Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što nas je još uvek u sali, zbog javnosti i građana Srbije, a s obzirom da ne pričamo već dugo o temi koja je na dnevnom redu, pošto pričamo o privatizaciji, obaveza mi je, kao predsednika opštine Bor, da obavestim građane Srbije i poslanike da se trenutno u Srbiji dešava najveća posleratna pljačka kroz privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena Bor.
Naime, radi se o sledećem: privatizacioni savetnici, u vidu četiri revizorske kuće, među kojima je i bivša, možda i sadašnja kuća gospodina Vlahovića, izvršili su procenu imovine tako što su tri momka došla iz Beograda i za dva sata procenila da RTB Bor vredi 300 miliona evra. Pri tom su rekli da je RTB Bor, umesto dugovanja od 77 miliona dolara, dužan 600 miliona evra.
Prethodno je smišljenom politikom uveden proces restrukturiranja, da bi, kako to Zakon o privatizaciji nalaže, bilo prodato 100% vlasništva i da radnici ne bi mogli imati eventualno akcije.
Ovo vam govorim zato što je bakar najveći prirodni resurs koji ima Republika Srbija. Republika Srbija u svetskim rezervama bakra učestvuje sa 1,8 %. Samo jedno ležište rude enargita je procenjeno na 20 milijardi dolara, i to pre više od 40 godina. Danas se celokupna imovina RTB Bor, a treba da se završi sve do 22. novembra, prodaje za 266 miliona dolara. Analize govore da će u naredne 24 godine biti moguće zaraditi više od 40 milijardi dolara čistog profita sa ovom cenom bakra, za koju se očekuje da neće padati.
Zato obaveštavam javnost Srbije, vas poslanike, a i Vladu Republike Srbije, koja od večeras praktično i ne postoji, da treba da se obustave sve privatizacije dok ne prođu izbori i dok se ne konstituiše nova vlada, koju će činiti SRS i koja neće dozvoliti da prirodni resursi tako olako ostanu van domena i vlasništva države.
I još jedna važna stvar što se tiče privatizacije RTB Bor. Prekršen je zakon prilikom javnog poziva za prikupljanje tenderske dokumentacije. Poziv sadrži i prodaju dva ležišta bakra koja ni po čemu ne mogu biti predmet privatizacije, mogu isključivo biti predmet Zakona o koncesijama. Prema tome, suviše je razloga da se sve ovo obustavi.
Što se tiče objašnjenja gospodina Vlahovića o tome kako četiri najveća izvoznika prijavljuju najveće gubitke zato što su u procesu restrukturiranja, nije tačno. I vi ste, kao i ova vlada, uvodili procese restrukturiranja u preduzeća pre privatizacije, pa po završenom procesu restrukturiranja išli u privatizaciju, upravo iz razloga da bi zaposleni ostali bez akcija, da biste prikazali negativan odnos dugovanja i kapitala i da biste mogli da prodate 100 % vlasništva, umesto onoga što bi bilo normalna stvar, da i oni koji su tu imovinu stvarali 50 i više godina imaju bilo kakve koristi od te privatizacije.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić. Nadam se da nakon toga možemo krenuti sa redosledom narodnih poslanika. Hvala vam.
Idemo po redosledu prijavljenih narodnih poslanika. Reč ima narodni poslanik Vladimir Homan, a neka se pripremi narodni poslanik Dušan Petrović. Gospodin Dušan Petrović odustaje.

Evo, posle sat i nešto otkako ste me prozvali, konačno da dobijem reč i da podsetim sve koji su prisutni i sve koji posmatraju ovaj prenos da je tačka dnevnog reda ustavni zakon, da se malo vratimo na dnevni red. Koliko je to državno pitanje govori i to što sve ovo vreme nismo čuli mnogo toga o samom ustavnom zakonu.
Smatram da je Ustav bio državno pitanje. Ustavni zakon se pretvorio u političko pitanje. Ustavni zakon je tehnički zakon, koji govori o tome kada i u kojim rokovima zakoni moraju da budu usklađeni sa novim ustavom, kako će sve to da izgleda. To je tehnička stvar. Nažalost, ponavljam, ovde se to pretvorilo u političku stvar.
Mi smo ostali principijelni i zalažemo se i sada za ono za šta smo se zalagali, a to je da ne smeju da se prave truli kompromisi sa snagama bivšeg režima. Nije nam jasno zbog čega su neke stranke koje su se do juče zalagale za izbore u decembru od tog zalaganja odustale.
