Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, SPS je dala ogroman doprinos za usvajanje novog ustava, ne zato što je naš važeći Ustav iz 1990. godine loš, naprotiv, Ustav iz 1990. godine je istorijski Ustav. Ustavom iz 1990. godine ujedinili smo Srbiju, uveden je višepartijski sistem, tržišna ekonomija, i o tom ustavu treba reći sve najlepše.
Novim ustavom smo želeli, pre svega, da branimo Kosovo i Metohiju i da potvrdimo naše opredeljenje da ne pristajemo na otimanje naše teritorije, da ne pristajemo na otimanje naše zemlje. Založili smo se za novi ustav i za referendum, jer novi ustav jeste ustav kontinuiteta sa Ustavom iz 1990. godine.
Nikakvih bitnih promena nema, osim tri novine: ukinuta društvena svojina, deklaracija o manjinskim i ljudskim pravima je proširena i sadržajnija i promenjen je mehanizam za izmenu ustava. Sve ostale odredbe su samo male korekcije već postojećih odredbi Ustava iz 1990. godine.
Ovih dana kamen spoticanja za donošenje ustavnog zakona bio je datum izbora. Nama su pre nekoliko meseci, nedelja, izbore za decembar zakazali Ahtisari, Solana i predstavnici zapadnoevropskih zemalja, njihovi ambasadori.
Šta uopšte znači zakazivanje izbora za decembar, za kraj godine? Plan je bio jasan, međunarodnog faktora. Treba održati izbore što pre, još sredinom decembra, a onda su podrazumevali da će tzv. demokratske snage pobediti u Srbiji, a onda na miru da otmu Kosovo i Metohiju. To je bio plan međunarodnog faktora.
Oni od tog plana nisu ni odustali, samo što su sada promenjeni rokovi. Ono što je začuđujuće, da su gotovo sve stranke iz tzv. demokratskog bloka odmah prihvatile taj termin, decembar 2006. godine. Zašto to oni čine sasvim jasno. DS, G17 plus i mnoge druge stranke ne smeju da odbace ni jedan predlog koji učine vlade ili ambasadori zapadnih zemalja. Naravno, i oni su se poradovali, pobedićemo mi na tim izborima decembra, a onda ćemo izdržati rešenje.
Ali, svi treba da znaju, ukoliko se u neko vreme i formira vlada tzv. demokratskog bloka, a iza toga dođe do otimanje Kosova i Metohije, mi moramo ponovo na birališta.
To što pričaju predstavnici međunarodne zajednice, evo generalni sekretar Kofi Anan kaže pre nekoliko dana - ne može rešenje za Kosovo i Metohiju da utiče na izbore u Srbiji. Pa kako ne može, ljudi moji. Neko otme 15 posto teritorije i to ništa ne znači za državu, za srpski narod kao većinski narod u Srbiji. To nije tačno.
Ili, pak, predsednik Evropske komisije isto ovih dana kaže, priča on mesec dana kako će Kosovo ući u EU, već ima program, već ima plan za ulazak Kosova, oni kažu Kosovo, u EU. Kako to može Kosovo da uđe u Evropsku uniju, ako nije država? Šta to znači? Da li to znači da i najvažniji predstavnici međunarodnog faktora idu na takvo rešenje da Kosovo i Metohija bude nezavisna država? Ali, tako govore Busek i Ahtisari, Vizner i predstavnici raznih ambasada. Čak i Ahtisarijev zamenik Alber Roan rekao je juče - da će se rešenje za Kosovo odložiti zbog izbora.
Sada se postavlja pitanje, ako je sada neprihvatljivo rešenje da Kosovo i Metohija bude nezavisna država, kako će biti prihvatljivo to rešenje posle izbora. Šta to znači? To znači da oni računaju na pobedu tog tzv. demokratskog bloka koji će pristati na rešenje - nije važna teritorija, nije važno Kosovo i Metohija, važan je bolji život. Da li je uopšte moguć bolji život ako ti neko otima teritoriju.
Sada se postavlja ključno pitanje, jeste istorijsko pitanje za Srbiju - šta smo mi dobili od svih ovih demokratskih stranaka, njihovim podaništvom, servilnošću koje nema granice. Narod Srbije treba da se pita - šta smo dobili? Pa nismo dobili ništa. Obećavali su da će rešiti sva pitanja - nijedno pitanje nisu rešili.
Danas na Kosovu, evo Aligrudić reče malopre, ponovo terorizam, 2000 ubistava ima za sedam godina. Šta su njihovi prijatelji radili sve ovo vreme? Kako to ne mogu da utiču na njih? Nijedno ubistvo nije rešeno na Kosovu i Metohiji i to je činjenica.
Juče nam seku kablove telekoma za telefone, u prisustvu UNMIK-a. Kakvi su to prijatelji? Govorili ste da ćete sva pitanja da rešite kada dođete na vlast. Znači, nema od prijateljstva ništa.
