Gospodin Krasiću, vi imate preimućstvo, ali koliko shvatam ustupate gospodinu Vučiću. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne razumem zašto ste se toliko uznemirili. Naime, predsedavajući je samo konstatovao da ste vi i dalje ministri, zašto se vi sekirate dalje. Nastavićete dalje ono što ste i do sada radili. Ono što je narod ustanovio, to je da su u ''laži kratke noge''. To je stara poslovica i sada su ljudi videli kako to izgleda, i tu velike filozofije nema.
Sa druge strane, vi nama kažete, ajde Ustav nam je najvažniji zadatak, ajde svi da se bavimo Ustavom, a nemojte stranačkim stvarima. Nisam video sliku Tomislava Nikolića na autoputu i na ulicama Beograda nego sam video sliku Mlađana Dinkića, gde se Ustav ne pominje. Prvo je svoju sliku napravio, pa će onda da misli o Ustavu. Pa vi nekome govorite, sram vas bilo, o brizi za ustav i za državu. Moram da priznam da baš nešto i ne lečim na sebe, mnogo su radili u foto-šopu, ali to sada nije važno. Ustav nisam video da vi negde pominjete.
Pitam predstavnike vlasti u Srbiji, kažete to je moglo sinoć. Sednica je zakazana za 18,00 časova, u 21,00 časova se predsednik dogovarao kako i na koji način da odštampa papire i da ih podeli narodnim poslanicima, tek su u pola deset stavljeni na klupe.
Vi nama prebacujete bilo šta, vi ste većina ljudi, to govorite narodu i svima da imate većinu, vi obezbedite sve, mi nećemo ništa da vam obezbedimo. Mi smo opozicija, mi nećemo ništa da vam obezbeđujemo, gonite kriminal, druge puštajte, ili gonite i radite šta god hoćete, naše je da vam kažem šta o tome mislimo.
Hoćete da vas pitam, šta je sa aferom aerodrom. Bili su uhapšeni, sada ćete da čujete kako su bili uhapšeni. Bili su uhapšeni, posle 24 sata - svih 12 uhapšenih su pušteni. Zašto? Zato što su bliski i nekadašnjim i nekima u današnjim političkom establišmentu, krađa od 18 miliona evra, kako su u krivičnoj prijavi ustanovili policajci, nije dinara ljudi nego evra. Niko nije bio u pritvoru, proces da se završi na ''sveti nikad''.
Šta je sa Janjuševićem i Kolesarom? Onaj Kolesar mislim da nema nijedne stvari u kojoj nije bio umešan. Otvori se bilo koja cementara, njemu išle pare. To je ono što se vidi preko računa, to je ono što nije bilo u kešu, to se ne vidi. Država tu nema interes da se obračunava sa kriminalom.
Šta je, dame i gospodo, sa koferašima?
Je l' vi znate da je Dejan Simić, savetnik u Narodnoj banci Srbije, u avgustu službenim automobilom, jednim od najskupljih službenih automobila, otišao na Sveti Stefan, kockao se celu noć i sutradan ujutru se vratio nazad. Pitam vas, da li je to moguće, dame i gospodo?
Nemam ništa protiv. Samo bih voleo da zajedno sa ovim što je sprečio da Merkator kupi, da zajedno sa njim apsite i ove što su uzimali od Merkatora. To sam metaforično rekao, pošto nemam pojma ko je tu šta od koga uzimao.
Još nešto da vam kažem, ni jednog od ovih ljudi, od Gorana Kljajevića, do ne znam koga, nikad u životu video i čuo nisam, što se može lako proveriti. Vi razmislite kome ste i šta govorili na bilo koji način, ali nemojte da postoji dobra mafija, mafija koja nam odgovara i koja nam prija, posebno ona koja ima mnogo para kada se izbori približavaju, pa da nešto daju, a da postoji loša mafija, koja bi mogla da nam služi u predizbornu svrhu, da kažemo - evo kako se sa njima obračunavamo.
(Predsedavajući: Vreme.)
