Gospodine predsedavajući, znam da je ovo posebna sednica, evo i na to da skrenem pažnju, niste baš morali da uvedete praksu ovde replika na repliku, da može nekoliko puta da se uzvraća na ono što se kaže. Ko ima šta da kaže mislim da  može to vrlo koncizno i kratko da izloži.
Potpuno se čudim šta smo čuli malopre ovde. Ne mogu da verujem. Socijalistička partije Srbije podržava Vladu Republike Srbije tri godine i suštinski je deo vlasti zato što podržava vlast, i onda izađe jedan predstavnik Socijalističke partije Srbije i kaže - kako je u ovoj zemlji 60% gladnih.
Pitam vas, što niste glasali protiv Vlade sve ove tri godine? Nije tema, neću danas o tome da govorim. Evo, široko je polje, 21. januar izbori, imamo dva puna meseca da se bavimo predizbornom kampanjom.
Građani Srbije danas treba da dobiju faktički Ustav koji je stupio na snagu.
Isto je tako i sa ovom pljačkom - ko je pljačkao i šta je pljačkao, ukoliko ste vi podržavati Vladu za koju kažete da je vršila nekakve zloupotrebe.
Što se tiče borbe protiv siromaštva, Vlada koju ste vi vodili kao stranka, mislim na Socijalističku partiju Srbije, ostavila je 2000. godine 27 meseci dug za dečije dodatke, a 26 meseci, dakle više od dve godine, nije plaćena pomoć socijalnim slučajevima, najsiromašniji i najugroženiji građani ove zemlje 26 meseci nisu dobili dinara jednog dok su socijalisti bili na vlasti. To je bilo 2000. godine.
Demokratska stranka je bila odgovorna, najodgovornija za Vladu do kraja 2003. godine, i završila je svoj mandat. Predsednik te Vlade je bio Zoran Đinđić, dok nije poginuo. Ministarka za socijalna pitanja bila je Gordana Matković.
Demokratska stranka je završila svoj mandat tako što ni jedan jedini dinar nije ostala dužna onima koji su najsiromašniji u ovoj zemlji. Ni jedan jedini dinar nije ostala dužna onima koji su korisnici prava na dečije dodatke. Ni jedan jedini dinar nije ostala dužna ratnim vojnim invalidima. Vratila je dobar deo velikog dela duga penzionerima, ovih dana se završava likvidiranje, kako se to kaže u ekonomiji, preostalog dela tog duga.
Sve je to nasleđe, gospodine Bušetiću, iz vremena kada ste vi bili odgovorni za javni život, za politiku i za život svakog građanina ove zemlje. To su činjenice.
O uvredama neću da govorim, jer one ne zavređuju da dobiju odgovor, a imaćemo dovoljno vremena da jedni drugima kažemo šta imamo. Mislim da je veoma važno i vrlo dobro da dođemo do odlučivanja o ovom zakonu i da se izjasnimo o tome da Srbija konačno završi ovaj ustavotvorni proces.

Po Poslovniku, gospodin Vučić, pa onda replika gospodin Bušetić.

Dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam za govornicu iz nekoliko razloga načelne prirode. U redu je da se političke stranke sukobljavaju, normalno je i razumljivo je u svakoj demokratskoj državi da se to dešava i da razmenjujemo argumente kojima ćemo pokušati jedni drugima da umanjimo političku popularnost, odnosno sebi da povećamo cenu na političkom tržištu.
Ono što nije normalno i ono što ne mogu da razumem ni na koji način, to je da neko pet ili šest godina istu priču prodaje građanima Srbije ili pokušava da proda.
Kao da smo mi svi otprilike blesavi. Nigde u Ustavu ne piše ni 2007, ni 2012, ni 2057. ulazak u Evropsku uniju ili ne znam gde, jer ne znamo ni kako ćemo ni šta da bude. Niko neće da govori o razvoju Srbije nego tačno kao dagmu.
Pričali ste 2000. godine da ćemo 2003. godine, sada mi ne dajte da lažem, da uđemo u Evropsku uniju. Potom 2003. i 2004. godine ste pravili promociju za 2006. godinu i 2007. godinu da ulazimo u Evropsku uniju. Sada nam predsednik kaže da ulazimo 2012. godine. Koliko to izbornih ciklusa će da ide ista vrsta kampanje, kao da su građani blesavi u ovoj zemlji. Nas interesuje da Srbija bude bogata i da građani Srbije budu bogatiji, a gde ćemo da budemo i ko zna šta će u svetu da se zbiva za pet godina. Ko zna šta će sve da se događa.
Nisu ljudi ludi. Postoji dogma, kao nekad što je bio komunizam, e sad eumenizam, i najveći titoisti i komunisti, evo ih sada u redovima eumunista, od Ratka Božovića do ne znam koga, do Gordane Suše itd, ali apsolutno najgori i najveći. Evo i danas nam tu ideju propagiraju.
Nas to ne interesuje, nas interesuje država Srbija. I još jedan stvar oko koje je ovde govoreno, javljao sam se za repliku, ne bi bila suštinska replika, ali bih se nadovezao i rekao nešto o onome o čemu je govorio gospodin Dačić. Ovde neko govori o prekidu ili diskontinuitetu sa Miloševićevim režimom. Milošević nije bio predsednik partije kojoj pripadam. Ali, moram samo još jednu stvar da kažem i završavam za minut.
Vi ste, ljudi, insistirali na prepisivanju svih odredbi koje govore o sistemu podele vlasti iz Miloševićevog ustava. Mi smo tražili neke promene, a vi ste iz samoproklamovanog demokratskog bloka insistirali da se apsolutno ništa ne menja. Ništa se ne menja.
Sistem Checks and Balances, kočnica i ravnoteža u odnosu zakonodavne sudske i bicefalne izvršne vlasti, jeste apsolutno nepromenjena. Apsolutni kontinuitet u odnosu na Miloševićev ustav, ako ga nazivate Miloševićev, a ne mislim da je Miloševićev nego je srpski ustav iz 90-te godine, kao što ovo nije ni Koštuničin ni Tadićev, pa nije ni radikalski, makar radikali njemu najviše doprineli, nego je Mitrovdanski i srpski Ustav.
Jednom sa tim da prekinemo. Šta je to različito, to što više nema društvene svojine. To što se kaže koja je himna, grb i državni simbol. Što smo već imali po zakonu doneto.
Šta je to drugačije, to što se kaže silom prilika, što više ne živimo zajedno sa Crnom Gorom. Pa se kaže, sada imamo predsednika koji komanduje vojskom. Ništa više od nadležnosti niti je dodato niti oduzeto.
Ovo sam ispričao da bi ljudi u Srbiji čuli jednom zaista šta je prava istina, jer vi kada slušate B92 i neke lažne analitičare na RTS-u u ono vreme referendumske noći, naslušasmo se takvih priča, da niko živi nije mogao da poveruje, od ljudi koji su obrazovani, koji su čitali Ustav, u ono što su mogli da čuju.
Kakav je ovo diskontinuitet. Najveća prednost ovoga što mi ovde večeras radimo je to što nema diskontinuiteta i to što nema 6. oktobra. To što nema linča.
To što se pokazuje da smo živeli u tom sistemu, nastavili smo da živimo normalno, nema prekida, nema ničega i neće biti takvih odnosa između političkih stranaka.
Da, odlično. Mi ovde možemo da se sukobljavamo i možemo jedni drugima da kažemo sve što mislimo, ali država je jedna. Imamo, tu ponavljam još jedanput, i samo oko tih načelnih stvari, inače se ne bi ni javljao zaista.
Imamo jednu Srbiju, hajde bar da nam ta Srbija bude nešto oko čega u nekim situacijama možemo da se ujedinimo i da pričamo o Srbiji, a ne o onome što su politički programi stranaka, vezani za neka internacionalna uređenja ili organizacije ili za bilo šta drugo. Građani Srbije su doneli Ustavi Republike Srbije. Ne ustav ni Bugarske, ni Rumunije, ni Evropske unije, niti ih je to zanimalo.
Doneli su Ustav zato što očekuju da oni žive bolje, da se njima nešto uradi zbog čega bi moglo da im bude neuporedivo lakše. Kada neki govore o velikim uspesima svojih vlada, svaka vlada ima svoje uspehe i svoje loše strane, ali moram da vas podsetim da su to one vlade koje su Čumetu dale da kolko ono hiljada kilometara asfaltira po Srbiji.
Ali, ne za Srbiju, nego zna se za čije džepove. To su one vlade koje su fikuse kupovale po 45.000 dinara, ima li domaćice, ima li te žene u Srbiji koja je, ne danas, to danas znači negde oko 70.000 dinara, za 70.000 dinara kupila fikus ili nešto.
(Nataša Jovanović, sa mesta: 2.000 dinara.)
Najskuplji je 2.000 dinara, ne znam stvarno.
Da ne pričamo o "Sartidu" za 21 milion, a neki danas kažu da je moglo da se dobije 450. Nije odgovor na to i danas radi Smederevo, super su im plate i veliki su izvoznici. Pa jeste, koga god da postavite tu ili u cementaru ili u bilo koju monopolsku proizvodnju taj će da radi neuporedivo bolje.
Još nešto, gospodine predsedavajući, za kraj negde kad nam ostane malo vremena, ostavićete mi prostora, jer je na prljav način pokušano da se ukalja čast poslanika Srpske radikalne stranke, gospodinu Todoroviću.
Mi smo doneli papire.
Dakle, presuđena stvar, res iudikata, pa bih vas molio da mi tada dozvolite da pročitam tih nekoliko redova, da vidite kako se neki nečasni ljudi nečasnim radnjama služe, ali zato su tu izbori 21. januara dobro došli.
Hvala vam najlepše.

