Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospodo ministri, nastavićemo rad Druge posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini, koju sam sazvao radi proglašenja Ustava Republike Srbije i donošenja i proglašenja ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 228 narodnih poslanika.

Hvala vam na strpljenju i dobro veče.

Na početku sednice dobio sam i potvrdu na pisani zahtev koji sam uputio 9. oktobra 2006. godine, kojom su otklonjene sve proceduralne neusaglašenosti na koje sam ukazao, te sada konstatujem da su se stekli uslovi i ovim činom je istekao mandat potpredsedniku Vlade Republike Srbije, Ivani Dulić-Marković, i ministrima u Vladi Republike Srbije, Mlađanu Dinkiću, Tomici Milosavljeviću i Goranu Živkovu.

Prelazimo na razmatranje tačaka dnevnog reda.

(Aleksandar Vučić, sa mesta: Tražim reč po Poslovniku.)

Trenutak, čujem zahteve za reč po Poslovniku.

Smatram da niste obratili pažnju da je u pitanju sednica koja je sazvana kao posebna, te vas molim, pošto nije predviđeno reklamiranje povrede Poslovnika, da javljanje bude isključivo po Poslovniku. Jer posebna sednica ne predviđa mogućnost povrede Poslovnika, kao ni utvrđivanje dnevnog reda, jer ga utvrđuje predsednik Skupštine..

Sada se po Poslovniku, pre nego što pređemo na razmatranje Predloga ustavnog zakona, javio narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Izvolite, gospodine Vučiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo bi bilo svakome u Srbiji jasno o čemu je reč, da nije došlo do najgrublje zloupotrebe u međuvremenu, i samog instituta ostavki, i Vlade Republike Srbije, i ministara, a rekao bih, takođe, da se vrši manipulacija građanima Srbije i svim prisutnim poslanicima Narodne skupštine.

Naime, da ste ovu vest pročitali u bilo kom drugom trenutku, ovde bi bile salve oduševljenja i aplauza narodnih poslanika i uveren sam da bi bila i velika radost na ulicama gradova Srbije, po selima i zaseocima Srbije.

(Smeh u sali.)

Ali, gospodine Markoviću, ovo ste saopštili, suprotno Poslovniku, u trenutku kada svi znamo da će predsednik Republike večeras ili sutra raspisati izbore za 21. januar 2007. godine. Vi nas sada obaveštavate kako su oni podneli ostavke.

Do poslednjeg trenutka su sedeli u Vladi, koristili sve što su mogli od Vlade Republike Srbije, od novca, državnih privilegija i svega, a sada, tobože, konstatujemo - da su im ostavke ispravne.

Šta se promenilo, gospodine Markoviću, u tim papirima u odnosu na ono što ste imali prošli put? Da li su tada bili ministri nepismeni, a sada su postali naročito pismeni?

Da li su to oni ministri, odnosno potpredsednici Vlade, koji ne dolaze na svečanu sednicu za proglašenje Ustava Republike Srbije - oni koji pozivaju da se ne glasa za Ustav Republike Srbije, da li su to ti članovi Vlade?

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, da li su to oni čiju smo smenu tražili nekoliko puta, a niste hteli da je stavite na dnevni red, a danas nas obaveštavate, konstatujete, kako bi neko rekao da su oni tobože moralni ljudi.

Ne, to su duboko nemoralni ljudi, koji su razarali zemlju Srbiju u prethodnim godinama.

(Aplauz Srpske radikalne stranke.)

To su ljudi koji su do poslednjeg trenutka i momenta crpli sve iz Vlade Republike Srbije, a ovi u Vladi ih trpeli i govorili im da su najbolji - s kim si takav si - to govori o Vojislavu Koštunici i o celoj Vladi Republike Srbije.

Ali, nemojte da nas zamajavate time što ispunjavate nečije stranačke zadatke i naloge, pa ćete danas to da proglašavate, a prošli put su bili nepismeni.

Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi - rekao je Valtazar Bogišić. Bili nepismeni dva meseca, u dva meseca se nisu opismenili, jer čovek mora osnovnu školu osam godina da završava. Sumnjam da biste za dva meseca uspeli da ih opismenite.

