno nije postupio po presudi, tako se i dalje u Centralnom registru ovaj konzorcijum vodi kao vlasnik određenog broja akcija, čime je vlasništvo države svedeno ili smanjeno na nekih 38% umesto 70% kapitala, koliko bi trebalo da bude u posedu države posle poništenja ugovora.
Da ne širim priču oko ovoga, postavljam samo pitanje nadležnim organima, od agencije do Centralnog registra, kako mogu da dva državna organa različito tumače isti propis i zašto se odluka, odnosno presuda Višeg i Trgovinskog suda ne sprovede i ne poništi druga emisija akcija, odnosno zašto se država ne obešteti i ne vrati državi vlasništvo 80% kapitala u ovom preduzeću.
Vratiću se na ovo kapitalno delo ministra Dinkića. Već sam rekao da postoji jedan problem u startu, ako se radi o višku od 160 milijardi dinara, a u rebalansu se prikazuje samo 30, znači pitanje je šta je sa ostalim 130, zašto nisu ovde prikazane, gde se kriju i za šta se čuvaju.
U ovom delu gospodin Dinkić govori o ravnomernom razvoju Republike, odnosno o tome da je Vlada navodno imala strategiju razvoja Srbije pred sobom, pa je na osnovu te strategije pokušala da ova sredstva, koja je opredelila za investicije u Srbiji, rasporedi ravnomerno po svim regionima, kako bi se te razlike u razvijenosti pojedinih područja smanjile.
Na strani 11. postoji jedna tabela u kojoj stoji da je za region zapadne Srbije, iz kojeg dolazim, namenjeno 162 evra po stanovniku. Prvo pitanje,, koje se može postaviti ovde, jeste ta strategija na koju se ovde poziva, gde je, da li uopšte postoji, a tvrdim da ne postoji. Ako možda negde i postoji u nekoj ili nečijoj fioci, zašto nije u ovom parlamentu pred poslanicima Skupštine Srbije.
Već pet godina ovde se priča o raznoraznim strategijama, od strategije razvoja Srbije, preko strategije razvoja poljoprivrede, energetike i drugih oblasti, a mi smo od svih tih strateških dokumenata videli, kao poslanici koji bi trebalo da se izjasne o tim dokumentima strateškim, samo strategiju razvoja energetike do 2015. godine. Nijedan drugi strateški dokument nije stigao u ovu skupštinu.
Ovakav plan investicija, sa 1.600.000.000 evra, mora da se bazira, da se zasniva na jednom strateškom dokumentu koji se zove strategija razvoja Republike Srbije. Mi od Prostornog plana Republike Srbije, koji je donet 1995. godine, nikakav sličan dokument nismo videli i ne znam na osnovu čega i ko je procenio koji su to strateški projekti za Srbiju.
Što se tiče zapadne Srbije, reći ću samo par rečenica o opštini Bajina Bašta, koja pripada Zlatiborskom okrugu, koji je po ovoj studiji nerazvijen, i kojoj je trebalo da pripadne, po ovoj računici, prema broju stanovnika, blizu 5.000.000 evra. Bajina Bašta će na osnovu ovog dokumenta dobiti oko 750.000 evra investicija ili, preciznije rečeno, dobiće umesto 162 evra po stanovniku samo 25 evra po glavi stanovnika.
Sada postavljam pitanje, verovatno ministar zna odgovor ali nije tu, da li je problem u ministru i ministarstvu koje je odlučivalo o ovome ili Vladi, ili je problem u nosiocima vlasti u lokalnoj samoupravi Bajina Bašta, koji možda nisu dostavili projekte po konkursu za ovaj nacionalni plan.
Neshvatljivo je da se Nacionalni investicioni plan donosi na osnovu projekata lokalnih samouprava, pojedinaca, udruženja građana, nevladinih organizacija itd.
Oni mogu biti predlagači projekata, treba da budu, ali Vlada mora da ima taj strateški dokument, na osnovu kojeg će izvršiti valorizaciju svih projekata i na osnovu koga će odrediti i utvrditi prioritete za ulaganja.
Takođe, ministar Dinkić je u svom ekspozeu govorio i o načinu praćenja ovih projekata, realizacije projekata, odnosno o načinu ustupanja pojedinih radova izvođača, odnosno o javnim nabavkama, pa je rekao, doslovce, da će po prikupljanju ponuda, kada se ponude otvore, onda ona najniža ponuda biti osnovica za nekakvu licitaciju, na koju će pozvati sve učesnike i onda pred TV kamerama izabrati najpovoljnijeg, znači još jeftinijeg od one najniže ponude. Pažljivo sam pročitao ovo i na strani 36, 37, 38 se govori o tome, a nigde se ne pominje ova televizijska licitacija pred TV kamerama.
Da li je to samo ministar u svojoj glavi zamislio, ne znam, ali to nije u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, a možda kao ideja nije loše. Ali, ako je dobro i ako će se to primeniti ovde, zašto se ne unese u Zakon o javnim nabavkama, pa to da bude pravilo za sve javne nabavke u Srbije, a ne da Zakon o javnim nabavkama bude samo pokriće za korupciju na svim nivoima u Srbiji.
I, što se tiče i samog amandmana, pošto je vreme pri kraju, par rečenica i o njemu, podneo sam amandman na razdeo 22, koji se odnosi na Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, i ono što je po nama apsurdno ovde, za mašine i opremu je predviđeno 1.200.000 dinara. Pitam vas, da li je moguće da se za osnovna istraživanja u Srbiji za sve naučne discipline, za nabavku neophodne opreme, izdvoji samo milion dinara? Da li je to dovoljno i da li se sa tim može govoriti o naučnim istraživanjima? Bez istraživanja nema nauke, a bez nauke nema ni razvoja jednog društva. Zato smo mi predložili da se ova cifra promeni, da se poveća za nekih milijardu i po dinara, i molim poslanike da u danu za glasanje prihvate ovaj amandman. Hvala vam.