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, kod mene su osećanja pomešana. S jedne strane, dobro je da smo isterali na čistinu da vlast ne govori istinu, da su nas lagali predstavnici vlasti, da su lagali o svojim ostavkama. S druge strane, tužan sam što će kao ministri još jedno vreme da maltretiraju građane Srbije, ali slede izbori i posle izbora više nikada to neće moći da čine. Hvala najlepše.

Narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku. Gospodine Krasiću, izvinjavam vam se, vi ste se ranije javili, ali više je njih odjednom, pa sam vam možda redosled poremetio. Izvolite.

Gospodine Mihajloviću, pozivam se na član 100. Poslovnika Narodne skupštine i upozoravam da je povređen ne samo član 104, nego sijaset članova ovog našeg poslovnika.
O čemu se radi? Moram da podsetim poslanike da, kada se donosio Zakon o Vladi, bila je oštra debata oko pitanja ostavke. Ukazivali smo na jedno rešenje koje možda malo odudara od onoga što je napisano u Poslovniku. S obzirom da se Zakon o Vladi direktno primenjuje kada je ova situacija, samo bih vas podsetio šta je navedeno u članu 23. stav 2. Zakona o Vladi - Narodna skupština na prvoj narednoj sednici, bez rasprave, prima k znanju; znači, ne konstatuje. Molim vas, obavestite Vojislava Koštunicu da ova četvorica nisu više ni potpredsednici, nisu više ni ministri.
Znači, mi smo primili k znanju. Kako smo to primili? Eto, sinoć se pojavilo.
Dobili smo papire i sad kaže ovako, naslov - Poštovani gospodine predsedniče, obaveštavamo vas da podnosim ostavku.
Imamo četiri ostavke. Ostavka nije moguća sa raskidnim ili nekim odložnim uslovom. Ona ili postoji ili ne postoji. Ostavke postoje. Mi smo ih primili k znanju još sinoć, danas smo samo formalno-pravno, pošto ste otvorili, imali veći broj poslanika. Znači, obavestite ih da oni više nisu ministri.
Sada kaže - ministar koji je podneo ostavku dužan je da vrši tekuće poslove dok mu ne prestane mandat. Njima je prestao mandat. Obavestite Koštunicu da treba da odredi rezervne ministre koji će da vode ove resore. To je u vašem zakonu, gospođe i gospodo legalisti. Pridržavam se vašeg propisa.
Molim vas, opozicija nikad ne može da bude kriva da li postoji kvorum ili ne postoji. Opozicija nikada ne može da bude kriva ako pada kiša napolju ili je sunčano. Onaj koji je vlast, on obezbeđuje 126 prisutnih poslanika, utvrđuje dnevni red i završava onako kako je naumio, verovatno u skladu sa zakonom.
Te molim vas da obavestite gospodina Koštunicu o ovome što je već faktički urađeno.
Gospodine Mihailoviću, mislim da ste morali da neke poslanike upozorite, prvo onog poslanika koji vas je prevario da formalno-pravno ne postoje ostavke. Kao što vidite, one postoje. Sad ne ulazim u ove formalne stvar o kojima je sinoć bilo priče, da li je falsifikat ili nije falsifikat. Ako je falsifikat, dajte da skinemo imunitet onome ko je falsifikovao. I dalje imamo tačku dnevnog reda - skidanje imuniteta. Kad smo već tu, da sve kriminalce u jednom mahu skinemo.
Nemojte sada ovako. Sada imamo dokazani falsifikat i svi se pravimo kao da ništa nije bilo. Pa je vas neko prevario da formalno-pravno ne postoji. Onda je jedna gospođa izašla i lepo i slikovito nam objasnila da su ostavke date.
Znači, primili smo k znanju. Obavestite Koštunicu da ima rok od 15 dana da predloži nove ministre, u skladu sa zakonom. Kojim zakonom? Onim koji ste vi predložili, onim zakonom kojim ste vi usvojili. Poštujte vaše propise. Ne možemo mi bez vladavine prava u Evropu. Mada, moram da vas podsetim, imamo problema sa Evropom, kasnimo zbog kvoruma.