A ćemo mi uskoro, 21. januara 2007. godine, bez obzira šta im vi ovde čitali ili ne, osloboditi Srbiju od takvih koju su je uništavali u prethodnom periodu.

Hvala najlepše.

(Veliki aplauz Srpske radikalne stranke.)

Hvala vama, gospodine Vučiću.

Video sam vas, gospodine Omeroviću, daću vam reč.

Gospodine Vučiću, razumem da stranke imaju svoja politička viđenja i svoje stavove.

Moj posao i moja obaveza jeste da radim tačno po zakonu i ovom činjenicom se potvrđuje sve ono što je kazano javno za govornicom i što je prihvatila Skupština već tada od strane poslanika prisutnih u sali.

Zadovoljstvo je raditi po zakonu i Poslovniku, pa dajem sada reč, po Poslovniku, gospodinu Omeroviću.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, zadovoljstvo mi je što se večeras nalazim ovde u ovom visokom Domu.

Međutim, reklamiram povredu Poslovnika i, nažalost, moram da priznam već na prvom koraku i povredu Ustava Republike Srbije, koji smo juče proglasili, a koji su građani Republike Srbije potvrdili na dvodnevnom referendumu, održanom 28. i 29. oktobra 2006. godine.

U članu 126. važećeg Ustava Republike Srbije, u podnaslovu "Nespojivost funkcija", stoji: "Član Vlade ne može biti narodni poslanik u Narodnoj skupštini, poslanik u Skupštini Autonomne pokrajine i odbornik u jedinici lokalne samouprave, niti član Izvršnog veća Autonomne pokrajine ili izvršnog organa jedinice lokalne samouprave".

Dame i gospodo, ovom prilikom ću govoriti samo o jednoj osobi koja je prisutna ovde večeras u sali, koja je i narodni poslanik i ministar u Vladi Republike Srbije.

Zahtevam pauzu za sednicu Zakonodavnog odbora, za sednicu Obora za ustavna pitanja - da se izjasnimo o tome da li je gospodin Slobodan Lalović, koji je i narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije i ministar za rad i zapošljavanje u Vladi Vojislava Koštunice, prekršio Ustav - da bismo mogli da nastavimo neometano da ispunjavamo svoje obaveze i dužnosti koje su nam građani poverili.

Mislim da bi bilo jako loše da na prvom koraku, pošto smo konstatovali ostavke ministara Vlade iz reda članova G17 plus, nastavimo sa radom tako da kršimo Ustav na njegovom prvom koraku. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala vama, gospodine Omeroviću. Molim sve narodne poslanike da se koncentrišemo na ono što govorimo u ovoj sali. Jasno sam obavestio poslanike o tome da li je moguće i na koji način govoriti o povredi Poslovnika. Ali mi je drago da su svi tolerantni.

Takođe mi je drago, vidim po reakcijama, da je većina ipak koncentrisana i svesna da mi upravo otvaramo sednicu na kojoj treba da stvorimo mogućnost – zbog toga ovako detaljno, odgovorno, ponekad i sa nervozom, sa malo žuči, kao što su videli danas i novinari, mi smo radili, i zahvaljujem se predstavnicima svih poslaničkih grupa, koji su na kraju stigli do toga da možemo, upravo da bi se primenjivao Ustav koji je proglašen – da danas ispunimo ono što tome prethodi, a to je donošenje i proglašenje ustavnog zakona za sprovođenje Ustava, a tada će se steći i uslovi o kojima ste vi govorili. Do tada nije moguće o ovome odlučivati. Hvala vam.

Prelazimo na razmatranje PREDLOGA USTAVNOG ZAKONA ZA SPROVOĐENjE USTAVA REPUBLIKE SRBIJE, koji je podnela Vlada.

Molim za malo razumevanja, jer smo svi do malopre odlučivali, pa moram da pazim da slučajno ne preskočim neko ime od poslanika koji su odgovorno učestvovali u predstavljanju i podnošenju amandmana.