Ili ovo što govori Petrović, bolji život. Kakav bolji život? U Srbiji 60% ljudi ne može da se prehrani, najbolje firme su prodate, radnici su ostali bez posla. Zakoni koji se donose su protiv većine stanovništva.
To što smo mi ispravili, to je bilo vrlo malo, i kada je reč o penzijskom zakonu, i kada je reč o Zakonu o radu, bilo je nedovoljno za ono što je učinjeno od 2000. godine.
Šta smo dobili od tog podaništva u spoljnoj politici i u odnosu prema ovom narodu? Redovi pred ambasadama su veći nego ikada. Danas je teže nego do 2000. godine.
Znači, jasna je naša politika vezana za sve to. Kada je reč o Kosovu i Metohiji, Rezolucija 1244 je slamka spasa i svi oni koji govore da je Rezolucija kapitulacija - to nije tačno. Rezolucija je jedini garant opstanka Kosova i Metohije u okviru Srbije.
Kada je reč o samom ustavnom zakonu, mislim da se ovde preteralo kada se govori o primeni odredaba Ustava na sudove, javna tužilaštva, na izbor sudija i tužilaca. Jednostavno, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaštva – ništa ne obezbeđuju. Kakva je politizacija pravosuđa bila do 2000. godine, takva je bila od 2000. do 2006, takva će biti i nadalje. Samo što sada nemamo direktno biranje preko Skupštine, nego preko ovih institucija.
Kada je reč o članovima ovih institucija, oni se isto biraju na Skupštini, i izborni članovi, i oni koji su po položaju, svi su vezani za Skupštinu i za parlamentarnu većinu. Znači, kakav je bio ranije politički uticaj, takav će biti i sada. Prema tome, ne treba govoriti mnogo o tome da su sada nastupile neke velike reforme.
Mi smo se zalagali za pravo rešenje, imao sam takav amandman, kada je reč o izborima, da se oni održe marta i da budu na svim nivoima. To je bilo jedino pravo rešenje.
Sva druga rešenja, na primer, rešenje vezano za 21. januar, biće prvo parlamentarni izbori, pa tri-četiri meseca kasnije predsednički, pa lokalni do kraja godine, sve to nije racionalno, sve to nije bilo potrebno. Očigledno da je taj politički kompromis bio najvažniji.
Na kraju, kada govorimo o predstavnicima G17, evo oni su se hvalili večeras, te devizne rezerve su porasle, deset milijardi evra. Svi moramo da znamo da su tri milijarde iz slamarica, negde tri i po su doznake iz inostranstva, a najmanje je para od proizvodnje i od izvoza.
Kada govore o tome kako sada imamo mnogo direktnih investicija, pa četiri milijarde samo za ovu godinu, tri milijarde su samo od prodaje najboljih firmi i preduzeća (Mobtela, Hemofarma, jedne banke, druge, Vojvođanske, Panonske).
Znate, kada se te pare potroše, od svih tih prodatih firmi, šta će biti dalje.
Naravno, u Srbiji ima još dosta kad je reč o prodaji, mnogo je još javnih preduzeća, ali ako se i to završi - gde ćemo mi.
Kada se govori o kreditima, pa i o pljačkama, tačno je da je sada na sceni velika pljačka u Srbiji, a narod toga nije svestan. Kamate na naše pare su 3%, a kamate na njihove pare su i 30% na godišnjem nivou.
I ovo što priča Petrović i njegov predsednik Boris Tadić, oni se borbe protiv siromaštva, a u Srbiji je siromaštvo sve veće i veće, i biće još veće, jer većina demokratskih stranaka ima takvu politiku. Oni se zalažu za takav sistem, oni uvode novi sistem u Srbiji - gde će raslojavanje biti još veće, siromašnih će biti jo više, bogati će biti još više bogati.
I da se računa na nešto specijalno u nekom novom periodu, ukoliko sve ove stranke pobede na izborima, na neki bolji život, od toga nema ništa. Javna preduzeća će prodati, ljudi će ostati bez posla u još većoj meri.
Da li će promeniti suštinske zakone? Neće. Penzioneri moraju da znaju, usklađivanja će ostati dva puta godišnje, možda će biti i jednom godišnje. Da li će promeniti penzijski zakon – neće, da le će promeniti Zakon o radu – neće. Da li će ukinuti školarine - neće.
Da li će promeniti Zakon o zdravstvenom osiguranju – jer se uvodi participacija od nove godine u iznosu od 20% za bolničko lečenje, 35% za dijagnostička sredstva – neće.
Znači, od svega toga nema ništa, nema ništa od boljeg života. Oni su predstavnici jednog novog sistema, koji nije dobar za masu stanovništva.
Na kraju, kada je reč o zakonu mi ćemo glasati za njega, jer je ovo kompromis, nije pravo rešenje 21. januar. Rekao sam da smo se zalagali za izbore na svim nivoima do marta, ali ovo je naš doprinos i zato se zalažemo za ovo kompromisno rešenje - da se usvoji ovaj zakon i da se ide na izbore 21. januara. Hvala.