Pre svega, Demokratska stranka ima vrlo jednostavnu politiku što se tiče ovog pitanja: nema stvarnog sprovođenja Ustava ako nema ustavnog zakona; nema ustavnog zakona ako nema dve trećine glasova u ovom parlamentu. Mogli smo da imamo alternativu – da imamo ustav i da nemamo ustavni zakon. Možemo da naslutimo kakve posledice po ovu zemlju mogu da proizađu ako taj ustavni zakon nemamo.
To je prva stvar. To će da razume svako ko u ove kasne sate nas gleda, ne treba tu nikakvo pravničko obrazovanje, niti kakva politička potkovanost. Ostaviti zemlju bez ustavnog zakona jeste politika koja nije odgovorna prema ljudima koji u ovoj zemlji žive.
Druga stvar, zakon je donela Vlada Republike Srbije. U toj vladi je do pre nekoliko sati sedeo G17 plus. Predlog zakona je utvrdila Vlada Republike Srbije. Nisam čuo do pre nekoliko sati da imate bilo kakvu primedbu na taj predlog. Zainteresovaću se za stenogram, nadam se da može da se dobije sa te sednice Vlade, kako su glasali ministri iz G17 plus, da li su bili za ovaj zakon ili protiv ovog zakona. Čini mi se da će se ispostaviti da je G17 plus u Vladi glasao za Predlog zakona.
U Predlogu zakona stoji da će guverner Narodne banke, između ostalog, biti izabran u nekom roku koji će da usledi posle usvajanja ustavnog zakona.
Dakle, činjenice su vrlo jednostavne i proste, pa ne zaslužuju da potrošimo više vremena na njih.
Na samom kraju rekao bih nešto što u celom ovom korpusu pitanja predstavlja nezaobilaznu činjenicu – amandman na Predlog zakona, koji je usvojila Vlada, da se rok za parlamentarne izbore pomeri sa 45 na 60 dana, podneo je predsednik Narodne skupštine Predrag Marković. Gospodin Predrag Marković je počasni predsednik stranke G17 plus. Ljudi, ne znam šta vi hoćete i kakva je vaša politika, kakav je vaš problem. Vaš počasni predsednik je podneo amandman, za koji vi kažete da je nepatriotski ili slično. Naravno, mi ćemo debatovati o ovim činjenicama, ali od činjenica se pobeći ne može.

Zahvaljujem, gospodine Petroviću. Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.

Samo da kažem kolegi i njegovim stranačkim istomišljenicima – mi nemamo nameru da se više bavimo vama, ali moram da primetim da se ponašate kao udavača, na ovoj skupštini tražite mladoženju. (Smeh u sali.) Sa nekim od mladoženja biste možda i bez dinara ušli u krevet, a možda i sa nama radikalima, samo da vam platimo. Izvinite, molim vas, to je stvar ukusa i odabira, mnogo ste kreveta promenili da bismo mi sebi dozvolili takav luksuz.
Vaše osnovno pitanje prilikom osporavanja ovog zakona sadržano je u činjenici da vam nije usvojen amandman. Pa, koliko vam je suštinski dobar taj amandman najbolje pokazuje ovo o čemu je ogovorio Dušan Petrović – vaš počasni predsednik nije glasao za taj amandman, jer je toliko smislen.
Šta je vaš cilj? Ono što niste uspeli preko svojih zvaničnih predstavnika u Vladi, pokušavate sada. Ali, svesni ste činjenice da nemate nikakvu realnu snagu ni moć, niti političko utemeljenje. Onda vam ova govornica služi da se sa Srpskom radikalnom strankom pokušavate nadmetati u politici. Znate, u narodu je dobra izreka – kada vrabac napadne orla, orao mu samo kaže "iš". Mi s vama nemamo nameru više da polemišemo. (Aplauz radikala i uzvici "iš".)

Po Poslovniku ima reč... Replika, narodni poslanik Miloljub Albijanić.

Gospodo radikali, da nemate neki problem?
Da li ćete, gospodine Markoviću, da umirite radikale, jer su nervozni, da bih mogao da govorim?

Gospodine Albijaniću, isključio sam vas i odgovoriću vam na ono što ste me pitali. Svedite vašu repliku na tri minuta, da ne biste izazvali ponovo seriju replika. Ranije smo imali lep tempo rada, dok se nije pojavio jedan predstavnik iz vaše grupe, a zatim smo upali u replike i međusobna optuživanja.
Na taj način ništa nećemo uraditi, jer imamo još deset govornika. Izložite repliku, i nemojte mene prozivati.

Kao što ste primetili, u uvodnom izlaganju sam... (Galama od strane radikala ometa govornika.) Kakve probleme vi imate? Kada se naučite pristojnom, kulturnom, civilizovanom ponašanju, dođite za govornicu i kažite šta imate.

Molim vas, nemojte da dobacujete narodnom poslaniku koji je za govornicom.

Zaboravio sam da vam kažem da sam zaposlen u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. To vaspitanje je ispušteno poslednjih deceniju i po, ali ćemo se potruditi da napravimo jedan projekat i za vas, ako ste raspoloženi za taj domen vaspitanja. Morate da se upristojite, to i sami znate. Nije ovde moj cilj da vas upristojim, jer sam ja u ovom skupštinskom sazivu mnogo puta demantovao i jasan je odnos G17 plus prema Srpskoj radikalnoj stranci, iskazan u govorima naših poslanika, a i mojim ličnim stavom.
Mene čudi što u kontekstu skupštinske debate vi radikali i demokrate uzimate u razmatranje amandman predsednika Skupštine gospodina Markovića, a on je plod međusobnog dogovora Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke. (Smeh u sali.) Nije to samo vaš dogovor, nego i svih ostalih, sem G17 plus.
Žao mi je što je gospodin Marković preuzeo tu ulogu da napiše amandman koji su dogovorili šefovi poslaničkih klubova, bez moje malenkosti. Zato nemojte po ponoći da nastavljamo prazne priče, debate i rasprave o tome i da izmišljamo drugačije priče. Tu sam istinu hteo za govornicom da kažem, ne želeći dalje da raspravljam, jer je svima svega dosta i želimo da završimo ovu skupštinsku raspravu, pa da se raziđemo kao ljudi.
Večeras hoću da kažem da se jasno koristi skupštinska govornica za političke debate i pozicioniranje političkih stranaka pred početak kampanje za izbore. Nisam siguran da je toliki efekat toga što će večeras ovde da se kaže na kampanju, jer nas ona očekuje u narednom periodu. Ako su izbori po vašoj volji u januaru mesecu, ovo će se svakako zaboraviti, ali ostaće gorak utisak kod nas koji tu radimo i raspravljamo da smo morali sami sebi ovako nešto da napravimo. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine Albijaniću. Ima repliku gospodin Vučić.