Primili ste amandmane koje su podneli narodni poslanici: Miloljub Albijanić, Predrag Marković, Hranislav Perić, Toma Bušetić, Zoran Anđelković, Tomislav Nikolić, Dušan Petrović, zajedno Hranislav Perić, Jovan Todorović i Toma Bušetić, zajedno Zoran Anđelković, Rajko Baralić, Milorad Vučelić, Živodarka Dacin, Ivica Dačić, Milan Janković, Dragan S. Jovanović, Dragan M. Jovanović, Bojan Kekić, Svetislav Krstić, Milomir Minić, Milan Nikolić, Žarko Obradović, Milisav Petronijević, Miloje Savić, Živorad Smiljanić, Zvonimir Stević, Živojin Stefanović, Branče Stojanović i Jovan Todorović, kao i Vlada Srbije.

Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja. Na sednici Odbora za ustavna pitanja amandmane su povukli narodni poslanici: Hranislav Perić na član 3, Zoran Anđelković, Rajko Baralić, Milorad Vučelić, Živodarka Dacin, Ivica Dačić, Milan Janković, Dragan S. Jovanović, Dragan M. Jovanović, Bojan Kekić, Svetislav Krstić, Milomir Minić, Milan Nikolić, Žarko Obradović, Milisav Petronijević, Miloje Savić, Živorad Smiljanić, Zvonimir Stević, Živojin Stefanović, Branče Stojanović i Jovan Todorović na član 3, Toma Bušetić na član 3, Tomislav Nikolić na član 3. i na član 12. Dušan Petrović na član 3, Predrag Marković na naslov iznad člana 4. i član 4. i na naslov iznad člana 5. i član 5, Hranislav Perić, Jovan Todorović i Toma Bušetić na član 4, Zoran Anđelković na član 19. i amandman koji je podnela Vlada na član 20.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja poslanici su usvojili, a predstavnik predlagača prihvatio amandmane narodnog poslanika Predraga Markovića na članove 3. i 9, naslov iznad člana i član 19, kao i amandman na član 20, pa konstatujem da su ovi amandmani Predraga Markovića postali sastavni deo Predloga zakona.

Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe, iznosi pet časova konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama uobičajeno.

Da li treba da pročitam?

(Zoran Anđelković, sa mesta: Nema potrebe.)

Zahvaljujem na toleranciji.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Pošto sam, podsećam, ovu sednicu sazvao kao posebnu sednicu za potrebe proglašenja Ustava i donošenje i proglašenje ustavnog zakona za sprovođenje Ustava, otvaram jedinstveni pretres.

Što znači da ćemo, jer na kraju se donosi odluka o proglašenju, to znači da ćemo prvo razmatrati tokom pretresa stavove prijavljenih govornika, potom pristupiti izjašnjavanju o amandmanima, a onda ćemo pristupiti glasanju o Predlogu zakona.

Otvaram jedinstveni pretres i pitam da li predstavnik predlagača, dr Zoran Lončar, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi reč?

(Da.)

