Razumem da su se uzburkale strasti, jer svako pokušava ovde da javnosti prikaže svoju verziju slike događaja. Prosto mislim da nema potrebe da ne kažemo ono što je tačno, i ono što se dešavalo sinoć, i šta se dešava danas.
Poslanici Demokratske stranke su sinoć bili ovde i, kao što smo to javnosti saopštili, saopštili smo onima sa kojima smo razgovarali, šefovima poslaničkih klubova G17 plus i DSS, mi smo spremni da uđemo i glasamo da se otkloni procesno-pravna pretpostavka da bi ovaj krivični postupak mogao da bude vođen. To smo činili do sada, to ćemo činiti i ubuduće i nikakva dilema nije postojala, niti postoji sada.
Međutim, ova skupština, bar je to tako izgledalo do pre nekoliko minuta, imala je još jednu obavezu. Javnost je obaveštena da su potpredsednica Vlade iz G17 plus, gospođa Dulić, ministar finansija gospodin Dinkić, ministar poljoprivrede, gospodin Živkov i ministar zdravlja, Tomica Milosavljević, podneli ostavke. Deset dana javnost Srbije je suočena sa činjenicom da su potpredsednica Vlade i troje ministara u ostavci. To je potvrdila Vlada.
Poslovnik Narodne skupštine je potpuno jasan i kaže da Skupština, bez obzira šta je na dnevnom redu, bez obzira da li raspravlja o budžetu, o nekom zakonu, o tome da bi trebalo nekome skinuti imunitet, obavezna je da konstatuje ostavke ministara koje su podnete. To kaže Zakon o Vladi, ali isto tako kaže i Poslovnik.
Sinoć sam više puta tražio da ovde bude saopšteno da te ostavke nisu podnete i poslanici Demokratske stranke bi ušli u ovu skupštinu. Dakle, rekao sam da izaberete, može da izađe gospodin Albijanić da to saopšti, može da izađe neko ko predsedava, gospodin Mihailović, ali to se nije dogodilo.
Onda smo dobili u pola noći papire, ove četiri ostavke, i kao što možete da vidite, to je javnost videla u toku dana, 2. oktobra je u Skupštinu ušao papir koji kaže: "Ovim obaveštavam da sam podneo ostavku na dužnost ministra finansija u Vladi. U prilogu vam dostavljam kopiju ostavke koju sam 1. oktobra 2006. godine predao predsedniku Vlade".
Ima i drugi stav, da vam pročitam radi korektnosti: budući da ste raspisali referendum za potvrđivanje novog ustava Republike Srbije, molim vas da Narodna skupština konstatuje ostavku odmah nakon referenduma. To bi bilo u radu, ali niko nema pravo, niti onaj ko ostavku podnosi, niti predsednik Narodne skupštine, niti potpredsednik Skupštine koji ga menja u njegovom odsustvu, da menja zakon i da menja Poslovnik.
Ne može niko da podnosi ostavku, a da bira trenutak kada će ta ostavka biti konstatovana na Skupštini, jer ne postoji takva odredba u Zakonu, i to je istina.
Kada smo tražili da uporedimo ove papire sa originalnim dokumentima, da dam krajnji razlog zašto juče nismo ušli u skupštinsku salu, saopšteno nam je da su te ostavke kod predsednika Skupštine Predraga Markovića, a da niko ne može da pronađe predsednika Skupštine Predraga Markovića. Mislim da se i gospodin Predrag Marković bori protiv organizovanog kriminala, a ne možemo da ga pronađemo, nestao je kao ''jaje s groba''.
Dakle, danas kada smo dobili konstataciju od potpredsednika Narodne skupštine Vojislava Mihailovića, da u formalno-pravnom smislu ne postoje ostavke u skupštinskoj proceduri, prosto narodski rečeno, nisu podneli ostavke, ušli smo u ovu salu i mi ćemo naravno učestvovati, efikasno i konstruktivno, u završavanju ove tačke dnevnog reda, da bude skinut imunitet licu koje je osumnjičeno za teška krivična dela.
Vlada Republike Srbije je pala! U ovoj skupštini vladajuća većina ne može da skupi 126 poslanika.
Ali, vladajuća većina, koja to u stvari nije, imaće uvek podršku Demokratske stranke za stvari koje čuvaju državne interese, a to je borba protiv kriminala, ali vladajuća većina mora da govori istinu, ne sme da obmanjuje javnost, ne sme da obmanjuje poslanike Narodne skupštine, i mi moramo da imamo jasnu predstavu o tome da li su u Vladi Srbije ovi četvoro ljudi i dalje ministri ili nisu .
Dakle, ispostavilo se da jesu ministri, ali slagali su. Hvala vam lepo.