Replika, narodni poslanik Toma Bušetić, izvolite

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Petroviću, tačno je da smo mi podržavali ovu vladu tri godine, ali je tačno da je i ova vlada bar za nijansu bila bolja od one vaše vlade.

Mi nismo zadovoljni ovom vladom, ali je bila za nijansu bolja. A zašto smo podržavali? Pre svega iz državnog razloga. Bila je neophodna politička stabilnost, a otimanje Kosova i Metohije nam je kao Damoklov mač stalno visilo nad glavom, i izgleda da je došao taj trenutak. Znači, naši razlozi su državni razlozi.

Ali, kada govorim o tome da je ova vlada ipak za nijansu bolja, mislim pre svega da je najveća pljačka bila u periodu 2001-2003. Tada je izvršena privatizacija cementara, likvidirane su banke, duvanska industrija je privatizovana, pivare i sve što vredi u Srbiji. Iako ima još toga.

I mi bismo tokom tih 10 godina vrlo lako podmirili penzionere, izdvojili određena sredstva za socijalnu zaštitu, da smo bilo šta prodali od toga. Mi ništa nismo prodali, ni jednu jedinu fabriku, nijedno vrednije preduzeće. A Telekom kada je prodat, to je istina, 1,5 milijarde maraka, preplaćeno, jer znate koliko je to vredelo kada su Italijani to vraćali vama, znači preplaćeno, zato što su Italijani otprilike hteli da nam pomognu.

Kada je reč o ovoj privatizaciji, zašto je privatizacija bila pljačka? Najbolje firme nisu morale da se prodaju kako su se prodale. Prvo, prodale su se veoma jeftino, drugo, mnoge od tih firmi nije trebalo uopšte prodati. A zašto građani Srbije ne bi bili akcionari Duvanske industrije?