Kada je već sve to tako i pošto je ova rasprava objedinjena, tj. u isto vreme se govori i o amandmanima, reći ću samo nekoliko reči o amandmanu na član 3, koji je podnela naša stranka, a i o amandmanu na član 5.
Što se tiče rešenja u članu 3, koje je usvojeno na Odboru za ustavna pitanja, a to je da izbori treba da se raspišu u roku od 60 do 120 dana, smatram da to predstavlja zaista nepotrebno i opasno prolongiranje parlamentarnih izbora. Za to prolongiranje, interesantno je, zalagala se stranka koju tri godine slušamo kako priča da je za izbore spremna i da želi da izbori budu raspisani sutra. Sada kada mogu da budu raspisani u vrlo kratkom roku, žele da budu što kasnije.
Između ostalog, ovo je loše zbog toga što međunarodnoj zajednici dajemo loš signal da smo neozbiljni i da želimo da prolongiranjem ovih izbora još duže prolongiramo rešenje za Kosovo i Metohiju.
Zašto je, takođe, loše? Građani Srbije očekuju brz nastavak reformi. Očekuju da ne treba da se staje. Zašto je još loše? Ostaćemo kao država na duže vreme bez budžeta, tj. privremeno će se finansirati od nove godine, a to nije budžet. Staće privredni razvoj neko vreme; Vlada će, ovakva kakva je sada, vladati bez punog kapaciteta.
Danas se ovde pričalo o problemima i o tragičnoj smrti čoveka na Kosovu. Nažalost, bojim se da ćemo imati još drugih stvari o kojima ćemo morati da raspravljamo, a nećemo imati Vladu duže vreme.
Osim toga, mnogo zakona, to može da se vidi i u ustavnom zakonu, treba uskladiti sa Ustavom. Moramo što pre da nastavimo prekinute pregovore sa Evropskom unijom. Zbog svega toga ne treba prolongirati izbore.
Pokazalo se danas, kao na dlanu, da su nekima stranački interesi, nažalost, iznad državnih.
Ne može se realno objasniti zbog čega su bili državni interesi da se referendumska kampanja svede na najmanju moguću meru, jer je to bio interes države, a sad odjednom više nije interes države da se što pre održe parlamentarni izbori. Teško je poverovati da je sada interes države drugačiji.
Nije se smelo toliko popuštati Srpskoj radikalnoj stranci i Socijalističkoj partiji Srbije. Ovakav ustupak je odraz ucene ovih stranaka, koje su rekle da ako ne bude kako one žele neće glasati za ustavni zakon. Demokratske snage su pokazale nedopustivu slabost. To nije smelo da se desi.
Kažem, mi smo ostali principijelni, zalažemo se i dalje i tražimo od ovog parlamenta da usvoji naš amandman u kome se predviđa da se izbori raspišu u roku od 30 dana, kao najkraći rok. Vama ne bi odgovaralo ni 250.
Što se tiče drugog amandmana, on ima za cilj zaštitu nezavisnosti Narodne banke Srbije. O tome ću da pričam vrlo kratko, jer je tu sve jasno. Ako ste guverner Narodne banke danas u Srbiji i ukoliko podignete devizne rezerve zemlje na rekordan nivo, a te devize vam nisu na Kipru, ukoliko imate jak dinar i jasnu monetarnu politiku, ukoliko imate razvijen bankarski sistem i nezavisni ste, pre svega u svom radu, u Srbiji ćete biti smenjeni prvom prilikom. To je rezultat trulog kompromisa.
Vreme će pokazati na koji način i ko je šta sa kim dogovorio, kada se bude održavala prva sednica novog parlamenta, kako stoji u ustavnom zakonu, i kada se bude smenjivao sadašnji guverner. Naravno, tu postoji i Savet guvernera. O tome se ne govori, to nije bitno, bitno je smeniti guvernera. Mi se zalažemo za stručnost iznad politike, a ovde je upravo obrnuto.
I još nešto: mi nikada nećemo da paktiramo sa Srpskom radikalnom strankom. Ne želimo da zbog njih izgubimo nijedan mesec, jer smo izgubili 10 godina. Da hoćemo fotelje, ostali bismo u Vladi do kraja mandata. Ustav još ne bi bio donet, a pregovori sa Evropskom unijom ko zna kad bi bili nastavljeni. G17 plus je za izbore odmah, a za pakt sa radikalima nikad.
Još jednu stvar da kažem, na početku je jedan kolega govorio o tome "što se grbo rodi vreme ne ispravi" – koja se stranka iz DB-a rodi, vreme je ne ispravi.