Gospodine Krasiću, mislim da sam bio jasan kada sam rekao da u formalno-pravno smislu ne postoje u skupštinskoj proceduri. Molim vas, nemojte ono što je jasno da pravimo iznova nejasnim.
Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici, sinoć smo ovde, čekajući početak sednice, bili u dilemi zašto je predsednik Narodne skupštine ovlastio jednog od potpredsednika i da zakaže sednicu i da vodi ovu sednicu, a danas mi je apsolutno jasno da je Predrag Marković pobegao sa ove sednice jer ga je bilo sramota da ovoj sednici prisustvuje.
Razlog za takvo razmišljanje i ovakav zaključak jeste upravo ovaj akt koji smo dobili, odnosno ove ostavke koje smo dobili, koje nisu zavedene, a koje ukazuju da je predsednik skupštine prekršio Poslovnik i član 28, gde jasno piše da on mora da se stara o primeni Poslovnika, a to znači i na sednici i van sednice.
Očigledno je da je on ove ostavke držao u fioci, da ih nije dao na zavođenje i da obmanjuje Narodnu skupštinu i javnost, samim tim što ih danas nije izneo pred parlament, on ili bilo ko drugi koga je ovlastio, i konstatovao ove ostavke, i ne bi bilo nikakvih priča o tome.
Stoga mislim da su se potpuno stekli uslovi da se izglasa nepoverenje predsedniku Skupštine. Spremna sam da sa kolegama iz poslaničkog kluba SRS razmotrimo tu mogućnost i podnesemo takav zahtev, iako sumnjamo da će ikad doći na dnevni red, ali neka ostane za istoriju.
Očigledno je da je predsedniku Narodne skupštine, kao članu G17 plus, bilo jednostavnije da nešto što je dobio, a što mora da dobije zavodni pečat, i mora da dobije svoj broj i moralo je danas da bude ovde na sednici, da se konstatuje prestanak mandata tim ministrima koji su ostavke podneli, učinio nešto što je protivzakonito.
Sad vas pitam - da li je moguće da mi u parlamentu možemo da vršimo svakakav kriminal, a ovo takođe smatram kriminalom, kao i krađu onih glasova iz Bodruma, Soluna, odakle već, koji takođe nisu dobile nikakav epilog na sudu, jer nemoguće je da su se krali glasovi u vreme bivšeg DOS-a, ovde u parlamentu, a da Pajtić to ništa nije znao, pošto Aligrudić sigurno sve zna šta se ovde dešava u parlamentu i u dosluhu je sa predsednikom Skupštine.
Pajtić nije kriv nizašta. Predsednik Republike je svojevremeno rekao kao predsednik stranke - jeste sa tim ćemo se obračunati unutar naše stranke, ali "vrlo važno". A što su tamo neki guverneri Narodne banke izabrani sa tim glasovima i što su donošeni neki zakoni o radu, sa nepostojećim glasovima, što svi trpimo posledice takvih zakona ili smo trpeli posledice - to nikoga ne interesuje.
Ako mi ovde krademo i vršimo razni drugi kriminal, pa šta onda možemo da očekujemo onda da se dešava u društvu. Ne dajemo nikakav primer građanima Srbije ovakvim svojim ponašanjem.
Ako ste očekivali da će Srpska radikalna stranka da vam obezbeđuje kvorum, onda ste se grdno prevarili.
Mi nismo odgovorni ni za šta. Mi smo juče bili u parlamentu, iako smo telefonskim porukama dobili saziv sednice, dakle ne onako kako bi to zaista trebalo, zbog hitnosti mi smo došli u parlament - onda vas gospodo nije bilo.
Kada vas bude ovde 126, mi ćemo da uđemo i vrlo dobro znate da se tako ponašamo oduvek, kao opoziciona politička partija.
Mene brine druga stvar. Da li je moguće da Vojislav Koštunica može da radi šta hoće, da izvrši državni udar, da u Vladi drži neke ministre koji nisu ministri, da sada drži opet ove koji su podneli ostavke, a da nisu ministri, da funkcioniše kao da se ništa nije desilo?