Izvolite, gospodine Lončar.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege ministri, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, imam čast i zadovoljstvo da u ime Vlade Republike Srbije, pošto je ovo prvi naš susret nakon jučerašnjeg proglašenja Ustava, čestitam novi Ustav Republike Srbije.
(Predsednik: Hvala .)
Danas se, takođe, nalazimo pred jednim novim istorijskim trenutkom.
Istorijski trenutak je zato što je, posle novog Ustava, pred nama kao predlagačima, i pred vama, istorijski zadatak da usvojimo zakon za sprovođenje Ustava.
Ovim činom doći ćemo u priliku da otpočnemo da primenjujemo Ustav ili drugim rečima da Ustav uvodimo u život.
Da bismo i to uradili onako uspešno, kao što ste vi 30. septembra istorijskom jednoglasnom odlukom uspeli u ovom domu da usvojite Ustav, neophodno je da po istoj proceduri, najmanje dvotrećinskom većinom, na principu političkog konsenzusa, usvojimo i zakon za sprovođenje Ustava, i da omogućimo ono što je prirodna posledica da Ustav počne da se primenjuje raspisivanjem izbora učinili večeras.
Stoga moram da izrazim zahvalnost svima onima narodnim poslanicima koji su prihvatili poziv i na prethodno održanoj sednici Ustavnog odbora izrazili spremnost, u cilju omogućavanja usvajanja ustavnog zakona, da povuku svoje amandmane za koje nije postojao neophodan politički konsenzus.
Na ovaj način ste još jednom, a nadam se da će i to večeras skupštinska rasprava i izjašnjavanje pokazati, pokazati da smo u stanju kada su u pitanju osnovni nacionalni i državni interesi da im damo značaj i prioritet nad pojedinačnim stranačkim interesima.
Usvajanjem ovog zakona omogući ćemo da Ustav počne da se primenjuje i to će, nakon izjašnjavanja, biti još jedna velika pobeda svih nas i pobeda naše države, pobeda Srbije.
Želim samo još da iskoristim ovu priliku da, nažalost, sa ove govornice u ime Vlade najoštrije osudim današnji najnoviji teroristički akt albanskih separatista na Kosovu i Metohiji nad Srbinom Miloradom Šopićem iz sela Letnice kod Kosovske Vitine.
To je, nažalost, još jedan u nizu dokaza da je bilo neophodno, između ostalog, radi zaštite naših građana koji žive na tom delu teritorije Republike Srbije koja se zove Kosovo i Metohija, da donesemo novi Ustav i da večeras, nadam se na principu širokog političkog konsenzusa, glasovima svih onih narodnih poslanika koji su za državu Srbiju, usvojimo zakon za sprovođenje Ustava.
Stoga vas pozivam s ove govornice da ovaj Vladin predlog, koji je zasnovan na premisama očekivanog političkog i mogućeg kompromisa, svojim glasovima podržite večeras i da omogućimo da od večeras novi Ustav Srbije, raspisivanjem izbora, počne i da se primenjuje.
Još jednom, svima vam čestitam novi Ustav i zahvaljujem se.

