Gospodine Markoviću, izneću samo dva podatka. Za vreme Jeljcina, devizne rezerve u Rusiji su iznosile 12 milijardi dolara, a sada su preko 300 milijardi dolara.
Drugi podatak je da su devizne rezerve Rusije veće nego Nemačke, Francuske, Amerike i Engleske zajedno. (Aplauz)

Ima reč narodni poslanik Dulić.

To je tačno. Rusija je jedna bogata i velika zemlja, vrlo važna zemlja, i Rusija je, svakako, prijatelj Srbije i svaka politička opcija u ovoj zemlji poštuje i ceni da je Rusija snažan igrač.
Lično, volim Rusiju i, kada gledam košarkašku utakmicu između Rusije i Amerike, uvek navijam za Rusiju. Obožavam rusku muziku. Po struci sam ortoped i moram da kažem sledeće - Rusi imaju fenomenalne metode za srastanje kostiju, koje je izmislio čuveni doktor Ilizarov. Ja im se divim, oni su sjajni u svemu, u književnosti, umetnosti i drugom.
Tačno je da u Rusiji ima puno para. Ali, nemojte da mislite da Rusi više vole Srbiju od američkih dolara i nemojte da svoju političku koncepciju formulišete na činjenici da će nam Rusi pomoći.
Pogledajte istoriju, Rusi nikada nisu pomogli nijednoj zemlji ukoliko to nije bilo u njihovom interesu.
Dajte, spustite se na zemlju! Ljudi moji, mi se nalazimo u Evropi, geografski, politički i na svaki drugi način. Mi smo okruženi Evropskom unijom. Evropska unija je naša sudbina. U Evropsku uniju ćemo ući pre ili kasnije, samo je pitanje da li će naša deca živeti u njoj za pet godina, za 15 ili za 50 godina.
Kada govorim o volji naroda, gospodine Baraliću, kada govorim o tome da ova koalicija koja je sada stvorena ovde nije po volji naroda koji je za nju glasao, ne mislim na SRS i ne mislim na vas. Vi ste jasno izašli sa svojim političkim konceptom, vi ste imali svoje lidere, vi ste imali svoje političke akcije u prošlosti, vi ste imali svoje programe, vi ste privrženi svojim vrednostima. Ovde govorim o Demokratskoj stranci Srbije.
Da je DSS na ove izbore izašla sa projektom da će ući u koaliciju sa SRS, ona ne bi dobila 660 hiljada glasova, dobila bi 100, 200 hiljada glasova, bila bi na ivici cenzusa, i to bi bila politička realnost.
Dakle, ono o čemu pričam jeste sledeće. Ne optužujem ja vas, ljudi, poštujem vas, vi ste politička realnost, preživeli ste, kao i SPS, vrlo teške trenutke i danas postojite, i to je, zaista, za svako poštovanje. Ovde se radi o tome da je DSS izneverila volju svojih birača, jer kao svoj politički koncept nije ponudila koaliciju sa SRS.
Hvala puno.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, pa Dušan Proroković, pa Milan Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što smo mogli da utvrdimo u ova tri protekla dana je veliki žal za neuzvraćenom ljubavi DS. Tri dana mi ovde kukamo žalopojke i pozive DSS-u da se vrati.
Ako možemo da vam pomognemo, stvarno pozivamo DSS da im učini jedan korak, dobro, ne znam do kojih granica ćete ići, ali dajte, vidite da ne možemo živi da ostanemo, tri dana vas ubeđuju da se vratite u neku kohabitaciju u kojoj ste bili proteklih sedam godina.
Postoji još jedna neuzvraćena ljubav Demokratske stranke već 15 ili 17 godina, a to je Evropska unija, Zapad i te tzv. transatlantske integracije koje bi, takođe, trebalo neko da objasni, da kaže šta su to transatlantske integracije.
Vi ste imali prilike, gospodo, pazite, skoro deset godina, do 2000. godine ste ubeđivali građane Srbije kako ih uz vas čeka bolja budućnost. Treba samo srušiti režim Slobodana Miloševića i tog momenta krenuće blagostanje u Srbiji.
Kako ste samo zaboravili one reklame iz 2001. godine - šest milijardi dolara koje čekaju da krenu iz Mađarske u Srbiju, ali izgleda da ste zaboravili da objasnite građanima Srbije da ste često išli do 5. oktobra u Segedin i da su te milijarde netragom nestale.
