Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, samo mala replika na ono što je rekao uvaženi kolega iz Demokratske stranke Srbije. Pored Poslovnika Narodne skupštine, postoji i Zakon o Vladi, o kome je govorio veći broj poslanika danas. Imamo član 23. ovog zakona, koji ću ovom prilikom da pročitam.
Dakle, „Narodna skupština na prvoj narednoj sednici, bez rasprave, prima k znanju da je ministar podneo ostavku i time mu prestaje mandat.“ Da ne bismo sada ulazili u beskonačno tumačenje Poslovnika Narodne skupštine, predlažem ovom prilikom da u interesu države Srbije, ovog doma i funkcionisanja najviših državnih institucija, pre svega mislim Vlade Republike Srbije, mi danas utvrdimo istinu.
Demokratsku stranku u ovom trenutku ne zanima da li je G17 plus u Vladi ili ne. Mi želimo da znamo istinu. Ovde smo dobili oprečna mišljenja, pre svega predsedavajućeg da su ministri u ovom trenutku podneli ostavku koja nema formalno-pravno dejstvo. Poslanica G17 plus nam je rekla da su ministri i potpredsednica Vlade podneli ostavku. Znači, jedini način da utvrdimo šta je istina, pre svega u državnom interesu, jeste da nam se neko od pomenutih ministara ili potpredsednica Vlade ovde obrati. Bez obzira što član 226. vama ne nalaže obavezu da pozovete potpredsednicu Vlade ili ministra, mislim da bi to bio najdelotvorniji način da istinu u ovom trenutku utvrdimo.
Nadam se da će ova pauza i sastanak koji će održati rezultirati pozivanjem ministara da dođu u Narodnu skupštinu.

Zahvaljujem. Znači dogovorili smo se, pauza 10 minuta, pa nastavljamo posle toga.
(Posle pauze – 15,15)

Nastavljamo rad. Reč ima narodni poslanik Meho Omerović, replika.

Prosto da čovek zaboravi šta hoće da kaže kada je u pitanju replika. Bila je replika na izlaganje predsedavajućeg koji nas je obaveštavao o tome da ovaj štambilj, pod kojim su zavedene ostavke ministara u Vladi iz G17 plus, uključujući i potpredsednicu Ivanu Dulić-Marković, u stvari nije ni zaveden, tako da sam hteo u tom trenutku da repliciram i kažem da treba dati pauzu kako bi se ovo uredno zavelo na pisarnici Skupštine Republike Srbije, jer osim datuma i štambilja Narodne skupštine Republike Srbije nema delovodnog broja, iako na izvodu iz delovodnika to postoji.
Očigledno sada imamo čoveka koji će nam to sve objasniti, pošto se gospodin Predrag Marković, predsednik Skupštine, pojavio, stigao u Skupštinu iz inostranstva.
Ne znam gde je bio, neko od predsedavajućih je rekao da ste na službenom putu u inostranstvu. Evo prilike da nas gospodin Predrag Marković, koji drži te ostavke u svom sefu, obavesti šta je istina, a šta nije.

Reč ima predsednik Narodne skupštine gospodin Predrag Marković.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodo potpredsednici, javio sam se po Poslovniku, jer je obaveza predsednika Narodne skupštine da da obaveštenja poslanicima koja su neophodna za obavljanje njihove dužnosti.
U odnosu na to mislim da je nepristojno dobacivati gde je neko bio, jer upravo sam tu da vam kažem da sam bio sprečen. Nije inostranstvo Vrnjačka Banja, hvala bogu, i neće biti. Bio sam u Vrnjačkoj Banji, jer, kao što znate, obavljam posao predsednika Narodne skupštine koji ste mi poverili, a istovremeno na svom primeru pokazujem šta građani treba da rade. Kada vas pozovu na sud, makar kada vas pozovu sudije na proslavu 160 godina vladavine prava, morate da se odazovete. To su ranije preuzete obaveze.
Ono što je važno, svi ste dobili jasno pisano obaveštenje, koje sam potpisao i dao potpredsednicima i sekretaru Narodne skupštine (nadam se da je to podeljeno pravovremeno), sa ovlašćenjem da se sazove i vodi od strane najstarijeg potpredsednika, gospodina Mihailovića, ako ima potrebe, sednica na kojoj bi se, ako se steknu uslovi, raspravljalo o tome da se preduzimaju istražne radnje zbog sumnji da je oštećena ne samo država, već i zaposleni u nekim firmama. Shvatio sam da ste u odnosu na to i postupili.