Zahvaljujem, gospodine Homan. Pravimo malu promenu u redosledu. Samo da obavestim, pa ćete dobiti reč, znači, govoriće gospodin Mirčić, a onda gospodin Vitošević, jer ne mogu dva poslanika iz iste poslaničke grupe da govore zaredom ukoliko ima drugih.
Izvolite, replika, gospodin Aleksandar Vučić.

Gospodine Todoroviću, ja ću za kraj tek dokumentovano da prikažem kako su lagali večeras, pobegli su u većini slučajeva.
Dakle, što se tiče, rekao bih, ovih kompleksa i ovakvih frustracija koje se prikazuju prema Srpskoj radikalnoj stranci, ja stvarno ne mogu da vam pomognem. Ne mogu, verujte mi. Završio sam Pravni fakultet u Beogradu, treba neko ko je završio neki fakultet neki kilometar dalje od pravnog, stvarno nisam u situaciji i ne znam šta da vam kažem na sve ovo što radite večeras. A i doktor Paja Momčilov je otišao u Singapur na neko stručno usavršavanje, pa vam se izvinjavam zbog toga.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, znam da je mržnja ta koja kod nekoga stvara ovakve osobine koje upravo na ovakav način prikazuju i koje se na ovakav način manifestuju. Pogledajte dokle ide moral tih ljudi. Oni su, naravno, opsednuti Srpskom radikalnom strankom, zato što smo im mi danas najozbiljniji protivnik ili najjača stranka u Srbiji, odmah iza G17.
Nevezano za sve to, kako ih nije sramota, do danas su bili u vladi koju je podržavala Socijalistička partija Srbije, koju su tobože kritikovali, i to je sad sve super i sve je u redu, samo smo im mi krivi, valjda zato što ih nismo podržavali. Tu vrstu nemorala, beščašća da slušamo, to nema nikakvog smisla.
Evo, u redu je, mi smo za sve na kugli zemaljskoj krivi; i za to što je Leman prvi golman Nemačke, a ne Oliver Kan, kriva je Srpska radikalna stranka. Očekujem da sutra Branislav Rankić, koji je malopre govorio o RTB Bor, bude optužen pred Haškim tribunalom zbog toga što Kan nije branio na Svetskom prvenstvu.
Nemam ništa protiv, ali, gospodine Bogdanoviću, sad su mi javili ljudi, ima nešto što je vrlo važno, da nigde nisu videli svetla, a nisu ni most uspeli da pronađu, pa je bolje da idete da tražite taj most, koji ste lažno nacrtali građanima Beograda i građanima Srbije, nego što nešto dobacujete.
Drugo, samo vas molim, ako postoji mogućnost, gospodine Markoviću, pošto smo svi na neki način odustali od diskusije, a neki od replike, ako ovi ljudi imaju nešto drugo da kažu sem "ja mrzim Srpsku radikalnu stranku", bilo bi dobro da kažu. Ako ne, ajde neka pričaju onda i to, ali neka nam kažu koliko će to još da traje pa da se vratimo u salu, da nastavimo raspravu o bilo kojem pitanju, jer ovo nema nikakvog smisla.
Moram samo jednu stvar da vam kažem, i time završavam. Što više pokazujete da mrzite Srpsku radikalnu stranku, jer to je jedino što se vidi iz svih vaših izlaganja, to nas građani Srbije više vole, jer to je odnos građana Srbije prema vama, a naravno i prema nama. Nama to u političkom smislu odgovara.
Da, mi smo jedini koji vam se suprotstavljamo, i vama, i ovim žutima, i ovima iz DSS-a i svima. Nemamo nikakav problem sa tim, ali to možete malo da spustite na neki niži nivo, da ne bude svim sredstvima protiv radikala, da ne bude da smo neprijatelji, nego da budemo politički protivnici, da to bude neka rasprava, politička svađa između nas, ali da to ne ide dalje od toga. Ovako, čini mi se, to samo vama šteti. Evo, čim je od ovakve mržnje ovako kipteo gospodin Homan, pozlilo mu je i izašao je napolje; kad neko toliko mrzi ne može drugačije da se desi.