Hvala vama, gospodine Lončar.
Pitam da li predstavnik Odbora za ustavna pitanja želi reč? Ne, hvala. Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Da, izvolite, Aleksandar Vučić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS. Izvolite, gospodine Vučiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je u donošenje novog Ustava Republike Srbije uložila mnogo truda, znanja i u najboljoj veri ušla u veliki posao za Srbiju.
Dužan sam da kažem, zbog različitih izjava pojedinaca u medijima, zbog nekada namerno pogrešnog interpretiranja i naših političkih stavova, ali i onoga što se zaista u prethodnom periodu događalo, da smo u taj posao ušli ne zbog naših partikularnih partijskih interesa, već zbog interesa države Srbije, zbog interesa građana Srbije i zbog budućnosti naše dece.
Ušli smo u taj posao kao opoziciona politička stranka, rekao bih jedina opoziciona politička stranka suštinski na političkoj pozornici Srbije, da pokažemo da opozicija može da se ponaša primereno, časno, pošteno, odgovorno i ozbiljno, u skladu sa teškim istorijskim trenutkom u kojem se naša država danas nalazi.
Sve naše birače pozvali smo da izađu na referendum, da glasaju za novi Ustav Republike Srbije, u koji smo ugradili mnoga rešenja i ideje SRS, od nekih morali da odustanemo, zato što je postojao ili je morao da postoji nekakav kompromis sa predstavnicima drugih političkih stranaka i sve to nam nije bilo nimalo teško.
Maksimalni napor učinili smo 28. i 29. oktobra pozivajući sve naše članove, simpatizere i aktiviste da izađu na referendum da se potvrdi Ustav Republike Srbije. Čak smo u nedelju, kada smo videli da ne postoji dovoljna motivisanost naših građana, menjali poruku i mislimo da je ta izmena poruke doprinela da Ustav na referendumu bude potvrđen, gde smo ljudima jasno stavili do znanja sa kakvim ćemo se posledicama suočiti i šta će da rade oni koji žele rastakanje države Srbije, pre svega otimanje naše teritorije, otimanje Kosova i Metohije.
I danas smo pristajali ponovo na kompromise, iako mislimo da je razumno i racionalno u tekstu ustavnog zakona prihvaćen najveći deo onoga za šta su se zalagali srpski radikali, upravo zbog toga što je ponovo teško ranjen Srbin, a država Srbija jedino što može da kaže to je ''mi oštro protestujemo zbog toga'', ali će se opet većina političara u Srbiji baviti time - kako da napakostimo SRS, kako sutra na naslovnoj strani nekih novina da piše nešto protiv radikala, kako na B92, u udarnoj informativnoj emisiji, samo da nešto ide protiv SRS.
Našim ponašanjem u prethodnom periodu, našim ponašanjem danas pokazali smo, i zato sam ponosan što sam član SRS, kako mogu da se štite državni interesi i kako država, srpski narod i građani Srbije mogu i moraju da budu ispred bilo kakvih političkih ili uskostranačkih interesa.
Mi smo danas, ne zbog nas, po svim istraživanjima javnog mnjenja, onih ljudi dakle koji nisu bliski SRS, najjača politička snaga u Srbiji. Da li ćete imati 2, 3, 1 ili 5 manje ili više poslanika za nas nije važno u poređenju sa onim kako će izgledati država Srbija, hoćemo li imati našu zemlju ili nećemo.
Za nas je politički prioritet i cilj Srbija, njena budućnost i budućnost naše dece. Zato smo to danas uradili i prihvatili.
Mi smo rekli da interes Srbije nije da izbori budu u decembru. Mnogi su insistirali samo na tome, ali po svaku cenu. Postavljalo se pitanje građanima Srbije - a zašto je to nekome toliko važno, zašto je baš tako strašno da bude u januaru? A oni su rešili po svaku cenu da to teraju u decembru, i od ministara, i od predsednika Srbije, i od mnogih drugih čuli smo takve tvrdnje.
Šta se to krije od građana Srbije? Da li se to kriju nekakva negativna rešenja o Kosovu i Metohiji za koja ne žele da upoznaju građane Srbije, da li se to krije naduvanost i napumpanost tzv. Nacionalnog investicionog plana? Pa sad, sve smo uspeli nekako da uguramo, pokrićemo sve rupe na mišiće tamo do 15.-20. decembra, a posle toga potop, važno je samo da se pređe cenzus, za neke da ponovo na ovaj ili onaj volšeban način učestvuju u nekoj vlasti, za druge da izbegnu zatvor, za treće neki treći razlog, ko zna već koji.
Za nas nije bio nijedan od tih razloga. Mi smo hteli da vam kažemo, našim ponašanjem u postupku donošenja svih normi u ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava Republike Srbije, da mi želimo da se ovakav Ustav koji je plod kompromisa, verovatno i uvek takav koji je plod kompromisa i najbolji za Srbiju i njene građane, sprovede u delo.