U međuvremenu sam saznao da je postojala i politička polemika, povodom koje moram da vam kažem tri stvari. Vi znate da u obraćanju predsedniku Skupštine postoji forma – kada se nešto preda predsedniku Skupštine po Poslovniku ili zakonu, a tiče se nadležnosti nekog drugog tela u Skupštini, odmah se zavodi, kopira, šalje tom telu, a predsednik se sa time upoznaje prvom prilikom. U međuvremenu to može da izazove posledice.
Kada je u pitanju privatna pošta, obaveštenja, ako predsednik treba da po tome postupi, on postupi u skladu sa zakonom. Ako ne treba da postupi po tome, onda o tome obaveštava onoga ko mu je pisao. Potvrđujem da je stiglo obaveštenje, i to posle javnog obraćanja predsednika Vlade, posle javnog obraćanja predsednika Skupštine. Raspisujući referendum, o kojem ste vi izglasali odluku, jasno sam rekao – u narednom periodu niko, a naročito državni službenici koji su dali zakletvu pred ovom skupštinom, ne može da radi manje, nego mora da radi više. U odnosu na to izgleda da ljudi nisu razumeli šta to pravno znači i dobio sam jedno obaveštenje.
To obaveštenje formalno-pravno nije ostavka i ja sam, u skladu sa tim, usmeno obavestio, nisam prosledio poslanicima, jer je moja obaveza da, kada se steknu formalno-pravni uslovi, uđe u skupštinsku proceduru 24 časa pre nego što zakažem sednicu. Nijednu sednicu nisam zakazao. U odnosu na to ono što je konstatovao potpredsednik na početku sednice je tačno. Formalno-pravno ne postoje nikakve ostavke koje su ušle u skupštinsku proceduru.
Drugo, o tome sam nameravao... Jer, nisam nameravao da u međuvremenu zakažem sednicu zbog obaveza koje smo svi mi preuzeli, jer znamo šta nam je važno, a šta nam je važnije, i pismeno ću obavestiti pošiljaoce.
Treće, pošto je ovo Narodna skupština i ja sam za ovom govornicom i pošto kad god niste tu ne možete nešto lično da primite, sada obaveštavam: ja sam danas ovde. Sutra ujutru, zbog preuzetih obaveza, jer smo pre 50 godina pokazali solidarnost sa ljudima iz Mađarske, putujem u Mađarsku i vraćam se u sredu uveče, daće bog da stignem na utakmicu sa Jermenijom. Ako neko hoće da podnese ostavku, a da to treba da konstatuje Skupština, neka podnese danas do kraja sednice ili neka podnese od srede uveče kada sam ponovo ovde, a ja ću opet u roku od 24 sata, ako ona formalno-pravno to zadovoljava, da je prosledim poslanicima. Hvala najlepše što ste me saslušali.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Narodne skupštine, da nije tužno, zaista bi bilo smešno. Ovo što ste nam ispričali, na koje utakmice ćete da idete i kada neko treba da vam se javi, a kada ne, to nema nikakve veze sa pravom i pravnim aktima.
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, kada neko podnese ostavku predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, ta ostavka proizvodi pravne posledice trenutkom predaje, odnosno zavođenjem, time što postoji organizacioni, delovodni broj i sve drugo. To ne zavisi od toga da li ste vi na utakmici sa Jermenijom ili ste u Mađarskoj, Hondurasu ili bilo gde drugde. To je nešto što je trebalo da vam kažu danas na proslavi 160 godina vladavine prava, koje ste danas uništili i razorili, gospodine predsedniče.
Moram da vam kažem, rekli su nam da ćete reći nešto drugo. Vi ste izašli i iznenadili nas. Ni to nije bilo mnogo pametno, a ovo je gore od toga. Dakle, izašli ste i rekli da to nisu formalno-pravne ostavke. Doneo sam zbog građana Srbije: Vlada, gospodin Vojislav Koštunica, 29.9.2006. godine, Ivana Dulić-Marković – obaveštavam vas da podnosim ostavku.
Sa sve suzama u očima, 2.10.2006. godine – poštovani gospodine predsedniče, ovim vas obaveštavam da sam podnela ostavku na dužnost potpredsednika Vlade.
Dakle, nije vaše da ulazite u to šta su oni još pisali kao svoje želje, jer institut kovertiranih ostavki ne postoji u srpskom pravnom sistemu.
Onog trenutka kada su oni podneli ostavku, za vas je to, gospodine predsedniče, bezuslovna ostavka, za vas, za Narodnu skupštinu Republike Srbije, za svakog od nas. Ovo se tiče zakona, ovo nema veze sa tim kada kome odgovaraju izbori, da li neko voli referendum ili ga ne voli, ili bilo šta drugo. Ovo je čista zakonska stvar, kao sunce! Tu nema nikakve filozofije.