Zahvaljujem se, gospodine Markoviću. Pozivam vas, i dalje napadajte Srpsku radikalnu stranku. Svaka vaša reč protiv srpskih radikala nama je glas više, ali slobodno spustite malo, malo manje mržnje i biće bolje za vas. Molim vas da vodite računa o građanima Srbije, o našoj Srbiji, o našoj deci, o njihovoj budućnosti, jer ovde smo zbog njih, a ne zbog nas. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a neka se pripremi narodni poslanik Saša Vitošević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je veoma značajan zakon, ustavni zakon, zakon o sprovođenju Ustava. Kakva je uloga Srpske radikalne stranke u donošenju i usvajanju ovog zakona opšte je poznato javnosti. Danas je Srpska radikalna stranka pokazala da, politički odgovorno i svesna istorijskog trenutka, može da nađe kompromis. Kompromis je bio u smislu da se donošenjem novog ustava i zakona koji služi za sprovođenje tog ustava jasno definišu sve obaveze i Skupštine, i samim tim narodnih poslanika, kao i svih institucija ove države.
Bili smo suočeni sa činjenicom da u jednom trenutku stranački, pojedinačni, lični i politički interesi mogu da nadvladaju interese građana Srbije. Srpska radikalna stranka je u tom pravcu napravila veliki kompromis. Rekli smo, interes države i interesi naroda su iznad interesa Srpske radikalne stranke, iznad političkih interesa bilo koje partije. Našli smo taj kompromis tako što smo odredili tačan datum održavanja parlamentarnih izbora.
Bilo je primedaba u smislu – zašto ne odmah sve izbore. Srpska radikalna stranka je pokazala dobru volju i za takve predloge, ali nismo naišli na odlučnost sa druge strane, u smislu da onaj ko želi predsedničke izbore ima instrument, ima način da se održe ti predsednički izbori, tako što će sadašnji aktuelni predsednik podneti ostavku i imaćemo skoro istovremeno izbore, jedne iza drugih. Ostavimo to, to je pravo i predsednika i njegove političke partije da procenjuje da li je isplativo tako da se radi, da li možemo da donesemo i usvojimo sve zakone koji su preduslov za predsedničke izbore.
Bilo je i predloga da se pokrajinski izbori održe istovremeno kada i parlamentarni.
Ti predlozi su se zasnivali na prostoj logici. Oni su iznuđeni činjenicom što u pokrajinskom parlamentu jedna čudna koalicija potencira velike političke probleme i nameće ih kao prioritetne probleme, koji su iznad interesa Srbije i građana Srbije.
Šta je rukovodilo Srpsku radikalnu stranku? Rukovodila ju je samo jedna ideja, ista ona ideja koja je bila dominantna i prilikom usvajanja predloga Ustava, a to je očuvanje integriteta i celovitosti Srbije, očuvanje Kosova i Metohije. Sve ostalo je manje bitno. Nismo mi ljudi isključivo u politici da smo rekli – niste nam prihvatili predlog da se predsednik Srbije bira u parlamentu, nećemo da učestvujemo u izradi ustava. Ne, nije nam bitno. Naše su namere bile iskrene i dobronamerne, da parlament bira predsednika, iz više razloga, jer parlamentarna demokratija je jedini način i put da se izjednači, i programski i politički, delovanje izvršne i zakonodavne i funkcije predsednika.
Ovako smo bili zarobljenici različitih političkih programa i različitih političkih stavova, ali smo rekli – ako nećete, gospodo, neka vam je na volju. Nama je bitno da se u Ustavu, u preambuli Ustava definiše jasno položaj Kosova i Metohije.
Nama je potpuno jasno, kao političkoj partiji koja bazira svoju realnost na broju poslanika, da Srbiji predstoje reforme. Te reforme su neminovnost. Između ostalog, Srbiji predstoji integracioni proces. Srpska radikalna stranka, koja je za sve vrste integracija, jasno je stavila do znanja da neće u integracije, neće da ulazimo u te procese, a da se pri tom dezintegriše teritorija Srbije. To je potpuno bilo jasno. To je minimum ispod koga Srbija nije mogla da ide.
Što se tiče toga kada će se održavati parlamentarni izbori, mislim da je potpuna saglasnost postignuta na Odboru. Pre ove sednice su se jasno dogovorile sve relevantne političke partije. Svesni smo činjenice da sada nailazimo na velike otpore, kao i prilikom referendumskih aktivnosti za usvajanje predloga ustava. Ne samo da su neke vanparlamentarne stranke delovale sa pozicije protiv referenduma, nego su i neke parlamentarne vladajuće stranke jasno svojim postupcima, apelima i nastupima u javnosti davale do znanja javnosti Srbije da su oni protiv usvajanja ustava.