U većini slučajeva tamo gde su stranci kupili strateške firme, kao što su cementare na primer, kao što je Cementara u Paraćinu, tamo je bilo 2000. godine 3.000 radnika, svi su primali plate, plaćali doprinose za penzijsko osiguranje, za zdravstveno osiguranje, poreze na zarade, a sada imamo 700 radnika u Cementari u Paraćinu, i najava je da će biti 300 radnika.

Zato govorim o tom pogrešnom vašem sistemu. Sve prodati, država nema šta da misli, sve će to privatnici da misle, oni će da unaprede proizvodnju i naravno da od toga nema ništa.

I ovo što se hvalite, Matkovićka je vratila dug penzionerima. Pa znate, kada smo došli do toga da se penzije usklađuju po švajcarskom sistemu, da se penzije obračunavaju za čitav radni vek, potrebe u fondovima su se smanjile, lako su mogli da se pokriju ti troškovi ako sada smanjimo i kažemo penzije se usklađuju jednom godišnje. Pa, koje su potrebe onda za penzijski fond?

I kada govorimo o politici i sistemu, naš je zahtev uvek bio i naša politika da izvorna sredstva, kada govorimo o penzijskom fondu, moraju da budu najvažnija i da se penzije pokrivaju iz izvornih sredstava. To znači putem doprinosa, a ne iz budžeta.

Zašto sve ovo govorim? Govorim da ne prevarite ponovo građane, tako ste pričali 2000. godine, biće sve bolje, biće veće plate, sve ćemo probleme rešiti.

Oni moraju dobro da razmisle, za šest godina, gde su dominantne bile stranke tzv. demokratskog bloka, ništa nije bolje za Srbiju.

I kada je reč o Crnoj Gori i Čekuu.

Ovo je samo probni kamen, probni balon kako će se Srbija ponašati kada se otme Kosovo i Metohija. Znači, Srbija se nije ponela nikako kako treba, nije bilo oštrog demarša, neću da sada podržim predsednika Glavnog odbora, ne znam da li je baš tako rekao da treba prekinuti diplomatske odnose sa Crnom Gorom.

Ali, da znate, u diplomatiji je najvažniji princip reciprociteta, taj princip moramo da primenimo bar na ove male zemlje. Jer oni kažu, ako se prema Crnogorcima ovako odnose, tako će i prema Bosni, prema Makedoniji, mi možemo da radimo sa njima šta želimo. Eto, to je to.

 