Jutros ste nam rekli – nisu podneli ostavke. Ne vi, nego potpredsednik Narodne skupštine. Onda su izašli ljudi iz G17 plus i rekli – pa jeste, mi smo podneli ostavke; e sada ste opet izašli vi iz G17 – pa mi nismo podneli ostavke.
Šta će ljudi u Srbiji da pomisle? Ne znam, možda vi mislite da je ovo nešto što je dobro, da je samo važno da prođe, pa ćete preko medija uspeti da upravljate time na način na koji hoćete. Pa će najstrašniji organizovani kriminal da vam bude ovaj što ga hapsite, što "Merkatoru" nije dao. Pitam vas da li znate da je ovo ozbiljniji organizovani kriminal, nego bilo šta drugo. Da li razumete to?
Da li razumete, pošto ste spominjali Mađarsku, gospodine predsedniče, da je ovo što ste uradili, ovo što je uradila jedna poslanička grupa, Vlada, vlast u celini, gore od onoga što je Đurčanji uradio u Mađarskoj?
On je rekao – lagali smo narod, a vi ne samo da ste rekli – lagali smo narod, nego ste rekli – lagali smo, lažemo, a možda ćemo i ponovo da lažemo. E, utoliko je gore. Ne, zna narod da će sigurno, nego su oni rekli – možda ćemo i ponovo.
Ljudi, o čemu je ovde reč? Vi ste nacrtali ljudima – da, mi smo lažovi; da, narode, mi se igramo sa vama, baš nas briga za to što vi mislite i za to što ste vi čuli da smo mi podnosili ostavke, kada ostavke nisu ni bile podnete. Tako je.
Gospodine predsedniče, ako je to tako, a ovo je neko onda falsifikovao, gospodine predsedniče, onda je neko ovo falsifikovao, neko za takav falsifikat mora da odgovara. U pitanju je ozbiljan organizovan kriminal. Ne znam zašto onda takvima danas ne ukidate imunitet i ne hapsite ih.
To je ključno pitanje, gospodine predsedniče Narodne skupštine. Ovo je ne samo potpuni pravni i politički haos, već potpuni kolaps institucija Republike Srbije, kojem ste, nažalost, i vi doprineli, a naravno i skupštinska većina.
Pošto znam vašu nameru, znam nameru vlasti da kažu – aha, vi hoćete da sprečite tamo ne znam koga, da se uhapsi, ili ne znam šta, jer vi imate neke veze sa njima, ja vas podsećam još jednom i završiću i neću vam više oduzimati vreme, da ne brinete.
Sad ću da vas podsetim na to da Slobodan Radulović nikada nije bio potpredsednik Srpske radikalne stranke – to je taj, valjda, glavni iz te stečajne mafije, tako piše u novinama, ja stvarno ne znam – nego je bio potpredsednik Demokratske stranke, pa ću da vas podsetim da nikada nikakve veze ni sa jednim od tih ljudi nismo imali.
Da nam ne biste to spočitavali, na veoma perfidan način, mi u ovakvom pravno-političkom haosu, koji ste kreirali i stvorili, koji ste apsolutno napravili na najgori mogući način, u tome da vam stranka izađe malo iz skupštinske sale, pa vam se stranka malo vraća u skupštinsku salu, jer su se dogovorili – da jeste, mi smo podneli ostavke, ali ipak nismo doneli ostavke, pa ćemo da se vratimo...
Da vam kažem, ovo je zaista kao u zemlji čuda. To ne mogu građani Srbije da trpe.
U znak protesta, pošto vidimo da ste rešeni da nastavite, a da nikome ne objasnite ko je kriv i odgovoran za najtežu pravno-političku blamažu na nivou Srbije, da i danas nikome nije jasno jesu li ili nisu podneli ostavke i da ni posle vašeg govora to nikome nije jasno, osim što smo ustanovili da su svi lažovi, sem te činjenice, mi nemamo više šta da vam kažemo, hvala vam na svemu tome što ste uradili, hvala vam na svemu što ste pokazali, jer ste pokazali da ne poštujete građane Srbije.
Pokazali ste i dnevnim redom. Nećemo mi krivične postupke, nego ćemo...
Doduše, piše u Poslovniku, neću tu da pogrešim, i za određivanje pritvora i za ne znam ni ja šta. To je vaša stvar, ali kako to da niste primetili za neke druge, i to za mnogo ozbiljniju stvar?