Pa valjda prvo moramo da obezbedimo - da parlament bude legitiman; da svaki poslanik bude legitiman; da svaki član Vlade bude legitiman da kažemo da imamo Vladu. Šta sada mi imamo? Ljudi, mi nemamo ništa. Mi nemamo Vladu. Ne mogu ovi ministri ništa da rade, s jedne strane.
S druge strane, pokrio ih je predsednik Skupštine svojim kriminalnim radnjama. I da vidimo ko je šta falsifikovao ovde u ovoj skupštini.
Ako hoćete da govorimo o suštini kriminala, treba pre svega da se pozabavimo šta ko ovde kod nas u parlamentu, pre svega, radi u skladu sa zakonom ili krši zakon.
Taj ne treba da snosi samo političke konsekvence, već ovo krivično delo koje je učinio gospodin Marković postoji u Krivičnom zakonu i ima svoje obeležje, pa neka pravnici kažu šta je to, neka podnesu krivične prijave, pa da vidimo kako će tužilaštvo da se ponaša.

Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković.
Izvinjavam se mnogima koji su se javljali za reč, ali su svi iza gospodina Zorana Anđelkovića, pa će posle njega dobiti reč. Izvolite.

Dame i gospodo, ovde niko nije raspravljao o tome da li neko hoće da podnese ostavku ili ne.
To smo mi kao poslanici raspravljali, ovde, a na Administrativnom odboru juče zamolio sam gospodina Petra Cvetkovića da nas obavesti o tome - da li u skupštinskoj proceduri postoje ostavke ili ne.
Bilo bi sve u redu da gospođa, naša koleginica, Snežana Stojanović-Plavšić, ponovo sada nije izjavila - postoje ostavke.
U suštini ne postoje ostavke i smatram da to nije moguće. Zašto je to tako i zašto je samo pitanje jednog običnog marketinškog poteza ova stvar - pogrešnog marketinškog poteza, pogrešne agencije, koja je pogrešno savetovala.
Da bi jedan dokument bio ovde u Skupštini raspravljan, da bi ušao u proceduru, da bi ga dobili na stolu kao poslanici, on mora da zadovolji proceduru, kao i ovaj dokument koji smo danas dobili za tačku dnevnog reda koji je zadovoljio tu proceduru, a ona se zove "zavodni pečat Skupštine Srbije".
U ovom zavodnom pečatu Skupštine Srbije piše lepo datum, doduše i ovde je napisan datum i ništa više, a zatim piše organizacioni broj 28, pa onda broj pod kojim je zavedeno da može da se vidi u delovodniku da se vidi da je zavedeno, a to je 713-300-30-28/06, od 8. oktobra. To je validan dokument za nas poslanike.
Dok je ovo što nam je dostavljeno samo papir koji sam mogao i na ulici da vidim i on za mene kao poslanika ne postoji - prema tome ostavke nisu podnete. Zašto je to tako? Pogledajte zavodni pečat Skupštine Srbije. Ovde piše da je to 2. oktobar, a ispod organizaciona jedinica ne postoji, prazno je, i nije došlo u skupštinsku proceduru. Kod broja je takođe prazno i može da se kaže ili je ovo neko držao u fioci ili drži u fioci. Objektivno, to nije došlo u skupštinsku proceduru.
To samo marketinški neko hoće da objavi da je podneo ostavku, a da to ne dostavi Skupštini, da ne uđe u proceduru i da se ne preda da se zavede u skupštinskoj službi i to je problem onih koji su to uradili.
Vi objektivno niste podneli ostavke u skupštinskoj proceduri, niti od vas neko traži da ih podnesete ili ne podnesete. Kada ih podnesete, postojaće, a sada za mene ovaj papir ne postoji.

Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević - Stojačić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, jako je teško sada obrazlagati ili razmišljati o tome kako početi ovo izlaganje, jer gotovo svi smo dovedeni u zabludu od predsedavajućeg - da ostavke formalno nisu podnete.
Uvažavajući poslanički legitimitet gospođe Stojanović-Plavšić, ona je saopštila da ostavke jesu podnete.