Zahvaljujem se. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Što se tiče po Poslovnika, izvinjavam se ostalima koji su reagovali, a ja nisam reagovao kada je bio u pitanju politički stiplčez ovde, kada budu trčali sledeći krug, ništa ne brinite, kada budu tu biće opomenuti, i novčano ako treba.
Na član 7. razdeo 22. amandman je podneo Nikola Lalić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Izvolite, gospodine Laliću.

Dame i gospodo poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 7, razdeo 22,  funkcija 560 da se briše.  To sam podneo iz sledećih razloga.
Mi u suštini i ne znamo koliko agencija imamo, većina smatram da to ne zna, a i čime se te agencije bave, pošto imamo osnovane agencije maltene za sve i svašta.
Reda radi napomenuću neke, imamo Agenciju za energetsku saglasnost, pa Agenciju za duvan, Agenciju za reciklažu, strana ulaganja, razvoj lokalne samouprave, antidoping i tako dalje.
Ali, interesantna je Agencija za finansiranje stečajnih upravnika, pa je interesantno i šta se uopšte tu dešava, a podsećam vas samo da smo pre jedno mesec dana u sredstvima javnog informisanja uspeli da pročitamo da jedan od stečajnih upravnika traži nadoknadu – verovatno neki ekspert i ne znamo u koliko firmi je bio stečajni upravnik – negde oko 600.000 evra. Gledajući ove cifre mislim da treba zaista da razmislimo šta rade ove agencije.
Nadalje bih hteo samo da napomenem usput Agenciju za privatizaciju, gde faktički sve ono što treba da se rešava u većini slučajeva rešavaju članovi Vlade ili ministri. Imamo očiti primer, samo da vas podsetim šta se tu desilo, i slučaj Labus, koji rešava problem privatizacije iz svog kreveta i iz svoje kuće.
S druge strane, kada sve ovo uzmemo u obzir, imate jedan problem, gde prosveta traži povećanje ličnih dohodaka, gde je problem prisutan očito u našem društvu. Imamo nerešene probleme u zdravstvu, o kojima je govorio naš kolega iz Radikalne stranke.
Takođe, imate problem kod penzionera, koji se žale da im penzije nisu usklađene.
Imate višak radnika u vojsci, koji više ne znaju čiji su, šta su i šta treba da čine sutra. Ti naši oficiri su toliko dali ovome društvu da ih je školovala država, da su mnogi doprineli za to što su se školovali u ovoj našoj državi, a danas se više ne zna čiji su, da li pripadaju Crnoj Gori ili pripadaju Republici Srbiji.
Imate nerešene probleme, već deset godina imamo izbeglice u kolektivnim centrima. Zamislite kako se ti ljudi osećaju, gde su i unuci, i dede, i bake, svi zajedno u jednom zajedničkom kupatilu. To više nema ni u vojsci, ni na Divljem zapadu, ali nažalost to se kod nas sve dešava.
Usput rečeno, ovim rebalansom budžeta predviđeno je za mlade talente nekih 900 miliona dinara. Uporedite ovu cifru, šta nam to predstavljaju ti mladi talenti, odnosno faktički kroz ovaj vid ne predstavljaju ništa, ako ćemo se ovako prema njima ponašati, ako ćemo ovako mala sredstva izdvojiti za njihovo školovanje.
Kada imamo sve ovo u vidu što sam predočio i imamo činjenicu da vlast kaže – ekonomska situacija je u zemlji stabilna i dobra, ostvaren je suficit, što znači da država nije pravilno rasporedila sredstva. Otkuda da se ostvari ovoliko veliki suficit, s jedne strane, a s druge strane da postoje ovi problemi o kojima sam malopre govorio.
Zašto sam podneo amandman da se briše ovaj član? Smatram da ova Agencija za zaštitu životne sredine ne treba da postoji, jer iznad svake od ovih agencija postoje i ministarstva i fondovi. Primera radi, već imamo Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, pa imamo Upravu za zaštitu životne sredine, pa imamo Fond za zaštitu životne sredine. Otprilike u rebalansu budžeta je predviđeno za njih da troše oko 6,5 milijardi dinara.
Kada imate sve ovo u vidu, onda se pitam da li ćete sutra glasati za ovaj predlog koji sam dao, da se ova agencija briše, jer faktički ona ne treba da postoji? Hvala vam.

Hvala vama, gospodine Laliću.
Da li ima još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. razdeo 23. amandman je podneo Nemanja Šarović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.