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vlahović.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je danas veliki dan za sve one koji su pre samo 15 dana zajedno pozivali građane da izađu na referendum i da glasaju za novi Ustav. Danas treba da donesemo zakon koji će omogućiti provođenje i implementaciju Ustava.
Ali, nažalost, očigledno da se ova govornica od jedne političke partije, koja uskoro ima kongres, zloupotrebljava za interne partijske svrhe, pa ako i dalje nameravate da govornicu zloupotrebljavate ne biste li svoje pojedinačne frakcijske partijske ciljeve definisali, molim vas recite nam da lepo izađemo, sačekamo, da vi to sve lepo završite i da se vratimo nazad, pa onda da diskutujemo o temi koja je danas na dnevnom redu.
Javljam se zbog toga što je prethodni govornik povredio Poslovnik jer je govorio elementarnu neistinu. Prethodni poslanik je rekao da su u mandatu od 2001. godine privatizovane pivare.
Greška, gospodine Bušetiću, sve pivare su privatizovane pre 2000. godine, a ono što se desilo posle 2000. godine, radnici koji su imali akcije prodali su svoje akcije strateškom partneru.
Dakle, radnici su bolje shvatili od kreatora modela privatizacije iz 1996. godine šta je to zemlji potrebno, a zemlji su potrebni strateški partneri, koji će omogućiti nove investicije i koji će omogućiti bolje korporativno upravljanje i sve ono što takav model privatizacije nosi.
Druga velika neistina, gospodine Bušetiću, nadam se da ćete vi ponovo izaći za ovu govornicu i nastaviti dalje sa neistinama, ne biste li mi pružili priliku da vam kažem čitav niz činjenica koje danas većina građana Srbije zna, jeste da su privatizovana preduzeća, pomenuli ste cementare, fabrike iz duvanske industrije, uništene privatizacijom.
Podsetiću vas ono što nam Vlada Srbije redovno ponavlja, između ostalog i ''Sartid'', hvala gospodine Todoroviću, podsetiću vas da su ''Sartid'', Duvanska industrija Niš, Duvanska industrija Vranje, sve tri cementare, plus još čitav niz preduzeća koja su uspešno privatizovana, danas ključni nosioci izvozne aktivnosti privrede Srbije. I da je među prvih 50 preduzeća, koja su najveći izvoznici, 45 uspešno privatizovana u periodu od 2000. godine naovamo.
I podsetiću vas isto tako, ono što ste mogli malopre od mog kolege gospodina Petrovića da čujete, što se odnosilo na to koliko je unapređen životni standard, podsetiću vas da je prosečna plata 2000. godine bila 30 evra, a isto tako ću vas podsetiti da je danas prosečna plata približno 270 evra. Pa lepo podelite 270 sa 30, pretpostavljam da tu matematičku operaciju možete da izvedete a da kažete istinu, pa da vidite za koliko je životni standard u našoj zemlji skočio.
Kao što mogu i dalje da vas podsetim, ali ne želim da zloupotrebljavam ovu govornicu, javio sam se da bih građanima Srbije jasno rekao činjenice koje se nalaze neumetno na našoj strani.
Ono što takođe mogu da podsetim, sve vas koji zloupotrebljavate govornicu i govorite neistinu, jeste i podatak o visini deviznih rezervi i uzgred da vam kažem, malopre ste rekli jednu grubu neistinu, u deviznim rezervama se ne nalaze ni doznake, niti sve one druge kategorije koje ste malopre pomenuli, nego su devizne rezerve brana za uspostavljanje ravnoteže u platno-bilansnom deficitu, podsetiću vas i da je inflacija sa 100 i kusur procenata iz 2000. godine smanjena još 2003. godine na svega 7,5%.
Prema tome, molim vas, nemojte da koristite argumente koji vam ne idu u prilog. Zaista vas razumem, 3. decembar, partijski kongres se približava, ali nemojte ovu govornicu da zloupotrebljavate. Verujte mi, znam, vrlo dobro sam informisan kada vam je kongres, ali nemojte zloupotrebljavati govornicu. Znate, onaj najveći deo građana Srbije, kojima na pamet ne pada da podržava SP, nije zaslužio da večeras bude tako maltretiran. Hvala.

Reč ima Sredoje Mihajlov, pa gospodin Vučić, pa gospodin Obradović, pa gospodin Dačić.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, moram podsetiti naše kolege, pošto je tu i predsednik Skupštine koji je ovde predsedavao, kako je to izgledalo u njihovo vreme.
Mi smo stvarno tih devedesetih godina se trudili da uvedemo demokratiju. Bio sam taj prvi koji sam se zalagao da mogu da govore koliko hoće. Nisu dozvoljavali u to vreme televizijske prenose. Sada smo i to omogućili da se sve to prenosi javno i da se priča koliko se želi.
Ali, stvarno nemojte zloupotrebljavati demokratiju, jer da onako radimo kao što ste vi radili to bi bilo strašno. Molim vas, ima vremena, više od dva meseca je do izbora, imate šanse da svoje programe ističete, da svoje ideje plasirate, imate svoje optužbe i pogrešne optužbe, i sve ono što mislite da će privući glasače.
Stvarno bi bio red, poštujući temu, poštujući ono što treba danas da donesemo, a svi ste se slagali da je to veoma ozbiljno za Srbiju. Mislim da ne bi trebalo da se zloupotrebljava govornica, a naročito od onih koji znaju kako je ovde izgledalo pre deset godina, a to je tekovina upravo demokratije, to smo omogućili. Nemam ništa protiv. Strpljivo ću slušati da to radite do izjutra. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić. Izvolite.