Zašto niste, od 2000. godine od 5. oktobra, pokazali građanima Srbije te blagodeti Zapadne Evrope? Da li mislite da su građani Srbije mazohisti, da oni žele da im bude gore? Poverovali su vam, glasali za vas. Šta se desilo? Građanima Srbije je mnogo gore.
Nas upozoravate da sva geostrateška istraživanja govore u prilog tome da nema promene odnosa stanja u svetu sledećih 20 godina.
Uzmite primer Rusije. Promenilo se vreme Jeljcina i došlo vreme Putina. Evo, gospodin Dejan Mirović, koji je ekspert za to, izneo vam je malopre činjenice vezane samo za devizne rezerve. Vi već unapred znate da se te stvari neće promeniti. Kažete, zašto Rusi nisu nešto uradili sa nama, za nas? Pa, jesu. Mi imamo trgovinski sporazum koji Srbiji omogućava da svoju robu izvozi u Rusiju samo sa jednim procentom carinske evidencije.
Šta se dešava u Srbiji? Srbija je uništena od kada ste vi došli na vlast. Kako to da Hrvati i Slovenci kupuju preduzeća u Srbiji, proizvode i izvoze u Rusiju? Kako to da jedan broj preduzeća iz Zapadne Evrope otvara ovde firme samo zbog toga da bi roba koju izvoze u Rusiju (hoće, hoće, sve više ih dolazi, ali ne zbog vas, nego zbog mogućnosti koje ima Srbija, a kojima je doprinela i SRS) ušla ovde, dobila papire i odavde u Rusiju ušla kao srpska roba. Svi sa strane vide te interese sem vas.
Idite u tu Evropu, ali ona vas neće. Zašto vas nije uzela odmah 2001. godine i ostvarila ono što ste tvrdili i što ste obećavali građanima ove države?
Mi ćemo se držati naših tradicionalnih prijatelja, onih koji nas nisu bombardovali, onih koji nisu ubili malu Milicu Rakić, onih koji ne traže od nas da se odreknemo dela naše teritorije, nego zastupaju interese Srbije i po cenu da u Savetu bezbednosti ulože i veto, ukoliko bi došlo do pokušaja da SAD i Evropa pokušaju da nekom novom rezolucijom otmu Kosovo i Metohiju.

Hvala, gospodine predsedniče.
Gospodine Markoviću, nisam imao nameru da se javljam za reč, ne znam zašto ste me prozvali, hvala na komplimentima koje ste mi dali.
Jedan od najvećih britanskih ministara spoljnih poslova, Dizraeli, rekao je da u politici i diplomatiji ne postoje ljubavi već samo interesi. Jedan naš veliki književnih, a pomalo i političar, Dositej Obradović, rekao je da nijedan narod ne voli drugi narod nego se bavi svojim interesima.
Mi treba u Skupštini Srbije da razgovaramo o tome šta su naši interesi. Tačka dnevnog reda koja se zove - izbor potpredsednika Parlamenta, kao i nastavak u kome ćemo razgovarati o sastavu skupštinskih odbora, nisu pravo vreme za to.
Demokratska stranka Srbije je u prethodnom sazivu pokazala da Srbiju vidi u Evropi, i geografski, i politički, i privredno, i ekonomski. Inicirali smo čak i usvajanje nekoliko dokumenata i mi od evropskog puta odustati nećemo. Ali, Evropsku uniju, pre svega, treba da gledamo kroz kontekst nekakvog skupa vrednosti i skupa pravila koje EU predstavlja. Srbija, odnosno Narodna skupština Republike Srbije mora nastaviti implementaciju aki komunitera, implementaciju skupa vrednosti koji će regulisati neke principe i pravila u našem zakonodavstvu. To što vi Evropsku uniju gledate kao šarenu razglednicu i, kada se kaže EU, obično mislite o datumu ulaska Srbije u EU, nažalost, ne zavisi samo od nas, zavisi dosta i od unutrašnjih okolnosti u takvoj Evropskoj uniji, koje u ovom trenutku, nažalost, baš i ne idu niti nama, niti državama iz Jugoistočne Evrope naruku.
