Gospođo Snežana Lakićević-Stojačić, mislim da je sasvim jasno data formulacija, čak u saglasnosti sa vašim šefom poslaničke grupe, tako da, molim vas, gospodin Anđelković je delom, čini mi se, objasnio ako vam pre toga nije bilo jasno, da službena pošta postoji, da postoji način kako se dopisi u Narodnu skupštinu Republike Srbije šalju, kako se u proceduru uzimaju. To ovaj papir koji je do nas stigao sigurno nije zadovoljio one pretpostavke koje je morao da zadovolji, on za nas formalno-pravno ne postoji i u skupštinskoj proceduri formalno-pravno nije. Tako da zaista nemoj da pričamo o nečemu što ne postoji formalno-pravno, jer bi nas vodilo sve drugo u proizvoljnost, a ne želim tim putem da idem.
(Snežana Lakićević-Stojačić, sa mesta: Morate da stavite moj predlog na glasanje, po Poslovniku.)
Konsultovaću pomoćnika sekretara i ako je to moja dužnost, staviću na glasanje.
U međuvremenu, evo, gospodin Aleksandar Vučić, po Poslovniku ima reč.

Snežana Lakićević-Stojačić mora da ispravi svoj zahtev, mora odavde sa ove govornice da traži da se izjasni da bi bilo po Poslovniku. Ako je tražila sa govornice, onda morate da stavite, ali ako je tražila sa govornice, pažljivo sam slušao, voleo bih da jeste, nisam siguran, svejedno, mi ćemo glasati za to.
Ali, za nas je važna jedna stvar, gospodine Mihailoviću. Ako ste vi ovo rekli, dakle, da stvari stoje ovako, da ne postoje nikakvi uslovi, zato što nije u skladu sa zakonom i pozitivnim pravnim propisima predat akt ostavke Narodnoj skupštini Republike Srbije, što nas onda sprečavate ili bilo ko drugi što nas sprečava da ovima kažemo da su lažovi.
Da li to znači da su sve vreme obmanjivali javnost? Da li to znači da ste vi sve vreme u stvari znali da nikakve ostavke ne postoje? To znači da ste vi sve vreme znali, Vlada nastavlja da vlada, a narode, mi vas lažemo. Nije narod lud, što ste nam davali te ostavke sinoć, ako kažete da ostavke ne postoje. Što ste nam davali na papiru ostavke, a kažete da ostavke ne postoje, ljudi moji. Pa jesmo li mi ludi ovde svi?
Kažete da ne postoje ostavke, a malopre kažete, dostavili smo vam ih sinoć u 21,30.
Ako ne postoje, u redu je, znamo, imamo lažove, a ako je sporno da li su u pitanju lažovi ili je u pitanju da laže zakon i skupštinska većina, da vidimo ko laže, stavite na glasanje ovaj predlog, pa neka dođu i neka se izjasne ministri.
Ali, neka narod zna konačno, ili laže onaj ko je navodno podnosio ostavke ili laže onaj ko mu je štampao te ostavke, pa podelio poslanicima.
Svejedno, vlast laže, kako god da okrenete i to je ono što je narod mogao da zaključi.

Izvolite, daću vam reč, samo da odmah, pre nego što ...
(Miloš Aligrudić, sa mesta: Ne možete da date reč pre mene.)
Momenat, gospodine Aligrudiću, imate pravo, ali mislim da ćemo dami dati prvenstvo.
Saslušajte, pre nego što dobijete reč, član 226. na koji ste se pozvali - narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama itd, a nigde ne govori o tome da je predsedavajući dužan da to stavi na glasanje, tako da ako se pozivate na taj član zaista nemam tu dužnost.
Izvolite.

Poslanik republičkog parlamenta ima pravo da traži da se glasa o svakom predlogu o kome se izjasni za govornicom republičkog parlamenta.
Zaista je neozbiljno da sada, kada ste uvereni da nemate većinu, da stavite ovako nešto na glasanje, tumačite na drugačiji način.
Formulišem sada, za svaki slučaj, svoj predlog: molim da se poslanici Narodne skupštine, saglasno članu 226, izjasne o tome da se pred Narodnu skupštinu i pred ove poslanike pozovu ministri i razjasni situaciju pred kojom smo se svi mi našli.
Da li su ili nisu podneli ostavke na svoje funkcije u Vladi Republike Srbije?
Molim vas da stavite ovaj moj predlog na izjašnjavanje.

Gospođo Snežana Lakićević-Stojačić, to zaista neću staviti, jer dužnost mi nije, ali će se Skupština izjasniti da li je predsedavajući povredio Poslovnik.
Gospodine Aligrudiću, imate reč.