Sada prisustvujemo jednom apsurdu – da nam ovde predstavnici te iste političke partije, koja je vladajuća, drže lekciju o demokratiji, rodoljublju. Ali, nema veze, politički moral i život je jedna relativna kategorija. Građani Srbije su ti koji će jasno procenjivati 21. januara ko je i na kakav način postupao. Te antidržavne političke partije ne mogu nikada da dovedu u pitanje državotvornu politiku SRS-a. Srpska radikalna stranka će glasati za ovaj predlog. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Saša Vitošević.

Naravno da ću vam držati lekciju iz demokratije, zato što smo mi danas stvorili takvu atmosferu u državi da mogu da se održe demokratski izbori.
Setite se kako smo mi smenjivali vlast devedesetih godina – smenili smo je tako što smo protestovali mesecima na ulicama protiv krađe na izborima. Samo toliko o lekcijama iz demokratije.
Da se vratimo na temu današnjeg zasedanja, to je zakon o sprovođenju Ustava. Vrlo moderna fraza poslednjih dana je fraza kompromisa.
Hajde da pojasnimo građanima Srbije da li su kompromisi koji su činjeni ovih dana i, naravno, kompromis koji je postignut iza zatvorenih vrata u ovom zdanju učinjeni u interesu građana ili u interesu političkih partija koje su taj kompromis postigle.
Vrlo je prost odgovor: ovaj ustavni zakon, ovakav kakav je predložen, sa amandmanima koji su usvojeni, predstavlja kompromis koji je načinjen u interesu političkih partija. G17 plus je oduvek bila protiv činjenice da se partijski interes stavlja iznad državnog interesa. Podsetiću vas da smo to dokazali jutros, insistirajući da konačno ovaj parlament konstatuje ostavke naših ministara.
Smatramo, zato smo podneli amandman da se skrati vreme do održavanja parlamentarnih izbora, gospodo i dame, građani Srbije, da Srbija nema vremena da čeka ni mesec dana da se ponovo uspostavi i formira nova vlada Republike Srbije i da nastavi sprovođenje reformi.
Ako vi mislite da ima vremena i da treba datume prilagođavati kako to odgovara SRS-u, SPS-u, onda nema problema. Voleo bih da čujem od predstavnika DS-a, DSS-a zašto nije prihvaćen predlog G17 plus.
Znači, vi možete lakše da se dogovorite sa predstavnicima crveno-crne koalicije nego sa G17 plus. Nema problema, mi to razumemo. Nadam se da to razumeju i građani Srbije.
Meni je uši parala rečenica koju je izgovorio predlagač u ime Vlade Republike Srbije, gospodin Lončar, rekavši – za ovaj zakon o sprovođenju Ustava će glasati oni koji vole Srbiju.
Da li mi u 21. veku, posle svega što su Srbija i građani Srbije preživeli, i dalje treba da delimo građane, na osnovu jednog tehničkog zakona o sprovođenju Ustava, na one koji vole i na one koji ne vole Srbiju. G17 plus će uvek biti protiv toga.
Zato smo predložili amandman koji jasno treba da zaštiti jednu od najznačajnijih institucija u sferi monetarne politike, a to je Narodna banka Srbije. Ne zato što je guverner Radovan Jelašić.
Tvrdim vam da ćemo uvek braniti stabilnost institucija, jer smo se krvavo izborili da se izgrade institucije u Srbiji u proteklih šest godina, svi zajedno, od demokratskih promena, iz pepela podignu te institucije koje smo zatekli 2000. godine.
Nećemo dozvoliti da se iza zatvorenih vrata trguje mestima guvernera Narodne banke, to nije bitno. Bitno je da će se za mnogo manje važne institucije od Narodne banke Srbije prvo sačekati da se usklade zakoni o tim institucijama pa tek onda izvršiti reizbor ili izbor novih rukovodilaca tih institucija, a jedino u Narodnoj banci Srbije, bez promene i usklađivanja Zakona o Narodnoj banci, prvo treba da se izvrši reizbor guvernera.
Nema problema. Oni koji su pravili te kompromise neka objasne građanima Srbije zašto im smeta stabilnost u sferi monetarne politike. Znamo da to predstavlja čistu i golu političku trgovinu. Nemojte tvrditi da je ovo kompromis učinjen u smislu što bržeg donošenja i završetka posla oko usvajanja Ustava. Ovo je tehnički zakon. Sva ova polemika koja je vođena danas i proteklih dana jeste u cilju zadovoljenja interesa pojedinih političkih partija. Objasnićemo ljudima u kampanji ko je kakve interese imao čineći kompromise. Zahvaljujem se.

Narodni poslanik Dušan Petrović, replika.