Sada bih analizirala formalno-pravne nedostatke u ostavkama koje ste imali prilike da vidite. Ostavka bilo kog ministra, koja je upućena Vojislavu Koštunici, kao predsedniku Vlade, ima pečat Vlade Republike Srbije od 29. septembra 2006. godine, dok na papiru koji je kucan u kabinetu ministara, svakog pojedinačnog ministarstva, stoji datum 1. oktobar 2006. godine. Do sada smo znali da postoje blanko ostavke, a sada znamo da postoje i blanko papiri sa zavodnim pečatima, na koje se kasnije otkucava šta se hoće, sa datumima koji se kasnije, sa pretpostavkom, smatraju opravdanim.
Kako je moguće imati zavodni pečat u pisarnici Vlade Republike Srbije tri dana pre nego što je neko otkucao papir kojim podnosi ostavku?
Ni u kabinetu ministra finansija, ni u kabinetu drugih ministara ne postoji delovodni broj pod kojim su ostavke zavedene. Isto se dešava i sa ostavkama koje su predate republičkom parlamentu, Skupštini Srbije, gde stoji pečat od 2. decembra, a takođe ne postoji delovodni broj. Takođe, delovodni broj ne postoji ni u ministarstvima iz kojih su poslati ti papiri. Znači, nigde formalno-pravno nijedan papir nije zaveden.
Ko u ovoj državi ima diskreciono pravo da iz zvaničnih državnih organa šalje bilo kakvu poštu, a da je ne zavede kao poslatu poštu, i ko u ovoj državi ima pravo da u bilo kom organu primi bilo koju poštu, a da je ne zavede kao primljenu poštu? Formalno-pravno ovde ništa ne postoji - ni Skupština Srbije, ni Vlada Republike Srbije, i formalno-pravno, gospodine predsedavajući, vi ste sve nas doveli u zabludu, ali ste nam otkrili istinu da mi imamo ozbiljan problem sa funkcionisanjem svih državnih organa u Srbiji u ovom trenutku.
Žao mi je, jer znam da među poslanicima G17 plus sede časni ljudi, prijatelji, koji su iz poštenih pobuda ušli u političku priču i borbu za demokratizaciju Srbije. Takođe mi je žao, kao i svima nama ovde, što sada pričamo priču koja nije trebalo da bude tema u ovom parlamentu. Svi smo gledali da su ministri i potpredsednici iz G17 plus podneli ostavke. Pokušali smo da verujemo da to što su rekli jeste tačno.
Danas svako od nas ima ozbiljnu sumnju u svakoga ko je govorio jedno ili drugo.
Dame i gospodo poslanici, na osnovu mnogih nejasnoća, a saglasno Poslovniku Republičke skupštine i pravu svakog poslanika da podnese određeni predlog, pozivajući se na član 226, predlažem da se potpredsednica Vlade, gospođa Ivana Dulić-Marković, ministar finansija, ministar poljoprivrede, ministar zdravlja, od strane predsedavajućeg, pozovu pred parlament, pred narodne poslanike ove skupštine i daju izjavu o tome šta je tačno.
(Aplauz.)
Mi smo juče pokušavali da izvršimo uvid i uporedimo, kao ozbiljni ljudi i dobri pravnici, fotokopije koje su nam dostavljene sa originalima. Objašnjenje koje smo dobili je da gospodin predsednik nije tu, a verovatno je s pravom na putu.
Rekli smo, u redu, nije tu predsednik, ali pretpostavljamo da originali postoje u skupštinskoj službi. Onda su nam rekli, postoje, ali su u sefu. Pa o kej, otključajte sef. Jeste, ali je ključ od sefa kod predsednika Predraga Markovića. Pa dobro, idite pa uzmite. Pa ne znamo gde je predsednik Predrag Marković.
Saglasno svemu tome, molim vas, predsedavajući, da stavite na glasanje - izjašnjavanje narodnih poslanika po predlogu poslanika Demokratske stranke - da se, saglasno članu 226, ministri i potpredsednica pozovu u Skupštinu Srbije, odredite pauzu dok oni ne stignu, i da čujemo njihovo lično objašnjenje o stvarima o kojima danas raspravljamo.
Zahvaljujem. (Aplauz.)