Ponavljam, ono što je do nas, to je da se implementira evropsko zakonodavstvo, da naš pravni i politički sistem usklađujemo sa sistemima okolnih država. U tom pravcu idu ne samo države članice EU, države koje su kandidati za članstvo ili su potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, idu sve države članice Saveta Evrope, uključujući i one koje verovatno nikada neće ući u Evropsku uniju.
Tu ne vidim ništa sporno. Sama rasprava govori o tome da odluka koja se donosi ovih dana i koja će se u nekim narednim danima doneti, i te kako zavisi od međunarodnih okolnosti i međunarodnog pritiska.
Pre tri meseca, odmah posle izbora, razgovarao sam sa jednim svojim prijateljem iz Brisela. Imali smo priliku da razmenimo mišljenja o onome što će se dešavati u Srbiji i opomenuo sam ga da se plašim da se naš parlament i naša politička elita u svemu tome, nažalost, neće snaći, zato što imamo ogroman problem u shvatanju onoga što smo mi uradili na našem evropskom putu i onoga što Brisel misli da smo uradili. Mi mislimo da je to jako mnogo, oni misle da je to jako malo. Mi mislimo da je to neuzvraćena ljubav, oni misle da treba još malo da nas pritisnu da nešto uradimo. Došlo je do velikog nerazumevanja i sve to je proizvelo nervozu.
Što se tiče analiza, analitike i svega ostalog, već nekoliko puta sam ponovio, kada pričamo o međunarodnim odnosima, međunarodnim okolnostima, o tome da li Srbija treba čvršće da se veže za Rusiju, EU itd., ne pričamo mi o nekakvoj kosmičkoj pravdi, zadovoljenju kosmičkih istina ili bilo čemu drugom. Mi razgovaramo o tome da li će Srbija biti subjekat ili objekat u međunarodnim odnosima.
Ako smo objekat, onda se svi bave Srbijom, onda će se u Srbiji svako pitanje internacionalizovati, uključujući i pitanje izbora predsednika svake opštine, pa ćemo onda stalno imati neka saopštenja nekakvih međunarodnih organizacija, koje će nam govoriti: "Ovo može, ovo ne može".
Ako Srbija hoće da bude subjekat u međunarodnim odnosima, onda će Srbija da ima stav o različitim pitanjima. Naravno, mi smo mala država, mi smo siromašna država, ne možemo da igramo neku veliku i presudnu ulogu u međunarodnim odnosima, ali i te kako možemo da se pitamo za stvari u regionu i za stanje u našem regionu. Zato, prvo, moramo da počnemo da se bavimo međunarodnim odnosima i međunarodnom politikom, a ne da dozvoljavamo da nam se svako pitanje u Parlamentu internacionalizuje.
Zamolio bih vas da se vratimo temi, da izaberemo potpredsednike Skupštine. Opozicija ima pravo na opstrukciju, to nikome ne sporim, takođe, svaki poslanik ima pravo na opstrukciju, ali vi u ovom trenutku predstavljate manjinu u Parlamentu, jer je glasovima nekih drugih poslanika i neke druge većine izabran predsednik Parlamenta, što se vama ne sviđa, naravno. U redu, to je vaša odluka. Nemam nikakvih problema sa tim, ali ovo je prevršilo svaku meru.
Mislim da je vaš cilj da se potpredsednici Parlamenta ne izaberu sve do isteka onog roka za formiranje Vlade i da se potpuno blokira rad Parlamenta, što je loše. Loše je i zbog nekih budućih odnosa u ovom parlamentu, a loše je i zbog nekih budućih odluka koje u Srbiji treba da se donose.

Reč ima Milan Marković.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Prorokoviću, najpre želim vama da kažem nešto.
Vi kažete da Demokratska stranka Srbije ne odustaje od evropskog puta. Još kažete da u ovom parlamentu vaša vladajuća većina sa Srpskom radikalnom strankom treba da usvoji evropske zakone. Vaša većina ne može da usvoji nijedan evropski zakon, jer SRS nije glasala ni za jedan jedini evropski zakon. Oni imaju drugačiju filozofiju.
Gospodine Prorokoviću, jedino ako će ovi ljudi, koji 17 godina imaju jednu ideologiju, da je prodaju. To je jedino rešenje da bude evropski put. Ne znam da li će Tomislav Nikolić prodati tu ideologiju. Ako proda, Tomislav Nikolić mora da spali knjige, izdanja Srpske radikalne stranke.