Ovako, ovo je replika na izlaganje gospodina Petrovića, ali pošto je toliko vremena prošlo od momenta kada sam zatražio repliku do sada, postavlja se pitanje smisla toga.
Vidite, celu raspravu ovde vodimo o nekim pitanjima koja smo zamenili kao bitna u odnosu na nešto što smatramo nebitnim.
Valjda je ovo zbog čega je sazvana Skupština nebitno, a ovo je bitno, pa onda o tome raspravljamo, koristeći normalno, to naš poslovnik omogućava, koristeći pravo na javljanje po Poslovniku, pa se tako i prijavljujemo za reč, tako se reč i dobija, i onda vrtimo jednu istu priču sve vreme.
Molim vas, izreći ću ono što je bila moja replika, ona nije ništa naročito, čisto da bih stvar vratio u normalne vode. I da vas zamolim jednu stvar, ako možemo da privodimo ovo kraju i da se izjasnimo o onome što je na dnevnom redu.
Kada se budemo izjasnili, pre zaključenja sednice možemo ovo da nastavimo do sedam uveče, ako hoćete. Dakle, nije nikakav problem, ali ajte da uradimo ono zbog čega smo ovde.
Kratka replika samo u odnosu na jedan deo izlaganja, a to je pitanje mišljenja o stvari, a ne činjenica.
Dakle, jeste vladajuća koalicija dužna da o okupi većinu da bi izglasala ono što želi, međutim, mi do sada u ove tri godine nismo imali praksu da za ovakve stvari vladajuća koalicija pribira svojih 126 poslanika da bi za ove stvari glasala, kao što je skidanje imuniteta, ili za nešto drugo što je od opšteg značaja.
Kada je juče sazvana sednica, sazvana je sa predviđanjem da će svi narodni poslanici doći i prisustvovati toj sednici i da ćemo ovo izglasati.
To isto se računa i za današnji dan, i mislim da, samo u tom delu repliciram, dakle da je bilo koja druga situacija u pitanju, bilo koja druga sazvana sednica Narodne skupštine gde nema kvoruma za odlučivanje, a koju je sazvao predsednik Narodne skupštine, poslanici ili Vlada Republike Srbije, ta primedba bi svakako stajala.
Znači da bi mi onda bili krivi zbog čega nije bilo radnog kvoruma u 10,00 časova nego u 11,00 časova, zašto nismo u 14,00 časova skupili 126 poslanika, nego u 21,00 čas.
Mislim da kada je reč o ovakvoj stvari, kada je ova sednica sazvana u dobroj veri, da ćemo svi biti zajedno za nešto, da je ta vrsta primedbe možda suvišna. To je ono što sam hteo da kažem i ništa drugo pod milim bogom, niti mi pada na pamet da dalje repliciram ili da učestvujem u ovoj polemici s bilo kim ovde.
Stvarno vas molim da idemo i da rešavamo problem imuniteta. A ako neko ima volju, to je moj predlog svima vama, da ovu stvar dalje raspravljamo do tančina, to možemo svakako pre zaključenja sednice uraditi, po istom ono maniru po kome smo radili do sada, dakle javljanjem za reč po Poslovniku.
Znači, to je način na koji možemo ovo da završimo i da radimo po tom pitanju i molim vas da se izjasnimo o onome što je bilo na dnevnom redu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović.       

Na početku ove sednice Demokratska stranka je dobila odgovor na pitanje koji je tražila. Moram da konstatujem, nažalost, da poslanici G17 plus izlaze iz sale. Očigledno ne žele da učestvuju dalje u ovoj skupštinskoj sednici, ali to je njihova odluka.
Dakle, na početku sednice smo dobili odgovor i taj odgovor je formulisao potpredsednik Skupštine tako što je rekao da u formalno-pravnom smislu ostavke poslanika, odnosno ministara G17 plus ne postoje. To je bilo dovoljno. Dakle, nisu podneli ostavke.
U toku debate gospođa Plavšić je rekla da su te ostavke podnete. To je prva stvar. Videli smo da u međuvremenu, od trenutka kad je otvorena ova sednica Skupštine do, sad je tu negde oko 13,40, ministar finansija Mlađan Dinkić je izjavio nekoj od agencija da je podneo ostavku predsedniku Skupštine Predragu Markoviću.
Predlog koji je gospođa Lakićević ovde dala je sasvim razuman i vrlo fer. Ukoliko postoji velika sumnja oko toga da li su ostavke podnete ili nisu, pa nema valjda ništa prirodnije i ništa bolje ne može da čuva dostojanstvo Mlađana Dinkića i njegovih ministara nego da dođu pred ovu skupštinu i da se izjasne pred narodnim poslanicima da li su podneli ostavke ili nisu podneli ostavke.
Ništa čestitije, razumnije, i ništa što je više fer i u duhu parlamentarizma ne mogu da zamislim da može da se predloži. Prosto ne mogu da verujem da će Mlađan Dinkić sebi dopustiti da ne dođe pred ovu govornicu i da obavesti parlament i građane Srbije o tome da li je podneo ostavku ili nije podneo ostavku.