Ali nam je od toga da umesto 82 mandata dobijemo ovog trenutka 100 važnije da vidimo kako ćemo da zaštitimo gospodina Šopića i svakog drugog. A da vidimo kako ćemo da odgovorimo Martiju Ahtisariju na njegovo pismeno koje je, pretpostavljamo, vidimo vi to bolje pretpostavljate nego mi, neće biti dobro za Srbiju.
Da vidimo da kažemo šta je ono što je za našu zemlju u ovom trenutku najbitnije. Meni se čini da se predstavnici nekih drugih stranaka nisu tim ciljem rukovodili. Zato smo bili ucenjivani, zato su vršeni pritisci, ucenjivani kao deo političke javnosti, ne mislim da neko na nas može da vrši tog tipa pritiske i da ucenjuje za bilo šta, jer je poznato da se ne plašimo ničega i da izlazimo sa onim što mislimo i sa onim što smatramo da je najbolje za srpski narod i građane Srbije.
Zbog čega svi ti pritisci? Da bi neko seo u fotelju? Pa mi smo imali poruke od predsednika Republike i predsednika Vlade, posebno od predsednika Republike - idem na sastanak sa Olijem Renom i njemu saopštavam da je za nas najvažnije da imamo izbore pre kosovskometohijskog rešenja. Kakva je to poruka građanima Srbije, šta je time rečeno građanima Srbije?
Njima se kaže, svima nama se time kaže – ej, građani Srbije, vama ovim poručujem da će rešenje za Kosovo i Metohiju biti veoma loše, da znam kakvo će to rešenje biti.
Time vam poručujem takođe da me ne interesuje naročito šta će sa tim da bude, nego da me samo interesuje da zasednem u svoju fotelju, da je debelo osiguram sa obe ručke sa strane, da i dalje budem neki predsednik ili nekakav funkcioner u budućoj vladi, a posle toga šta će biti sa Kosovom i Metohijom baš nas briga.
To je bila poruka vlasti, poruka koja nije mogla da se tumači ni na jedan drugačiji način od ovoga. I za divno čudo, u domaćim medijima to nije naišlo na osudu, nije naišlo na osudu, a posebno kod onih koji iz sveg srca i iz sve snage podržavaju i otimanje Kosova i Metohije, i delimično ili potpunu okupaciju Srbije itd.
I to možemo da razumemo, ali ne možemo da razumemo da narodni poslanici, oni koje su građani izabrali, ne dignu glas protiv toga. E za nas ni jedan fotelja na kugli zemaljskoj, ni fotelja narodnog poslanika, ni fotelja predsednika Republike, nije važnija od glave ijednog jedinog Srbina na Kosovu i Metohiji, ijednog jedinog čoveka koji živi na Kosovu i Metohiji.
Za nas je njihov interes neuporedivo važniji. To nije samo njihov interes, to je intetres cele države. Znam da će neki da kažu, da idu sa nekom porukom, šta vas briga, hajde da živimo jedan život. Šta to znači? Hajde da živim jedan život, mazni, opljačkaj šta stigneš, uradi gde ti šta padne na pamet, baš te briga za Kosovo i Metohiju. Da li je u tome stvar? Nisam razumeo na drugačiji način.
Ta vrsta politike, i to ne govorim o političkoj stranci koja se u tome prepoznala, govorim o pojedinim istaknutim javnim ličnostima i njihovim medijskim promoterima, koji nam to svaki dan govore, pripremajući teren za otcepljenje Kosova i Metohije, koji hoće da kažu, e pa nije važno, sve je to u redu, nastavlja se život. Ne, mi smo svi mislili da ćemo svi da skočimo u bunar.
Pa, naravno da se život nastavlja, ali država postoji i države ima dok imate narod, suverenu vlast i teritoriju. To su tri osnovna elementa svake države. Ali, mi nemamo teritoriju, nemate državu, ljudi, nemamo državu. Onda neka to kažu. Ali, to nije realnost. Realnost je nešto drugo. Hajde onda da ukinemo izbore, kažite nam da više nemamo državne organe, da nemamo izbore, da postavimo okupacione gaulajtere, i oni će neku vlast da sprovode. Umesto vozačkih dozvola davaće nekakve ausvajse ili ne znam šta sve i da završimo priču. To nije rešenje.
Zato smo mi zadovoljni, bez obzira na to što smo učinili neku vrstu kompromisa, a to moram danas da kažem, kada su razgovori zapali u ćorsokak, jer smo mi tražili nešto što smo mislili da nam pripada, nešto što smo mislili da pripada građanima Srbije, ne SRS, ne bilo kome od nas lično. Tražili smo samo da se omeđi nekim širim rokom, čak ne datumom, vreme održavanja predsedničkih izbora.