(Dobacivanje iz sale.)

Molim vas da ne dobacujete. Omogućite gospodinu Markoviću da govori.

Gospodine Prorokoviću, ili vi ne govorite istinu odavde - da će vaša koalicija sa SRS biti na evropskom putu, što mislim da je tačno, ili se srpski radikali spremaju da se odreknu svega što su govorili ovih 17 godina.
Srpska radikalna stranka je izdala mnogo knjiga. Verujem da će sada DSS u svoju biblioteku da donese knjige SRS. Jedna od njih je "Evropska unija - satanistička tvorevina".
Gospodine Prorokoviću, evo, gospodin Momir Marković, istaknuti funkcioner SRS, Nataša i ostali kažu da Evropska unija jeste satanistička tvorevina.
Gospodine Prorokoviću, zar mislite da oni hoće u satanističku tvorevinu? Izađite da objasnite šta nije jasno. To je ta vaša većina.
Hoćete da čujete još? To je za vaše članove koji su hrišćanske veroispovesti, ali katoličke. Znate kakva su izdanja SRS: "Vatikan - glavno satanino gnezdo", "Rimska kurija večito žedna srpske krvi".
Obavezno nabavite, gospodine Prorokoviću, da budete kompatibilni do kraja, "Antihristov namesnik, zlikovački rimski papa Benedikt XVI". Mislim da treba da prepustite gospodinu Šormazu da apsolvira "Pontifleks maksimus". Vi znate šta to znači, pretpostavljam. "Satanističke crkve - Jovan Pavle II". I to je za Šormaza. "Đavolov šegrt - rimski papa Jovan Pavle II". Dakle, to je za one koji glasaju za DSS, a katolici su.
Gospodo, reklamiram vašu politiku, vaša izdanja, nemojte da ste nervozni. Dakle, zaista nemam spor sa vama iz SRS. Definitivno vas ne razumem. Pustite da razgovaram sa kolegama iz DSS.
Dakle, gospodine Prorokoviću, vi sada kažete ovde, pred javnošću Srbije, da DSS ne odustaje od evropskog puta. Možda ga privremeno zamrzavate na jedno 20 godina, da biste bili još malo u vlasti. Ne odustajete od evropskog puta, a sa ovom poslaničkog grupom ćete da donosite evropske zakone?! To je toliko neozbiljno da ne zaslužuje dalji komentar.
Znate kako se mi ponašamo u Srbiji? Gledali ste svi film "Tri karte za Holivud". U jednom malom selu, za vreme krize u Zalivu svinja, u jednom mestu u Srbiji, celo selo se podelilo na Amerikance i Ruse i vode ljudi svetsku politiku.
Na kraju se pobiju i zapale pola sela. To vam je trenutna politika u Srbiji: ko je veći Srbin i ko je veći rusofil, da li radikali ili mi ostali ili DSS.
Duboko verujem da je bliskost Srba i Rusa neraskidiva.
Postoji jedan profesor, zove se Semjuel Hangtiton, koji je pisao knjigu koja se zove "Sukob civilizacija".
Stavovi iz te knjige su takvi i takvi, neko može da se složi ili ne, ali on je tu naveo nešto za šta verujem da je istina, a to je da postoji osam ili devet civilizacija na ovoj planeti, civilizacija kao najširi kulturni okvir. Jedna od tih civilizacija je naša, pravoslavno-hrišćanska civilizacija.
Verujem u to. Verujem da mi i Rusi pripadamo jednoj civilizaciji i da je ta civilizacija različita od zapadno-hrišćanske, različita od kineske civilizacije, različita od islamske itd. Nemojte misliti da Demokratska stranka nije pristalica bliske veze Srbije i Rusije. Mi se samo trudimo da od toga ne napravimo farsu. Znači, mi samo želimo da stvari posmatramo realno.
Što se tiče Rusije i podataka koje je izneo cenjeni kolega, kada već govorimo o Rusiji, Rusija je sigurno najveća zemlja, najbogatija zemlja sa svojim resursima. Rusija je imala težak 20. vek. Počeo je 1905, ratom sa Japanom, koji se loše završio. Od 1905. do kraja 20. veka nema nesreće koja nije pogodila našu braću.