Gospodine Vučiću, pazimo na redosled, imamo dvojicu ispred vas. Meho Omerović, narodni poslanik isto po Poslovniku, gospodin Vladan Vučićević, pa vi.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo, za razliku od ministara u Vladi Vojislava Koštunice, poslanici G17 plus drže reč, napostili su Skupštinu. Oni su, kao što je već poznato, aktivirali svoje ostavke. To je dobra vest.
Ono što prethodnih sat i po zbunjuje celokupnu javnost, to su obrazloženja koja čujemo od predstavnika vladajuće koalicije o formalno-pravnim razlozima da postoji ostavka, a sa druge strane smo čuli predstavnike G17 plus koji izlaze i tvrde da je ostavka podnesena. Što bi rekao naš narod, "ko ovde koga pravi ludim".
Nažalost, to neodgovorno ponašanje je došlo do te mere da smo mi na početku današnje rasprave, a nažalost smo svi to zaboravili, čuli teške optužbe na račun svih nas prisutnih narodnih poslanika.
Pojedinci iz stranke koja je napustila parlament su optužili poslanike u Skupštini Srbije da štite kriminalce i da destabilizuju državu.
Ne verujem da u ovoj sali postoji bilo koji poslanik koji štiti kriminalce i koji ima nameru da destabilizuje državu, za šta smo optuženi u prethodnim izlaganjima. U svako doba dana i noći sam spreman da dođem u skupštinsku salu, da uradim ono što su mi građani poverili, a to je da se obračunamo sa organizovanim kriminalom, kao što volite da pričate, da glasamo za ukidanje imuniteta i određivanje pritvora kriminalcima, jer zakon mora da se poštuje.
Ali, ako poštujemo zakon kada su u pitanju tužioci, kada su u pitanju drugi državni funkcioneri, onda očekujem da poštujemo zakon i kad su u pitanju poslanici, i kad su u pitanju ministri, u ovom slučaju iz G17 plus. Da su iz bilo koje druge stranke, isto bih govorio i isto bih se ponašao. Prema tome, onaj ko krši zakon mora da odgovara.
Mi smo nažalost tokom jučerašnjeg dana, a i danas svedoci da najodgovorniji čovek za ovaj cirkus, to moram otvoreno i javno da kažem zbog građana Srbije, da ovaj cirkus od Narodne skupštine Republike Srbije napravio čovek koji se svime bavi samo ne ovom skupštinom. On je član Krunskog saveta, on je počasni predsednik, on putuje, on ima svoje privatne sefove, svoje fioke, on zaključava ostavke, on aktivira ostavke kad mu to odgovara, on ostavke sakriva kad mu to odgovara.
Slažem se i sa dve uvažene dame koje su dale dva predloga, da se ukaže nepoverenje predsedniku Skupštine Predragu Markoviću, a isto tako da pozovemo ministre u Vladi iz G17 plus da pred ovim poslanicima i pred građanima Srbije kažu da li su oni podneli ostavke ili nisu, kako bismo jednom zasvagda prestali da pravimo magarcima građane Srbije. Nisu nas zato birali, verujte mi na reč.
Eksperti u manipulaciji prvo su nepostojeće ostavke, setite se, aktivirali i proglasili za validne. Sada ostavke koje su zavedene, i koje su ovde sve moje uvažene kolege prethodno koji su govorili za ovom govornicom i pokazivali, hoće da smatraju kao da ne postoje. Možda će optužiti Mlađan Dinkić nekoga da je falsifikovao ovu njegovu ostavku. Sve je moguće. Od njih možemo sve da očekujemo.
Ono što ću poslednje reći, nemojte se iznenaditi da posle referenduma u Srbiji, posle dana kada u ovoj sali svečano budemo proglasili ustav Republike Srbije, dobijete jedno novo pismo, koje će ovoga puta biti uredno zavedeno na pisarnici Republičke skupštine, u kojoj će stajati da, gospodine predsedniče, obaveštavamo Vas budući da je referendum uspeo i da još niste dogovorili datum raspisivanja izbora, molim da naše ostavke konstatujete onoga trenutka kada se dogovorite i kada raspišete izbore. To mi sve liči na ove eksperte.
Dakle, podržavam predlog uvažene koleginice Snežane da napravimo pauzu, da pozovemo potpredsednicu Vlade i ministre iz G17 plus da nam za ovom govornicom objasne, je li neko falsifikovao njihove potpise, da li su oni podneli ostavke ili nisu podneli ostavke, jer verujte mi neko zbog ovoga konačno mora da odgovara. Dara je prevršila meru. Hvala vam najlepše.