Rekli smo, možemo u martu da idemo na sve izbore. Rekli smo, u redu je da zbog situacije na Kosovu i Metohiji, a vi znate šta mi mislimo o Borisu Tadiću, naravno, sve najgore, i o njegovoj politici, hajde da za to vreme imamo predsedničke izbore, jer čim se završe ti parlamentarni izbori i čim se formira vlada da odmah idemo na izbore za predsednika Republike. Da ne bude te praznine, da ne bude tog vakuuma bez značajnih državnih institucija koje bi bile u stanju da odgovore na teško stanje na Kosovu i Metohiji.
Nismo mogli da postignemo konsenzus sa političkim strankama. Ostavili su mogućnost, formalnu, nadam se, samo formalno, nadam se, da se ti izbori održe bilo kad u toku naredne godine. Ovo - formalno nadam se zato što je predsednik Vlade Vojislav Koštunica dao garancije i dao svoju reč zameniku predsednika SRS, Tomislavu Nikoliću, da će izbori za predsednika Republike biti održani do 31. maja naredne godine.
Nama pre toga predstoji veliki posao, to je zakon o predsedniku Republike, zakon o vojsci, zakon o odbrani, predstoji nam iz različitih sfera društvenog života da donesemo zakone, koji se tiču pre svega izbora, i zakon o izboru narodnih poslanika, zakon o uređenju sudova, zakon o izboru sudija, zakon o kasacionom sudu, zakon o lokalnoj samoupravi, o gradu, o gradu Beogradu i mnoge druge. Taj posao je pred budućim sazivom Narodne skupštine Republike Srbije.
Pred nama je da večeras usvojimo ovakav ustavni zakon, bez obzira što niko od nas nije presrećan ovim normama, bez obzira što niko ne može da kaže da je pobedio. Možda je to najpravičnije i najbolje, zato što građani Srbije znaju da su time dobili nešto što je između interesa svih političkih struktura.
Mislim da SRS nije dozvolila ultimatum i predstavnicima pojedinih ambasada – danas sam se iznenadio kada sam video da je to uradio američki ambasador Majkl Polt, prosto ne mogu da verujem da čovek ne zna da nije pristojno mešati se u unutrašnje stvari drugih zemalja i određivati im datume izbora – pa su neki u popodnevnim satima promenili odluku iz dogovora, pa rekli, nismo se tako dogovorili, ajde opet da skraćujemo rokove, pa onda opet odustali od toga.
U ovoj zemlji poštujemo sve. Niko nam ne smeta. Mi svoju zemlju volimo. U ovoj zemlji moraju da odlučuju građani Srbije i niko više. Ambasadori, dobrodošli ste u našu zemlju, dragi ste nam gosti, zastupajte interese svojih zemalja, ali dok postojimo kao država, hoćemo da odlučujemo o svojoj sudbini, o sudbini naše dece odlučuje Srbija i njeni građani.
Oni koji to ne razumeju, koji su uvek zadovoljni i slatko se osmehuju i kažu, videćemo kako će biti posle kampanje. Znate na šta računaju? Znaju oni da su slabiji od srpskih radikala.
Računaju, pa tući ćemo ih na jednoj, dve nacionalne frekvencije, B92 i RTS, ako bude moglo malo i preko treće. Tući ćemo ih preko toliko i toliko prljavih novina koje imamo, izmislićemo šta nam treba i kako nam zatreba, pa će da nam se pojavi i onaj čuveni stelt-most, nevidljivi, u Beogradu.
Kaže, mi radimo od 2004. do 2006. godine, nacrtali most koji je kao slikovnica, ko Golden Gejt, a građani Beograda svakog dana se guraju po ulicama, nigde ne vide taj most, nigde ga nisu videli. Samo ga je Bogdanović video, vizionar čovek, a šest godina tog mosta nema, ljudi se i dalje guraju, gužve su na ulicama Beograda, a samo se radi i diže se nešto gde može još malo para da se otme, i provizija, kao ono na autokomandi, gde menadžeri imaju po 20 lokacija za svoje zgrade ili ne znam šta. Ali, završio sam sa tim, da ne kažu da se u svečanom trenutku govori na regionalnom ili gradskom nivou.
SRS podržaće ovakav ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije, u najboljoj nameri da Srbija dobije dobar ustav. Mi ne mislimo da on treba da bude menjan svake godine ili svake četiri godine, kada se vlast u Srbiji bude menjala.
Želim, pre svega, da se zahvalim građanima Srbije, koji su nama kao narodnim poslanicima dali mandat u prethodne tri godine. Što se tiče SRS, radili smo sve što smo mogli i znali da zaštitimo interese države i građana Srbije. Uveren sam da će ljudi u Srbiji to umeti da cene i da će pored ovih 80 biti bar još 46 poslanika srpskih radikala u narednom mandatu. Hvala vam i živela Srbija.

Hvala vama, gospodine Vučiću.
Sledeći se javio za reč predsednik poslaničke grupe G 17 plus, Miloljub Albijanić. Molim vas, malo tolerancije. Već šest godina sam nešto sanjao, pa sam video, nemojte sada kod ovoga što vidim golim okom da me zbunjujete.
Izvolite, gospodine Albijaniću.