Poštovani gospodine potpredsedniče, uvažene dame i gospodo, u ime Unije Roma Srbije podržavam predlog da se gospodin Dulić izabere za predsednika. (Tomislav Nikolić: Ne može on da se izabere.)
Razumemo se, gospodine Nikoliću, studirao sam filozofiju i doktorirao, nemojte, ljubazno vas molim, gospodine Nikoliću, vi ste lepo rekli da je gospod Bog stvorio svet za šest dana, a vi ste ga za samo dva dana uzdrmali. Na tome vam čestitam, gospodine Nikoliću.
Dakle, da nastavim, verujem da su prethodne sednice Narodne skupštine urezale već dovoljno znakova i u svesti i u duši ljudi i građana Srbije, tako da sada mogu bolje i razgovetnije da vide koje političke stranke uporno mute vodu, od koje moramo nažalost piti svi, i naša deca, i naši roditelji, i seljak, i radnik, i student, i penzioner i primalac socijalne pomoći, od deteta koje još nije prohodalo, pa do onoga koji leži na samrtnoj postelji u ovoj našoj nam dragoj domovini Srbiji.
Mi smo se definitivno, dame i gospodo, uverili kolika je spremnost ljudi da potroše, nažalost, svoje snage i vreme takoreći ni oko čega ili da bi se, bolje i tačnije rečeno, podsticale i izazivale međusobne podele i deobe, čak one deobe o kojima je nekada pisao Dobrica Ćosić, da se od Srbije napravi, oprostite na izrazu, karakazan koji, kako mi je lično nekada pripovedao Meša Selimović, izgleda tako da u njemu tečnosti neprestano ključaju, ali pri tom nikako se ne dozvoljava da se dostigne i tačka ključanja.
Da je bilo sreće, uvažene dame i gospodo poslanici, da toliko vremena posvetimo istorijskim problemima ove naše zemlje, životnim pitanjima naše zemlje i njenih građana, čini mi se da bi mnoge stvari već danas bile jasnije i atmosfera u našoj zemlji čistija.
Ne sporim, dame i gospodo, mi svi pripadamo određenim političkim strankama, razlikujemo se po mišljenjima, zastupamo različita mišljenja.
Uprkos tome, mi živimo u zemlji koja se zove Srbija i svi smo odgovorni pred građanima Srbije, pred srpskim narodom i pred nacionalnim manjinama.
Čovek koji nije odgovoran, kako su o tome govorili mnogi učeni ljudi, on ne treba da se bavi politikom, ne bi trebalo da troši tuđe vreme, jer naše vreme jeste naš život i ko gazi naše vreme gazi istovremeno i naš život.
Dozvolite, dame i gospodo, da kažem, u ovom času Srbiji, kao možda nikada ranije, jeste potrebna velika i odgovorna politika. Velika politika, jer su problemi Srbije takoreći do neba. Odgovorna politika; prekjuče sam se vratio iz Varšave, sa konferencije OEBS-a, gde se razgovaralo, između ostalog, i o Kosovu. I da vam prijateljski, najiskrenije kažem, da li znate ko se odlučno suprotstavio protiv nezavisnog Kosova: samo Makedonci i Romi na konferenciji OEBS-a koja je završena pre četiri dana. Zato kažem, danas...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Đuriću.)
... nam je potrebna velika i odgovorna politika, politika koja će doprineti da steknemo poverenje u Evropu, u veliki deo sveta, jer se bojim, ako iz toga ne budemo izvukli odgovarajuće iskustvo, da to neminovno može da se završi nepoželjnim posledicama, koje bi onda neminovno osetili svi mi, a pre svega naša deca.
Na kraju, gospodine predsedavajući, moram reći, moj narod, Romi, imali ste jutros prilike da se uverite, strada na smetlištima. Jedan je na smetlištu u Vinči nestao. U Nišu, čitajte list ''Danas'', Romkinja je sa porodicom živela u mrtvačnici 24 godine.
Moj narod, ogromna većina, više od 300 hiljada ljudi, ne zna više šta je dnevni hleb, ali mi nažalost nismo u stanju da postavimo ova ozbiljna, dramatična, gotovo tragična pitanja, jer neprestano nadvlačimo uže koje može pući, ali po grbači naroda i građana. Hvala vam.