Kako to da nam niste rekli da su pre tri dana uzeta tri vozila sa carine, Ivana Dulić je potpisala da se daju Mlađanu Dinkiću, Ministarstvu finansija: "bora", "pasat" i ne znam koje je treće vozilo. I to pod ostavkom, dame i gospodo.
E pošto je to – data ostavka, pa nije data ostavka, pa jeste data ostavka, pa opet nije data ostavka, pa smo lagali, ali smo onda rešili da lažemo još više, pa ćemo onda da lažemo najviše, Srpska radikalna strana u tome neće da učestvuje, hvala vam najlepše, mi izlazimo iz Skupštine, a vi sa svim vašim lažima, koferima laži, ostanite u Narodnoj skupštini i varajte narod i dalje.
Hvala vam najlepše.

Gospodine Petroviću, pretpostavljam da hoćete repliku, mada smo se dogovorili. Izvolite.

Pre svega da ispravim neistinu koja je maločas ovde rečena.
Pretpostavljam da dosta građana zna, a uveren sam da svi poslanici znaju da je 1993. godine Slobodan Radulović izbačen iz Demokratske stranke zato što je sa socijalistima formirao Vladu. Od 1993. godine Slobodan Radulović nikakve veze nema sa Demokratskom strankom. Ali, gospodin Vučić je sklon neistinama. Uostalom, to nije tema danas.
Želim da razjasnimo ono što je predsednik parlamenta ovde rekao. Dakle, ako sam dobro razumeo, vi ste nama, gospodine predsedniče, rekli da su gospodin Mlađan Dinkić, kao ministar finansija, i potpredsednica Vlade Ivana Dulić, ministar poljoprivrede i ministar zdravlja pravno neuke osobe, da nisu umeli da napišu ostavke, da su zbog toga što su pravno neuki na loš način napisali pismeno, koje ste vi dobili i vi ćete da im to vratite, jer nije u skladu sa našim pravnim sistemom i poretkom.
Samo želim da javnost bude upoznata sa jednom veoma važnom činjenicom. Budžet Republike Srbije je pet stotina dvadeset i nekoliko milijardi dinara; ja sam preplašen da neko ko je pravno neuk i nije sposoban da nađe nekoga ko može da mu preformuliše ostavku upravlja sa pet stotina i dvadeset milijardi dinara građana Republike Srbije.
Takođe, mislim da svi zajedno, i mi ovde kao poslanici i građani Republike Srbije, imamo veliki problem jer potpredsednica Vlade ne ume da napiše ostavku i nije sposobna da pronađe nekoga ko će joj pročitati Zakon o Vladi, Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije, da bi mogla da sroči dve rečenice koje bi iskazale njenu volju, koja bi trebalo da bude, po onome što smo čuli u javnosti ovih dana, da istupaju iz Vlade Republike Srbije.
Samo jednu rečenicu ću da pročitam, 2. oktobra ove godine predsednik stranke G17 plus Mlađan Dinkić je rekao – zbog toga, u skladu sa odlukom Glavnog odbora G17 plus od 13. maja, a s obzirom na to što u međuvremenu nisu nastavljani pregovori sa Evropskom unijom, svi ministri iz G17 plus uputili su u petak premijeru ostavke na svoje funkcije.
Gospodine predsedniče, imam jednu veliku zamerku na ono što ste vi činili. Kada je Mlađan Dinkić ubeđen da je podneo ostavku, mislim da je trebalo da sprečite tu njegovu zabludu u ovih deset dana i da ga obavestite da on u stvari nije podneo ostavku, loše je što ste ga deset dana držali u tom ubeđenju.
Mislim da stvari stoje sasvim drugačije. Naravno, ozbiljno je, ali ne možemo da u ovakvim okolnostima, ja ne mogu da ne budem pomalo ironičan. Ono što jeste bila prava volja Mlađana Dinkića i njegovih ministara jeste da, u stvari, ne podnesu ostavku.
Zbog toga mislim da javnost Srbije mora iz današnjeg dana da izađe sa čvrstim uverenjem da laži u našoj politici moraju da postanu prošlost, da neko ko je ministar finansija i ko je potpredsednik Vlade ne sme da obmanjuje javnost, da moramo, ukoliko želimo da od ove zemlje napravimo mesto gde pristojni ljudi mogu dobro da žive, da budemo čestiti i korektni. To je suština. Od čestitosti u politici kreće i čestitost u društvu. Nadam se da je ovo poslednji put da se sa ovako lošim stvarima u politici srećemo. Hvala lepo.